Судбина грешника након Васкрсења. Аргументи против вечних мука. Царство Небеск. Мере награде. Место Раја. Опис Раја.
Судбина грешника након Васкрсења
„И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у живот вјечни“ (Мт. 25:46). По речима Спаситеља, грешнике који на земљи нису пожелели да принесу покајање и живе по заповестима Божијим, очекује вечно мучење. Њих очекује вечно удављење од Бога. Њих очекује страшно стање – осећање вечног геенског огња: „Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси“ (Мк. 9:44).
Зашто ће муке бити вечне? Постоји јако много места у Библији која говоре о вечним мукама грешника. Сам Бог у Писму се назива огњем који спаљује. „Јер је Господ Бог твој огањ који спаљује и Бог који ревнује“ (5 Мојс. 4:24). „Знај дакле данас да је Господ Бог твој, који иде пред тобом, [као] огањ који спаљује; Он ће их истребити и Он ће их оборити пред тобом, и изгнаћеш их и истребити брзо, као што ти је казао Господ“ (5 Мојс. 9:3). „…Јер Бог наш је огањ који спаљује“ (Јевр. 12:29).
На Суду већ неће моћи ништа да се измени. „А кад оне отидоше да купе, дође женик, и спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата“ (Мт. 25:10). Ништа неће моћи да се измени на Суду, покајање и добра дела се прихватају само на земљи. „Кад устане домаћин и затвори врата, и почнете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе, Господе, отвори нам! И одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте“ (Лк. 13:25). Ово је слика великог одбацивања. Видећете Царство Божије, а нећете моћи да уђете у њега.
Геена огњена. „А ја вам кажем да ће сваки који се гњеви на брата свога ни за што, бити крив суду; а ако ли ко рече брату своме: „Рака!“ биће крив синедриону; а ко рече: „Будало!“ биће крив паклу огњеноме“ (Мт. 5:22). „…И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући него да имаш два ока, а да те баце у пакао огњени“ (Мт. 18:9). Постоји много других места у Светом Писму о геени огњеној. Геена је долинау околини Јерусалима, а у Библији се још назива и долином Тафет. У том месту су идолопоклонички цареви Израиља направили место за људске жртве. Тамо су спаљивали децу у жртву ђаволу. Стајао је огроман идол са главом бика у којој се налазила пећ за спаљивање. Тафет је био уништен од стране побожног царе Осије, жречеви су тамо и убијени. А на месту идолишта појавила се општенародно ђубриште, где су бацали лешеве кажњених људи који су лишени сахране. Ако се погледа на Јерусалим са стране Маслинске горе, долина се налази са леве стране: „И излазиће и гледаће мртва телеса оних људи који се одметнуше од мене; јер црв њихов неће умрети и огањ њихов неће се угасити, и биће гад сваком телу“ (Ис. 66:24).
Пећ огњена. „И бациће их у пећ огњену; ондје ће бити плач и шкргут зуба“ (Мт. 13:50). Пећ је ограничено пространство.
Тама најкрајња. „А синови царства биће изгнани у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба“ (Мт. 8:12). „Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите и баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба“ (Мт. 22:13). „…А неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба“ (Мт. 25:30). Тама најкрајња је спољашња, ови људи ће се налазити ван општења са праведницима.
Језеро огњено које гори сумпором. „И би ухваћена звијер, и с њом лажни пророк који је чинио чудеса пред њом, којима превари оне што примише жиг звијери, и који се клањају лику њезииом; обоје живи бише бачени у језеро огњено, које гори сумпором“ (Отк. 19:20).
Пакла након Суда неће бити. „И смрт и пакао бише бачени у језеро огњено. Ова смрт је друга смрт“ (Отк. 20:14).
Времена више неће бити. „И закле се Оним који живи у вијекове вијекова, Који сазда небо и што је на њему, и земљу и што је на њој, и море и што је у њему, да времена више бити неће“ (Отк. 10:6). Управо зато ће наступити вечност.
Људи неће моћи никоме да нанесу штету, чак ни себи. „Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите и баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба“ (Мт. 22:13). Човек неће моћи никоме да нанесе штету.
