НАСЛОВНА » NEW AGE » Свесност (Mindfulness): будистичка медитација под видом едукативних и антистрес програма – Марша Монтенегро

Свесност (Mindfulness): будистичка медитација под видом едукативних и антистрес програма – Марша Монтенегро

Први пут објављено у часопису Midwest Christian Outreach Journal, том 20, бр. 1, јесен, 2014.

Напомена: У тексту су објашњени поједини будистички концепти, но основни циљ чланка јесте да представи западњачки поглед на будизам преко филозофије њу ејџа и секуларне културе, као и да покаже како су неке будистичке праксе и концепти – а понајвише Свесност – дошли на Запад, првенствено у САД. Како би се направила разлика између уобичајеног поимања појма „свесност” и истоимене речи која означава праксу засновану на будизму, у овом чланку писаћемо Свесност великим почетним словом. [1]

„Ми смо овде да се пробудимо из илузије раздвојености.[2]

„Развијање мудрости је процес којим разум доводимо у сагласје с начином истинског постојања ствари. Овим процесом постепено отклањамо погрешно виђење стварности које имамо од памтивека.[3]

„Будите сами себи светло.”[4]

Свесност је будистички концепт и пракса. И поред тога, она се данас предаје и упражњава у школама, фирмама, болницама и затворима, а заговарају је људи најразличитијих занимања – образовни и здравствени радници, психолози, шефови корпорација и свештена лица. Њена популарност се шири попут пожара.

Управо због тога хришћани треба да знају шта је то заправо, како се промовише и да ли је у супротности с хришћанством.

ЗНАЧЕЊЕ СВЕСНОСТИ

Свесност (Mindfulness) је медитативна пракса и поглед на живот и стварност који проистиче из врсте медитације осмишљене тако да негује будистички концепт одвојености. (За људе на Западу, одвојеност обично подразумева да нам није стало до некога или да смо незаинтересовани; међутим, према будистичком учењу, то значи научити да се одвојимо од жеље [која нас везује за овај свет] и од погрешног виђења стварности због којих човек не може да изађе из круга поновног рођења).

Свесност се често дефинише као свест о садашњости, и то тренутак по тренутак, али без процењивања тј. без осуђивања. Зашто је одвојеност неопходна и шта она значи? Да бисмо то разумели, морамо знати основе будизма:

1.Живот на овом свету је патња.
2. Патњу изазивају жеља да се вежемо за овај свет и сама везаност за њега, што доводи до новог поновног рађања на овом свету.
3. Лек за патњу јесте неговање одвојености чиме се достиже просветљење и тако избегава поновно рођење.
4. Крајњи циљ је нирвана, стање ослобођености из круга поновног рађања и патње. Нирвана значи „издувати, утрнути”.

Према будистичком мишљењу, свет заправо није стваран. Појединачно сопство не поседује трајну стварност (назива се несопство, анатман или аната), а оно што човек препознаје као своје сопство заправо је заблуда заснована на погрешним представама (то се понекад назива „конвенционално сопство”). Према том мишљењу, осећања, мисли, физички надражаји и осећај сопственог идентитета заварали су нас да мислимо да постојимо као засебне јединке. Ако наставимо да верујемо у то, остаћемо заробљени у овом животу и у кругу поновних рођења.

Узрок патње је жеља, којом се држимо или везујемо за овај свет, те се стога мора неговати одвојеност, првенствено кроз Свесност. Осим тога, пошто је ум део ове тобожње стварности, наше мисли нам сметају да увидимо праву природу стварности и сопства. Свесност, као медитативна пракса, представља инструмент којим човек види даље од мисли, па чак и између њих, у процесу буђења и схватања истине. Приликом промовисања Свесности обично се понавља позната изрека „Будите у садашњости”, с обзиром на то да је циљ одвојити се и од прошлости, и од будућности.

Упражњавање Свесности као свести о садашњости, тренутак по тренутак, без процењивања тј. без осуђивања, наводно припрема особу да учини велики искорак у опажању, да се пробуди и види стварност која је безоблична (суњата, обично се преводи као „празнина”). Свесност је нарочито важна у зен будизму и, уз трансценденталну медитацију, представља источњачку праксу која је најдубље продрла у западни свет.

