Критеријуми истинитости. Неопходност вере за спасење. Критеријум ‘доброте’. Онима који траже Истинитог Бога, Бог спрема награду. Вера треба да буде повезана са доступношћу Бога. Вера треба да исходи само од Бога. Искривљење истине. Не постоје људи који не могу да спознају Бога. Духовни разлог неверовања у Истинитог Бога. Шта треба урадити да би се спасли? Шта је главно дело које Бог од нас тражи? Својства вере и знања. Шта открива вера? Зашто је немогућ договор са другим религијама?
Век Просветитељства је у наше главе убацио низ митова: знање је изнад вере; вера је слепа, а знање је просвећење, вера је глупа, а знање паметно. Не постоје на свету људи који не верују. Вера постоји код свих. Међутим, ако човек верује, то не значи да је он добар. Питање је у кога и у шта верује: да ли је у питању истинити Бог или није, да ли су откривења истинита или лажна? Вера је према речима апостола Павла, „основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих.“ (Јевр. 11, 1).
Вера претпоставља не само теоретско признање неке од могућности већ потпуну приврженост срца будућим добрима, ономе што је сада скривено у невидљивим даљинама, код Бога, али што је много сигурније, него било шта друго на земљи. У грчком оригиналу наведеног стиха говори се да је вера ипостас очекиваног, односно конкретно постојање очекиваног. Човек као да осећа невидљиво, у додиру је са њим. Човек чврсто зна да је видљиво слабо, привремено, а да је невидљиво вечно. Видљива реалност је илузија, а невидљива чврста. У природи су невидљиве силе најјаче (електрична струја, гравитација). Вера је најважније што постоји у животу, то је оно што открива човеку смисао свега што се дешава на овом свету.
Може ли нам знање открити смисао постојања неког предмета? Наука се не бави питањима смисла нечега. На пример, зашто делује сила теже, зашто постоји електрична енергија, зашто постоје небеска тела итд. На питања ‘зашто?’, „због чега?“ , ‘који је смисао у томе?’ наука нема одговор. Наука и не претпоставља тражење одговора на слична питања. Одговор зна вера. Човек без вере није у стању да се оријентише у животу. Дакле, питање је у следећем: да ли је предмет вере достојан нашег поверења (веру)? Да ли је то истинска вера или лажна? Да ли вера може да говори о стварима које се нама уопште не допадају? Може, јер није ствар у томе да ли се то нама допада или не, већ у томе да ли је то истина или лаж.
Критеријуми истинитости.
Истинита вера потиче од истинитог Бога. Ко је истинити Бог, чија је вера истинита? Истинити Бог је Онај Који је створио Свет. Ми, хришћани, верујемо да једино вера у истинитог Бога може да спашава. Како је Бог говорио кроз Пророка Јеремију: „А Господ је прави Бог, Бог живи и Цар вјечни, од његове срдње тресе се земља, и гњева његова не могу поднијети народи. Овако им реците: богова, који нијесу начинили неба ни земље, нестаће са земље и испод неба.“ (Јер. 10, 10-11). Свако ко се не клања Творцу неба и земље, поступа безумно. У шта човек верује, тиме и живи. Не може бити добар човек који верује у лоше, код њега је нарушен идеал ‘доброте’.
Неопходност вере за спасење.
Човек без вере не може бити добар. Међутим, он може да врши добре поступке. Човек који не уме добро да игра шах може случајно да победи партију, али не може постати шампион. Човек може случајно да учини добро дело (јер у њему постоји глас савести), али ако не поседује критеријуме добра и зла, онда он по дефиницији не може да буде добар човек. Добро код њега просто не може да пређе у навику, јер он не зна шта је то. Атеиста свесно крши 40% заповести: од десет заповести, првих четири сигурно. Може ли да буде добар, човек који је прекршио 40% чланова Кривичног закона? Довољно је прекршити један члан, да би био кажњен. Чак ни у затворима не можеш да нађеш људе који су прекршили 40% Кривичног закона.
Критеријум ‘доброте’.
Ако човек не смета другим људима, онда је он добар, тако мисле многи. Међутим, не сметати некоме и није добро дело, у питању је неутрално дело. Фраза ‘треба да се жртвујеш за друге’ садржи у себи одређену оцену. Постоји неки дуг, чије постојање не зависи од тебе. Дуг да делујеш у корист другог човека. Тај дуг је дао Неко, Ко има право на то.