Различите мере казне. „Јер ће доћи Син Човјечији у слави Оца својега са анђелима својим, и тада ће узвратити свакоме по дјелима његовим“ (Мт. 16:27). „Који ће дати свакоме по дјелима његовим“ (Мт. 2:6). „А онај слуга који је знао вољу господара својега и није приправио нити учинио по вољи његовој, биће много бијен; А који није знао. па је учинио што заслужује батине, биће мало бијен“ (Лк. 12:47-48). Град где није било мисионара биће подвргнут мањој казни од града који је одбацио мисионаре. „Заиста вам кажем: Лакше ће бити земљи содомској и гоморској у дан Суда неголи граду ономе“ (Мт. 10:15).
Све муке ће бити вечне. О томе је писао Пророк Исаија (Ис. 66:24), Пророк Данил је говорио да ће грешници устати на срамоту и прекор вечни (Дан. 12:2). Писали су о томе такође и Матеј (Мт. 25:46), Јуда (Јуд. 1:7), Апостол Павле (Сол. 1.9).
Аргументи против вечних мука
‘Бог је Љубав. Како Он може вечно да мучи човека?’
Бог је и љубав и праведност истовремено, и свакоме даје по његовим делима. Свети Григорије Ниски пише да ће „у дан Суда сви људи признати апсолутну праведност Бога“. Љубав се не радује неправди, а радује истини. Љубав и праведност су једно и исто. „А поврх свега тога, обуците се у љубав, која је свеза савршенства“ (Кол. 3:14). Љубав је испуњење закона. „Љубав не чини зла ближњему; љубав је, дакле, пуноћа закона“ (Рим. 13:10). У љубави не постоји радовање неправди и она не противречи казни (1 Кор. 13:1-13).
‘Израз ‘вечна мука’треба схватити као алегорију. Реч ‘вечна’ означава ‘век’ или други период времена који је обавезно коначан’.
Библија се алегоријски не тумачи, уз изузетак прич. Реч ‘вечна’ у једном и истом библијсом цитату стоји и испред грешника и испред праведника. Шта се онда добија – да ни праведници у рају неће бити вечно? Аргумент је усмерен против вечног блаженства праведника. Учење о одбацивању вечне казне је осуђено на Петом Васељенском Сабору и другим саборним одлукама. Човек који се придржава ових аргумената доспева под осуду ових сабора и треба да буде лишен Светог Причешћа и православне сахране ако се не буде покајао.
‘Ако Бог некога кажњава испоставља се онда да Он није био у стању да га исправи. Шта, Бог је изгубио?’
Да, Бог је ‘изгубио’, човек није желео да Га слуша. Кривац за то је сам човек, Бог није желео да казни, али је слобода воље таква да човек може заувек да одбаци вољу Божију.
‘Како ће праведници бити у блаженству када су њихови блиски у паклу?’ Рођачке везе се завршавају смрћу. Човек треба на земљи да направи избор: „Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан“ (Мт. 10:37).
‘Није праведно кажњавати све вечном казном’.
Казне ће бити различите. Мера казне зависи од мере човековог греха. А у вечности ће се догодити одбацивање човека од стране Бога. Блажени Августин је писао да је казна у затвору временски много дужа од вршња неког греха: крађе, убиства, прељубе. И то се сматра нормалним. „Гле, сви који ложите огањ и опасујете се искрама, идите у светлости огња свог и у искрама које распалисте. То вам је из моје руке, у мукама ћете лежати“ (Ис. 50:11). Вечни огањ распаљује сам човек.
Царство Небеско.
Праведници ће се након Васкрсења удостојити Царства Небеског које није од овог света. „Исус одговори: Царство Моје није од овога свијета: кад би било од овога свијета царство Моје, слуге Моје би се бориле да не будем предан Јудејцима: али царство Моје није одавде“ (Јн. 18:36) Види такође код Апостола Матеја (Мт. 5, 3; 7, 21; 8, 11; 11, 11; 19, 14; 25, 1).
Писмо говори о три Царства Бога: природе, благодати и Силе.
У Царству природе Бог царује над целокупном творевином.
Царство благодати почиње од времена искупљења, али се зачињало онда када је Бог царовао над Својим народом Израиља.
Царство Славе је Царство Небеско које ће почети од Другог Доласка Христовог.
