Који су докази за то да је Исуса послао Бог Старог Завета могу навести из Светог Писма? Зашто православни хришћани не смеју да се моле заједно с Јудејцима? Промисао Бога о изабраном народу. Зашто су потребне жртве? Судбина народа је у рукама народа. Завет обрезања. Приношење Исака на жртву. Зашто Бог једног прима, а другог одбацује? Прича о Лавану и Јакову. Богоборство Израиља. Грехови. Зашто Се Бог открива незнабошцу фараону? Избрање Мојсија. Место на којем су Јевреји прешли Црвено море. Египатске казне. Зашто је јагње принето на жртву за спасење? Зашто је људима дат старозаветни закон? Ритуална нечистота. Значење празника. Забрана појединих врста хране. Зашто је Бог заповедио Јеврејима да потпуно истребе Хананејце?
Бог Старог Завета и Бог Новог Завета је један исти Бог. Он је деловао у Старом и у Новом Завету. Ми верујемо у Бога – Творца неба и земље, у Исуса Христа, Који је дошао у битак и у Духа Светог Који је говорио кроз пророке. Још у II веку гностик Маркион је изложио учење по којем постоје два бога: бог праведности Старог Завета и бог љубави Новог Завета – и то су различити богови. И кад се свети Поликарп Смирнски срео с њим осудио га је и назвао првенцем сатане.
Који се докази за то да је Исуса послао Бог Старог Завета могу навести из Светог Писма?
- У Новом Завету има 276 позивања на Стари Завет.
- Бог је у Старом Завету предсказиво долазак Сина Божијег.
- Сам Господ је говорио: „Не мислите да ћу вас Ја тужити Оцу; има који вас оптужује, Мојсије, у кога се ви уздате. Јер да веровасте Мојсију, веровали бисте и Мени; јер он писа о Мени“ (Јн. 5, 45-46).
Зашто православци не смеју да се моле заједно с Јудејцима?
Православним хришћанима је забрањено да се моле с Јудејцима, зато што Јудејци хуле на Сина Божијег. Бог их је због тога оставио и сад су, како је писао светитељ Јован Златоусти, синагоге омиљено обитавалиште демона, Бог с презиром одбацује молитве Јудејаца. Како Отац може да прима молитве оних који су убили и до дана данашњег не признају Његовог Сина? Јудејци, који су одбацили Исуса Христа – Месију, обећаног у Старом Завету, криви су пред Богом Оцем и пред Духом Светим. Зато се њихове молитве не примају, а њихово поклоњење не доноси никакву корист. Јудејци не поштују закон, зато што је 80% закона повезано с богослужењем и приношењем жртава, а то се не може испунити, јер нема Храма. А Бог је срушио Храм.
Промисао Бога о изабраном народу.
Цела свештена историја јесте заправо низ избрања. Бог једне прима, а друге одбацује. Прво је Бог примио Авељеву жртву и одбацио је Каинову жртву. Затим је кроз Сита започет родослов деце Божије. Онда је Бог одбацио цело човечанство и спасио је 8 људи (Ноја и његову породицу). Потом Бог од три Нојева потомка бира једног – Сима. Затим од Симових потомака бира Аврама (његов предак је једини човек који није учествовао у изградњи Вавилонске куле, осим тога, он је поверовао Богу и то му је уписано у праведност, – 1 Мојс. 15, 5). У Библији се помиње неколико завета. Први је с Адамом, други је с Нојем, трећи је с Аврамом, затим ће уследити завети с Исаком, Јаковом, и напокон, завет који је дат кроз Мојсија – Стари Завет. „Завет“ (јевр. – берит) значи уговор, и то неравноправних уговорних страна и ступа на снагу после смрти. Завет је споразум између Бога и човека (његових потомака), који ступа на снагу од момента жртве (смрт коју приноси живот). Споразум претпоставља извесне услове: то је поштовање заповести – од стране човека, а Бог, са Своје стране, обећава да ће чувати учеснике у уговору и да ће им дати обећано.