Човек никоме није дужан осим Ономе, Ко га је створио. Из дуга пред Творцем следе сви остали морални принципи: дуг пред родитељима, дуг пред земљом итд. Међутим, ако не постоји почетни принцип, о чему онда може да се говори? Апостол Павле наглашава да су пагани крајње неморални. Човек који комуницира са духовима, а не верује Творцу, не поседује никакве моралне критеријуме.
Онима који траже Истинитог Бога, Бог спрема награду.
Ако говоримо о спасавајућој вери, која је неопходна да нам омогући победу над смрћу, грехом, проклетством, невољама које нас окружују – нама је неопходна вера у истинитог Бога. Апостол Павле пише, „без вјере није могуће угодити Богру; јер онај који прилази Богу, треба да вјерује да Бог постоји и да Он награђује оне који га траже“ (Јев. 11, 6). Потребно је, као прво, веровати да Бог постоји и разумети ко је Он. Друго, оне који га траже Бог ће наградити. Човека може спасити једино вера која је способна да га приведе Богу, пружи му знање о истинитом Богу и путевима ка Њему, која обезбеђује добру награду за његове добре поступке или плату за његова зла дела. Непостојање апсолутног Божанства лишава смисла апсолутно све што постоји.
Вера треба да буде повезана са доступношћу Бога.
Недоступан Бог никога не интересује. Он ништа не може да измени и то је исто исто као и да Га нема. Деисти тврде, да је Бог створио свет као да је навио сат и отишао. Такав Бог, који је ‘навио’ свет и отишао, нама је исто, постојао Он или не. Код муслимана Бог делује, али ‘не ступа’ у контакт. Они са њим не комуницирају, већ просто приносе хвалу Алаху. Обични муслимани нису тиме задовољни. Ми започињемо разговор са муслиманима тако што објашњавамо како хришћанство чини Бога доступним. И то представља потресну вест за муслимане, занимљиво им је да се лично сретну са Богом.
Вера треба да исходи само од Бога.
Иначе не спасава. Како се односити према људима који криве веру и придржавају се одређених заблуда? У Светом Писму се о томе говори у многим стиховима. „А поганих празних разговора клони се; јер ће такви још више напредовати у безбожности. И ријеч њихова као жива рана разједаће око себе, међу којима су Именеј и Филит, Који застанише од истине, говорећи да је васкрсење већ било, и руше вјеру неких“ (2 Тим. 2, 16-18). За апостола Павла искривљење вере представља безбожност, непоштовање Бога, отступање од истине и рушење вере. Апостол Павле набраја телесна дела: „А позната су дјела тијела, која су: прељуба, блуд, нечистота, бесрамност. Идолопоклонство, чарање, непријатељства, свађе, пакости, гњев, пркоси, раздори, јереси, Зависти, убиства, пијанства, раскалашности, и слично овима за која вам унапријед казујем, као што сам и раније говорио, да они који тако нешто чине неће наслиједити Царства Божијега“ (Гал. 5, 19-21). Човек који шири јерес и који искривљује учење Божије, неће наследити Царство Божје.
Искривљење истине.
Свако искривљење истине се појављује зато што човек покушава да коригује Откривење Божје или да га одбаци полазећи телесних, земних претпоставки. Зато Свети Василије Велики пише да ако друштво каже једно, а Реч Божија друго, онда треба следити Реч Божију, јер је Реч Божија важнија од друштва. Ако моје искуство говори једно, а Реч Божија друго, онда треба следити Реч Божију. Ако наука говори једно, а Реч Божија друго, треба следити Реч Божију, јер је у томе подвиг вере. Ми верујемо Богу без обзира на све. Апостоли су на ту тему много говорили: „Љубљени, не вјерујте свакоме духу, него испитујте духове јесу ли од Бога; јер многи су лажни пророци изашли у свијет. По овоме распознајет Дуга Божијег: Сваки дух који признаје да је Исус Христос у тијелу дошао, од Бога је; А сваки дух који не признаје да је Исус Христос у тијелу дошао, није од Бога; и то је дух Антихриста, за којега сте чули да долази, и сада је већ у свијету“ (1 Јован. 4, 1-3). Не исповеда – не само да хули, већ и пажљиво прећуткује.