Царство Небеско у сили. „Јер Царство Божије није у ријечи него у сили“ (1 Кор. 4:20).
У Царство Небеско су позвани сви. „Преклињасмо вас и храбрисмо и свиједочисмо, да се владате достојно Бога, Који вас призива у Своје Царство и славу“ (1 Сол. 2:12). „И које искупи Господ, вратиће се и доћи ће у Сион певајући, и вечна ће радост бити над главом њиховом, добиће радост и весеље, а жалост и уздисање бежаће“ (Ис. 35:10). „Тако они које искупи Господ нека се врате и дођу у Сион певајући, и весеље вечно нека буде над главом њиховом; радост и весеље нека задобију, а жалост и уздисање нека бежи“ (Ис. 51:11). „За двоструку срамоту вашу, и што се певаше: Руг је део њихов, зато ће у земљи њиховој наследити двојином и имаће вечну радост“ (Ис. 61:7).
Дух Свети је извор Царства. Он уводи људе у Царство Небеско где ће људи бити богови: „Пошто нам је Његова божанска сила даровала све што је потребно за живот и побожност, познањем Онога Који нас позва славом и врлином, кроз које су нама дарована драгоцјена и превелика обећања да кроз њих постанете причасници божанске природе, избјегнувши похотну трулеж у свијету. И управо на ово уложите сву ревност па пројавите у вјери вашој врлину, а у врлини знање, а у знању уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност, а у побожности братољубље, а у братољубљу љубав. Јер кад ово све имате и умножава се у вама, то вас неће учинити нерадним и неплодним за познање Господа нашега Исуса Христа. Јер ко овога нема слијеп је, кратковид је, заборавивши своје очишћење од старих гријеха. Зато, браћо, постарајте се још већма да своје призвање и избор утврдите, јер чинећи ово нећете погријешити никад; Јер ће вам се тако изобилно дати улазак у вјечно Царство Господа и Спаса нашег Исуса Христа (2 Петр. 1:3-11).
Христос је вечни Цар који ће царовати над људима. Суштина вечног живота се закључује у овоме: „А ово је вјечни живот да познају Тебе једнога истинитога Бога и Кога си послао Исуса Христа“ (Јн. 17:3). овде није познање о Богу, већ познање Бога, кроз лични контакт: „Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу“. Изобиље – то су они дарови које Господ даје мимо живота, мимо општења са Собом.
Мере награде.
Бог ће похвалити човека. „А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега“ (Мт. 25:23).
Христос исповеда човека пред Оцем Својим. „Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на небесима“ (Мт. 10:32).
Венац правде. „Сад ме чека вијенац правде, који ће ми у онај Дан дати Господ, праведни Судија: али не само мени, него и свима који с љубављу очекују Долазак његов“ (2 Тим. 4:8).
Праведници ће се обући у блистајуће одежде. „Веома ћу се радовати у Господу, и душа ће се моја веселити у Богу мом, јер ме обуче у хаљине спасења и плаштем правде огрте ме, као кад женик намести накит и као кад се невеста украси уресом својим“ (Ис. 61:10). „Ево долазим као лопов; благо ономе који бди и који чува хаљине своје, да не ходи наг и не виде срамоту његову“ (Отк. 16:15). „И дано јој [Цркви] би да се обуче у свилу чисту и свијетлу, јер свила означава праведна дјела светих“ (Отк. 19:8). „Јер знамо, ако се наша земаљска кућа, тјелесни шатор, разруши, имамо здање од Бога, кућу нерукотворену, вјечну на небесима. Јер за тим и уздишемо желећи да се обучемо у свој небески стан, тако да се и обучени, не нађемо наги. Јер будући у овоме шатору, уздишемо оптерећени зато што нећемо да се свучемо, него да се још обучемо, да би живот прогутао оно што је смртно. А Онај који нас је баш за ово и саздао, јесте Бог, који нам је и дао залог Духа“ (2 Кор. 5:1-5).
Крај света. „Онда крај, кад преда Царство Богу и Оцу, кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу. Јер Он треба да царује док не положи све непријатеље под ноге своје. Посљедњи непријатељ укинуће се – смрт. Јер све покори под ноге његове. А када каже да му је све покорено, очигледно, осим Онога који му покори све. А кад Му све покори, онда ће се и сам Син покорити Ономе Који Му све покори, да буде Бог све у свему“ (1 Кор. 15:24-28).