Бог изваја човека из обичног живота и Аврам има поверења у Бога и слуша Га (1 Мојс. 12, 1-3). Аврам се одриче домовине, родбине, свих земаљских пристрасности, он једноставно иде за Богом без обзира на све. Тако почиње да се формира нова заједница – народ Завета. Она почиње од верности једног јединог човека, и Бог већ 4000 година поштује верност коју је обећао Авраму. Појам уговора такође претпоставља извесну сразмерност човека и Бога. Односи између човека и Бога се граде на личној основи, на овој основи делују све тајне. Крштавање деце код нас постоји од Аврама: завет ступа на снагу осмог дана живота детета. Вера која спасава јесте поверење упркос здравом разуму. Људи верују Богу упркос науци, националној култури и друштву. Потпуно поверење у Бога без обзира на све јесте управо пут праведности за човека. Особеност Завета који се појавио јесте историја потпуног, апсолутног поверења у Бога.
Зашто су потребне жртве?
Убиство жртвених животиња у Старом Завету је праобраз Христове смрти. Христос је умро за нас, а требало је ми да умремо. Животиње умиру уместо нас. То је слика Христа. Невини умире уместо кривог. Цена за живот може бити само живот. Живот се не купује на други начин. Приношењем жртава опраштани су греси учињени због неопрезности. Стари Завет је знао за један начин опроштаја свесних грехова – смрт самог грешника. Зато је за убиство била предвиђена једна једина жртва – погубљење убице, али је бивало и изузетака. Бог је опраштао човеку, на пример, цару Давиду, Манасији и другима. То се дешавало зато што је Бог лично опраштао човеку. Смрт животиња означава споразум између Бога и људи. Крваве жртве које су постојале у Старом Завету подсећале су на једну истину: жртвена крв ће излечити болесне дубине људских живота.
Празник Пасхе у Јерусалиму у Старом Завету.
Приближавајући се Јерусалиму човек би осетио мирис крви. Прелазећи поток Кедрон угледао би крваву реку. За један дан приносило се на жртву 225.000 оваца. Огромна порта Соломоновог храма (100 х 100 м) била је до чланака преплављена крвљу. Чули су се звуци који су се разлегали чак до Хеврона: на степеницама Храма стајало је 3.000 појаца који су певали на један глас, њихово појање је праћено свирањем 30 харфи и 150 огромних труба, чуло се на десетине великих инструмената – кимвала. Огромном кутлачом свештеник је сипао тамјан за кађење на жртвеник, облаци дима су се надвијали над Јерусалимом. Појање, гомиле људи који играју од радости унаоколо. Левити секирама касапе месо, на стотине свештеника кољу бикове. Недалеко се бикови у потпуности спаљују на жртвенику (8 х 8 метара), при чему се осећа ватра, на њој гори читаво дрвеће. Али то је само сенка будућности. Истина (православни храм) је бацала такву сенку.
Главна мисао старозветног човечанства јесте умеће човека да жртвује ум, вољу и осећања – живот за живот. Човекове дубине могу бити исцељене само жртвом. Сећање о нужности жртве сачувало се и код паганских народа. Погледајте муслимане – они кољу овнове, премда не знају због чега.
Различити облици жртве су различити аспекти Христове жртве: за грех – искупљење, за милост – благодарење.
Судбина народа је у рукама народа.
Бог обећава Авраму земљу, али је не даје. Сила земље је слика Неба, Бог је показао да је обећана земља символ будућег Небеског Царства. Бог такође каже да постоји изесна чаша безакоња за сваки народ. Ову чашу испуњавају зла дела народа. Постоји колективна одговорност људи. Постоје народне традиције, и ако народ не живи у Богу, традиција постаје све гора и гора. Долази до деградације људи, који су одвојени од Бога, зло разједа њихову душу. Бог каже: „А они ће се у четвртом колену вратити овамо; јер гресима аморејским још није крај“ (1 Мојс. 15, 16), односно, судбина народа је у рукама народа и у рукама Божијим – као последица тога. Бог гледа на безакоња и брише народе с лица земље или је милостив према њима.
Завет обрезања.
