НАСЛОВНА » NEW AGE » Будистичке медитативне технике умне свесности (mindfulness) за децу и одрасле – (хришћански поглед) – Марша Монтенегро

Будистичке медитативне технике умне свесности (mindfulness) за децу и одрасле – (хришћански поглед) – Марша Монтенегро

„Ми смо овде да се пробудимо из илузије раздвојености.”
– Тич Нат Хан, зен будиста и аутор књиге „Чудо свесности”, као и других бестселера

Будите сами себи светло.” – наводно последње речи Гаутама Буде

 

У једном државном вртићу у Северној Вирџинији, деца су добила један чланак из часописа Scholastic Parent and Child (октобар 2011) да га понесу кући и покажу родитељима. Чланак „Све је у вашем уму“ ауторке Лин Тикнор (It’s All In Your Mind, Lynne Ticknor) промовише свесност (mindfulness), будистички концепт и медитативну праксу, и наводи кратак интервју са Голди Хон[1] о њеном програму Mind-Up који је намењен школама и заснован на источњачком учењу.

Реч је о само једном у низу чланака који представљају и промовишу најновију инвазију источњачке духовности у нашим школама.

 

РЕЛИГИЈА СВЕСНОСТИ

 

У чланку се каже да је свесност „заснована на филозофији будизма”, али се брзо додаје да „то није религија” и да ту „нема никаквог духовног призвука”. Међутим, сам концепт и пракса свесности јесу религиозни. Свесност је седми корак будистичког племенитог осмоструког пута. Постаје све присутнија и прихваћенија на Западу првенствено зато што је промовишу будистички следбеници као што су Џон Кабат-Зин (Jon Kabat-Zinn), зен будиста који је извршио огроман утицај на медицинску заједницу, и Тич Нат Хан (Thich Nhat Hanh), будистички монах и писац бестселера.

Будизам је религија која негира свет. Он учи да стварност коју видимо и доживљавамо заправо није стварност.[2] Ми мислимо да је то стварност само зато што се поистовећујемо с нашим телом, осећањима, мислима, осећајима и реакцијама, што је последица тога што смо се родили на овом свету. Не постоји сопство (несопство се назива анатман или аната); концепт сопства резултат је тог погрешног поистовећивања са светом. Будизам учи да патњу изазива жеља. Рођење на овом свету, заједно с нашим физичким и мисаоним процесима, храни жељу и тако непрекидно продужава круг жеље и патње кроз непрекидно поновно рођење[3] (самсара).

Једини начин да се тај круг прекине и да се ослободимо самсаре – што је циљ упражњавања будизма – јесте одвајање од жеље.

Један од основних метода да се развије таква одвојеност јесте упражњавање свесности.

Упражњавање свесности наводно припрема особу да напредује у опажању, да се пробуди у стварности која је безоблична (суњата, обично се преводи као „празнина”).

Свесност је нарочито важна у зен будизму и, уз трансценденталну медитацију, представља источњачку праксу која је најдубље продрла у западни свет.

Премда се приказује као духовно неутралан метод, корени и циљеви свесности  оповргавају такву тврдњу.

Многи нису свесни да нирвана, прави циљ будизма, није никакав будистички рај већ заправо стање које човек достиже када одбаци све везе и илузије и тиме ослободи себе жеље и круга поновног рођења. Реч нирвана значи „издувати” и представља стање у ком престају жеље и илузије, а самим тим и патња. Какво је заправо то стање? Будизам не нуди јасан одговор.

Сузан Кајзер Гринленд (Susan Kaiser Greenland), аутор књиге Свесно дете (The Mindful Child), подучава методи свесности и промовише је у државним градским школама преко своје фондације Inner Kids Foundation.

У једном интервјуу, говорећи о вези између свесности и будизма, Гринлендова каже следеће:

„Може се рећи да је будистичка основа или примена у световном раду са свесношћу више предност него Ахилова пета уколико се метода свесности редефинише као врста обуке постављена на доброј основи и поткрепљена доказима као успешна метода која смањује стрес, побољшава имунитет, и развија извршне функције и пажњу, при чему се постижу мерљиви резултати не само у смислу здравља и добробити појединца већ се повећава и извесност да ће се особа која је прошла такву обуку укључити у друштвено, саосећајно деловање.” (линк ОВДЕ ).

Она признаје да је будизам у основи свесности, али тврди да ако се свесност „редефинише” помоћу појмова везаних за ментално здравље и смањење стреса, може се избећи та незгодна веза с религијом.

 

ДИСАЊЕ

 

Чланак каже да се деца уче како да се усредсреде на дисање, што је „древна вежба за проналажење мира и равнотеже – или њиховог ‘центра’.” Једна фотографија приказује мајку и дете како склопљених очију седе у положају лотоса. На другој два детета (узраста око шест година) седе једно крај другог у положају лотоса, такође затворених очију. Јасно је да се ту дешава много више од пуког дисања.

