Учење о силаску Господа у пакао. Нису се спасили сви у Старом Завету. Библијски опис пакла. Шта се дешавало после силаска Христа у пакао? Васкрсење Христа Спаситеља из мртвих. Природа смрти. Аргументација оних који верују у Христово васкрсење. Аргументација противника Христовог васкрсења. Шта је Господ учинио после васкрсења? Вазнесење Христа на Небо.
На који начин се остварило ослобођење древних праведника, древних људи? И какав је значај Христовог васкрсења за људе?
Учење о силаску Господа у пакао
Свето Писмо директно каже да је Господ сишао у пакао одмах после смрти. Први текст: „Којим и сиђе и проповеда духовима у тамници. Ови некада бејаху непослушни кад их очекиваше Божије дуготрпљење у дане Нојеве, када се грађаше ковчег, у коме се мало, то јест, осам душа спасоше водом“ (1 Петр. 3, 19-20).
Христос је после смрти сишао у паклену тамницу код духова да тамо проповеда васкрсење. Да бисмо се уверили у то да су то били умрли људи погледајмо књигу Постања: „А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише. Видећи синови Божији кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше. А Господ рече: Неће се дух Мој довека прети с људима, јер су тело; нека им још сто двадесет година. А беше тада дивова на земљи; а и после, кад се синови Божији састајаху са кћерима човечијим, па им оне рађаху синове; то беху силни људи, од старине на гласу“ (1 Мојс. 6, 1-4).
Друго место које говори о силаску Господа у пакао: „Овога, по одређеном савету и промислу Божијем преданог узесте и рукама безаконика приковасте и убисте. Њега Бог васкрсе, раздрешивши муке смрти, јер не беше могуће да га она држи. Јер Давид говори за Њега: Господа непрестано гледах пред собом, јер ми је с десне стране, да се не поколебам. Зато се развесели срце моје и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади. Јер нећеш оставити душу моју у аду, нити ћеш дати да Светац Твој види труљење. Показао си ми путеве живота, испунићеш ме весеља лицем Твојим. Људи браћо, нека је допуштено са слободом рећи вам за праоца Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овога дана. Будући, дакле, да је био пророк, и знајући да му се Бог заклетвом заклео да ће од плода бедара његових по телу подигнути Христа да седи на престолу његовом, предвидевши говори за васкрсење Христово да не би остављена душа Његова у аду, нити тело Његово виде труљења. Овога Исуса васкрсе Бог, чему смо сви ми сведоци“ (Дап. 2, 23-32).
Како је Господ истовремено могао бити и у паклу, и у рају?
„И рече му Исус: Заиста ти кажем, данас ћеш бити са Мном у рају“ (Лк. 23, 43). Господ је свеприсутан: „И нико се није попео на небо осим Онај Који сиђе с неба, Син Човечији који је на небу“ (Јн. 3, 13).
Божанством је увео покајаног разбојника у рај, а душом је био у паклу. Постоји још једно место на којем се говори о власти Господа над смрћу и паклом: „Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживи да овлада и мртвима и живима“ (Рим. 14, 9). Да би утврдио Своју власт над мртвима Он је сишао у пакао: „И кад Га видех, падох к ногама Његови као мртав, и Он положи десну руку Своју на Ме, говорећи: Не бој се, ја сам Први и Последњи и Живи; и бејах мртав и ево жив сам у векове векова, и имам кључеве од смрти и од пакла“ (Откр. 1, 17-18). О истом говори посланица апостола Павла: „А оно ‘узиђе’ шта је, осим да прво и сиђе у најдоња места земље? Онај Који сиђе то је Исти Који и узиђе више свих неба да испуи све“ (Еф. 4, 9-10).
Основу за црквену молитву за умрле налазимо у посланицама апостола Павла Ефесцима и Римљанима.
Нису се сви спасили у Старом Завету.
Људи пре потопа, као и сад, могли су да се спасу, а могли су и да погину. Који људи су ушли у Царство Небеско после Христовог силаска у пакао? Они који су се за живота покајали и који су се клањали Једином Богу желећи да живе по заповестима (да поступају по савести). Пре Христовог васкрсења сви умрли су доспевали у пакао, укључујући и старозаветне праведнике, и нико није могао да се ослободи, тек је Христос ослободио праведнике – људе који су живели по савести и који су се покајали.