„Од Мене ево завет Мој с тобом“ (1 Мојс. 17, 4). Бог је извор завета. Ми се не плашимо да ће неко спалити све Библије, зато што наш завет није у Библији, већ у Богу. Цела Црква почива на личном споразуму. Крштење је лични споразум, ступање у лични контакт, Причешће је лични контакт, без овог контакта ништа не функционише. „И рече Бог Авраму: Ти пак држи завет Мој, ти и семе твоје након тебе од колена до колена. А ово је завет Мој између Мене и вас и семена твог након тебе који ћете држати: да се обрезују између вас све мушкиње. А обрезиваћете окрајак тела свог, да буде знак завета између мене и вас. Свако мушко дете кад му буде осам дана да се обрезује од колена до колена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год странаца, које не буде од семена твог. Да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завет Мој на телу вашем завет вечан. А необрезано мушко, коме се не обреже окрајак тела његовог, да се истреби из народа свог, јер поквари завет мој“ (1 Мојс. 17, 9-14).
Једна од највећих заклетви у Старом Завету је била заклетва семеном Аврама, заклетва будућим Спаситељем. Обрезање је означавало обуздавање похоте, и то је био знак обрезања греха. Осми дан је знак будућег века. Обрезање је подвукло црту између народа у настанку (Јевреја) и других народа. Бог се бави селекцијом, Он узима једног човека (који Му је угодио) и почиње селекцију светости. У Израиљу се одвија постепени раст духовности. Бог не даје одмах заповести у свој пуноћи, Он постепено обучава човечанство – у оној мери у којој народ то може да усвоји. Бог прво забрањује идолослужење, убиство, узимање туђинки за жене, затим су у Мојсијево време били забрањени прељуба и бракови између родбине, а до Христовог времена нестаје многоженство.
Приношење Исака на жртву.
Бог заповеда Авраму да принесе на жртву сина Исака (1 Мојс. 22, 1-24). Зашто је то било потребно?
- То је било потребно Авраму, а не Богу. Бог је хтео да Аврам дође до краја како би схватио: Исак је обећано дете које је Аврам родио са сто година и дете није његово, Божије је.
- Бог је показао верност у Авраму.
- Аврамова жртва не само да представља праобраз Христове жртве (то се дешавало на суседној гори, Исак је сам носио дрва, на месту где су нашли овна за приношење жртве сад се налази храм Гроба Господњег), већ показује и узрочно-последичну везу. Бог као да каже да ако човек није пожалио свог сина ради Њега, ни Он нећу пожалити Свог Сина ради човека. Избор Христа је формиран избором Његових предака, на известан начин се одвија прикупљање добрих дела. У чему се за Аврама састојао посебан ужас ове жртве? Аврам је могао да посумња у Бога. Бог му је обећао да ће умножити његове потомке, али му је истовремено наредио да принесе на жртву сина-јединца. Апостол Павле пише о Аврамовој вери: Аврам је веровао да Бог може да васкрсне Исака (Јевр. 11, 8-20).
Зашто Бог једног прихвата, а другог одбацује?
„А ово је племе Исака сина Аврамовог: Аврам роди Исака; а Исаку беше четрдесет година кад се ожени Ревеком, кћерју Ватуила Сирина из Месопотамије, сестром Лавана Сирина. И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер беше нероткиња; и умоли Господа, те затрудне Ревека жена његова. Али удараху једно о друго деца у утроби њеној, те рече: Ако је тако, на шта сам? И отиде да пита Господа. А Господ јој рече: Два су племена у утроби твојој, и два ће народа, изаћи из тебе; и један ће народ бити јачи од другог народа, и већи ће служити мањем. И кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној. И први изађе црвен, сав као руно рутав, и надеше му име Исав. А после изађе брат му, држећи руком за пету Исава; и надеше му име Јаков. А беше Исаку шездесет година, кад их роди Ревека“ (1 Мојс. 25, 19-26). Јаков и Исав су још у утроби, али Бог каже да ће један од њих бити већи, а други ће бити мањи. Он је једног предодредио да буде већи, а другог да буде мањи. Господ је видео њихов избор, зато унапред одбацује једног и бира другог. Спасење је дар од Бога, човек може бити достојан спасења, али се не може спасити без воље Божије.
Прича о Лавану и Јакову.
Зашто је Јаков преварио Лавана? Јаков је напасао Лаванова стада скоро бесплатно, и анђео Господњи је открио Јакову како могу да се рађају здраве овце, а како слабе.
