Предавање осмо. О Светом Духу

Свети Дух је Личност. Свети Дух је Бог. Свети Дух је свеприсутан. Свети Дух је свезнајући. Свети Дух је извор чуда. Свети Дух поставља пастире Цркве за епископе. Свети Дух има власт да опрашта грехове. Свети Дух препорађа људе за Бога. Свети Дух открива Свето Писмо (даје људима Реч Божију). Свети Дух учествује у Христовом зачећу. Свети Дух одводи Христа на гору искушења. Свети Дух учествује у васкрсавању Христа из мртвих. Свети Дух учествује у васкрсавању тела. Светог Духа прослављамо заједно с Оцем и Сином. Свети Дух има битије од Оца. Неодрживост аргумената против Свете Тројице.

Кад говоримо о Господу Богу Светом Духу треба да кажемо следеће: 1) Он је Личност; 2) Он је Бог; 3) Он има битије од Оца (кроз исхођење). Исхођење од Оца је ипостасно својство које означава да Свети Дух има битије од Оца, али на различит начин од Сина. Свети Дух исходи од Оца, а Син Се рађа од Оца.

 

Свети Дух је Личност.

У свести многих православних хришћана Дух је нешто безлично. Многи људи поистовећују Светог Духа с благодаћу, Дародавца – с Његовим даром. Свакодневно се у јутарњим молитвама обраћамо Личности Светог Духа. Шта значи поседовање личности? (Оци Цркве су радије користили реч „ипостасност“). Поседовање личности је битије. Али ми знамо да, наравно, Свети Дух не само да има самостално битије, већ самостално и делује: Свето Писмо сведочи о томе. О Светом Духу се у Библији говори мање него о Богу Сину: не више од 1,5 хиљаду пута (о Сину се говори 2,5 хиљаде пута). Има око 100 одломака који говоре о Личности Светог Духа. Навешћемо најважније од њих.

1. Књига пророка Исаије: „Ја сам први, Ја сам и последњи. И Моја је рука основала земљу, и Моја је десница измерила небеса пеђу; кад их зовнем, сви дођу. Сакупите се сви и чујте: ко је од њих објавио ово? Господ га милује, он ће извршити вољу Његову на Вавилону, и мишица ће Његова бити насупрот Халдејцима. Ја, Ја рекох, и позвах га, довешћу га, и биће срећан на свом путу. Приступите к Мени, чујте ово: од почетка нисам говорио тајно; откако то би, бејах онде; а сада Господ Господ посла Ме и Дух Његов (Ис. 48, 12-16). Постоји Неко Ко каже да је први и последњи, да је Његова рука основала Небо и земљу, да Га је Господ послао како би испунио Своју вољу на Вавилону (освојио Вавилон). Он је створио све, Он Своју вољу остварује над Вавилоном. Он говори (називајући Себе Искупитељем, Свецем Израиља, Господом, односно Јеховом). „Приступите к Мени, чујте ово: од почетка нисам говорио тајно; откако то би, бејах онде; а сада Господ Господ посла Ме и Дух Његов.“ Кога то шаљу Јехова и Дух Његов? Наравно, то је Син. Ово место је једно од најистакнутијих у старозаветном опису Тројице, премда се на њему не помињу имена. Овде видимо да Дух Јехове шаље Сина заједно с Јеховом, односно Син Се шаље у овај свет по одлуци Оца и Духа, не шаље Га само Отац, воља припада свој Светој Тројици.
2. Други одломак који треба знати и у којем се говори о личносном постојању Светог Духа налази се у 63. глави Књиге пророка Исаије (Ис. 63, 9-14). У овом одломку се три пута помиње Свети Дух. Исаија каже да су Јевреји ражалостили Светог Духа. Личност се може ражалостити, не можемо ражалостили радар. Поред све жеље није могуће ражалостити ни радар, ни ветар. Даље је речено да је Он „метнуо усред њих Свети Дух Свој“ (Ис. 63, 11). И треће: „Дух Господњи води их тихо, као кад стока силази у долину“ (Ис. 63, 14). То значи да је Дух Господњи водио израиљски народ. Овде је речено да Он делује као Руковођа. Читајући ове речи у контексту видимо да овде постоји указивање на лично постојање Светог Духа.
3. Најупечатљивије сведочанство о томе да је Дух Свети посебна Личност налазимо у 3. глави Јеванђеља по Матеју: „И крстивши Се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише Му се небеса, и виде Духа Божијега где силази као голуб и долази на Њега“ (Мт. 3, 16). Дух је други у односу на Оца и Сина. „Други и другачији, али не друго и другачије,“ како каже светитељ Григорије Богослов. Иста Суштина, али не иста Личност.
4. Следеће место је у 3. глави Јеванђеља по Јовану: „Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије. Што је рођено од тела, тело је; а што је рођено од Духа, дух је. Не чуди се што ти рекох: ваља вам се родити одозго. Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде: тако је сваки који је рођен од Духа“ (Јн. 3, 5-8). Овде видимо да Дух рађа децу за Оца Небеског, за Царство Божије. Он људима омогућава да уђу у Царство Божије. Он је Онај Који рађа. Поводом 8. стиха у којем се очигледно говори о Личности Духа – „дише, где хоће“ – треба имати на уму да у грчком тексту реч „пневма“ стоји без одређеног члана. То се може схватати двојако: као „дух“ у смислу Свети Дух дише где хоће, или као „ветар“. Зато постоје два превода овог места и ако се будете ослањали на њега упустићете се у дуготрајну и потпуно непотребну полемику.
5. Исто се односи и на прву посланицу јеванђелисте Јована: „Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Логос (Реч), и Свети Дух; и Ова Тројица су једно“ (1 Јн. 5, 7). Ми смо безусловно убеђени да је горе наведени текст оригиналан, али је његова текстологија компликована. У већини грчких текстова Светог Писма, почевши од IV века, он се не наводи, али је остао у свим западним текстовима Светог Писма и у неким цитатима грчких отаца. Почевши од XV века, захваљујући Еразму Ротердамском, овај текст је ушао у већину грчких текстова Светог Писма.
6. Најдетаљније указивање на лично постојање Светог Духа садржи се у опроштајној беседи Господа Исуса Христа:

