НАСЛОВНА » ДОГМАТСКО БОГОСЛОВЉЕ ЗА МИСИОНАРЕ » Предавање двадесето. Тајна Светог Духа – Миропомазање

Предавање двадесето. Тајна Светог Духа – Миропомазање

Верујући треба да добију благодат Светог Духа. Деловање благодати Светог Духа у човеку. Дарови Светог Духа. Две крајности: величање и умањивање телесног. Шта даје миропомазање? Плодови Светог Духа. На који начин Се људима давао Свети Дух? Дарови Светог Духа Коринтској Цркви. Порекло миропомазања. Како се појавио обичај помазивања миром? Потешкоће везане за миропомазање. Састав мира. Помињање јелеја у Светом Писму.

Верујући треба да добију благодат Светог Духа.

У Новом Завету је речено да верујући треба да добију Светог Духа. „А ово рече о Духу Кога требаше да приме они који верују у име Његово, јер Дух Свети још не беше дат, зато што Исус још не беше прослављен“ (Јн. 7, 39)

Деловање благодати Светог Духа у човеку.

У Православној Цркви Се Свети Дух даје на два начина: кроз миропомазање и кроз полагање руку епископа. Дух Божији даје живот човеку, Свети Дух је са људима од момента стварања. Он није нешто са стране, што долази споља, Он је Онај Ко је био у човеку. Људска структура се променила после пада у грех, и Свети Дух је за човека постао сила са стране. У Светом Писму постоје две врсте текстова: једни говоре о томе да човек носи на себи отисак Светог Духа, а други истичу да је овај лик изврнут и покварен. Страсти су овај лик начиниле трулежним, али га Бог обнавља.

И сиђе на Јефтаја Дух Господњи, те прође кроз Галад и кроз Манасију, прође и Миспу галадску, и од Миспе галадске дође до синова Амонових“ (Суд. 11, 29). „И Дух Господњи сиђе на њ, те растрже лава као јаре немајући ништа у руци: и не каза оцу ни матери шта је учинио“ (Суд. 14, 6). Овде видимо да деловање Светог Духа даје човеку снагу споља, као Самсону. Или му као Гедеону даје способност да организује, да подељену војску учини сложном. Или му даје способност да управља народом као Мојсију. Све су то спољашња дејства Светог Духа, Он долази човеку споља, а не изнутра. Сви дарови Светог Духа о којима се говори у Старом Завету делују споља, они не могу да преобразе човека изнутра.

„Али кад Мојсије долажаше пред Господа да с Њим говори, скидаше покривало докле не би изашао; а изашавши казиваше синовима Израиљевим шта му се заповедаше. Тада виђаху синови Израиљеви лице Мојсијево, где се светли кожа на лицу његовом, те Мојсије опет застираше покривалом лице своје докле не би опет ушао да говори с Њим“ (2 Мојс. 34, 29-30). Лице сија – руски превод је непрецизан, у јеврејском оригиналу је написано – „кожа његовог лица је почела да светли“, светлост је допирала споља, а не изнутра.

Миропомазање је повезано са Крштењем, јер човек после Крштења прима Духа, али Свети Дух може да дође и пре и после Крштења у смислу исповедања вере.

Дејство Светог Духа.

Свети Дух препорађа човека у Тајни Крштења. Хришћани добијају печат дара Светог Духа у Тајни Миропомазања.

Дарови Светог Духа.

Заједничари Светог Духа. „Јер није могуће оне који су једном просветљени, и окусили дар небески, и постали заједничари Духа Светога“ (Јевр. 6, 4).

Дух Свети оставља печат на нама. „И не жалостите Светога Духа Божијега, Којим сте запечаћени за дан избављења“ (Еф. 4, 30).

Постајемо храм Светог Духа Који живи у нама: „Или не знате да је тело ваше храм Светога Духа Који је у вама, Којега имате од Бога и нисте своји?“ (1 Кор. 6, 19).

Богатимо се надом кроз Светог Духа. „А Бог наде да вас испуни сваком радошћу и миром у вери, да изобилујете у нади силом Духа Светога“ (Рим. 15, 13).

Свети Дух је залог нашег спасења. „А Бог је Онај Који нас утврђује с вама у Христу, и Који нас помаза, Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша“ (2 Кор. 1, 21-22). Ове речи представљају основу наше формуле миропомазања.

Лична Педесетница.