Јаков је желео да узме зараду и искористио је то. Бог заповеда да се имовина распореди онако како је Њему угодно (1 Мојс. 30, 32-43).
Богоборство Израиља.
„И по ноћи уста, и узе обе жене и две робиње и једанаесторо деце своје; и преброди брод Јавок. А пошто њих узе и преведе преко потока, претури и остало што имаше. А кад оста Јаков сам, тада се један човек рваше с њим до зоре. И кад виде да га не може савладати, удари га по зглавку у стегну, те се Јакову ишчаши из зглавка, кад се човек рваше с њим. Па онда рече: Пусти ме, зора је. А Јаков му рече: Нећу те пустити докле ме не благословиш. А човек му рече: Како ти је име. А он одговори: Јаков. Тада му рече: Одселе се нећеш звати Јаков, него Израиљ; јер си се јуначки борио и с Богом и с људима, и одолео си. А Јаков запита и рече: Кажи ми како је Теби име. А Он рече: Што питаш како Ми је име? И благослови га онде. И Јаков надеде име оном месту Фануил; јер, вели, Бога видех лицем к лицу, и душа се моја избави. И сунце му се роди кад прође Фануил, и храмаше на стегно своје. Зато синови Израиљеви не једу крајеве од мишића на зглавку у стегну до данашњег дана, што се Јакову повредише крајеви од мишића на зглавку у стегну“ (1 Мојс. 32, 22-23).
Богоборство Израиља је борба за богопознање, зато Јаков захтева да му се открије име Бога. Јаков се бори с Богом у тами и почиње да схвата да се с њим бори Најјачи. Најјачи не може да победи Јакова: овде се ради о слободи воље. Бог Се потпуно открива Јакову, с друге стране, Он показује Своју моћ и то да Му је угодна жеља да се спозна Његова воља, укључујући и борбу с њим. Име Израиљ има два смисла – богоборац и боговидац. Израиљ може бити онај који види Бога, који се бори заједно с Богом, а може бити и онај ко се бори против Бога. У судбини Израиља се то и дешава, савремени Израиљ је богоборац који се бори против Бога, а требало би да се бори заједно с Богом.
Грехови.
Библија је поштена и никад не украшава своје јунаке, зато се у Библији срећу места која говоре о греховима. Библија говори о ономе што је заиста било. Бог показује да делује чак и кроз грешнике, Његова воља наставља да делује без обзира на све. И Бог зло људи окреће на добро. Браћа су продала Јосифа у Египат, а он је постао египатски везир и није спасио само Египат, већ и Израиљце од глади. Цар Давид је згрешио кад је учинио прељубу с Вирсавијом и кад је послао њеног мужа у смрт. Али је занимљиво следеће: У Књизи царства пророк је предсказао да ће се Давиду родити син који ће саградити Храм (Соломон). Сва свештена историја указује на то како Господ управља светом – Он користи и грех и добро. Грех окреће на добро, а зло пресеца.
Зашто Се Бог открива паганину фараону?
Царево срце је у руци Божијој. Господ управља свим владарима народа. Човек који је постављен на такво место, чак и ако је нечастив, паганин, који не зна Бога, свеједно је откривен Богу, зато што Господ преко њега управља светом.
Избрање Мојсија.
Зашто је Бог изабрао Мојсија, па он је убио Египћанина? Библија не осуђује Мојсија због убиства Египћанина. Морамо научити да разумемо Библију на библијски начин. Бог често позива човека за пророка не као награду због нечега, већ онда кад он може да прими Божији призив. Таква је воља Бога – Он тако хоће.