„Него својом упорношћу и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева и откривања праведнога суда Бога, Који ће дати свакоме по делима његовим: живот вечни онима који истрајношћу у добрим делима траже славу и част и бесмртност; а јарост и гнев онима који се упорно противе истини а покоравају неправди. Невоља и туга на сваку душу човека који чини зло, а најпре Јудејца и Јелина; а слава и част и мир свакоме који чини добро, а најпре Јудејцу и Јелину; јер Бог не гледа ко је ко. (Рим. 2, 5-11).
Јелини су древни незнабошци који су се спасавали, ако се нису клањали идолима и ако су живели по савести (по тумачењу светитеља Јована Златоустог).
Библијски опис пакла.
Пакао се описује, на пример, у Књизи пророка Исаије: „Пакао доле усколеба се тебе ради да те сретне кад дођеш, пробуди ти мртваце и све кнезове земаљске, диже с престола њихових све цареве народне. Сви ће проговорити и рећи теби: и ти ли си изнемогао као ми? Изједначио се с нама? Спусти се у пакао понос твој, звека псалтира твојих; прострти су пода те мољци, а црви су ти покривач. Како паде с неба, звездо данице, кћери зорина? Како се обори на земљу који си газио народе? А говорио си у срцу свом: Изаћи ћу на небо, више звезда Божјих подигнућу престо свој, и сешћу на гори зборној на страни северној; Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с Вишњим. А ти се у пакао сврже, у дубину гробну. Који те виде погледаће на те, и гледаће те говорећи: То ли је онај који је тресао земљу, који је дрмао царства, који је васељену обраћао у пустињу, и градове њене раскопавао? Робље своје није отпуштао кући? Сви цареви народни, свиколики, леже славно, сваки у својој кући. А ти се избаци из гроба свог, као гадна рана, као хаљина побијених, мачем прободених, који силазе у јаму камену, као погажен стрв. Нећеш се здружити с њима погребом, јер си земљу своју затро, народ си свој убио; неће се спомињати семе зликовачко док је века“ (Ис. 14, 9-20).
Најдетаљнији опис пакла садржи се у Књизи пророка Језекиља. Овде није реч о паклу у смислу казне, већ у смислу заточеништва душа.
„Потом дванаесте године, петнаести дан истог месеца, доће ми реч Господња говорећи: Сине човечји, наричи за мноштвом мисирским, и свали њих и кћери јаких народа у најдоњи крај земље с онима што силазе у јаму. Од кога си лепши? Сиђи и лези с необрезанима. Пашће посред побијених мачем, мач је дат, вуците га и све мноштво његово. Говориће му најхрабрији јунаци исред гроба с помоћницима његовим, који сиђоше и леже необрезани, побијени мачем“ (Јез. 32, 17-21).
Ово место показује да се у преисподњи разматра судбина придошлица.
„Онде је Асирац и сав збор његов, гробови су му око њега, сви су побијени пали од мача. Гробови су му у дну јаме, а збор му је око његовог гроба; сви су побијени, пали од мача, који задаваху страх земљи живих“ (Јез. 32, 22-23).
У паклу се душе налазе у символичним гробницама, оне су смештене око родоначелника народа. Праведници су се налазили на специјалном месту, они су видели Бога и зато их је чак и у паклу испуњавала извесна радост.
„Онде је Елам и све мноштво његово око његовог гроба; сви су побијени, пали од мача, који сиђоше необрезани на најдоњи крај земље, који задаваху страх земљи живих; и носе срамоту своју с онима који силазе у јаму. Међу побијенима наместише постељу њему и свему мноштву његовом, гробови су му око њега, сви су необрезани побијени мачем, који задаваху страх земљи живих, и носе срамоту своју с онима који силазе у јаму, метнути су међу побијене“ (Јез. 32, 24-25).
Људи који су проливали туђу крв у земаљском животу имају ову жељу и после смрти, њихова мржња остаје с њима (мачеви под главама).