Медитација Свесности је техника која подразумева да мирно седимо (мада постоји и медитација ходањем), обраћамо пажњу на дисање, да будемо свесни само садашњег тренутка, и да научимо да пустимо мисли да прођу мимо нас, уместо да се бавимо њима. Будући да нема трајног садржаја у садашњем тренутку, јер он стално долази и пролази, напослетку достижемо стање неразмишљања.

Циљ је одвојити ум и процес мишљења од опажања тако да особа која медитира схвати да она није исто што и њене мисли, и да на крају увиди да „ја” које посматра мисли (и које се назива сведок) није конвенционално сопство већ универзално Будино сопство (овде постоји више појмова). То Будино сопство јесте Будина природа свемира, која је једина трајна стварност.

Ауторка овог чланка годинама је покушавала да уведе Свесност у свој живот пре него што је постала хришћанка, те стога може да потврди да Свесност заиста има моћ да промени човеков поглед на свет и прилагоди његово мишљење будистичким концептима.

 

БРБЉИВИ МАЈМУН

 

Како је могуће да један анти-индивидуалистички поглед на свет продре у културу која је тако високо индивидуализована као што је она у Сједињеним Државама? До тога може да дође лагано кроз медитацију која условљава ум коришћењем одређене терминологије и познатих појмова чије је значење, међутим, измењено у складу с будистичким концептима.

Можда сте приметили да се ту и тамо јавља израз мајмунски ум. Приликом промовисања Свесности, мислећи ум означава се као брбљиви мајмун. Мисли су брбљање, а медитација треба да укроти и утиша тај мајмунски ум како би он постао оно што се назива Будиним умом. Један извор каже:

„У медитацији се често деси да се мајмунски ум не преобрази у мирног примата већ наставља да јурца унаоколо и одвлачи пажњу. Заиста, уобичајено да се понекад чини као да нам приликом медитације мисли постају снажније. То се дешава или због тога што мајмунски ум, док је унутар граница медитативне вежбе, реагује појачаном активношћу, или због тога што се усмерене медитативне мисли „осветле” и постану много приметније него што су иначе.”[5]

Мисли се посматрају као независна активност, раздвојена од нашег истинског сопства – Будиног сопства. Обичан свет, укључујући и ум, део је наводног уздизања и падања које суштински није стварно. Свака особа мора превазићи то уздизање и падање путем медитацијске праксе. (Уздизање и падање је појам који описује будистичко становиште да смо сви заробљени у мрежи мисли и осећања која појачава наше поистовећивање са умом и сопством и тиме одржава лажну представу о стварности).

Медитацијом особа вежба да посматра мисли, али тако да се не везује за њих нити их прати, тј. размишља о њима. На крају се простор између мисли шири све док мисли сасвим не нестану и медитант не достигне стање „без ума”. Поменути сајт наставља:

„Будин ум је наша права природа, неусловљени „ум” – не заборавите, речи су овде метафоре – који лежи испод условљеног мајмунског ума, који је пак узајамно зависан од света с којим је у интеракцији.”[6]

Фразе засноване на будистичком мишљењу обухватају следеће:
нетрајност
уздизање и падање
бити, не радити
мајмунски ум
брбљиви ум.

Ови и други појмови све чешће се јављају у литератури и другим медијима, укључујући и апликације за паметне телефоне које дају савете за смањење стреса. Тако суптилним унижавањем мишљења ум се представља као проблем, а мисли као извор збуњености. Осим тога, када такви појмови постану свима познати и популарни, концепти везани за њих такође теже да с временом постану све прихваћенији. Превладава претпоставка да не можемо ваљано да функционишемо нити да достигнемо смиреност ако не упражњавамо ту врсту медитације.

Дакле, медитација Свесности је будистички начин да укротимо такозвани брбљиви ум и испод свег уздизања и падања откријемо тихи Будин ум.

Она није осмишљена ради смањења стреса нити да би била помодна занимација за преоптерећене западњаке.

Ма колико да је корисно неко дејство које може проистећи из Свесности, она нипошто није духовно неутрална.