Људи ће бити слични анеђлима. „Гледајте да не презрете једнога од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима стално гледају лице Оца мога небескога“ (Мт. 18:10).
Људи ће видели Бога лицем к лицу. „Блажени чисти срцем, јер ће Бога видјети“ (Мт. 5:8). „Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат“ (1 Кор. 13:12). „…а знамо да када се открије, бићемо слични Њему, јер ћемо га видјети као што јесте“ (1 Јн. 3:2).
Праведници жесијати као сунце у Царству Оца Небеског. „Тада ће се праведници засјати као сунце у Царству Оца свога. Ко има уши да чује, нека чује!“ (Мт. 13:43).
Праведници ће седети на престолу Христа Спаситеља. „Ономе који побиједи даћу да сједи са Мном на пријестолу Моме, као и Ја што побиједих и сједох са Оцем Мојим на пријестолу Његовом“ (Отк. 3:21).
Праведници ће царовати заједно са Христом. „Истинита је ријеч: ако с Њим умријесмо, с Њим ћемо и живјети; Ако трпимо, с Њим ћемо и царовати; ако ли се одрекнемо, и Он ће се нас одрећи“ (2 Тим. 11:12).
Праведници неће бити ни гладни, ни жедни. „Неће више огладњети, нити ће више ожедњети; и неће их пећи сунце, нити каква жега. Јер Јагње, које је насред пријестола, напасаће их и водиће их на изворе вода живота; и убрисаће Бог сваку сузу са очију њихових“ (Отк. 7:16-17).
Награда праведника неће бити једнака. Јеванђелиста Матеј пише: „Јер ће доћи Син Човјечији у слави Оца Својега са анђелима Својим, и тада ће узвратити свакоме по дјелима његовим“ (Мт. 16:27). „У кући Оца Мојега станови су многи“ (Јн. 14:2). Свако ће добити награду према свом труду, пише Апостол Павле: „А онај који сади и онај који залијева једно су, и сваки ће примити своју плату према своме труду“ (1 Кор. 3:8). „Ако, дакле, ко укине једну од ових најмањих заповијести и научи тако људе, назваће се најмањи у Царству небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у Царству небескоме“ (Мт. 5:19). „А ово велим: Ко шкрто сије, шкрто ће и жњети; а ко са благословима сије, са благословима ће и жњети“ (2 Кор. 9:6).
Награда мисионарима. „Рече дакле: Човјек неки племенита рода отиде у даљну земљу да прими себи царство, па да се врати. Дозвавши пак десет својих слугу, даде им десет кеса сребра и каза им: Тргујте док се не вратим. А његови грађани мрзели су га, и послаше за њим изасланство говорећи: Нећемо да он царује над нама. И догоди се, када се он вратио примивши царство, рече да му дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који зарадио. И дође први говорећи: Господару, кеса твоја донесе десет кеса. И рече му: Добро, добри слуго; за то што си у најмањем био вјеран, ево ти власт над десет градова. И дође други говорећи: Господару, кеса твоја донесе пет кеса. А он рече и њему: И ти буди над пет градова. И трећи дође говорећи: Господару, ево твоја кеса коју сам држао завезану у убрусу; Јер сам се бојао тебе, зато што си човјек строг: узимаш што ниси оставио, и жањеш што ниси сијао, и сабираш гдје ниси вијао. А он му рече: По твојим ћу ти ријечима судити, зли слуго! Знао си да сам ја човјек строг. који узимам што нисам оставио, и жањем што нисам сијао, и сабирам гдје нисам вијао. Па зашто ниси дао сребро моје у мјењачницу, и дошавши ја бих га примио са добитком? И рече присутнима: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса. И рекоше му: Господару, он има десет кеса. Кажем вам пак: Свакоме који има даће се; а од онога који нема, узеће се и оно што има. А оне непријатеље моје који нису хтјели да ја царујем над њима, доведите амо, и исијеците их преда мном“ (Лк.19:12-27).
Слика вечног славља. Види код Пророка Исаије (Ис. 25:6-11). Славље ће бити пре свега у богоопштењу, а не у узимању хране.