Зашто се Мојсије препирао с Богом? Зато што се човекова слободна воља чува пред лицем Бога. И Мојсије се препирао с Богом, и Јеремија. У четвртој глави Књиге Исхода има много момената које треба прецизирати: „И отиде Мојсије, и врати се к Јотору тасту свом, и рече му: Пусти ме да идем, да се вратим к браћи својој у Мисиру, да видим јесу ли још у животу. И рече Јотор Мојсију: Иди с миром. И рече Господ Мојсију у земљи мадијанској: Иди, врати се у Мисир, јер су помрли сви који су тражили душу твоју. И узе Мојсије жену своју и синове своје, и посади их на магарца, и пође натраг у земљу мисирску. И узе Мојсије штап Божији у руку своју. И рече Господ Мојсију: Кад отидеш и вратиш се у Мисир, гледај да учиниш пред фараоном сва чудеса која ти метнух у руку: а Ја ћу учинити да му отврдне срце и не пусти народ. А ти ћеш рећи фараону: Овако каже Господ: Израиљ је син Мој, првенац Мој. И казах ти: Пусти сина мог да ми послужи. А ти га не хте пустити; ево ја ћу убити сина твог, првенца твог. И кад беше на путу у гостионици, дође к њему Господ и хтеде да га убије. А Сефора узе оштар нож, и обреза сина свог, и окрајак баци к ногама његовим говорећи: Ти си ми крвав заручник. Тада га остави Господ; а она ради обрезања рече: Крвав заручник“ (2 Мојс. 4, 18-26).
Зашто је Бог хтео да убије Мојсија? Зато што је Мојсије прекршио завет, премда га је Бог призвао. Прекршио је Завет, зато што је послушао Сефору, а она је инсистирала на томе да не обреже сина, да сачека неко време. Због тога је Господ хтео да убије чак и Свог пророка (ево шта се дешава с онима који оклевају са крштењем своје деце).
Зашто се Израиљ назива сином? Ради се о предсказивању будућности, усиновљење је постојало у Старом Завету, али се усвајао цео народ. Бог је учинио Израиљ народом Своје деце, зато каже да је Израиљ Његов првенац, а затим следе други народи.
Зашто је Бог учинио да отврдне срце фараона? Божије дејство појчава у човеку његове унутрашње склоности. Отврдњавање фараоновог срца је значило да је Бог открио његово тврдо срце, дубину његовог срца. Зато хришћани не треба да обраћају пажњу на то ако због њихових речи људи постају још већи богоборци: Бог чини да њихово срце отврдне, открива оно што се налази у дубини срца. У десетој глави Књиге Исхода се објашњава: „Јер ћу сада пустити сва зла Своја на срце твоје и на слуге твоје и на народ твој, да знаш да нико није као Ја на целој земљи. Јер сада кад пружих руку Своју, могах и тебе и народ твој ударити помором, па те не би више било на земљи. Али те оставих да покажем на теби силу Своју, и да се приповеда име Моје по свој земљи. И ти се још подижеш на Мој народ, и нећеш да га пустиш? Ево, сутра ћу у ово доба пустити град врло велик, каквог није било у Мисиру откако је постао па до сада“ (2 Мојс. 9, 14-18).
Традиционална хронологијa исхода која је утврђена у XIX веку противречи библијској хронологији. По традиционалној хронологији исход се десио за време Рамзеса II или у време Меренптаха, што је датирано XIII веком пре Христовог Рођења. По Библији, исход Јевреја из Египта се десио у XVI веку пре Христовог Рођења. Крај средњег царства у Египту обележила је страшна катастрофа која је описана на „папирусу Ипувера“ Лајденског рукописа (сачувана је копија из VI века пре Христовог Рођења): река се претворила у бујице крви, описују се библијске египатске казне. Зато, кад неко говори о противречности између Библије и историје ради се заправо о противречности између лажне хронологије и Библије. Фараон Мернефта је погинуо у виру појуривши за Јеврејима.
Место на којем су Јевреји прешли Црвено море.
У рејону Суецког канала није могуће прећи море, зато што су на његовом дну удубљења и стене. Море Јам-Суф (јевр. „Море трске“) које се помиње у Писму није Црвено море. Највероватније се прелазак догодио у околини Средоземног мора. Многи народи су сачували сећање на огромне таласе висине од око шест километара и несрећу која потиче из времена исхода Јевреја из Египта.
Египатске казне.
Зашто су казне задесиле све Египћане? Египћани су одговарали за то што су убијали јеврејску децу (топили су јеврејске дечаке у води). Што човек посеје, то ће и пожњети. Зашто је било десет казни? Ове казне су једна за другом падале на све египатске богове (животиње, сунце и др.).
Зашто је спасавало јагње принето на жртву?
Јагње је представљало символ Исуса Христа, крв јагњета је означавала спасење.
Зашто је људима био дат старозаветни закон?