а) „Ако Ме љубите, заповести Моје држите, и Ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утешитеља да пребива с вама вавек, Духа Истине, Кога свет не може примити, јер Га не види, нити Га познаје: а ви Га познајете, јер са вама пребива, и у вама ће бити“ (Јн. 14, 15-17).

Овде је врло прецизно речено да је Дух – други Утешитељ. Шта значи Утешитељ? Реч „параклит“ се често користи у Јеванђељу. Она се, на пример, среће у посланици апостола Јована и у Књизи Плач Јеремијин. Постоји следећа епизода: каже се да насилници убијају, да муче, а Утешитеља нема. Реч „параклит“ пре свега означава онога ко штити, али има три значења: заштитник (онај ко штити), адвокат (онај ко оправдава пред Оцем Небеским) и онај Ко теши. Дух Свети је „параклит“ у сва три смисла. Он нас штити од непријатељског дејства, Он је наш заштитник пред Небеским Оцем и Он нас теши у невољама.

б) „А Утешитељ Дух Свети, Кога ће Отац послати у име Моје, Он ће вас научити свему и подсетиће вас на све што вам рекох“ (Јн. 14, 26). Дух Којег је Отац послао у Христово име учи свему, подсећа на све што је Христос говорио. Може ли да учи и да подсећа безлична сила? Подсећа неко, а не нешто.

в) „А када дође Утешитељ, Кога ћу вам Ја послати од Оца, Дух Истине, Који од Оца исходи, Он ће сведочити за Мене. А и ви ћете сведочити, јер сте од почетка са Мном“ (Јн. 15, 26-27). Дух Свети води. Он поучава. Он подсећа. Он сведочи. Он је Утешитељ. Зар су ово својства безличне силе? Нису.

г) О Светом Духу се говори и у 16. глави Јеванђеља по Јовану: „Ако Ја не одем, Утешитељ неће доћи к вама; ако ли одем, послаћу Га к вама. И кад Он дође, покараће свет за грех, и за правду, и за суд. За грех, дакле, што не верују у Мене; за правду пак, што идем Оцу Својему, и више Ме нећете видети; а за суд, што је кнез овога света осуђен. Још вам имам много говорити, али сада не можете носити. А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину; јер неће говорити од Себе, него ће говорити оно што чује, и јавиће вам оно што долази. Он ће Мене прославити, јер од Мојега ће узети, и јавиће вам. Све што има Отац Моје је; зато рекох да ће од Мојега узети, и јавити вам“ (Јн. 16, 7-15).

Свети Дух, Којег Син шаље од Оца долази као разобличитељ света. Главни грех људи у свету јесте неверовање у Христа. Свети Дух сведочи о истини, односно о оправдању које нам се даје кроз Крв Господњу. „…Идем Оцу,“ – каже Господ. Свети Дух сведочи и о суду – о томе да је кнез света овог осуђен. Он је сведок све три ствари: греха света и оправдања, које Бог даје кроз Свог Сина и осуђивања сатане. Даље Христос каже „увешће вас у сву истину; јер неће говорити од Себе, него ће говорити оно што чује, и јавиће вам оно што долази“. Радар не може да чује, радар не може да поучава, радар не може нешто од некога да узима и да објављује. Све су то својства личности.

