NASLOVNA » NEW AGE » Joga (transkript radio emisije iz serijala ‘Apologet’ na radiju Radonjež) – Sveštenik Georgije Maksimov

Joga (transkript radio emisije iz serijala ‘Apologet’ na radiju Radonjež) – Sveštenik Georgije Maksimov

Šta je joga zapravo? Kontekst samih joga vežbi, stadijumi joge. Apsolut u hinduizmu. Zadatak i cilj joge.

 

Voditelj: Danas ćemo sa ocem Georgijem Maksimovim razgovarati o jogi. Oče, šta je joga, gimnastika za ozdravljenje ili nešto više?

o. Georgije Maksimov: Joga predstavlja indijski religiozni pojam, joga se formirala u okviru hinduizma. Danas se praktikuje ne samo u zemljama Istoka, ona se raširila i kod nas i na Zapadu je jako rasprostranjena. Zašto govorimo o njoj? Zato što se u centrima joge koji se intenzivno  reklamiraju i ljudi koji sebe smatraju pravoslavnim hrišćanima odlaze tamo, bave se time i prihvataju ono što im se predlaže kao joga. Takvi ljudi često smatraju da to ne protivreči tome što oni sebe doživljavaju kao pravoslavne hrišćane. Već u vašem pitanju, da li je moguće jogu deliti na čisto fizičke i čisto duhovne vežbe, već tu je vidljiv odraz ove polemike. Svi znaju jako dobro odakle je joga uzeta, ali neki hrišćani koji misle da je moguće baviti se jogom smatraju da je moguće odbaciti celokupnu religioznu hindu komponentu i ostaviti čisto fizičke vežbe i da je u tom obliku to potpuno dostupno za hrišćanina. Sa time se ne možemo složiti jer su same te vežbe stvorene u okviru određene ideologije. U pitanju je škola hinduizma ‘Sankhija’ koja je dala teoretsku osnovu joge i u njenom temelju leži ubeđenje da čovek predstavlja čistu svest isprljanu opštenjem sa materijalnim. Zadatak čoveka je da oslobodi svoju čistu svest od iluzija koje ga okružuju i tome i služi praksa joge.

Ona je izražena u tekstu ‘Joga sutra’ koju je napisao indijski asketa Patandžali. Deli se na osam stadijuma. Na prvom stadijumu postoje određena ograničenja, zatim određena disciplina, na trećem stadijumu su fizičke vežbe, zatim širenje životne energije, zatim unutrašnja usredsređenost, koncentracija, meditacija i poslednji osmi stepen predstavlja oslobođenje ili pogruženje u apsolut sa kojim su se indijski podvižnici trudili da se sjedine da bi oslobodili svoju unutrašnju čistu svest?

Voditelj: Šta je za njih apsolut? Nešto slično shvatanju Boga kako Ga mi shvatamo?

o. Georgije Maksimov: Tako se ne može reći. U hinduizmu postoje različite struje, postojale su struje koje su smatrale da postoji apsolut u shvatanju bliskom hrišćanskom shvatanju Boga i postoje tradicije koje su apsolut smatrale jedinstvenom stvarnošću, ali nikako živim Bićem koje poseduje volju, koje je stvorilo svet.

Joga pretpostavlja samopogruženje čoveka i uz pomoć toga rad na sebi, oslobađanje unutrašnjih sila. I čovek samog sebe, na osnovu svega toga, kao da spasava.

 

Molitva i meditacija. Suštinske razlike. Efekti joga vežbi. Glavni mit u vezi sa jogom. Istorijske činjenice. Svedočanstvo iz prve ruke o jogi.