Због дијагностике. Да би показао у каквом духовном стању се налазе. Због тога су дате све заповести. Заповести је требало испуњавати и Бог је показивао да без Њега људи не могу да испуне ове заповести. Заповести Старог Завета су биле лакше од јеванђељских. Док су старозаветне заповести захтевале само промену спољашњег човека, новозаветне захтевају промену унутрашњег човека.
Зашто је Бог дозволио смртну казну, а притом је дао заповест „не убиј“?
Убиство и погубљење су принципијелно различите ствари. Убиство је преступ, злочин, а казна за њега је погубљење.
Шта означава скинија (шатор)?
Скинија је слика Христовог Тела. У скинији је деловао Син Божији, Он је стајао у стубу од облака. Свети Григорије Ниски у делу „О животу Мојсија Законодавца“ детаљно описује символику скиније. Сам свети део скиније – ковчег завета (место изнад поклопца, одакле се јављао глас Бога и где је Он разговарао с Мојсијем), завесе су анђеоске силе (анђели су били извезени). Ковчег је означавао цео свет којим Бог управља. Главни задатак је било чићшење људских грехова кропљењем поклопца ковчега крвљу. А поклопац ковчега је био символ Христа Спаситеља. Све свете посуде у скинији су праобраз Христа. Седмосвећњак је символ дарова Светог Духа. Скинија је праобраз Неба, као и наш храм.
Ритуална нечистоћа.
У облике ритуалне нечистоће спадају: 1) менструација код жена; 2) време после порођаја код жена; 3) после интимне блискости; 4) у случају полуције; 5) после губе и других болести; 6) појава буђи на кући.
Сви ови облици нечистоте су повезани са смрћу, а смрт је директна последица греха. Првородни грех се преноси преко интимне блискости. Месечни циклус код жене и полуција код мушкарца представљају неостварени живот.
Значење празника.
- Субота је дан одмора и благодарења Богу за творевину.
- Пасха је празник у част избављења од египатског ропства, праобраз Христовог васкрсења као избављења од смрти.
- Пресни хлебови су знак чистоте живота.
- Празник првих плодова представља подсећање на будуће васкрсење мртвих (другог дана Пасхе).
- Празник Педесетнице представља даровање закона и крај жетве, праобраз будућег силаска Светог Духа.
- Празник сеница – нема директну паралелу, означава будуће Царство Божије кад ће људи живети у обновљеним телима.
- Празник труба је грађанска Нова година (трубили су у трубе и сећали се Суда Божијег).
- Јом Кипур је дан очишћења, један дан годишње Јевреји су постили, ништа нису јели. Једини пут у току године свештеник је улазио у Светињу на светињама и слао је у пустињу жртвеног јарца. Овај дан символизује жртву Исуса Христа (Крстовдан).
Забрана одређене врсте хране.
То је знак одвајања јеврејског народа од других народа. Ово средство је дато како народ Божији не би ступао у пријатељске односе с паганима: да не би било пријатељства нису смели заједно да једу. Пример забрањених животиња: свиња (човек не сме бити прождрљив као свиња), вук (не сме бити похлепан као вук), камила (не сме бити злопамтило као камила). О томе детаљно пише свети Кирил Александријски у књизи „Глафира или умесна објашњења изабраних места из књиге Постања (Исход)“.
Зашто је Бог заповедио Јеврејима да потпуно истребе Хананејце?
„Кад уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити гадна дела оних народа. Нека се не нађе у тебе који би водио сина свог или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар ни који пита мртве. Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за такве гадове тера те народе Господ Бог твој испред тебе. Држи се сасвим Господа Бога свог. Јер ти народи које ћеш наследити, слушају гатаре и врачаре; а теби то не допушта Господ Бог твој“ (5 Мојс. 18, 9-14). „Кад их Господ Бог твој отера испред тебе, немој да кажеш у срцу свом: За правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наследим; јер Господ тера оне народе испред тебе за неваљалство њихово! Не идеш за правду своју, ни за чистоту срца свог да наследиш ту земљу; него за неваљалство тих народа Господ Бог твој отера их испред тебе, и да одржи реч за коју се заклео оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову“ (5 Мојс. 9, 4-5). Бог је заповедио Израиљу да учини исто што је Сам обично чинио кроз поплаве, потоп, огањ и др. Мера безакоња се навршила и казна мора доћи.