„Онде је Месех, Тувал и све мноштво његово, гробови су му око њега, сви су необрезани побијени мачем, који задаваху страх земљи живих. Али не леже међу јунацима који падоше између необрезаних, који сиђоше у гроб с оружјем својим, и метнуше мачеве под главе своје, и безакоње њихово лежи на костима њиховим, ако и беху јунаци страшни на земљи живих. И ти ћеш се сатрти међу необрезанима, и лежаћеш код пробијених мачем. Онде је Едом, цареви његови и сви кнезови његови, који су са силом својом метнути међу побијене мачем; леже међу необрезанима и с онима који сиђоше у јаму. Онде су сви кнезови северни и сви Сидонци, који сиђоше к побијенима са страхом својим, стидећи се силе своје; и леже необрезани с онима који су побијени мачем, и носе срамоту своју с онима који сиђоше у јаму. Њих ће видети фараон, и утешиће се за свим мноштвом својим, фараон и сва војска његова, побијени мачем, говори Господ Господ. Јер зададох Свој страх земљи живих, и фараон ће и све мноштво његово лежати међу необрезанима с онима који су побијени мачем, говори Господ Господ“ (Јез. 32, 26-32).
Месех је предак Словена, Тувал је предак Грузијаца. Обратите пажњу: кад фараон дође у пакао све ће моћи сам да види. Црквено предање тврди да душе умрлих од 9. до 40. дана обилазе пакао, зато се Црква појачано моли за новопрестављеног човека. Смисао је у томе да човек схвати до чега доводи грех видећи последице греха.
У паклу су трулеж и црви, као и црни бездан, тама: „Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни, у земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама“ (Јов. 10, 21-22). „Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе? Зашто ме прихватише колена? Зашто сисе, да сем? Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих и био бих миран, с царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине, или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра. Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела? Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли, и сужњи се одмарају и не чују глас настојников. Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара“ (Јов. 3, 11-19).
Бог је светлост. „Бог је светлост, и таме у Њему нема никакве“ (1 Јн. 1, 5). Светлост (Бог) долази у таму (пакао) и пакао као место таме нестаје, пакао се руши. Суштина пакла је у невиђењу Бога. Реч „ад“ потиче од грчког „адес“ – невидљиво. Библија га схвата конкретно – као невидљиву област у коју Господ силази. Детаљи о Христовом доласку у пакао садрже се у Соломоновим одама, у посланици апостола Варнаве, древним апокрифима (Јеванђеље по Петру – II век, Јеванђеље по Никодиму – IV-V век), проповеди о Крсту свештеномученика Иполита Римског (почетак III века), „Књизи о јересима“ светог Иринеја Лионског, у делу митрополита Илариона (Алфејева) „Христос је уништитељ пакла“ и низу других текстова. Сви ови текстови говоре извесне опште ствари, говоре о дијалогу са сатаном, који се испочетка радује томе што се Христос приближава, али кад Га угледа у јаркој светлости почиње да га обузима паника и каже да затворе врата и да ни у ком случају не пуштају Исуса Христа.
Шта се десило после Христовог силаска у пакао?
Како каже светитељ Јован Златоусти, пакао је место немоћи, то је место на граници бића. Душа умрлог човека који није обновљен тајнама је немоћна душа, зато што су је разјеле сасвим необуздане страсти. Пакао је место безнадежне туге, Бибија ништа не говори о мучењима. Грешнике мучи огањ незадовољених жеља. А права мучења ће почети тек после свршетка света.
После Христовог доласка у пакао почињу да се дешавају следећи догађаји.
- Сатана не жели да пусти Христа у пакао.
- Христос улази у пакао и уништава га, врата пакла падају. Због овог пада се на земљи десио земљотрес. То је детаљно описано у 107. псалму: „Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе; јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег. Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне. Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове; изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове. Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских! Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи“ (Пс. 107, 10-17).
- Анђели доводе сатану код Христа.
- Христос пита сатану с којим правом се усудио да пружи руку према Христу, јер Он није учинио никакав грех. Због тога је сатана лишен свог уобичајеног места боравка.
- Христос везује сатану везама вечног мрака и баца га на хиљаду година у подземље.
- Христос говори с мртвацима живим устима и они се буде.