Техника дисања је неодвојиви део медитације свесности.

Медитација свесности (mindful meditation) подразумева дисање на одређени начин, али је истовремено и пут ка трансценденталном мишљењу.

Сврха усредсређености на лагано дисање јесте превазилажење концептуалног мишљења.

Дисањем на такав начин човек долази до „узвишеног” стања где не постоји критичко мишљење и расуђивање. У будизму, такво мишљење је препрека достизању духовног увида.

Будизам је доста тога преузео од таоизма, који је настао из старокинеске шаманистичке претпоставке о постојању универзалне силе – зване чи – која прожима свет. Штавише, зен будизам и јесте спој таоизма и будизма, који је дошао из Кине где су га звали чан (у Јапану зен). Контрола даха била је део контроле и балансирања чија, чиме се достизало здравље и дуговечност (према таоистичком мишљењу).

Представа о даху као средишту веома је слична таоистичком учењу да човек своје сопство мора да постави у ток чија и тако успостави равнотежу двеју сила, јина и јанга.

 

ОБРАЗОВАЊЕ

 

Чак и да деца не упражњавају праву медитацију свесности (што би већини деце било тешко), она се на овај начин уводе у њу, подучавају се како да је раде и говори им се да је то начин на који треба да изађу на крај са својим осећањима и „јаким емоцијама”. Када се деци говори да је то начин на који се треба решити љутње или страха, истовремено им се може наметнути и прикривена порука да су осећања нешто лоше.

Тачно је да се уз неколико дубоких удаха можемо смирити ако смо узрујани, међутим свесност иде много даље од тога.

Када се свесност овако подучава у школи, детету се поручује да увек треба да буде смирено, увек бистре главе, увек да влада собом. Нема сумње да се на овај начин може пренети негативна порука деци која су мало емотивнија, као и деци с разним психолошким, неуролошким и емоционалним проблемима, при чему се та деца могу чак и превише усредсредити на своја осећања.

Имамо право да питамо: није ли ово вид терапије који се подмеће деци без родитељског пристанка? Да ли су деца, нарочито она у нижим разредима, у стању да обраде такве информације? Треба ли да се брину због својих осећања? А у најмању руку, одлуку о упражњавању свесности треба да донесе родитељ, а не школа или образовни радници.

 

ИСТРАЖИВАЊА

 

Чланак наводи „истраживања” која потврђују да се помоћу свесности постижу чудесни резултати, као што су боље памћење и јачи имунитет, као и да су деца која су је упражњавала постала оптимистичнија, друштвено прилагођенија, саосећајнија и мање самокритична. Ма шта кажете!

Кад год видимо тако смеле тврдње засноване на истраживањима, а да притом ништа није поткрепљено подацима, треба да се запитамо: Ко је та истраживања спровео? Како су спроведена? Коликог су била обухвата и у ком периоду су обављена? Да ли су резултати објављени у стручним часописима где радови подлежу рецензији стручњака из дате области?

Ако су истраживања спровеле организације које се баве свесношћу или су јој блиске, онда нема говора о научном кредибилитету.

Исто тако, не постоји начин да се за било шта докаже да „јача имуни систем” јер је имуни систем превише сложен и обухвата многе телесне системе. „Јачање имуног система” уобичајена је тврдња многих лажних здравствених производа.[4]

Осим тога, како се то мери да је дете постало оптимистичније и саосећајније? Није ли то субјективна оцена? Који су стандарди коришћени у таквом мерењу?

Укратко, такво позивање на истраживања треба преиспитати будући да нису понуђене никакве научне референце ни подаци, а да су тврдње неразумно преувеличане.

 

ПОМАМА

 

Неки просветни радници користе визуализацију, компакт-дискове за медитацију и апликацију BellyBio за ајпед и ајфон, која „помаже да регулишете ритам дисања”.

Вођена визуализација је облик хипнозе, те ако се тај облик визуализације заиста примењује, онда то треба да буде разлог за узбуну.

Већина компакт-дискова за медитацију такође користи облике хипнозе – једноставно, таква је природа те врсте медитације.

Да ли родитељи заиста желе да учитељи и наставници покушавају да „регулишу ритам дисања” њиховој деци?

Свесност се сада рекламира једнако агресивно као и некада јога.

Реч „саосећајност” употребљава се уз појам „свесност” (нпр. у књизи препорученој на крају чланка „Свесност: мајчинство уз свесност, саосећајност и милост” ауторке Дениз Рој (Mindfulness: Mothering with Mindfulness, Compassion, and Grace, Denise Roy)). Будистички учитељи често користе реч „саосећајност” (ово веома често ради далај лама), али проблем је што они који нису будисти не знају шта све тај појам подразумева.