Voditelj: To je nešto nalik na našu molitvenu praksu? Takođe treba da postoji usredsređenost i kod nas?

o. Georgije Maksimov: Razlike su mnogo veće od sličnosti. Hrišćanin se usredsređuje na ono što je van njega, na Onoga Koji je van njega. Može se reći da su meditacija i molitva radikalno suprotstavljene pojave. U hrišćanskoj molitvi čovek traži drugu Ličnost, traži Boga, žive odnose sa realnim Bogom, u molitvi on ispoveda svoje nedostojanstvo, svoju nemoć i nemogućnost spasenja sopstvenim silama, zato se i obraća Bogu. U tom živom opštenju sa Bogom se i odvija sama molitva. U slučaju joge i meditacije čovek čini upravo suprotno, on ne traži nikoga van sebe, on odlazi u sebe i već uz pomoć razrađenih joga metoda, ne samo fizičkih, već i metoda kontrole svesti on se trudi da se dovede u stanje koje doživljava kao blaženstvo – koje dostiže sam svojim naporima.

Voditelj: Šta se odvija u duši jogina? Kakvi su mehanizmi tih fizičkih vežbi? Kako sve to utiče na dušu?

o. Georgije Maksimov: Ovde naravno mogu biti različite pojave, ne samo psihološke, već i fiziološke. Na primer, jedan indijski guru koji se i sam skeptički odnosi prema jogi opisuje kako se zbog dugih položaja na glavi kod ljudi prosto oštećuju krvni sudovi mozga i zahvaljujući tome upadaju u neku obamrlost koju i doživljavaju kao neka duhovna stanja dok je u pitanju odumiranje ćelija.

Pomoću određenih vežbi se utiče i na ritam mozga, oslobođenje materija u mozgu koje dovode osobu do osećanja samo-opijenja. Druga strana toga je da čovek postaje zavistan od toga poput narkomana. Sećam se čoveka koji se dugo bavio jogom i koji je govorio da se zaista sve to oseća, ali je pritom, kada bi sve to prolazilo, on upadao u teška depresivna stanja, imao pomisli samoubistva što mu se nikada ranije dešavalo pre bavljenja jogom. Treba imati u vidu da i ova strana prisustvuje.

Voditelj: A kakav je Vaš odnos prema pričama o raznim čudesnim pojavama prilikom bavljenja jogom? Ti ljudi mogu sopstvenim naporom da zaustave svoje srce, ukopavaju ih dva metra ispod zemlje, zatim iskopaju i oni oživljavaju, itd.

o. Georgije Maksimov: Oko joge postoji jako mnogo izmišljotina. Glavna izmišljotina koja je vrlo ukorenjena je da je joga vrlo korisna za zdravlje. Činjenice pokazuju da to ne odgovara stvarnosti. Osamdesetih godina prošlog veka u Indiji je sproveden prvi, sveopšti zdravstveni pregled stanovništva i zanimljivo je da su rezultati pokazali da jogini, to jest, ljudi koji su jogi posvetili ceo svoj život žive u proseku manje od stanovnika Indije i stradaju od gomile bolesti, na primer, utvrđeno je da imaju kataraktu zato što se fokusiraju na sunce, imaju probleme sa zglobovima, artritise i artroze zbog čestog zauzimanja dugotrajnih neprirodnih položaja. Jogini stradaju od velikog broja oboljenja gornjih disajnih puteva, gastrointestinalnog trakta pošto svaki dan vrše klizme, ispiraju posebnim rastvorima nosnu duplju. Na taj način sluzokoža nosa, želudca i creva biva praktično uništena. Pokazalo se da jako puno jogina, iako daju zavete bezbračnosti, boluje od polno prenosivih bolesti. Jogini koji ne žele da se predaju bludnoj strasti vrlo često sebe podvrgavaju kastriranju na najužasnije načine.

Što se tiče ozdravljujuće prakse joge, to je prilično sumnjivo. Čak što se tiče i čisto fizičke strane. Jer, da ponovim, mnogi govore: ‘Da, joga je nešto indijsko, tuđe nama i neshvatljivo, ali pomalo fizičkih vežbi je moguće’. Sećam se da sam jednom u vozu imao saputnike u vagonu, svetovni ljudi sa kojima sam razgovarao tokom puta. Ispostavilo se da su oni praktikovali jogu, jedan od njih mi je rekao da je njen istruktor Ruskinja koja se vrlo temeljno bavi tim i govori: ‘Mislim da je zbog svega toga poludela’, njegova saputnica se složila sa zaključkom da temljno bavljenje jogom dovodi do psihičkih poremećaja ali su pritom oboje bili uvereni da je moguće po malo baviti se jogom. Ako se pomalo bave, biće sve u redu. Reklo bi se ako nešto u svojoj savršenoj varijanti dovodi do toga da već oni sami svedoče kao o nečemu što ne bi želeli da dostignu, teško da će i u malim dozama tako nešto biti od koristi.