- Христос буди праведнике из сна и све оне који нису били идолопоклоници и који су живели по савести и води их са Собом у Царство Небеско.
- Из саме дубине пакла за руку изводи Адама и Еву говорећи Адаму: „Зашто си побегао од Мене тако далеко?“
- Христос васкрсава неколико праведника. По предању, то су били Мелхиседек, Јов, пророк Данило, тројица младића, Симеон Богопримац и двојица његових синова. Господ их васкрсава како би на земљи говорили о победи над смрћу. Они умиру на дан Вазнесења како би заједно с Господом ушли у рај. Код јеванђелисте Матеја постоји потврда о васкрсавању праведника: „И гробови се отворише, и устадоше многа тела светих који су помрли; и изишавши из гробова по васкрсењу Његову, уђоше у свети град и показаше се многим“ (Мт. 27, 52-53).
Васкрсење Христа Спаситеља из мртвих.
Господ је извор нетрулежности и Он је показао људима нетрулежност: „А сада показаној јављањем Спаситеља нашега Исуса Христа, Који разруши смрт и обасја живот и нераспадљивост јеванђељем“ (2 Тим. 1, 10).
Од тог тренутка они који се причешћују Телом Господњим могу имати нетрулежна тела као знак будућег васкрсења. Најдивнији пример нетрулежности код нас у Русији јесу мошти преподобног Александра Свирског које су практично потпуно нетрулежне и тешке су 16 килограма. Код преподобног се сачувала чак и природна боја коже. У Библији је описан случај кад је мртвац додирнуо кости пророка Јелисеја, па је васкрсао: „И догоди се кад погребаваху неког човека, угледаше чету и бацише човека у гроб Јелисијев; и кад човек паде и дотаче се костију Јелисијевих, оживе и уста на ноге своје“ (2 Царств. 13, 21).
Има много примера чуда која су учињена од костију светаца, зато што је то праобраз будућег васкрсења.
Зашто је тело Исуса Христа било нетрулежно?
Због ипостасног јединства Богочовека смрт није могла да уништи Његову личност. У тренутку Христове смрти душа се одвојила од тела, али је Божанство нераздељиво и кроз божанску природу се сачувала веза између душе и тела. У тренутку васкрсења долази до рушења треће преграде између Бога и људи – преграде смрти (преграда природа се руши оваплоћењем, преграда греха – на Крсту). Смисао Христовог васкрсења је детаљно описан у првој посланици Коринћанима (1 Кор. 15).
Зашто Христос васкрсава у први дан недеље? Христос васкрсава у први дн недеље, зато што почиње нова Васељена. Истог дана кад је Бог створио Васељену Он је поново зачиње кроз Христа, зато што је Он Онај Бог, Онај Христос који је простро небеса приликом стварања и Који обнавља Васељену истог дана.
Зашто је Христос разапет у петак?
Тог дана је створен човек. Животиње су створене ујутру, а човек је створен у току дана. И у време кад је човек створен, Христос је разапет на Крсту.
Зашто је Господ лежао у гробу у суботу?
Субота је дан мировања. Истоветност дана стварања и дана искупљења указује на истоветност Делатника.
Зашто није познато у ком тренутку је Христос васкрсао?
Осми дан Стварања је ступање Васељене у вечност, а вечност се не описује временом. Зато тренутак васкрсења остаје тајна и нико га не описује. Чак ни анђели нису видели како је Исус васкрсао из мртвих: Он шаље анђела након што је већ васкрсао у телу. И од тог тренутка почиње нова Васељена. Христос васкрсава на дан доношења снопа нове летине, Он је првенац из мртвих. Жртва жетве почиње на Пасху, а завршава се на дан Педесетнице.
Кад ће почети васкрсење?
Оно је већ почело. У тренутку васкрсења почиње преображај неба и земље. После васкрсења наших тела завршиће се процес васкрсења Васељене. Свети Григорије Ниски је у IV веку говорио да се по философији сва тела састоје од атома и сваки атом има своју енергију, и ова енергија је скривена, она се обично не испољава. Али на дан васкрсења Бог ће заповедити тој енергији и она ће се открити и спалиће смрт на атомском нивоу. Откриће се атомска енергија – и то је речено у IV веку.