 

СЕКУЛАРИЗАЦИЈА СВЕСНОСТИ

 

У Сједињеним Државама неколико особа је прогурало Свесност као концепт и праксу. Оне не могу да порекну да је основа Свесности религијска, али је ипак представљају као секуларни метод. Међу најутицајнијима је зен будиста Џон Кабат-Зин (рођ. 1944), који има докторат из молекуларне биологије и води Центар за Свесност (некадашњу Клинику за смањење стреса) који је основао 1979. године на Медицинском факултету Универзитета у Масачусетсу. Његов програм за смањење стреса и свесност MBSR (Mindfulness Based Stress Reduction) уведен је у више од 200 болница и здравствених центара широм земље. Један новински чланак каже:

„Кабат-Зин нерадо употребљава реч ’духовно’ како би описао приступ здравом живљењу који промовише, већ уместо тога каже да је тај приступ ’утемељен на здравом разуму’.

’Не морам да употребим реч духовно’, каже он. ’Део тога је моћ тишине и мирноће. А део те моћи јесте моћ исцељења до ког долази када се крећете из домена делања ка домену постојања. Она има моћ да преобрази.’”[7]

Потом сам себе оповргава:

„Свесност, срце будистичке медитације, налази се у средишту способности да живимо живот онако како заиста треба. Она нема никакве везе с будизмом. Она има везе са слободом.”[8]

Дакле, Свесност је „срце будистичке медитације” али „нема никакве везе с будизмом”. Ни сâм Кабат-Зин није секуларан човек. Био је ученик учитеља зена по имену Сунг Сан (Seung Sahn) и један од оснивача Зен центра Кембриџ (Cambridge Zen Center).

Још једна утицајна несекуларна особа која промовише Свесност јесте Тич Нат Хан (Thich Nhat Hanh, рођ. 1926), зен будистички монах из Вијетнама, који широм земље држи предавања као заговорник Свесности и чије су књиге о Свесности доживеле огроман успех на Западу.

Зен будиста Питер Сенги (Peter Senge, ког многи сматрају наследником утицајног гуруа за менаџмент Питера Дракера [Peter Drucker]) у својој популарној књизи Пета дисциплина (The Fifth Discipline) спаја концепте зен будизма као што је „заробљеност у структурама” и „заробљеност у дворани наших мисли”. Поред тога, препоручује и „неке врсте медитације” као што је „контемплативна молитва” или метод за смиривање „свесног ума”, a саветује и „редовну медитацијску праксу”.[9]

Сенги је личност која је позната и у круговима њу ејџа будући да се појавио у неколико интервјуа на њу ејџ веб-сајтовима, укључујући и веб-сајт Ендруа Коена, филозофа њу ејџа.

Осим тога, будистички појмови са снажним духовним значењем употребљавају се као да имају само секуларно значење. Реч „саосећајност” често се користи уз појам Свесност приликом промовисања те праксе у школама и на другим местима. Будистички учитељи често користе реч „саосећајност” (ово веома често ради далај лама), али проблем је што они који нису будисти не знају шта све тај појам подразумева.

У будизму, саосећајност (compassion) не подразумева само емпатију или бригу за друге. Саосећајност обухвата и будистичко схватање да је свим нељудским бићима (која се називају „разумним бићима”) потребно да се поново роде као људи јер само људи могу да достигну просветљење. Пошто поновним рођењем људско биће може да доспе у нељудско стање,[10]  будиста мора да шири будистичко учење и труди се да достигне сопствено просветљење како би помогао ширењу будистичке истине, чиме би се на крају сви ослободили круга поновног рађања. У будизму, будистичко просветљење представља једини начин за ослобођење из тог круга. Дакле, према будистичком мишљењу, саосећајност јесте религијски појам, а не секуларни, нарочито када се употребљава у контексту Свесности.

 

СТРЕС ЈЕ НОВА `БАБАРОГА`

 

Далај лама је преко свог Института ум и живот (Mind and Life Institute) наложио спровођење неуролошких истраживања на мозгу особа које медитирају.[11] Једна студија, спроведена на само 16 особа, показала је „смањење сиве материје у амигдали, делу мозга који утиче на страх и стрес, што је повезано с променом нивоа стреса који су испитаници пријавили”.[12] Није познато да ли то смањење заиста указује на снижавање стреса, било привремено било трајно. Тешко је приказати узрочне и последичне везе у мозгу путем нечега тако нејасног и разноликог као што је медитација (постоји мноштво начина за медитацију). Осим тога, постоје и други начини за смањење стреса.