Voleo bih da citiram ženu koja je Indijka po nacionalnosti, Hristina Mangala Frost. Ona se rodila u toj tradiciji, od detinjstva je upila svu praksu joge, zatim je primila hrišćanstvo, na početku protestantizam, zatim Pravoslavlje i sada već drugim očima gleda na sve to, već kao čovek koji sve to poznaje iznutra. Ona takođe upozorava, posebno na to da čak čisto fizičke vežbe joge mogu da nanesu štetu posebno ako čovek već poseduje određena oboljenja. Citiram: ‘ Ako imate problem sa krvnim pritiskom morate izbegavati neke položaje. Postoje položaji koji stimulišu štitnu žlezdu i ako imate bilo kakve probleme sa njom, ovi položaji vam mogu naštetiti. Neki teški položaji, kao stajanje na glavi smeju da se rade samo kratko vreme, jer ako se održavaju predugo to takođe dovodi do problema, povređuju se tanki krvni sudovi mozga, dolazi čak i do delimične povrede mozga’. Ovo svedoči osoba koja je bila unutar te tradicije, da čak i čisto fizičke vežbe nisu bezopasne.

 

Uticaj fizičkih vežbi na dušu. Reči arhiepiskopa Anastasija janulatosa o jogi. Efekti običnih vežbi. Prava joga i njene modifikacije u zapadnom svetu. Kretanje hrišćanina u molitvi i jogina u jogi.

Voditelj: Na koji način prosto bavljenje fizičkim vežbama može na neki način da utiče na dušu?

o. Georgije Maksimov: Ako bi se govorilo prosto o fizičkim vežbama, postoji jako mnogo gimnastičkih vežbi koje nemaju nikakvo religiozno poreklo. I zato ako čovek želi jednostavno da ojača svoje telo ili mu je lekar preporučio da se bavi fizičkim vežbama, najobičnija gimnastika, najrazličitije metodike mogu da posluže, čovek može da izabere ono što mu najviše odgovara. Zašto se obraćati upravo onim vežbama koje su od početka stvorene u određenoj religioznoj praksi radi dostizanja određenih rezultata uz rad na sopstvenoj svesti?

O tome je govorio i arhiepiskop Anastasije Janulatos, koji je izučavao fenomen joge i koji govori da iako ‘mnoge vežbe joge imaju mali pozitivan efekat na određene ljude, u krajnjoj meri, u istoj meri kao i druge vrste vežbi. Međutim, uopšteno govoreći, ove vežbe ulaze u strukturu hinduizma i predstavljaju etapu u širem i uopštenijem duhovnom uzrastanju. Njihov konačni cilj je nešto veće od prosto dobrog fizičkog osećaja… I preklanjanje kolena u našoj molitvenoj tradiciji nisu prosti fizički pokreti tela, već su povezani sa dubljim procesima i izraz su određenog raspoloženja i stanja duše koje stremi duhovnim ciljevima’.

Dakle, kada se molimo na kolenima, naš položaj izražava naše duhovno stanje. Kada se bavimo jogom, položaj tela nas usmerava na drugo stanje i zato naše telo nije potpuno autonomno od naše duše. Položaje koje naše telo zauzima, vežbe koje radimo takođe utiču i na našu dušu.