Колико је православно богословље напредно! У IV веку је било реч о нуклеарној синтези. Бог васкрсава у истом телу, али већ преображеном, Он пролази кроз Плаштаницу. Војници су се непријатно изненадили кад су сазнали да су чували празну гробницу. Постоји „Кембрички рукопис“ (почетак V века), у њему је речено да је анђео буквално бацио камен на врх гроба. Гробницу је чувала римска стража од 16 људи, од којих су четворица стајала на самом улазу у гробницу, а преостала дванаесторица су била поред ватре, али нико од њих није имао права да спава.
Колико анђела је било у гробници? Символичност васкрсења.
Било је много анђела: један је седео на камену гробнице (за пажљиве Јевреје неоспоран символ поклопца ковчега Завета), а друга двојица су седела унутра лицем окренута један према другом (Лк. 24, 4). Док је у Старом Завету главни предмет био поклопац чистилишта (очишћења) у Новом се главним местом сматра Престо. Престо је символ Гроба Господњег. Напрестона покривала означавају пелене.
Зашто је жена прва зачула вест о васкрсењу?
Жена је прва кажњена, али је жена прва и благословена.
Зашто се гроб налазио у врту?
Врт праведног Јосифа је символ Едемског врта.
Природа смрти.
Смрт је лично биће, пали анђео: „И смрт и пакао бише бачени у језеро огњено. Ова смрт је друга смрт“ (Откр. 20, 14). То је коњаник с косом. Смрт настаје као резултат проклетства: „Заиста, заиста вам кажем: Ко одржи реч Моју неће видети смрти вавек“ (Јн. 8, 51). Хришћани умиру, а не виде смрт: дух смрти им не прилази. Они су већ одсечени од смрти и везани за Небо.
Аргументација оних који верују у Христово васкрсење.
- Празан гроб.
- Постојање сложених пелена које су остале на истом месту (да је тело било украдено, украли би га заједно с пеленама).
- Јављање васкрслог Христа.
- Чуда која су повезана с васкрслим Господом (власт над демонима, над смрћу).
Аргументација противника Христовог васкрсења.
- Прича о васкрсењу је измишљотина од почетка до краја. Међутим, чињенице које потврђују васкрсење описане су код Јосифа Флавија у „Јудејској старини“.
- Најстарији аргумент који је описан још у Јеванђељу: Христово тело је било украдено из гробнице. Овај аргумент се наводи у јеврејском антихришћанском документу „Толдот Јешу“ (VI век после Христовог Рођења), у низу делова из „Талмуда“. У чему се састоји апсурд ове верзије? На пример, видимо да није организована потрага. Није било тешко пронаћи апостоле. У Римском царству сва испитивања су праћена мучењима и да је Тело заиста украдено стражари не би могли да не кажу где су га сакрили. Али истрага није спроведена. Како у хришћанским, тако и у јудејским документима нигде се не помиње да је било ко покушао правно да окриви апостоле да су украли тело. Чувари су све прецизно реферисали Пилату, начелник страже је био капетан Лонгин. Тринаесторица људи од шеснаесторице (стража) су узела новац – плаћено им је да ћуте о васкрсењу. Капетан Лонгин је био један од оних који нису узели новац: он је поверовао у Христа и постао је проповедник, а ускоро је погубљен у граду Кесарији.
Замислите следећу слику. Спава 16 људи из римске страже (у то време је у римској војсци била предвиђена смртна казна за спавање на стражарском месту), док им се прикрадају неки људи, скидају печате, потпуно нечујно померају камен од две тоне на врх гробнице (преко три метра нагоре), нечујно узимају тело и на самом месту почињу да скидају крваве пелене, затим их уредно слажу и стављају на место и придају им облик тела. Онда узимају Тело крију га ко зна где и свима причају да је Христос васкрсао из мртвих како би за то гарантовано добили смртну казну. Врло „логично“ објашњење. Читав низ бесмислица.
- Трећег дана је у гробници био Христос, а жене су дошле до погрешне гробнице, уместо анђела угледале су младића, а опис васкрсења је касније убачен.