Неколико корпорација, као што су Гугл, Таргет и Џенерал Милс (Google, Target, General Mills) запосленима нуде обуку и семинаре о Свесности као програм за смањење стреса; исто раде и пословни факултети универзитета Клермон и Харвард.[13]

Практиканти алтернативних метода лечења већ дуже времена свесрдно се труде да истакну стрес у култури, што им омогућава да заговарају своје лекове против стреса.

Терапија Свесности данас је у широкој употреби у психологији и психотерапији.

Да ли је икоме пало на памет да би, уместо да троше време на учење технике за смањење стреса, било много вредније и практичније искористити то време за друштвене игре, шетње, опуштање уз музику, читање књиге, поподневну дремку, неки нови хоби или за неку од многобројних других пријатних активности? Истраживања су показала да такве активности снижавају крвни притисак и успоравају срчани ритам.

 

СВЕСНОСТ ЈЕ НОВО ОБРАЗОВАЊЕ

 

У часопису Scholastic Parent and Child (октобар 2011. и мај 2014.) написана су најмање два чланка о Свесности за децу и притом је промовисала. Чланак из 2011. године „Све је у вашем уму”, ауторке Лин Тикнор (It`s All In Your Mind, Lynne Ticknor), промовише Свесност, и наводи кратак интервју са Голди Хон о њеном програму Mind-Up који је намењен школама и заснован на будизму. Хонова, као и многе друге познате личности, упражњава Свесност. У чланку се каже да је Свесност „заснована на филозофији будизма”, али се брзо додаје да „то није религија” и да ту „нема никаквог духовног призвука”.[14]

Сузан Кајзер Гринленд (Susan Kaiser Greenland), аутор књиге Свесно дете (The Mindful Child), подучава методи Свесности и промовише је у државним градским школама преко своје фондације Inner Kids Foundation. У једном интервјуу, говорећи о вези између Свесности и будизма, Гринлендова каже следеће:

„Може се рећи да је будистичка основа или примена у световном раду са Свесношћу више предност него Ахилова пета уколико се метода Свесности редефинише као врста обуке постављена на доброј основи и поткрепљена доказима као успешна метода која смањује стрес, побољшава имунитет, и развија извршне функције и пажњу, при чему се постижу мерљиви резултати не само у смислу здравља и добробити појединца већ се повећава и извесност да ће се особа која је прошла такву обуку укључити у друштвено, саосећајно деловање.”[15]

Она признаје да је будизам у основи Свесности, али тврди да ако се Свесност „редефинише” помоћу појмова везаних за ментално здравље и смањење стреса, може се избећи та незгодна веза с религијом.

Чланак каже да се деца уче како да се усредсреде на дисање, што је „древна вежба за проналажење мира и равнотеже – или њиховог ‘центра’.”[16] Једна фотографија у штампаном издању часописа приказује мајку и дете како склопљених очију седе у положају лотоса. На другој два детета (узраста око шест година) седе једно крај другог у положају лотоса, такође затворених очију. Јасно је да се ту дешава много више од пуког дисања.
Зен будизам је првенствено спој таоизма и будизма који је дошао из Кине где су га звали чан (у Јапану зен). Контрола даха била је део контроле и балансирања чија (који се сматра универзалном животном силом), чиме се достизало здравље и дуговечност (према таоистичком мишљењу). Представа о даху као средишту веома је слична таоистичком учењу да човек своје сопство мора да постави у ток чија и тако успостави равнотежу двеју сила, јина и јанга.

Чак и да деца не упражњавају праву медитацију Свесности (што би већини деце било тешко), она се на овај начин уводе у њу, подучавају се како да је раде и говори им се да је то начин на који треба да изађу на крај са својим осећањима. Када се деци говори да је то начин на који се треба решити љутње или страха, истовремено им се може наметнути и прикривена порука да су осећања нешто лоше.