Kako arhiepiskop Anastasije dodaje: ‘kompleksnije vežbe joge su povezane sa hinduističkim verovanjima i indijskim duhovnim, religioznim iskustvom’. Zato nije moguće potpuno odvojiti jedno od drugog, tim pre što se retko gde trude da jogu potpuno očiste od elemenata hinduističkog porekla. Iako je ovako ili onako, jogu u čistom vidu kod nas je teško pronaći jer ona pretpostavlja asketizam, a savremenom čoveku uopšte nije potreban bilo kakav asketizam, on prosto želi odmah da dobije rezultat, bez bilo kakvih neverovatnih žrtvi, on ne želi da suštinski menja svoj život; da posveti pola sata, sat svog života može, ali ne više od toga. Zato sada upravo i postoje evropske modifikacije jogesa odsečenim asketizmom, ali ipak sa svim onim elementima, meditacijom, ulaskom u sebe, radom nad svešću, ponavljanjem mantri koje predstavljaju skraćena imena jednih ili drugih bogova. Sve ovo je za hrišćanina, najblaže rečeno, tuđe, suvišno i ne predstavlja nešto što je dopustivo.

Voditelj: Da li su pravi jogini askete?

o. Georgije Maksimov: Da, naravno. U pitanju je određeno samoodricanje, samoograničenje.

Voditelj: Imamo telefonsko uključenje.

Pitanje: Dobro veče. Oče Georgije, imam pitanje za vas. Imam poznanika koji je jogu dobro izučio. On je lekar i govori da osim disajnih vežbi, nama ništa iz toga ne odgovara. Kakvo je vaše mišljenje u vezi sa vežbama disanja?

o. Georgije Maksimov: Teško je komentarisati ako se ne zna širi kontekst izjave. Za šta je konkretno gimnastika disanja potrebna? U skoro dvadeset godina crkvenog života se nikada nisam susretao sa situacijom kada mi je bila posebno potrebna gimnastika disanja, tim pre onih vežbi koje potiču iz joge. Zato mi je teško da komentarišem, možda je on kao lekar imao u vidu neke konkretne slučajeve, oboljenja? Međutim, uopšte, to takođe predstavlja potvrdu da u ogromnoj masi iz joge ništa ne možemo da iskoristimo sa medicinske tačke gledišta.

Voditelj: Ja sam slušao da pomoću nekih vežbi disanja glavobolja može da se prevaziđe. Ako bi to bila istina, da li bi hrišćanin mogao time da se bavi?

o. Georgije Maksimov: na ovo pitanje možemo da odgovorimo šire. Što se tiče efikasnosti joge, mnogi govore: ‘Ovo radi, pomaže mi da se smirim, pomaže da se saberu misli, itd.’ Naravno, ima nekog efekta, inače ljudi ne bi ni praktikovali jogu. Međutim, čemu sve to vodi čoveka, u tome je pitanje. Hrišćanin ide u potpunom drugačijem pravcu u odnosu na jogu, jer ovaj sistem je izgrađen na stavljanju čoveka u centar. Kod hrišćanina je u centru – Bog. U pitanju su kretanja u suprotnim smerovima.

Da, možda ti to može pomoći da se sada malo smiriš, da osetiš neki spokoj, ali kao hrišćanin ćeš imati štetu od toga. Pitanje je u tome – šta ti je važnije?

Voditelj: Imamo još jedno telefonsko uključenje.

Pitanje: Dobro veče. Sećam se devedesetih godina, A. Dubko je objavio knjigu o sistemu joge. Iz ove knjige pamtim da se ovaj sistem deli na nekoliko stepeni, da jedan od njih, sistem radža joge zaista podrazumeva odricanje od mnogo čega i mantre i dr., dok prvi stepen, hatha joga, upravo podrazumeva samo bavljenje čisto fizičkim vežbama, nikakvih tamo mantri i ostalog nema. A to da ove vežbe donose korist, pa ja sam se njima malo bavio, ali ljudi koji se time intenzivno bave bez bilo kakve mistike i ostalog, mnogo koristi su za sebe iz toga izvukli.

o. Georgije Maksimov: Ali, ako pogledamo i na bavljenje običnom gimnastikom, ne možemo reći da neki, već svi koji se bave običnom, svetovnom gimnastikom svedoče da su takođe imali jako puno koristi kada su počeli njome da se bave. Zato se javlja pitanje: ako je to sve zaista potpuno očišćeno od hinduističke komponente, zašto onda da to nazivamo jogom? Po objašnjenju jednog od drevnih indijskih tekstova, joga predstavlja ‘prekidanje kretanja misli’, to jest, prekidanje potoka misli, itd. Od početka se jogi davao smisao tehnike koja dozvoljava kontrolisanje svoje svesti i dovođenja do određenog stanja koje je suprotstavljeno stanju kome stremi pravoslavni hrišćanin.