Дакле, да ли су жене могле да погреше? Могле су. Да ли су могли и ученици? И ученици су могли. Али да ли су могли да погреше првосвештеници? На дан Педесетнице у Јерусалиму крстило се преко 3000 људи. Првосвештенике директно оптужују за Христову смрт. Да је Христово Тело било ту показали би га народу, али тела није било. Постоји стари текст из времена цара Тиберија, који је пронађен шездестих година ХХ века, у којем је речено да се за крађу мртваца из гробница предвиђа смртна казна. На основу тога следи да је Пилат написао реферет и упутио га је у Рим како би се оправдао тврдећи да је тело украдено.
- Гроб је празан, зато што је Христос пао у несвест и Христос је сам отишао из гробнице.
То је верзија Давида Штрауса и сад је подржава низ муслиманских организација. Ова верзија се развија у књизи „Да Винчијев код“ Дена Брауна: Христос је наводно са својом женом Маријом Магдалином отишао у Француску или у Кашмир. Шта ће бити са човеком ако се у несвести његово тело чврсто и херметички увије у тканину и положи у непроветрену хладну гробницу на температури од око 0 °С? Овај човек ће свеједно умрети. Максимум што би могао да учини човек у несвести јесте да падне. Сетимо се да је Христу копљем прободено срце (истекле су крв и вода). Али чак и ако се замисли да је то преживео остаје једна препрека – камен од две тоне који треба одвалити изнутра.
- Исус је своје тело претворио у гас и тако се провукао. Ово сматрају Јеховини сведоци. Да ли гас може да једе? Гас, ваздух, не поседује способност да једе. А Христос је више пута јео и пио с апостолима. Да ли се гас може опипати? Да ли се могу ставити прсти у ране од гаса? Јеховисти ово објашњавају тако да је Христос васкрсао духом: „Која и нас сада спасва крштењем као испуњењем праобраза, не као прање телесне нечистоће, него обећање Богу добре савести васкрсењем Исуса Христа“ (1 Петр. 3, 21), али тиме није речено да је васкрсао у духовном телу, без плотског тела. Сама реч „васкрсење“ претпоставља устајање онога што је пало. И Христос каже апостолима у 24. глави Јеванђеља по Луки да има кости и тело. Многи израиљски свештеници (у време Другог Храма било их је 18.000) поверовали су у Христово васкрсење. О томе се говори у Делима апостолским, у Новом Завету. И све до XIX века у многим свештеничким јеврејским родовима је преношена информација о томе да је Исус заиста васкрсао.
Шта је Господ учинио после васкрсења?
„Којима и по страдању Своме показа Себе жива многим истинитим доказима, јављајући им се четрдесет дана и говорећи о Царству Божијему“ (Дап. 1, 3).
На основу тога се види да је Христос учио о тајнама Царства Божијег.
Дарови васкрслог Христа: 1) Крштење (Мт. 28, 1-19; Мк. 2, 16); 2) разумевање Писма; 3) обећање дарова Светог Духа.
Христово вазнесење на Небо.
Четрдесетог дана Христос се вазноси на Небо. За нас је вест о Христовом вазнесењу вест о томе где се налази наша домовина: „Ако сте, дакле, васкрсли са Христом, тражите оно што је горе где Христос седи с десне стране Бога. Мислите о ономе што је горе, а не што је на земљи. Јер умресте и ваш је живот сакривен са Христом у Богу. А када се јави Христос, живот наш, онда ћете се и ви с Њиме јавити у слави. Умртвите, дакле, удове своје који су на земљи: блуд, нечистоту, страст, злу похоту и лакомство, што је идолопоклонство, због којих долази гнев Божији на синове противљења, у којима и ви негда ходисте, када живесте у њима. А сад одбаците и ви то све: гнев, љутину, пакост, хуљење, срамотне речи из уста својих. Не лажите један другога, јер свукосте старога човека са делима његовим, и обукосте се у новога, који се обнавља за познање, према лику Онога Који га је саздао, где нема Јелина, ни Јудејца, обрезања ни необрезања, варварина ни Скита, роба ни слободњака, него је све и у свему Христос“ (Кол. 3, 1-11).
Морални захтеви проистичу из чињенице Христовог васкрсења. Хришћани имају живот на небу са Христом, они су мртви за овај живот.