У будизму, саосећајност (compassion) не подразумева само емпатију или бригу за друге. Саосећајност обухвата и будистичко схватање да је свим нељудским бићима (која се називају „разумним бићима”) потребно да се поново роде као људи јер само људи могу да достигну просветљење. Пошто поновним рођењем људско биће може да доспе у нељудско стање, будиста мора да шири будистичко учење и труди се да достигне сопствено просветљење како би помогао ширењу будистичке истине, чиме би се на крају сви ослободили круга поновног рађања. У будизму, будистичко просветљење представља једини начин за ослобођење из тог круга. Споља гледано, будизам заговара прихватање свих религија, али будистичко учење говори да је будистички пут заправо једини пут ка ослобођењу.

Дакле, када се користи у контексту свесности, саосећајност је религијски појам, а не световни.

 

КОМЕРЦИЈАЛИЗАЦИЈА

 

Компанија Scholastic промовише и заступа програм MindUP, који је покренула глумица Голди Хон, иначе практикујући будиста.

Многи већ знају да компанија Scholastic снабдева државне школе многим материјалима и програмима. То је глобална компанија која осмишљава и дистрибуира „образовни и забавни материјал и производе који се могу употребљавати у школи и код куће, укључујући и дечје књиге, часописе, технолошке производе, материјале за наставнике, телевизијске програме, дугометражне филмове, спотове и играчке. Компанија Scholastic дистрибуира своје производе и услуге бројним каналима, укључујући и сопствене клубове књига у школама, школске сајмове књига, малопродајне радње, школе, библиотеке и телевизијске мреже, као и путем веб-сајта Scholastic.com” (линк ОВДЕ).

Када корпоративни гигант као што је компанија Scholastic заговара свесност, можемо рећи да је то најбољи пример начина на који се источњачка веровања подржавају и шире у култури. Исто се дешава с јогом коју сада корпорације, као и државна тела нуде чак и на радном месту (заједно с промовисањем пракси као што су фенг-шуи, таи-чи и многи други облици алтернативног лечења који су део „њу ејџ” филозофије).

Деца су најрањивија категорија и нимало нису у стању нити да критикују, нити да процењују и вреднују такве идеје – управо због тога су и најбоља мета.

Родитељи морају да надгледају и помно прате шта се дешава у учионици њиховог детета. Морају да се распитују о свим активностима.

Родитељи морају да разговарају са учитељима/наставницима или директором и да траже да њихово дете не похађа спорне програме јер су засновани на религијском становишту.

Чак и ако школа пориче да је свесност религија, родитељ може да тврди да је она у супротности с његовом вероисповешћу.

На интернету има много података који говоре у прилог родитељској тврдњи да је свесност део религије.

Аутор: Марша Монтенегро[5]

Изворни назив текста: Свесност улази у вртиће

Извор: CANA – Christian answers for the New Age

Превод: М.С.

 


 

НАПОМЕНЕ:

 

 

[1] Голди Хон (Goldie Hawn) јесте позната глумица која је практикујући будиста. Основала је фондацију „Hawn” за промовисање наводно „едукативног” програма за вртиће и школе под називом „MindUP” који је заснован на концепту “свесности“, понегде названом и „умна свесност” (mindfulness) – чију духовну позадину управо сачињава будистичка медитативна религијска пракса. (прим. приређивача)

[2] „Развијање мудрости је процес којим разум доводимо у сагласје с начином истинског постојања ствари. Овим процесом постепено отклањамо погрешно виђење стварности које имамо од памтивека.” (Далај лама, „Отворено срце”, страна 86).

[3] У хиндуизму се овај циклус поновног рађања назива реинкарнација. (прим. приређивача)

[4] О јачању имуног система:

„Идеја о јачању имуног система делује примамљиво, али испоставило се да је то тешко остварити из неколико разлога. Имуни систем је управо то што му име каже – систем, а не засебан ентитет. Да би добро радио, неопходна му је равнотежа и хармонија. Истраживачи и даље не знају много о сложености и међусобној повезаности одговора имуног система. За сада не постоји научно доказана директна веза између начина живота и појачане имунолошке функције . . . < . . .> . . . истраживачи и даље покушавају да разумеју како имуни систем ради и да утврде како да протумаче мерења имунолошке функције.” http://www.health.harvard.edu/flu-resource-center/how-to-boost-your-immune-system.htm

„Дакле, када нешто наводно јача имуни систем, ја морам да питам који се то део система јача. Како? Шта се то јача/повећава/подржава? Антитела? Систем комплемента? Бела крвна зрнца? Јесу ли резултати остварени у епрувети (што често уме да буде безначајно), приликом истраживања на животињама или на људима? Ако и јесу на људима, какав је био узорак становништва? Јесу ли резултати иоле смислени? Или је реч о малим, једва статистички значајним исходима лоше спроведених истраживања? Најчешћи одговор је, као што ћемо видети, ништа.” http://www.sciencebasedmedicine.org/index.php/boost-your-immune-system/

[5] Писац овог чланка (Марша Монтенегро) је скоро 14 година практиковала различите облике источњачке медитације, нарочито зен.