Апостол Павле каже да ће сам Антихрист деловати силом ђавола и та сила већ делује у људима који нису примили Истину. „Онога је долазак по дејству сатанину са свком силом и знацима и чудесима лажним, И са сваком пријеваром неправде међу онима коиј пропадају, зато што не примише љубав истине да би се спасли. И зато ће им Бог послати силу обмане, да вјерују лажи; Да буду осуђени сви који не вјероваше истини, него завољеше неправду“ (2 Сол. 2, 9-12). Људи не приматају Откривење, јер у њима нема љубави ка Истини. Разлог погибије људи није само у одсуству знања, већ у одсуству жеље да сазнају. Са тачке гледишта Библије, неверујући не верују управо зато што не воле Истину, зато не прихватају Откривење Божје. Управо зато је Господ јасно говорио о људима који не верују: „Који повјерује и крсти се биће спасен, а који не вјерује биће осуђен“ (Марко 16, 16). Неверовање убија човека заувек, јер невера представља пород одсуства љубави према Истини.
Не постоје људи који не могу да спознају Бога.
Да ли постоје људи који не могу да спознају Бога? О томе је јасно говорио апостол Павле: нема таквих људи. „Јер се открива гнев Божији с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди. Јер што се може дознати за Бога познато је њима, јер им је Бог објавио. Јер што је на њему невидљиво, од постања свијета умом се на створењима јасно види, његова вјечна сила и божанство, да немају изговора. Јер кад познаше Бога, не прославише га као Бога, нити му захвалише, него залудјеше у својим умовањима, и потамње неразумно срце њихово; Говорећи да су мудри, полудјеше, и замијенише славу бесмртнога Бога подобијем смртнога човјека и птица и четвороножних животиња и гмизаваца. Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се бешчасте тјелеса њихова међу њима самима“ (Рим. 1, 18-24).
Разлози зашто људи не могу (не желе) да спознају Бога: 1) незахвалност Богу – човек се одвикав да захваљује Богу; 2) сујета срца – човек почиње да оправдава себе; 3) помрачење срца; 4) називајући себе мудрим, људи чине безумље – смишљају лажне концепције; 5) идолопоклонство, грех, скрнављење.
Духовни разлог за неверовање у Истинитог Бога.
„Који у њега вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осђен, јер није вјеровао у име Јединороднога Сина Божијега. А ово је суд што је свјетлост дошла на свијет, а људи више завољеше таму неголи свјетлост; јер њихова дјела бијаху зла. Јер сваки који чини зло мрзи свјетлост и не иде ка свјетлости, да се не разоткрију дјела његова, јер су зла. А ко истину твори, иде ка свјетлости, да се виде дјела његова, јер су у Богу учињена.“ (Јован 3, 18-21). Духовни разлог за неверовање је у томе што љиди чине зла дела и то им се допада, не желе да престану да их чине. И тада налазе оправдање за своја зла дела. Разлог неверовања је у томе што човек не жели да приђе Христу, јер би га у супротном Светлост Христова обасјала и просветлила његово срце.
Шта треба чинити да бисмо се спасли?
Да би се спасли, непходно је обратити се Богу Творцу. А пошто је Бог владар неба, земље и свих људи, Он ће чути човека и послати му мисионаре. Постоји пуно примера који сведоче о томе. Сетимо се макар Свете Варваре. Свети Јосиф је, налазећи се у Индији, завапио Богу и Он му је послао Светог Варлаама који је пешке кренуо из Ирака у Индију (више од 2000 км) како би крстио Јосифа. Још један пример: Анђели су учили хришћанству једног човека на Алеутским острвима, јер је зажелео да спозна истинитог Бога; нико није могао да дође до њега, а он је желео да сазна Истину. Затим су Анђели рекли да ће му ускоро доћи човек (свети Инокентије) и да треба пажљиво да слуша тог човека. Тако се и десило.
Ево случаја из житија Преподобног Макарија Глухарева (XIX век). Неки човек са Алтаја ловио је рибу и видео да по површини огромног језера иде предивна Жена Која је светлела – бела Домаћица Алтаја. Она му је наредила да одмах напусти чамац и крене тамо где ће бити Макарије, да га саслуша и уради све што он каже. Долази Алтајац код Макарија и каже: „Мене је теби послала Домаћица Алтаја. Рекла је да ћеш ми ти говорити о Истини“. Након Крштења, видео је да је у православном храму Домаћица Алтаја приказана са леве стране Царских двери. То је била Богородица Која је дошла чак инезнабошцу, јер је тражио Истину и он је и нашао. Бог управља светом и сваким човеком, без његове воље чак „ни длака с главе ваше неће пропасти“ (Лука 21, 18). Бог, као апсолутни Владар свих, зна кога и на који начин да призове у случају да човек тражи истину. Без вере је спасење немогуће. Поставља се питање: а ако човек једноставно буде чинио добра дела, да ли ће се спасити? Добро дело без истините вере не води спасава, јер без вере нема критеријума добра и зла.
Које главно дело које Бог од нас тражи?