Тајна будућег века. „А ви нисте по телу него по Духу, пошто Дух Божији живи у вама. Ако пак неко нема Духа Христова, он није Његов. А ако је Христос у вама, онда је тело мртво за грех, а Дух је живот за праведност. Ако ли живи у вама Дух Онога Који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај Који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом Својим Који живи у вама. Тако, дакле, браћо, нисмо дужни телу да по телу живимо; јер ако живите по телу, помрећете; ако ли Духом дела телесна умртвљујете, живећете. Јер које води Дух Божији они су синови Божији. Јер не примисте духа ропства, да се опет бојите; него примисте Духа усиновљења, којим вичемо: Ава, Оче! Овај Дух сведочи нашему духу да смо деца Божија“ (Рим. 8, 9-16). Постоји закон тела и закон Духа, и они су супротни. Закон тела је телесни живот. Ако човек не ставља Бога на прво место, онда је његов живот телесан. Ако се људи придржавају закона овог света, они постају животиње које говоре.

Две крајности: величање и умањивање телесног.

Треба да избегнемо две крајности: величање телесног, и истовремено потцењивање свега телесног. Постојали су покрети – катара, албигојаца, богомираца, павликијанаца, манихејаца, валденса и теозофа. Све ове јереси су тврдиле да је материјални свет творевина злог начела и да је вештаство, материја – зло. Разуме се, ово учење је лажно. Све материјално, укључујући и насладу, створио је Бог. „Брак нека буде у свему частан и постеља брачна чиста: а блудницима и прељубницима судиће Бог“ (Јевр. 13, 4). Златна средина: не треба уздизати телесне потребе изнад духа и треба имати на уму да је задатак тела да буде слуга, али се и о слуги треба бринути.

Демонска учења о потцењивању брака на крају времена. „А Дух изричито говори да ће у последња времена одступити неки од вере слушајући духове преваре и науке демонске, у лицемерју лажљиваца, чија је савест спаљена, који забрањују женити се, и траже уздржавање од јела која је Бог створио да их са захвалношћу узимају верни и они који су познали истину. Јер је свако створење Божије добро и ништа није за одбацивање кад се прима са захвалношћу“ (Тим. 4, 1-4). На пример, учење Порфирија Иванова.

Шта даје Миропомазање?

Свети Дух Се усељава у човеково срце. Миропомазање човеку даје главну животну снагу. „А ви нисте по телу него по Духу, пошто Дух Божији живи у вама. Ако пак неко нема Духа Христова, он није Његов“ (Рим. 8, 9). Дух Божији живи у човеку – управо то је човекова главна животна снага.

Дух уводи у нас Христа, а Христос – Бога Оца. То је пут уласка Свете Тројице у нас. „А ако је Христос у вама, онда је тело мртво за грех, а Дух је живот за праведност“ (Рим. 8, 10).

Дар Миропомазања је повезан с будућим Васкрсењем. „Ако ли живи у вама Дух Онога Који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај Који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом Својим Који живи у вама“ (Рим. 8, 11). Постоје два васкрсења: на осуду (вечну погибељ) и на оправдање (на вечни живот).

Усиновљење: „Јер које води Дух Божији они су синови Божији“ (Рим. 8, 14). „Овај Дух сведочи нашему духу да смо деца Божија. А кад смо деца, и наследници смо: наследници, дакле, Божији а сунаследници Христови; пошто с Њим страдамо да се с Њим и прославимо“ (Рим. 8, 16-17). Свети Дух је гарант за то да смо наследници Божији.

Плодови Светог Духа.

А плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање. За такве нема закона“ (Гал. 5, 22-23). Ови плодови израстају из дара Духа Светог, Којег добијамо у Миропомазању. Зато се хришћани називају писмом Христа: „Показујући се да сте посланица Христова, кроз наше служење написана, не мастилом, него Духом Бога живога, не на каменим таблицама, него на телесним таблицама срца“ (2 Кор. 3, 3).

На који начин Се људима давао Свети Дух?

Ови сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа Светога; јер још ни на једнога од њих не беше сишао, него бејаху само крштени у име Господа Исуса. Тада полагаху руке на њих, и они примаху Духа Светога“ (Дап. 8, 15-17). „Догоди се пак, кад беше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике рече им: Јесте ли примили Духа Светога када сте поверовали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети. А он им рече: У шта се, дакле, крстисте? А они рекоше: У крштење Јованово… и кад Павле положи руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораху језике и прорицаху“ (Дап. 19, 1-3, 6).