7) Следећи текст је из 2. главе Дела светих апостола: „И показаше им се раздељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују“ (Дап. 2, 3-4). Дух „им даје да казују“, они испуњавају вољу Духа Светог. Често се на овај текст (први део 4. стиха) позивају Јеховини сведоци, то је један од кључних текстова у њиховом вероучењу. По мишљењу јеховиста, ако Дух „испуњава“, Он не може бити Личност: извесна безлична сила може да испуњава, али Личност не. Међутим, ова тврдња нема никакву основу, довољно је сетити се речи из Књиге пророка Јеремије где Бог каже: „Јесам ли ја Бог из близа, говори Господ, а нисам Бог и из далека? Може ли се ко сакрити на тајно место да га Ја не видим? Говори Господ [Јехова]; не испуњам ли Ја небо и земљу? говори Господ [Јехова]“ (Јер. 23, 23-24). Дакле, у јеврејском оригиналу „Јехова“ испуњава небо и земљу. Да ли у том случају треба рећи да Јехова није личност, већ сила? Јер глагол „испуњавам“ се односи на Јехову, и на Светог Духа. Испуњавање значи само то да Дух Свети није материјалан, као што није материјалан ни Јехова. Међутим, чиме Он испуњава? Испуњава Својом силом.

„И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа Мојега на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће виђења и старци ваши сањаће снове. Па и на слуге Своје и на слушкиње Своје у те дане излићу од Духа Мојега, и прорицаће“ (Дап. 2, 17-18).

Написано је: „излићу од Духа Мојега на свако тело“. Не пише излићу самог Духа, већ од Духа.

8) Следећи врло речит одломак који треба знати јесте из 8. главе Дела апостолских: „А анђео Господњи рече Филипу говорећи: Устани и иди према југу на пут који силази од Јерусалима у Газу; он је пуст. И уставши пође“ (Дап. 8, 26-31). Дух каже: устани и иди, Ја ти кажем.

9) Следећи цитат је веома важан: „А у цркви која беше у Антиохији бејаху неки пророци и учитељи, и то: Варнава и Симон звани Нигер, и Лукије Киринејац, и Манаин одгајен са Иродом четверовласником, и Савле. А док они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте Ми Варнаву и Савла на дело на које сам их позвао“ (Дап. 13, 1-4).

Овде Дух Свети каже директно „Ја“. Да ли безлична сила може тако да говори?

10) Има неколико места на којима се говори о личним жељама Светог Духа.

а) Пета глава Дела: „Зашто испуни сатана срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новца што узе за њиву?“ (Дап. 5, 3).

б) Шеснаеста глава Дела: „А кад прођоше Фригију и Галатијску земљу, забрани им Дух Свети говорити реч у Азији. Дошавши до Мизије покушаваху да иду у Витанију, али им Дух не допусти“ (Дап. 16, 6-7). Свети Дух делује као Личност: дозвољава им или им не дозвољава да иду.

в) Двадесета глава Дела: „И сад ево, ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити, осим да Дух Свети у сваком граду сведочи, говорећи да ме окови и невоље чекају… Пазите, дакле, на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави за епископе да напасате Цркву Господа и Бога, коју стече крвљу Својом“ (Дап. 20, 22-28).

Дух Свети сведочи. Дух Свети поставља чуваре – епископе.

11) Следеће место на којем се говори о личности Светог Духа јесте 8. глава посланице апостола Павла Римљанима:

а) „А ви нисте по телу него по Духу, пошто Дух Божији живи у вама. Ако пак неко нема Духа Христова, он није Његов. А ако је Христос у вама, онда је тело мртво за грех, а Дух је живот за праведност. Ако ли живи у вама Дух Онога Који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај Који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом Својим Који живи у вама… него примисте Духа усиновљења, Којим вичемо: Ава, Оче! Овај Дух сведочи нашему духу да смо деца Божија“ (Рим. 8, 9-16).

Постоје два типа живота: живот по Духу и живот по телу. Живот по телу је кад се човек потпуно потчињава телесним жељама. Живот по Духу је кад се човек потпуно потчињава духовним жељама. Извор духовних жеља је Дух Свети, Дух Христов. Он нас оживљава, Он живи у нама. Он оживљава наша мртва тела. Он нас води, и зато смо синови Божији. Он нам даје Духа усиновљења којим кличемо: „Ава, Оче!“ Он сведочи нашем духу да смо деца Божија.