Питања и одговори на тему предавања
Где је Христос доспео после смрти?
У пакао. Свето Писмо отворено каже да је Господ после смрти сишао у пакао: „Којим и сиђе и проповеда духовима у тамници. Ови некада бејаху непослушни кад их очекиваше Божије дуготрпљење у дане Нојеве, када се грађаше ковчег, у коме се мало, то јест, осам душа спасоше водом“ (1 Петр. 3, 19-20).
Ко се у Старом Завету спасио пре Христовог силаска у пакао?
Нико. Сви су ишли у пакао. Чак су и старозаветни праведници и пророци били у паклу. Препотопски људи су, као и сад, могли да се спасу, а могли су и да погину. После Христовог силаска у пакао, у Царство Небеско, ушли су људи који су се за живота покајали, клањали Једном Богу и желели да живе по заповестима (да поступају по савести).
Где се у Старом Завету даје опис пакла?
Пакао се описује, на пример, у Књизи пророка Исаије (Ис. 14, 9-20). А најдетаљнији опис се садржи у Књизи пророка Језекиља. Овде се не говори о паклу у смислу казне, већ у смислу заточеништва душа (Јез. 32, 17-32). Код Јова такође постоји опис пакла – у 3. и у 9. глави. „Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе? Зашто ме прихватише колена? Зашто сисе, да сем? Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих и био бих миран, с царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине, или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра. Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела? Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли, и сужњи се одмарају и не чују глас настојников. Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара“ (Јов. 3, 11-19).
Зашто је тело Исуса Христа било нетрулежно?
Због ипостасног јединства Богочовека смрт није могла да уништи Његову личност. У тренутку Христове смрти душа се одвојила од тела, али је Божанство недељиво и кроз божанску природу се сачувала веза између душе и тела. У тренутку васкрсења се руши трећа преграда између Бога и људи – преграде смрти (преграда између природа се руши оваплоћењем, а преграда греха на Крсту). Смисао Христовог васкрсења је детаљно описан у првој послници Коринћанима (1 Кор. 15).
Зашто Христос васкрсава у први дан недеље?
То је почетак нове Васељене. Истог дана кад је Бог створио свет Он га и обнавља кроз Христа. Син Божији Који је првог дана створио небо, истог дана обнавља Васељену.
Зашто је Христос разапет у петак?
Тог дана је створен човек. Животиње су створене ујутру, а човек је створен у току дана. У исто време кад је створен човек Христос је разапет на Крсту. По предању, Адам и Ева су истерани из раја у пети дан недеље.
Зашто је Господ лежао у току суботе, погребен у пећини?
Субота је дан одмора. Светковина дана стварања и дана искупљења указује на то да је Делатник исти.
Зашто се не зна у ком тренутку Христос васкрсава?
Осми дан је дан Стварања – то је улазак Васељене, а вечност није описана временом. Зато моменат васкрсења остаје тајна и нико га не описује. Чак ни анђели нису видели како је Исус васкрсао из мртвих: Он као већ васкрсли у телу шаље анђела. И од тада почиње нова Васељена. Христос васкрсава на дан приношења снопа нове летине, Он је првенац из мртвих. Жртва летине почиње на Пасху, а завршава се на дан Педесетнице.
Каква је природа смрти?
Смрт је лично биће, пали анђео. „И смрт и пакао бише бачени у језеро огњено. Ова смрт је друга смрт“ (Откр. 20, 14). То је коњаник с косом.
Каква је аргументација оних који верују у Христово васкрсење?
Празан гроб; залепљене пелене које су остале на истом месту (да је неко украо тело, украо би га заједно с пеленама); појава васкрслог Христа; чуда која су повезана с Васкрслим Господом (власт над демонима, над смрћу).
Шта је Господ учинио после васкрсења?
Христос је откривао тајне Царства Божијег.
„Којима и по страдању Своме показа Себе жива многим истинитим доказима, јављајући им се четрдесет дна и говорећи о Царству Божијему“ (Дап. 1, 3).
Који су дарови васкрслог Христа?
Крштење (Мт. 28, 1-19; Мк. 2, 16); разумевање Писма; обећање дарова Светог Духа.