Када се Свесност овако подучава у школи, детету се поручује да увек треба да буде смирено, увек бистре главе, увек да влада собом. Нема сумње да се на овај начин може пренети негативна порука деци која су мало емотивнија, као и деци с разним психолошким, неуролошким и емоционалним проблемима, при чему се та деца могу чак и превише усредсредити на своја осећања.

Неки просветни радници користе визуализацију, компакт-дискове за медитацију и апликацију BellyBio за ајпед и ајфон, која „помаже да регулишете ритам дисања”[17] Вођена визуализација је облик хипнозе, те ако се тај облик визуализације заиста примењује, онда то треба да буде разлог за узбуну.

Занимљиво је да компанија Scholastic промовише и заступа програм MindUP, који је покренула глумица Голди Хон, иначе практикујући будиста. Scholastic је међународна компанија која осмишљава и дистрибуира „образовни и забавни материјал и производе који се могу употребљавати у школи и код куће, укључујући и дечје књиге, часописе, технолошке производе, материјале за наставнике, телевизијске програме, дугометражне филмове, спотове и играчке. Компанија Scholastic дистрибуира своје производе и услуге бројним каналима, укључујући и сопствене клубове књига у школама, школске сајмове књига, малопродајне радње, школе, библиотеке и телевизијске мреже, као и путем веб-сајта Scholastic.com”.[18]

Када корпоративни гигант као што је компанија Scholastic заговара Свесност, можемо рећи да је то најбољи пример начина на који се источњачка веровања подржавају и шире у култури.

Није ли ово врста терапије која се подмеће деци без родитељског пристанка?

Да ли су деца, нарочито она у нижим разредима, у стању да обраде такве информације? Треба ли да се брину због својих осећања? А у најмању руку, одлуку о упражњавању Свесности треба да донесе родитељ, а не школа или образовни радници.

Било би добро да родитељи помно прате шта се дешава у учионици њиховог детета. Морају да се распитују о свим активностима у разреду. Родитељи могу да разговарају са учитељима/наставницима или директором и да траже да њихово дете не похађа спорне програме јер су засновани на религијском становишту. Чак и ако школа пориче да је Свесност религија, родитељ може да тврди да је она у супротности с његовом вероисповешћу.

 

ТРЕБА ЛИ ДА УПРАЖЊАВАТЕ СВЕСНОСТ?

 

Редовно упражњавање медитације Свесности може довести до тога да постанемо отворени за поглед на свет који је у основи те технике, па чак и да га прихватимо, будући да је то сврха и последица такве медитације.

Доживљај Свесности тежи да сам себе потврди, што онога ко ту технику упражњава наводи да поверује да је процес одвајања почео да делује. Међутим, пошто је сопство стварно и трајно, не може бити никаквог истинског одвајања. Стога се путем Свесности не може доћи до истинског ослобођења нити смирености.

Будизам учи да не постоји врховни бог, нити ум, нити трајно индивидуално сопство. Крајња стварност јесте суњата, појам који се донекле може превести као празнина, а односи се на крајњу безличну стварност некаквог безобличја из ког је наводно све настало. Свесност почива на веровању да је свет пун уздизања и падања, те да мир долази само с престанком тог уздизања и падања.

Међутим, како у безобличју може постојати доживљај радости или мира када тамо нема ничега што поседује сопство или идентитет?

За хришћане су образложење и циљ Свесности у супротности са хришћанским погледом на свет.
Испитивања Свесности и њеног дејства на мозак и понашање – најчешће спроведени по налогу далај ламиних организација и оних који промовишу Свесност – показују нешто што наизглед делује као доказ позитивних промена у смислу бистрине и смирености.

Међутим, та испитивања не могу измерити духовни ефекат нити евентуалну духовну цену упражњавања ове технике.

Учествовање у методи осмишљеној с духовним циљем и те како може довести до духовних последица. Осим тога, зашто бисмо подстицали упражњавање праксе која обећава лажан мир?

Хришћани знају да истински мир долази само кроз помирење с Богом кроз веру у Исуса Христа.