Место Раја
Свети Иринеј Лионски пише. „Једни ће живети у враћеном рају, други ће живети на земљи кротких, једни ће живети у горњем Јерусалиму, други ће живети на Небу, неки ће живети изнад свих Небеса, али ће сви посматрати најслађи лик Исуса и видети Бога Оца“. Различите су обитељи у Оцу.
Опис Раја
Свети Јован Златоуст говори: „Замисли стање тог живота колико је могуће да то представиш себи: јер потпуно га представити по достојанству није у стању ниједна реч; међутим, из онога што чујемо, као из неких загонетки можемо да добијемо неку нејасну представу о њему. Писмо говори: „Жалост и уздисање бежаће“ (Ис. 35:10). Шта може бити блаженије од таквог живота? Тамо сене ртеба бојати ни сиромаштва, ни болести; не може се видети ни онај који вређа, нити увређени, ни онај који раздражује, ни раздражени; ни разгневљени, нити онај који завиди, нити распаљени непристојном похотом, нити онај ко брине о стицању неопходног за живот, ни мучен жељом власти и господарења. Јер ће сва бура наших страсти, утихнувши, престати и све ће бити у миру, весељу и радости, све тихо и спокојно, све дан и јасноћа и светлост – и светлост не ова садашња, већ друга, која је толико светлија од ове колико је ова светлија од свеће. Светлост тамо не помрачује ни ноћ, ни згушњавање облака; не пали нити пече тела, јер тамо нема ни ноћи, ни вечери, хладноће ни врућине, ни било које друге промене времена, већ је неко другачије стање које познају једино достојни; тамо нема ни старости, нити невоља старости, већ је све трулежно одбачено, јер свуда царује слава нетрулежна. И што је важније од свега – непрекидна наслада од општења са Христом, заједно са Анђелима и Арханђелима и горњим Силама“. Детаљни опис Царства Небеског налази се у две последње главе Откривења Апостола Јована Богослова (Откр. 21:1-27; 22:1-20).
Питања и одговори на тему предавања
Каква је судбина грешника након Васкрсења?
„И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у живот вјечни“ (Мт. 25:46).
Да ли ће муке бити вечне?
Постоји јако много места у Библији која говоре о вечним мукама грешника. Сам Бог у Писму се назива огњем који спаљује. „Јер је Господ Бог твој огањ који спаљује и Бог који ревнује“ (5 Мојс. 4:24). „Знај дакле данас да је Господ Бог твој, који иде пред тобом, [као] огањ који спаљује; Он ће их истребити и Он ће их оборити пред тобом, и изгнаћеш их и истребити брзо, као што ти је казао Господ“ (5 Мојс. 9:3). „…Јер Бог наш је огањ који спаљује“ (Јевр. 12:29).
Да ли ће човек моћи нешто да промени на Суду?
На Суду већ неће моћи ништа да се измени, покајање и добра дела се прихватају само на земљи. „А кад оне отидоше да купе, дође женик, и спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата“ (Мт. 25:10).
О колико Царстава Бога се помиње у Светом Писму?
Писмо говори о три Царства Бога: природе (Бог царује над целокупном творевином), Благодати (почиње од времена Искупљења, али се зачињало док је Бог царовао над Својим народом Израиља) и Славе (Царство Небеско које ће почети са Другим Христовим Доласком).
Ко је извор Царства Божијег?
Дух Свети је извор Царства. Дух Свети уводи људе у Царство и људи ће бити богови. Детаљније код Апостола Петра (2 Петр. 1:3-11).
Какве ће бити мере награде праведницима?
Бог ће похвалити човека (Мт. 25:23). Христос исповеда човека пред Оцем Својим (Мт. 10:32). Венац правде (2 Тим. 4:8). Праведници ће се обући у блистајуће одежде (2 Кор. 5:1-5). Крај света (1 Кор. 15:24-28). Људи ће бити налик на Анђеле (Мт. 18:10). Људи ће видети Бога (Мт. 5:8; 1 Кор. 13:12; 1 Јн. 3:2). Праведници ће сијати као сунце у Царству Оца Небеског (Мт. 13:43). Праведници ће седети на престолу Христа Спаситеља (Отк. 3:21). Праведници ће царовати заједно са Христом (2 Тим. 2:11-12) и друга места.