У Јеванђељу по Јовану је написано: „Шта да чинимо да бисмо творили дјела Божија? Одговори Исус и рече им: Ово је дјело Божије да вјерујете у Онога кога Он посла“ (Јован 6, 28-29). Главно дело, најважније које постоји у Васељени је вера у Господа Исуса Христа. Ако човек неће то да чини, он самог себе осуђује, сам одбацује своје спасење. Зато је сваки човек који не верује у Исуса Христа већ осуђен: сам је одбацио јединствени пут спасења. Према Светом Писму, људи који се нису крстили налазе се под влашћу првородног греха. Најважнији одломак из Јеванђеља је: „Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије. Што је рођено од тијела, тијело је; а што је рођено од Духа, дух је“ (Јован 3, 5-6).
Да би се Бог видео, неопходно је да се поседују одговарајући органе вида. Вера и представља тај орган вида којим можемо видети Бога. Ако се обратимо Светом Писму, видећемо да Господ о вери говори веома и веома много, да говори да вера може чинити потресне ствари: отварати очи не само духовне, већ и физичке (на пример, враћање вида слепом Вартимеју – Лука 18, 35-43). Када је Господ силазио са горе Преображења и видео мушкарца који је имао сина, поседнутог злим духом, на молбу да помогне Он је одговорио: „Ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује“ (Марко 9, 14-29).
Својства вере и знања.
Вера је изнад знања јер отвара доступ разуму Божјему и сусрету са Богом. Вера чини све могућим: открива Божје тајне, чини да човек зна Откривење Божије, постаје извор пророштава, открива тајне људског срца. Постоји велика разлика између знања земаљског и вере (преподобни Исаак Сирин). Знање је увек ограничено законима природе, а вера се издиже изнад свих закона природе. Знање је ограничено овим животом, вера је устремљена ка будућности. Знање обухвата период само последњих 7,5 хиљада година, а вера зна шта је било и пре почетка света, зна како се свет појавио и шта ће бити после. Знање не може да ишчупа човека из власти закона природе, вера то може да учини. Знање говори да ће човек бачен у ватру изгорети, а вера три младића оставља их неповређеним у огњу. Знање говори да ако човека бациш гладноме лаву, лав ће га појести, вера пак затвара и уста лавовска, као што је било са пророком Данилом. Знање каже да је немогуће ходати по води, а вера каже да је по вољи Божијој све могуће.
Пример односа између вере и знање је апостол Петар. Док је веровао Христу ходао је по води, чим се ослонио на знање почео је да тоне. Петар се уплашио и прешао од вере ка знању, помислио је да није могуће да Бог делује за време ветра и буре. И одмах је почео да тоне. Главно средство којим се оправдавамо је вера. Надамо се оправдању искључиво тиме што чувамо веру Божију.
Шта открива вера?
Приступ интелекту Бога. Приступ сили Божијој. Приступ срцу Божијем. Приступ директном општењу са Богом. Вера је свемогућа, јер она омогућава приступ ка Свемогућем Богу. Корен спасења је у Богу са Којим сједињује вера. Вера је инструмент богопознања, место деловања Бога, али не и Сам Бог.
Свето Писмо јасно говори о извору нехришћанске религије: „Гледајте Израиља по тијелу: који једу жртве нису ли заједничари жртвеника? Шта дакле кажем? Да је идол нешто? Или да је идолска жртва нешто? Не, него да оно што незнабошци жртвују, демонима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са демонима. Не можете пити чашу Господњу и чашу демонску; не можете учествовати у трпези Господњој и у трпези демонској. Зар да разљутимо Господа? Јесмо ли јачи од њега?“ (1 Кор. 10, 18-22). Писмо директно говори о томе да је нехришћанска религиозност повезана са објективном реалношћу демона. За Свето Писмо, ђаво је отац свих јереси.
Ислам је страшна, чудовишна религија која постоји већ 13 векова, јер иза ње стоје реалне духовне силе. Ко је изучавао ислам зна да постоји цео институт дервиша, институт шеика. Шеик је у исламу нека врста духовног лидера који поседује духовну снагу. Код шиита су то имами који могу да падају у посебна стања и у транс. ‘Свети људи’ суфизма– дервиши – могу да ходају по ватри, али им је пре тога неопходно да себе уведу у транс. Било је случајева када су прерано излазили из транса и добијали опекотине. Они опште са духовним светом и тиме се објашњава чињеница да слична религија постоји. Религија без контакта са духовним светом не може да постоји.
Зашто је немогућ договор са другим религијама?