Дарови Светог Духа Коринтској Цркви.

Овим даровима је посвећена цела 12. глава прве посланице Коринћанима: „Јер једноме се даје кроз Духа реч мудрости; а другоме реч знања по истом Духу; а другоме вера истим Духом; а другоме дарови исцељивања истим Духом; а другоме чињење чудеса, а другоме пророштво, а другоме разликовање духова, а другоме различни језици, а другоме тумачење језика. А све ово чини један и исти Дух, делећи свакоме понаособ како хоће“ (1 Кор. 12, 8-11). Главни дар Светог Духа је љубав (1 Кор. 13, 1-13). У Цркви су се до данас сачували сви дарови Светог Духа који су дати на дан Педесетнице.

Порекло миропомазања.

Најстарије Свето Писмо каже да помазање потиче од светих апостола који су помазивали презвитере по угледу на Стари Завет. „А ви имате помазање од Светога и знате све. Не писах вам зато што не знате истину, него што је знате, и да никаква лаж није од истине“ (1 Јн. 2, 20-21). Миропомазање човеку омогућава да распозна оно што већ зна. Истина се даје у помазању.

„Ко је лажљивац ако не онај ко пориче да Исус јесте Христос. Тај је антихрист, који одриче Оца и Сина“ (1 Јн. 2, 22). Одрицање да Исус јесте Христос значи негирање тога да је помазаник Божији. Антихристи су они који одбацују Христово оваплоћење, који тврде да Христос по телу није Јеврејин (да није Мошиах, Месија). „Сваки који одриче Сина, ни Оца нема; а који признаје Сина, има и Оца“ (1 Јн. 2, 23). То је стих који изричито говори о муслиманима који негирају Христа као Сина Божијег.

„Ви, дакле, што чусте од почетка, то у вама нека остане; ако у вама остане то што од почетка чусте, и ви ћете остати у Сину и Оцу“ (1 Јн. 2, 24). Догма сама по себи поседује спасоносну силу, јер је дата од Христа. „А ви, помазање које примисте од Њега, у вама остаје, и нема потребе да вас ико учи; него како вас то исто помазање учи о свему, и истинито је и није лаж, и као што вас научи, останите у њему“ (1 Јн. 2, 27). Помазање је добијено од Бога, оно нас учи свему. Црква треба да се одрекне наставе веронауке по спољашњим изворима. Она може да узима формулације, али се сам садржај учења у потпуности садржи у Цркви од почетка. Свети Дух Који пребива у Цркви учи је свему.

Одакле потиче обичај помазивања миром?

Миро је узето по обичају Старозаветне Цркве: „Још рече Господ Мојсију говорећи: Узми мириса најбољих: смирне најчистије пет стотина сикала и цимета мирисавог пола толико, двеста педесет, и иђирота такође двеста педесет, и касије пет стотина мером светом, и уља маслиновог један ин. И од тога начини уље за свето помазање, уље најбоље вештином апотекарском; то да буде уље светог помазања. И њим помажи шатор од састанка и ковчег од сведочанства. И сто и све справе његове, и свећњак и справе његове, и олтар кадиони, и олтар на коме се приноси жртва паљеница, и све справе његове, и умиваоницу и подножје њено. Тако ћеш их осветити, те ће бити светиња над светињом, и шта их се год дотакне биће свето. Помажи и Арона и синове његове, и осветићеш их да ми буду свештеници“ (2 Мојс. 30, 22-30). „А од синова свештеничких неки су правили миро од миомирисних материја“ (1 Пар. 9, 30).

Ко је она што иде горе из пустиње као ступови од дима, поткађена смирном и тамјаном и свакојаким прашком апотекарским?“ (Пес. 3, 6). То је слика Цркве. Лик Христа је описан на следећи начин: „Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке“ (Пес. 1, 3). Миро је разливено, зато што је до оваплоћења миро било затворено, а после је постало разливено, односно делатно, и миомирисно. Пуна га је Васељена. „А хвала Богу Који нам свагда даје победу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања Својега на свакоме месту; јер смо ми Христов миомир Богу међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају: једнима мирис смрти за смрт, а другима мирис живота за живот. А за ово ко је способан?“ (2 Кор. 2, 14-16).

Потешкоће везане за миропомазање.

