НАСЛОВНА » Уводна реч

Уводна реч

Имамо посебно задовољство да на седмогодишњицу од оснивања и рада нашег мисионарског центра представимо верном народу наше Помесне Цркве интернет мисионарско-апологетске курсеве. Називамо их курсевима јер не могу да имају димензије мисионарске школе, никаквог оцењивања знања које човек може да стекне приликом изучавања садржаја наших курсева нема. Материјали су врло практичног усмерења, са практичним саветима пре свега, све је потпуно бесплатно, све се нуди добре воље.

Приликом припреме апологетско-мисионарских курсева наш циљ је пре свега био да православни хришћанин који живи црквеним животом, нема теолошко образовање, али услед ритма свог живота и својих породичних обавеза, није у стању да на прави начин систематизује или допуни своје знање, нема времена да се систематски и дубоко бави изучавањем Предања Цркве – добије макар делимично, макар у малој мери, прилику да то промени. Притом, уопште не тврдимо нити мислимо да ови курсеви могу да замене собом изучавање учења Светих Отаца, наши курсеви само представљају покушај да се пружи савремени одговор на многобројне изазове који се појављују и налазе пред православним хришћанином данас, помогну му да испуни речи Апостола Петра: „Господа Бога освећујте у срцима својим, свагда спремни са кротошћу и страхом на одговор свакоме који тражи од вас разлог ваше наде“ (1 Петр. 3:15).

Свети Оци нас уче да је тако нешто неопходно пре свега ради нас самих, нашег духовног живота:

„Велико дело Божије – стварање човека, и потом, након човековог пада, обновљење и искупљење – мора добро да познаје сваки хришћанин; без тог познавања он не може ни да зна, ни да испуњава обавезе хришћанина.“[1]

„Никоме није дозвољено у хришћанству да буде потпуно ненаучен и да остане незналица. Зар није Сам Господ назвао Себе Учитељем, а Своје следбенике – ученицима? Зар су то празна имена, која не значе ништа? И зашто је Господ послао Апостоле у свет? Пре свега, да уче све народе: „Идите и научите све народе“ (Матеј 28:19). Ако нећеш да учиш и да уразумљујеш себе у Хришћанству, онда ниси ученик и ниси следбеник Христов – нису за тебе послани Апостоли, ниси оно што су били сви хришћани од самог почетка хришћанства; не знам шта си ти и шта ће бити са тобом.“[2]

Курсеви се зову апологетско-мисионарски: апологетски – да би православни хришћанин или хришћанка могли да објасне како себи самима, тако и свом ближњем на који начин наша вера учи о најважнијим стварима у нашем животу, да пружи одговор и на савремене изазове; мисионарски – да може да крене, макар и мало, путем испуњавања Христове заповести о проповеди Јеванђеља свакој твари све до краја земље, између осталог и у месту где живи, међу људима којима „Господ отвори срце“ да чују Истину (Дела ап. 16:14).

Да би неко прочитао и изучио материјал потребан је труд, напор за који многи данас нису много спремни. Ипак, мислимо да вреди уложити труд ради бољег упознавања са нечим што треба да нам буде најважније у животу. Верујемо да уз мало бољу организацију слободно времена, може да се постигне тако нешто. Рецимо 20-ак минута сваки дан (или сваки други дан) уместо на фејсбуку или интернет форумима може врло лако да се користи за проучавање овог материјала. Курсеви ће се допуњавати у зависности од наших могућности и прилика.

Предлажу вам се материјали људи који се практично баве мисијом, који су се својим радом већ показали и доказали као истински мисионари. У питању су пре свега: свештеник Данил Сисојев који је мученички пострадао за Христа, оснивач мисионарске школе која је сада у саставу Синодалног мисионарског одељења РПЦ; свештеник Георгије Максимов, један од најистакнутијих мисионара Православне Цркве данас, руководилац апологетског сектора Синодалног одељења РПЦ, мисионар са искуством мисије како у Русији тако и у Индији, Филипинима, Вијетнаму, човек који предаје мисиологију на Сретењској семинарији у Москви, епархијски мисионар за североисток московске епархије; свештеник Станислав Распутин, руководилац мисионарског одељења петрозаводске и карелске епархије, мисионар са искуством рада како у Русији, тако и на Филипинима и Индији; свештеник Александар Пермјаков, руководилац мисионарског одељења калињинградске епархије; јеромонах Јов Гумеров, монах Сретењског манастира који се већ годинама труди на апологетском пољу Цркве; Андреј Солодков, бивши пастор, сада епархијални мисионар за југоисток московске епархије и други мисионари који су донели и доносе плодове на њиви Цркве.

Ако сте први пут дошли на овај сајт и питате се одакле да почнете са изучавањем материјала на њему, погледајте ОВДЕ.

За крај бисмо желели да нагласимо да се на курсевима користе и користиће се једино материјали мисионара који се држе Предања Цркве, учења које Црква чува већ вековима. Људима са другачијим усмерењем, другачијим погледима, мишљењима и ставовима о учењу Цркве ови материјали неће бити занимљиви, зато не треба ни да троше своје драгоцено време овде.

Принцип којим се руководе људи чије смо књиге и беседе припремили, принцип којег се и ми трудимо да се придржавамо, предивно је изнео Свети Игњатије Брјанчанинов: „Ти ћеш ме назвати једностраним, недовољно просвећеним, ригорозним? – Остави мени моју једностраност и све друге недостатке: више желим да уз те недостатке будем послушан Источној Цркви, него да уз сва тобожња савршенства будем умнији од ње, и да због тога себи дозволим непослушање према њој и удаљавање од ње. Истинским чедима Источне Цркве мој глас ће пријати.“[3]

Нека буде на духовно здравље и на спасење!

 

 

 

[1]Свети Игњатије Брјанчанинов, „Аскетски огледи, О расејаном и усредсређеном животу“.

[2] Филарет Московский, святитель. Слова и речи. Т 4, М. 1882, с. 151-152.

[3]Свети Игњатије Брјанчанинов, „Аскетски огледи, О удаљавању од читања књига које у себи садрже лажно учење“.