Ми можемо да се договоримо са људима, али не могжемо да се договоримо са духовима. Управо су зато сви покушаји преговора између представника разних религија осуђени на неуспех. Колико год да се договараш са људима, са Сатаном се нећеш договорити. Он је човекоубица од почетка и мрзи истину. Људи из других религија нису лажови, не обмањују, они говоре о ономе што заиста осећају. Како оценити њихова осећања?
Чиме је Православље предивно? Православно хришћанстве признаје све чињенице свеколике творевине, али не признаје неке интерпретације тих чињеница. Може ли се рећи да се Мухамеду неко јављао? Да, може. Може ли се рећи да се шаману неко јавља? Да, може. Питање је: ко се управо јавио Мухамеду? Одговор постоји у Светом Писму, где је речено, да се овде Бог открива, а тамо ђаво. Све секте зато и постоје јер иза њих стоје зле силе. Православна вера се разликује од свих других вера тиме што ми имамо Духа од Истинитог Бога. Сам човек се својим силама никада неће пробити до Бога и избавити од смрти.
Питања и одговори на тему предавања
Шта је вера?
Вера је према речима апостола Павла „основ свега чему се надамао, потврда ствари невидљивих“ (Јевр. 11, 1).
Која вера је истинита?
Истинита вера потиче од истинитог Бога. Ко је истинити Бог, чија је вера истинита? Истинити Бог је Онај Који је створио Свет. Ми, хришћани, верујемо да једино вера у истинитог Бога може да спашава. Како је Бог говорио кроз Пророка Јеремију: „А Господ је прави Бог, Бог живи и Цар вјечни, од његове срдње тресе се земља, и гњева његова не могу поднијети народи. Овако им реците: богова, који нијесу начинили неба ни земље, нестаће са земље и испод неба.“ (Јер. 10, 10-11). Свако ко се не клања Творцу неба и земље, поступа безумно. У шта човек верује, тиме и живи. Не може бити добар човек који верује у лоше, код њега је нарушен идеал ‘доброте’.
Да ли је могуће спасење без вере?
Не, без вере није могуће угодити Богу. Апостол Павле пише: „А без вјере није могуће угодити Богу; јер онај који прилази Богу, треба да вјерује да Бог постоји и да Он награђује оне који га траже“ (Јевр. 11, 6).
У чему се огледа икривљење вере?
За апостола Павла искривљење вере представља безбожност, непоштовање Бога, отступање од истине и рушење вере. „А поганих празних разговора клони се; јер ће такви још више напредовати у безбожности. И ријеч њихова као жива рана разједаће око себе, међу којима су Именеј и Филит, Који застанише од истине, говорећи да је васкрсење већ било, и руше вјеру неких“ (2 Тим. 2, 16-18).
Постоје ли људи који не могу да спознају Бога?
О томе Апостол јасно говори: такви људи не постоје. „Јер се открива гнев Божији с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди. Јер што се може дознати за Бога познато је њима, јер им је Бог објавио. Јер што је на њему невидљиво, од постања свијета умом се на створењима јасно види, његова вјечна сила и божанство, да немају изговора. Јер кад познаше Бога, не прославише га као Бога, нити му захвалише, него залудјеше у својим умовањима, и потамње неразумно срце њихово; Говорећи да су мудри, полудјеше, и замијенише славу бесмртнога Бога подобијем смртнога човјека и птица и четвороножних животиња и гмизаваца. Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се бешчасте тјелеса њихова међу њима самима“ (Рим. 1, 18-24).
Зашто људи не могу (не желе) да спознају Бога?
Из многих разлога: 1) незахвалност Богу – човек се одвикав да захваљује Богу; 2) сујета срца – човек почиње да оправдава себе; 3) помрачење срца; 4) називајући себе мудрим, људи чине безумље – смишљају лажне концепције; 5) идолопоклонство, грех, скрнављење.
Које је главно дело које Бог од нас тражи?
Главно дело, најважније које постоји у Васељени је вера у Господа Исуса Христа. Ако човек неће то да чини, он самог себе осуђује, сам одбацује своје спасење. Зато је сваки човек који не верује у Исуса Христа већ осуђен: сам је одбацио јединствени пут спасења.
Шта открива вера?
Приступ интелекту Бога. Приступ сили Божијој. Приступ срцу Божијем. Приступ директном општењу са Богом. Вера је свемогућа, јер она омогућава приступ ка Свемогућем Богу. Корен спасења је у Богу са Којим сједињује вера. Вера је инструмент богопознања, место деловања Бога, али не и Сам Бог.