Концепт о потреби за одвајањем у супротности је с библијским учењем о неопходним везама с прошлошћу и будућношћу: да увек треба да памтимо шта је Бог учинио за нас кроз искупљење и телесно васкрсење Христа, и да у нама увек треба да је жива мисао на скори долазак Христа, наше истинске наде.

Много је жеља које су добре, а жеља да се Бог дубље спозна кроз молитву, проучавање Библије и практиковање вере представља храну за оне који верују у Христа.

Нема потребе плашити се везивања или добрих жеља.

Свесност и практиковање хришћанства нису спојиви и не могу постојати заједно у миру.

 

Аутор: Марша Монтенегро

Изворни наслов текста: СВЕСНОСТ (MINDFULNESS): УКРОТИТИ МАЈМУНА

Извор: CANA – Christian answers for the New Age

Превод: М.С.

 

НАПОМЕНЕ:

[1] Један од начина на који православни читалац може стећи оправдану сумњу да је неки текст заснован на њу-ејџ идеологији је управо тенденција њу-ејџ аутора да поједине термине или вредности (попут љубави, свесности, човечности, доброте, итд) пишу великим почетним словом, придајући им на тај начин статус божанства. И код домаћих њу-ејџ аутора често можемо приметити да пишу термине Човечност, Доброта, Љубав, Свесност, Ум – великим почетним словом (прим.приређивача).

[2] Цитати Тич Нат Хана, http://bit.ly/1rvKNYo and http://bit.ly/1Hc0Dv1

[3] Далај лама, Отворено срце, стр. 86.

[4] Наводно Будине последње речи (мада то неки извори оспоравају), http://www.sacred-texts.com/bud/btg/btg94.htm

[5] „Мајмунски ум и Будин ум”, 2-28-10, http://bit.ly/1zrW21O

[6] Исто

[7] Los Angeles Times, „У потпуности доживети садашњи тренутак: пракса за све, била она религијска или не”, Номи Морис, 10-2-2010, http://lat.ms/1tf8v6K.

[8] Исто

[9] Питер Сенги, Пета дисциплина, Нови Сад: Asee, 2007, стр. 153, 169, 224.

[10] Поједини будистички извори описују нељудска стања као стања која се састоје од неколико Буда, тј. Будиних ученика, „небеских бића (надљудских [анђели?]), људских бића, Асура (борбених духова), звери, Прета (гладних духова) и изопачених људи (паклених бића). Тих десет светова можемо посматрати као непричвршћене, необјективне светове, као ментална и духовна стања ума. Та стања ума створена су људским мислима, радњама и речима. Другим речима, психолошка стања”, из  текста О реинкарнацији Такашија Цуђија (Takashi Tsuji, http://www.buddhanet.net/e-learning/reincarnation.htm). Ова стања се такође често називају „шест светова”, тј. „небо, људска бића, Асура, гладни дух, животиња и пакао”, из Будистичког погледа на смрт и поновно рођење Тич Нгујен Танга (Buddhist View on Death and Rebirth, Thich NguyenTang), http://bit.ly/1BfzKCV.

[11] „Вежбање медитације Свесности мења мождану структуру за 8 недеља”, 1-28-11, http://www.sciencedaily.com/releases/2011/01/110121144007.htm

[12] The Washington Post, „Медитација и Свесност могу вам ојачати мозак”, Каролин Батлер, 2-14-11, http://wapo.st/13Frssx; истраживање објављено на http://1.usa.gov/1tvhq9U

[13] The Huffington Post, „Свесност у корпоративном свету: како компаније инкорпорирају источњачку праксу”, 8-29-12, допуњено 1-7-13, http://huff.to/1f21Og6; The Wall Street Journal, „Пословне вештине и будистичка свесност”, Бет Гардинер 4-3-12, http://on.wsj.com/1zLwXRR.

[14] Scholastic Parent and Child Magazine, „Све је у вашем уму”, Лин Тикнор, октобар 2011, http://bit.ly/1xtEbt6.

[15] „Свесност с децом” (Mindfulness With Children), др Џонатан С. Каплан, 10-3-11, http://bit.ly/1ECB1JL.

[16] „Све је у вашем уму”

[17] Исто

[18]About Scholastic”, http://bit.ly/1y2aJgH