 

Razlog popularnosti budizma. Joga – lek na recept? ‘Energija blagosti’ u jogi. Odakle potiče energija za koju se tvrdi da se dobija u jogi? Svedočanstva i protiv joge. Iskustvo arhimandrita Sofronija Saharova o duhovnom iskustvu koje se stiče u jogi.

Voditelj: Imamo telefonsko uključenje.

Pitanje: dobro veče. Htela sam da pitam u vezi sa interesovanjem pravoslavnih hrišćana za ova pitanja pre Revolucije, jer znamo da je u ruskom carstvu bio izgrađen i budistički hram, a Nikolaj Rerih je bio blizak vlasti ruskog cara Nikolaja II.

o. Georgije Maksimov: Ne samo budističko, već i neka druga istočna učenja su popularna među određenim kategorijama ljudi. Popularna su zato što u budizmu čovek ne treba sebe da smiruje pred Bogom. Za gordog čoveka je to jako dobro, to je ono što mu se dopada. Ja sam na internetu odlazio na forume ruskih budista, to jest, ljudi koji sebe smatraju budistima i tamo čita komentare: ‘Šta, ja da se poklanjam nekom tamo Bogu, smirujem se pred Njim?’ Očigledno je raspoloženje čoveka i takvom čoveku se učinilo da u budizmu postoji ono što mu je potrebno. U budizmu ne treba da se smiruješ ni pred kim, ti si najvažniji, ti izvršavaš svoje sopstveno spasenje i kao rezultat budističkog puta, kako obećavaju naravno, ne kako je u realnosti, postaješ bolji čak i od bogova, svih. Shvatate kakvog su duha ljudi koji se time bave?

Sećam se i svog razgovora sa jednim ruskim budistom, razgovor se odvijao u jednoj od budističkih zemalja. Za njega je budizam predstavljao sistem koji mu dozvoljava da radi šta hoće, on je pravdao sebe rečima da pripada drevnoj tradiciji. Treba reći da i na Zapadu i u Rusiji budizam trpi velike izmene da bi se prilagodio starosedeocima. Zato se često menjaju do neprepoznatljivosti ti ‘ruski’ budizmi koji se nalaze u glavama ljudi i Evropljana takođe.

Voditelj: Imamo još jedno telefonsko uključenje.

Pitanje: Želeo bih da se malo zauzmem za jogu. Radi se o tome da sam ja instruktor joge, učio sam već odavno, pre više od pet godina, tada još nisam bio kršten. Međutim, uvek je unutar mene pravoslavno viđenje stvari postojalo i ja nisam primio imena posvećenja iako su ih svi osim mene primili. Mogu da kažem i da pre nego što sam postao trener, i sam sam se bavio jogom, imao sam probleme sa kičmom, problemi su bili ozbiljni, praktično sam pet-šest puta tokom godine ležao od bolova i uopšte nisam mogao da hodam, bio sam na bolovanju. Nakon osam meseci bavljenja jogom, to se prekinulo, pri čemu su časovi bili neredovni, jednom ili dva puta nedeljno. Jako dobro pamtim da sam nakon nekih pola godina bavljenja jogom osetio da se nakon radnog dana, nakon dvosatnog vežbanja, osećam znatno bolje ujutro. Apsolutna je naučna činjenica da bavljenje jogom dovodi do zdravlja i po mom mišljenju, prosto je smešno tako nešto odricati. Jer postoje i svedočanstva ljudi koji su se time bavili čak i samo zbog njene popularnosti. Drugo je pitanje što danas postoji ogroman broj nestručnih instruktora, kao što postoje nestručni ljudi u svim oblastima. Postoji jako veliki broj škola za koje se ne zna odakle su uopšte, koje su napravile sopstvenu tradiciju.