б) „Онај што испитује срца, зна шта је жеља Духа, јер по вољи Божијој посредује за свете. А знамо да онима који љубе Бога све помаже на добро, њима који су позвани по намери“ (Рим. 8, 27-28).

Стихови директно кажу да се Дух залаже за свете, да има Своју мисао.

12) Врло детаљно је о Светом Духу написано у првој посланици Коринћанима:

а) „А нама Бог откри Духом Својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије. Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човекова који је у њему? Тако и шта је у Богу нико не зна осим Духа Божијега. А ми не примисмо духа овога света, него Духа Који је од Бога, да знамо шта нам је дарован од Бога; што и говоримо, не речима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа Светог; духовно духовним доказујући… Јер ко познаде ум Господњи да би Га поучио? А ми имамо ум Христов“ (1 Кор. 2, 10-16).

Сви источни и западни оци су традиционално сматрали да је ум Христов – Дух Свети. Он открива оно што је Христу на уму, и зато се назива „ум Христов“;

б) „Зато вам дајем на знање, да нико ко Духом Божијим говори не каже: Анатема на Исуса! И нико не може рећи: Исус је Господ, осим Духом Светим. Различни су дарови, али је Дух исти. И различна су дејства, али је исти Бог Који дејствује све у свима. Но свакоме се даје пројава Духа на корист. Јер једноме се даје кроз Духа реч мудрости; а другоме реч знања по истом Духу; а другоме вера истим Духом; а другоме дарови исцељивања истим Духом. А другоме чињење чудеса, а другоме пророштво, а другоме разликовање духова, а другоме различни језици, а другоме тумачење језика. А све ово чини један исти Дух делећи свакоме понаособ како хоће“ (1 Кор. 12, 3-11)

Очигледно је да Дух Свети не може бити нико други осим Личност. Зар се „делећи посебно“, „како је Њему угодно“ – може односити на безличну силу? Наравно да не може.

Свети Дух је Бог.

Свети Дух је свет по природи. Свети Дух је Бог. Кад говоримо о Светом Духу треба да имамо на уму да се ради о Његовој природи, о томе да Њега нико не освећује, већ Се освећује Сам. Хришћани, насупрот томе, бивају освећени, али не освећују. Сад ћемо навести одломке који то потврђују.

1. Кад говоримо о Светом Духу, о Његовој Божанској природи, можемо се позвати на 5. главу Дела: „А Петар рече: Ананија, зашто испуни сатана срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву? Кад је била у тебе, не беше ли твоја? И кад је продаде, не беше ли у твојој власти? Зашто си такву ствар метнуо у срце своје? Ниси слагао људима, него Богу“ (Дап. 5, 3-4). Зашто си слагао Светом Духу? Зашто си слагао Богу? Овде се Дух Свети директно назива Богом.
2. Друго место које подједнако јасно говори о божанској природи Светог Духа је прва посланица Коринћанима: „Не знате ли да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама? Ако неко разара храм Божији, разориће њега Бог; јер је храм Божији свет, а то сте ви“ (1 Кор. 3, 16-17). Човек је храм Божији и у њему живи Свети Дух. Ко је Свети Дух? Бог!
3. Постоји низ текстова који говоре о Божанској природи Светог Духа и видећемо то ако упоредимо паралелна места:

а) први је одломак из Дела: „Добро је казао Дух Свети преко пророка Исаије оцима нашим, говорећи: иди народу овоме и реци: Ушима ћете чути и нећете разумети, и очима ћете гледати и нећете видети“ (Дап. 28, 25-27). То је цитат из 6. главе Књиге пророка Исаије. У Јеванђељу је речено да је то рекао Христос, а код пророка Исаије – да је то рекао Свети Дух; дакле, то је заједничко откровење Тројице;

б) постоји паралелно место у посланици Јеврејима: „А сведочи нам и Дух Свети; јер пошто је напред рекао: даћу законе Моје у срца њихова, и у мисли њихове написаћу их, каже: и грехове њихове и безакоња њихова нећу више спомињати“ (Јевр. 10, 15-17). То је цитат из Књиге пророка Јеремије (Јер. 31, 33-34). Ко овде говори? Свети Дух сведочи, Он је Јехова.

в) „Зато, како вели Дух Свети: Данас, ако глас Његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша као приликом огорчења у дан кушања у пустињи, где Ме искушаваше оцеви ваши, испитиваше Ме, а гледали су дела Моја четрдесет година“ (Јевр. 3, 7-11). Овде постоји позивање на 95. псалам (Пс. 95, 7-11). Оно што се у Псалтиру приписује Јехови у Новом Завету се приписује Светом Духу.

4. Постоји огроман број места у Светом Писму где се о Духу Светом говори као о Оном Ко поседује својства Бога.