У раној Цркви су постојале две традиције везане за миропомазање. До IV века (до Лаодикијског сабора, 47. канонског правила) миропомазање се обавезно обављало, али често пре Крштења. Помазање миром је увек пратило Крштење, али се обављало или пре или после.

Седмо правило II Васељенског Сабора говори о помазивању: чела, очију, ноздрва, уста и ушију. Каснија црквена традиција је томе додала: груди, руке и ноге.

Главно је да су то органи чула и код хришћанина се стварају нови органи чула.

Зашто пре Крштења и зашто после? У Писму постоје два случаја у којима је Свети Дух сишао пре Крштења: „И одговарајући анђео рече Јој: Дух Свети доћи ће на Тебе, и сила Вишњега осениће Те; зато и оно што ће Се родити биће свето, и назваће Се Син Божији“ (Лк. 1, 35). Пречиста Марија је добила Светог Духа пре Свог Крштења. И у Писму се помиње још један случај: „Док Петар још говораше ове речи, сиђе Дух Свети на све који слушаху реч“ (Дап. 10, 44). Овде видимо како на пагане који су усвојили основе вере прво силази Свети Дух, а тек после тога се крштавају. У следећој глави апостол Петар каже: „А кад ја почех говорити, сиђе Дух Свети на њих, као и на нас у почетку“ (Дап. 11, 15). Петар силазак Светог Духа који се одиграо овде поистовећује са силажењем на дан Педесетнице.

Зашто Свети Дух овде силази пре Крштења? То је било прво Крштење пагана. Ова пракса се усталила у неким Црквама на Истоку, на пример у Антиохијској Цркви кад су људи помазивани миром после Символа вере, али пре Крштења. И последњи свети отац који је говорио о таквој пракси био је Јован Златоусти.

Састав мира.

Традиција справљања мира потиче од апостола. Сад се приликом справљања мира користе 33 састојка и сваке године се додаје миро из претходне године. У основу мира улазе маслиново уље, бело и црно вино, различита уља и тамјан. „И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље“ (1 Мојс. 8, 11). Лист маслине означава престанак гнева Божијег.

Помињање јелеја у Светом Писму.

Јелеј се у Светом Писму помиње на многим местима: „Да учиним жалоснима у Сиону и дам им накит место пепела, уље радости уместо жалости, одело за похвалу уместо духа тужног, да се прозову храстови правде, сад Господњи за славу Његову“ (Ис. 61, 3). „Љубиш правду и мрзиш на безакоње; тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој уљем радости више него другове Твоје“ (Пс. 45, 7).

 

Питања и одговори на тему предавања

Како Се у Цркви даје Свети Дух?

У Православној Цркви се Свети Дух даје на два начина: кроз миропомазање и кроз полагање руку епископа.

Који су дарови Светог Духа?

Заједничари Светог Духа (Јевр. 6, 4).

Свети Дух нас запечаћује (Еф. 4, 30).

Постајемо храм Духа Који живи у нама (1 Кор. 6, 19).

Богатимо се надом кроз Светог Духа (Рим. 15, 13).

Свети Дух је залог нашег спасења (2 Кор. 1, 21-22).

Лична Педесетница.

Тајна будућег века (Рим. 8, 9-16).

Шта даје миропомазање?

Свети Дух се усељава у човеково срце (Рим. 8, 9).

Дух уводи у нас Христа, а Христос – Бога Оца (Рим. 8, 10).

Дар миропомазања је повезан с будућим Васкрсењем (Рим. 8, 11).

Усиновљење (Рим. 8, 14).

Који су плодови Светог Духа?

А плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање. За такве нема закона“ (Гал. 5, 22-23).

Одакле потиче обичај помазивања миром?

Миро је узето по угледу на Старозаветну Цркву (2 Мојс. 30, 22-30); (1 Пар. 9, 30).

Који је састав мира?

Сада се приликом справљања мира користе 33 састојка. Сваке године се додаје миро из претходне године. У основу мира улазе маслиново уље, бело и црно вино, различита уља и тамјан.

Да ли се јелеј помиње у Светом Писму?

Јелеј се у Светом Писму помиње на многим местима: „Да учиним жалоснима у Сиону и дам им накит место пепела, уље радости уместо жалости, одело за похвалу уместо духа тужног, да се прозову храстови правде, сад Господњи за славу Његову“ (Ис. 61, 3). „Љубиш правду и мрзиш на безакоње; тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој уљем радости више него другове Твоје“ (Пс. 45, 7).