У следећем одломку је грешка у преводу: „А народ који беше у њему изведе и метну их под пиле и под бране гвоздене и под секире гвоздене, и сагна их у пећи где се опеке пеку. И тако учини свим градовима синова Амонових. Потом се врати Давид са свим народом у Јерусалим“ (2 Суд. 12, 31). Није их ставио под секире гвоздене, већ уз секире гвоздене, није их бацио у пећи где се опеке пеку, него уз пећи где се опеке пеку.
Питања и одговори на тему предавања
Који докази за то да је Исуса послао Бог Старог Завета постоје у Светом Писму?
У Новом Завету има 276 места на којима се позива на Стари Завет. Бог је у Старом Завету предсказивао долазак Сина Божијег. Сам Господ је говорио: „Не мислите да ћу вас Ја тужити Оцу; има који вас оптужује, Мојсије, у кога се ви уздате. Јер да веровасте Мојсију, веровали бисте и Мени; јер он писа о Мени“ (Јн. 5, 45-46).
Зашто православни хришћани не смеју да се моле заједно с Јудејцима?
Јудејци хуле Сина Божијег. Због тога их је Бог напустио, и како је писао светитељ Јован Златоусти, синагоге су сад омиљено обитавалиште демона, Бог с презиром одбацује молитве Јевреја. Јудејци који су одбацили Исуса Христа – Месију Који је обећан у Старом Завету, криви су пред Богом Оцем и Духом Светим, зато се ни њихове молитве не прихватају, ни њихова поклоњења не доносе никакву корист.
Зашто су потребне жртве?
Убијање жртвених животиња у Старом Завету је праобраз Христове смрти. Требало је ми да умремо, али је Христос дао Свој живот уместо нас. Животиње умиру уместо нас. То је праобраз Христа. Невини умире уместо кривца. Цена за живот може бити само живот, живот се не може купити на други начин.
Од кога зависи судбина народа?
Судбина народа је у рукама народа. Бог каже да постоји извесна чаша безакоња за сваки народ. Ову чашу пуне зла дела народа. Постоји колективна одговорност људи. Постоји народна традиција и ако народ не живи у Богу традиција постаје све гора и гора. Долази до деградације људи који су одвојени од Бога, зло разједа њихову душу. Бог каже: „А они ће се у четвртом колену вратити овамо; јер гресима аморејским још није крај“ (1 Мојс. 15, 16)
Зашто је био потребан завет обрезања?
Обрезање је претпостављало одвајање Јевреја од незнабожаца, односно оних људи који су ступили у Завет с Богом и оних који нису ступили. „Од Мене ево завет Мој с тобом“ (1 Мојс. 17, 4). Бог је извор завета. „И рече Бог Авраму: Ти пак држи завет Мој, ти и семе твоје након тебе од колена до колена. А ово је завет Мој између Мене и вас и семена твог након тебе који ћете држати: да се обрезују између вас све мушкиње. А обрезиваћете окрајак тела свог, да буде знак завета између мене и вас“ (1 Мојс. 17, 9-11).
Зашто се Мојсије препирао с Богом?
Зато што се слободна воља човека чува пред лицем Бога. И Мојсије се препирао с Богом, и Јеремија.
Зашто се Израиљ у Светом Писму назива сином (2 Мојс. 4, 18-26)?
Ради се о указивању на будућност. У Старом Завету је постојало усиновљење, али се усвајао цео народ. Бог је учинио Израиљ народом Своје деце, зато и каже да је Израиљ првенац Његов, а затим следе други народи.
Зашто су египатске казне задесиле све Египћане?
Египћани су одговарали за то што су убијали јеврејску децу (топили су јеврејске дечаке у води). Што човек посеје, то ће и пожњети.
Зашто је било десет казни?
Ове казне су једна за другом падале на све египатске богове (животиње, сунце и др.).
Зашто је Бог наредио Јеврејима да потпуно истребе Хананејце?
Бог је заповедио Израиљу да учини исто што је Сам обично чинио посредством поплаве, потопа, огња и др. Мера безакоња се навршила и казна је морала доћи.