а) „А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и Дух Божији дизаше се над водом“ (1 Мојс. 1, 2). Свети Дух твори.

б) „Речју Господњом небеса се створише, и духом уста Његових сва војска њихова“ (Пс. 32, 6).

Свети Дух је свеприсутан.

О томе се говори у Књизи Псалама: „Куда бих отишао од Духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао? Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. Да се дигнем на крилима зоре, и преселим се на крај мора: и онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја“ (Пс. 139, 7-10).

Свети Дух све зна (свезнајући је).

1. „Дух све испитује, и дубине Божије“ (1 Кор. 2, 10).
2. „А кад дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину; јер неће говорити од Себе, него ће говорити оно што чује, и јавиће оно што долази“ (Јн. 16, 13).

Свети Дух је извор чуда.

1. „А све ово чини један исти Дух, делећи свакоме понаособ како хоће“ (1 Кор. 12, 11).
2. Свети Дух је пратио Христа приликом чињења чуда. Христос је Сам говорио да је у Духу Светом: „А ако ли Ја Духом Божијим изгоним демоне, онда је дошло к вама Царство Божије“ (Мт. 12, 28).

Свети Дух поставља пастире Цркве за епископе.

„Пазите, дакле, на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави за епископе да напасате Цркву Господа и Бога коју стече крвљу Својом“ (Дап. 20, 28).

Свети Дух има власт да опрашта грехове.

„Ово рекавши, дуну и рече им: Примите Дух Свети! Којима опростите грехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су“ (Јн. 20, 22-23).

Свети Дух препорађа људе за Бога.

1. „Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије“ (Јн. 3, 5).
2. „Не за дела праведна која ми учинисмо, него по Својој милости спасе нас бањом новога рођења и обновљења Духом Светим, Којега изли на нас обилно кроз Исуса Христа Спаситеља нашег, да бисмо, оправдани Његовом благодаћу, постали наследници живота вечнога, као што се надамо“ (Тит. 3, 5-7).
3. „Или не знате да неправедници неће наследити Царства Божијега? Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници, ни лакомци, ни лопови, ни пијанице, ни опадачи, ни отимачи неће наследити Царство Божије. И такви бесте неки; али се опрасте и посветисте и оправдасте именом Господа Исуса Христа и Духом Бога нашега“ (1 Кор. 6, 9-11).

Свети Дух открива Свето Писмо (даје људима Реч Божију).

1. „Јер никад пророштво не постаде човечијом вољом, него покретани Духом Светим говорише свети Божији људи“ (2 Петр. 1, 21).
2. „Све је Писмо богонадахнуто, и корисно за учење, за кажњвање, за исправљање, за васпитавање у праведности“ (2 Тим. 3, 16).

Светитељ Василије Велики је говорио: „Како је могуће да Дух Свети не буде Бог ако је Његово Писмо богонадахнуто?“

Свети Дух учествује у Христовом зачећу.

„И одговарајући анђео рече Јој: Дух Свети доћи ће на Тебе, и сила Вишњега осениће Те; зато и оно што ће се родити биће Свето, и назваће се Син Божији“ (Лк. 1, 35).

Дух Свети одводи Христа на гору искушења.

„И одмах Га Дух изведе у пустињу. И би онде у пустињи дана четрдесет, кушан од сатане, и би са зверињем и анђели Му служаху“ (Мк. 1, 12-13).

Свети Дух учествује у васкрсавању Христа из мртвих.

У посланици Јеврејима је речено да Христос „Духом Вечним принесе Себе непорочна Богу“ (Јевр. 9, 14).

То значи да Свети Дух учествује и у васкрсавању Христа из мртвих.

Свети Дух учествује у васкрсавању тела.

1. „Ако ли живи у вама Дух Онога Који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај Који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом Својим Који живи у вама“ (Рим. 8, 11).
2. О истом том говори Књига Псалама цара Давида: „Пошаљеш дух Свој, постају, и понављаш лице земљи“ (Пс. 104, 30).

Светог Духа прослављамо заједно с Оцем и Сином.

1. Најочигледнији пример је Крштење (у име Оца, и Сина, и Светога Духа) – оно означава да Светом Духу служимо заједно с Оцем и Сином.
2. „Ако вас руже за име Христово, блажени сте, јер Дух Божији, Дух славе и силе почива на вама; они, дакле, хуле на Њега, а ви Га прослављате“ (1 Петр. 4, 14), односно, увек прослављамо Светог Духа (као што је предсказивао апостол Петар).
3. Апостоли су прослављали Светог Духа заједно с Оцем и Сином: „По предзнању Бога Оца, освећењем Духа за послушање и кропљење крвљу Исуса Христа: благодат и мир да вам се умножи“ (1 Петр. 1, 2).
4. Исто тако о прибрајању Духа Светог Оцу и Сину говори апостол Павле у другој посланици Коринћанима: „Благодат Господа Исуса Христа и љубав Бога Оца и заједница Светога Духа са свима вама. Амин“ (2 Кор. 13, 13).
5. Апостол Павле се заклињао именом Духа Светог: „Истину говорим у Христу, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим, да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка; јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју, сроднике моје по телу, који су Израиљци“ (Рим. 9, 1-4).Он се заклиње Духом Светим, а заклетва представља облик служења истинитом Богу.„Господа Бога свог бој се, и Њему служи, и Његовим се именом куни“ (5 Мојс. 6, 13).
   

Битије Духа Светог од Оца.

Главно указивање на то да Дух Свети има битије од Оца садржи се у Јеванђељу по Јовану: „А када дође Утешитељ, Кога ћу вам Ја послати од Оца, Дух истине, Који од Оца исходи, Он ће сведочити за Мене“ (Јн. 15, 26). О истом том се говори и у Символу вере: „…Који од Оца исходи“.

1. „А Утешитељ Дух Свети, Кога ће Отац послати у име Моје, Он ће вас научити свему и подсетиће вас на све што вам рекох“ (Јн. 14, 26). Он се назива Духом Оца и Духом Сина – назива се по једносушности, зато што Он открива Сина. Дух Свети се назива Духом Сина, зато што открива Сина. И зато што је једносуштан Сину. Међутим, битије има од Бога, зато се у првој посланици Коринћанима и каже: „А ми не примисмо духа овога света, него Духа Који је од Бога, да знамо шта нам је даровано од Бога“ (1 Кор. 2, 12).
2. „Дух од Бога“ – тако Га назива цар Давид: „Речју Господњом небеса се створише, и духом уста Његових сва војска њихова“ (1 Кор. 2, 12)

Дакле, добијамо следеће:

– Духа, Који исходи од Оца у вечности, даје Син.

– Син шаље Светог Духа у свет.

– Син открива Духа Светог.

– Слава Оца (благодат Оца) даје се кроз Сина у Светом Духу, или од Оца и Сина у Светом Духу.

– Вечна сила освећења од Оца даје се преко Сина у Светом Духу.

– Свети Дух је „обетованије Оца“ (обећање Оца) зато што је Отац обећао да ће излити Светог Духа на свако тело.

3. Искупљење Крвљу Господњом, васкрсење из мртвих, вазнесење на Небо – јесу услови за силазак Духа: „А ово рече о Духу Кога требаше да приме они који верују у име Његово, јер Дух Свети још не беше дат, зато што Исус још не беше прослављен“ (Јн. 7, 39).

Неодрживост аргумената против Свете Тројице.

Секташи наводе следеће цитате из Светог Писма.

1. „Господ ме је имао у почетку пута Свог“ (Прич. 8, 22). Овај аргумент је врло стар, користили су га још следбеници Арија, а данашњи секташи тешко да могу да га користе, премда и даље то чине. У преводу седамдесеторице (Септуагинге) је написано: „Господ Ме је створио као почетак путева Својих.“ Ослањајући се на овај цитат они тврде да је „премудрост саздана“. Али још је светитељ Василије Велики истакао да је реч „саздао“ слободан превод јеврејске речи. Ми користимо прецизнији превод „имао је“. Осим тога – и то је главно – реч „саздао је“ православни оци Цркве су примењивали на Христову људску природу, зато што је Христос почетак пута Бога, новог пута.
2. Други одломак који су користили и још увек користе наши опоненти, који се залажу против тога да Христос има божанску природу – је из Јеванђеља по Јовану: „Чусте да вам Ја казах: Идем, и доћи ћу вама. Кад бисте Ме љубили, обрадовали бисте се што рекох: идем Оцу: јер Отац Мој већи је од Мене“ (Јн. 14, 28). У ком смислу Христос каже: „Отац је већи од Мене“? По људској природи! Коме је својствено померање, кретање? Човеку, али не Богу! Упоредите ове Христове речи с онима које је такође Он изрекао: „И нико се није попео на небо осим Онај Који сиђе с неба, Син Човечији Који је на небу“ (Јн. 3, 13). У Христовим речима „Отац Мој већи је од Мене“ већина црквених отаца је видела још један смисао. „Отац Мој већи је од Мене“, зато што је Он извор, првоузрок. Монахрија Оца, Син је од Оца, а није Отац од Сина. Син се рађа из вечности од Оца. Отац је већи од Њега као узрок, али није већи од Њега по природи. Син је једнак Оцу по Божанству и о томе је Господ говорио: „Ја сам у Оцу и Отац је у Мени“ (Јн. 14, 11), „све што има Отац Моје је“ (Јн. 16, 15). И апостол Павле у посланици Филипљанима каже следеће: „Који будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом“ (Фил. 2, 6). Није му била потребна крађа да би постао једнак Богу. Ако погледамо грчки оригинал, видећемо да у складу са словенском речју „образ“ није употребљено „ејкон“ – приказ (иако се приказ Оца назива „икона“ – „ејкон“), већ „морфе“, односно „форма“ Бога (на латинском ће бити управо тако – Гогша). Форма представља директно указивање на једносушност.
3. Врло често се користи цитат из Апокалипсе: „Тако говори Амин, сведок верни и истинити, Зачетник творевине Божије“ (Откр. 3, 14). У ком смислу је Син Зачетник творевине Божије? Као Творац, наравно. Није прва творевина Божија, већ Зачетник.
4. „Који је икона Бога невидљивога, Прворођени пре сваке твари“ (Кол. 1, 15). Јеховини сведоци кажу да „рођен“ значи „створен“. Да, наравно да је рођен. Али аргументација јеховиста заправо није усмерена чак ни против католика, већ против протестаната. Протестантско богословље, премда признаје божанску природу Оца, Сина и Светог Духа, радикално се разликује од католичког и православног богословља, па чак и од лутеранског и англиканског. Постоји феномен „радикалног протестантизма“, он се назива и евангелистичким покретом, у њега спадају евангелистичке, баптистичке и харизматичке цркве. У ХХ веку протестанти су почели да се одричу догмата о вечном рођењу Сина Божијег. Почели су да тврде да је овај догмат смислио Ориген, да заправо учење о вечном рађању Сина Божијег и суштини Оца никад није постојало. Син Божији је из вечности Речи Оца (Реч постоји поред Оца), али се не може рећи да Се Син рађа од Оца, и Син је почео да Се назива од тренутка оваплоћења. И управо против овог евангелистичког покрета је усмерена аргументација Јеховиних сведока, а против православних се она не може применити. Ми кажемо: „Да, наравно, Он је рођен од Оца пре сваке твари – све је то тачно“ и настављамо: „Јер Њиме би саздано све, што је на небесима и што је на земљи, што је видљиво и што је невидљиво, били престоли или господства, или началства или власти: све је Њиме и за Њега саздано“ (Кол. 1, 16). Рођен пре сваке твари и, наравно, нестворен. Написано је „створен“? Генезис? Протогенезис? Написано је „прворођени“. Он је првородни – међу многом браћом. Он је рођен, а сви остали се рађају од воде и Духа Светог као Његова млађа браћа. Ми, православци, јесмо браћа Божија, то је чиста истина. Христос је Првенац међу нама. Он се не стиди да нас назове браћом говорећи: „Објавићу име Моје, браћо, у Цркви“.

Дакле: прворођени – да! Али не створен!

5. Још један текст који секташи користе против учења о Пресветој Тројици је из Јеванђеља по Марку: „А о дану томе или о часу нико не зна, ни анђели на небу, ни Син, до једино Отац“ (Мк. 13, 32). Морамо имати на уму да није речено „Син Божији“, већ само „Син“, зато што је незнање овог дана и часа условљено оквирима људске природе. Већина отаца је сматрала да је Бог ограничио наше знање у педагошке сврхе – да се не бисмо удубљивали где не треба. Што се тиче знања дана и часа сетите се шта Јеванђеље каже: „Господе, Ти све знаш“ (Јн. 21, 17) и „У ове последње дане говорио је нама преко Сина, Којега постави наследником свега, кроз Којега је и векове створио“ (Јевр. 1, 2). Ако је Христос створио векове, зар Он као Бог не зна који је крај тих векова? Ради једноставнијег разговора са секташима можемо рећи да се ради о ограничености Христа у знању по људској природи, јер Христос има два ума: божански и људски (али једну самосвест).
6. У Јеванђељу постоји указивање на то да се Христос молио. Секташи кажу да Бог не може да се моли. Међутим, по светом Јовану Дамаскину, молитва је обраћање ума и срца Богу. Зар Христос не може да се обрати Свом Оцу? Отац и Син су различите Личности, али наравно, Христос се молио као човек. Знамо за случајеве кад Се Христос молио прослављајући Свог Оца: „Сакрио си ово од мудрих и разборитих, а открио то безазленим“ (Лк. 10, 21). Али знамо и за молитве у којима је упућена молба: „Сад је душа Моја узбуђена, и шта да речем? Оче, спаси Ме од часа овога; али зато дођох за час овај“ (Јн. 12, 27), или „Ава Оче, све је могуће Теби; пронеси чашу ову мимо Мене; али опет не како Ја хоћу него како Ти“ (Мк. 14, 36). Наравно, Христос овде говори као човек. Исус је и Бог и човек. Знамо да је Христос створен по људској природи. И знамо да није створен по Својој Божанској природи. Створен је као човек, није створен као Бог.
7. Што се тиче Светог Духа секташи се обично не боре против божанске природе Светог Духа (премда је не признају), већ против Његове личности. Али ако се ипак поведе реч о негирању Његове божанске природе често се позивају на речи из Јеванђеља по Јовану: „Све кроз Њега постаде, и без Њега ништа не постаде што је постало“ (Јн. 1, 3). Дакле, кажу они, Свети Дух је створен. У чему је грешка? Па нико није рекао да је Он постао. Кроз Реч је све постало. У тексту је речено „кроз Њега (кроз Реч, кроз Христа) све постаде, и без Њега ништа не постаде“, али то није крај реченице, даље је речено „што је постало“. Не ради се о томе да је све без изузетка створено, већ о томе да је имало почетак. Ако се доследно примењује логика секташа, можемо наставити: ако кажемо да је све што уопште постоји (без изузетка) почело да постоји кроз Реч, то значи да је Реч створила и Самог Оца. Прво треба доказати да Дух Свети има почетак и довести у сумњу да је Он Дух Божији. Онда ће се испоставити да је Бог некада био бездушан. И да никад није било Сина, Бог би био бесловесан.

Постоји Дух Оца, Дух Бога. Он је Личностан. Он је животворан. Он Се Сам открио људима.

 

Питања и одговори на тему предавања

Да ли је Свети Дух Личност?

Да, јесте.

„Ја сам први, Ја сам и последњи. И Моја је рука основала земљу, и Моја је десница измерила небеса пеђу; кад их зовнем, сви дођу. Скупите се сви и чујте: ко је од њих објавио ово? Господ га милује, он ће извршити вољу Његову на Вавилону, и мишица ће Његова бити насупрот Халдејцима. Ја, ја рекох, и позвах га, довешћу га, и биће срећан на свом путу. Приступите к Мени, чујте ово: од почетка нисам говорио тајно; откако то би, бејах онде; а сада Господ Господ посла Ме и дух Његов“ (И. 48, 12-16); „И крстивши се Исус изађе одмах из воде; и гледа, отворише Му се небеса, и виде Духа Божијега где силази као голуб и долази на Њега“ (Мт. 3, 16) и др.

Да ли је Свети Дух Бог?

Да, јесте.

„А Петар рече: Ананија, зашто испуни сатана срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву? Кад је била у тебе, не беше ли твоја? И кад је продаде, не беше ли у твојој власти? Зашто си такву ствар метнуо у срце своје? Ниси слагао људима, него Богу“ (Дап. 5, 3-4).

На ком месту у Библији се говори о свеприсутности Светог Духа?

О томе се говори у Књизи Псалама: „Куда бих отишао од Духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао? Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. Да се дигнем на крилима зоре, и преселим се на крај мора: и онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја“ (Пс. 139, 7-10).

На ком месту у Библији се говори о томе да је Свети Дух свезнајући?

У Јеванђељу по Јовану: „А кад дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину; јер неће говорити од Себе, него ће говорити оно што чује, и јавиће оно што долази“ (Јн. 16, 13).

На ком месту у Јеванђељу се каже да Свети Дух има власт да опрашта грехове?

У Јеванђељу по Јовану: „Ово рекавши, дуну и рече им: Примите Дух Свети! Којима опростите грехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су“ (Јн. 20, 22-23).

На ком месту у Јеванђељу се каже да је Свети Дух учествовао у Христовом зачећу?

У Јеванђељу по Луки: „И одговарајући анђео рече Јој: Дух Свети доћи ће на Тебе, и сила Вишњега осениће Те; зато и оно што ће се родити биће Свето, и назваће се Син Божији“ (Лк. 1, 35).

Да ли Свети Дух учествује у васкрсавању тела?

Да, учествује. „Ако ли живи у вама Дух Онога Који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај Који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом Својим Који живи у вама“ (Рим. 8, 11); „Пошаљеш дух Свој, постају, и понављаш лице земљи“ (Пс. 104, 30).

Одакле потиче битије Светог Духа?

Главно указивање на то да Дух Свети има битије од Оца налази се у Јеванђељу по Јовану: „А када дође Утешитељ, Кога ћу вам Ја послати од Оца, Дух Истине, Који од Оца исходи, Он ће сведочити за Мене“ (Јн. 15, 26).