Radi se o tome da je joga u suštini lek koji treba da se prepisuje na recept, mora da postoji iskusan lekar, mora da postoji pravilna doza, određene vežbe, itd. Instruktor upravo i govori kakve vežbe mogu da se rade i kakve ne mogu, kakve su osobenosti. Štaviše, joga se konceptualno razlikuje od fiskulture zato što za vreme tradicionalne fiskulture mi gubimo energiju, a jogom se upravo i bavimo zato što joga uvećava energiju dobra. Dakle, mi dobijamo energiju i zapravo odmaramo.

o. Georgije Maksimov: Želeo bih da zamolim našeg slušaoca da prokomentariše te činjenice da bavljenje jogom u Indiji, za jogine ne donosi korist već štetu jer je pomenuo da je u pitanju činjenica koja se ne može osporiti. Realne činjenice govore o drugome. Naš slušalac je takođe ukazao da tobož kod nas postoje ljudi koji se nepravilno bave jogom, da su oni tobož krivi za te slučajeve kada joga nanosi štetu. Izvinite, zar se u Indiji nekoliko miliona ljudi nepravilno bavi jogom, da su oni dobili sva ova oboljenja koja su utvrđena prilikom zdravstvenih pregleda koji su pokazali da oni i žive kraće od običnih Indijaca i uopšte manje ne boluju od prosečnog stanovnika Indije. Čini mi se da se ovde željeno predstavlja kao realnost.

Voditelj: A kako shvatiti energiju blagosti koju pominje?

o. Georgije Maksimov: Zaista, naš slušalac sebe definiše kao pravoslavnog hrišćanina i pokušava da nas ubedi da je bavljenje jogom moguće bez sledovanja nepravoslavnim i nehrišćanskim idejama i ideologijama, ali pritom upotrebljuje terminologiju koja već pokazuje svoje nehrišćansko poreklo. Zaista, kakva je to energija koju čovek dobija, odakle je dobija? Ako je dobija iz svog tela, onda će je dobiti i ako se bude bavio treningom. I uzgred, tvdrnje da nakon treninga čovek gubi energiju pripadaju psihološkim utiscima jer mnogi nakon treninga, upravo suprotno, govore da se osećaju bodro, čak i duhom bodri. To je povezano sa unutrašnjim, emocionalnim raspoloženjem osobe. A ako se govori da energija dobija od negde – odakle se dobija? Ako je ne dobija od čoveka, od koga je onda dobija, ko je daje? Naš slušalac je naglasio zanimljivu stvar, rekao je da je tokom procesa izučavanja bio jedini među našim sugrađanima koji nije primio religiozno prosvećenje (inicijaciju), nije primio hinduističko ime.

To jest, naš slušalac koji se zauzeo u odbranu joge zapravo je potvrdio činjenicu da u ogromnoj većini slučajeva joga ne predstavlja samo fizičke vežbe, već pretpostavlja i prihvatanje hinduističke religiozne komponente. Ja shvatam da je psihološki našem slušaocu vrlo važno to što je dobio određeno olakšanje. Koliko je to olakšanje mogla da mu pruži samo joga, to je već pitanje jer je meni poznato da su ljudi uz pomoć masaže, različitih fizičkih sistema vežbanja, ne govorim o banalnoj fiskulturi, tipa trčanja u mestu. Tu postoje različite metodike, između ostalog namenjene i ozdravljenju. Postoje ljudi koji svedoče da su oni bez bilo kakve joge imali korist od tih fizičkih vežbi. Koliko je joga bila obavezan uslov za to? Druga stvar, dobijanje isceljenja samog po sebi još ne može da bude argument da je nešto dopustivo za hrišćanina, jer se ponekada ljudi obraćaju demonima ili vračarima koji jasno govore da su u vezi sa zlim duhovima. I kroz to obraćenje zlim duhovima oni takođe dobijaju ono što traže. Dešava se tako nešto? Dešava se. Potpuno tačno je naš slušalac primetio da kada joga ne bi imala efekte, ljudi je ne bi praktikovali. Tačno.

Ali i okultizam je takođe efikasan, kada ne bi bio, ljudi se ne bi bavili time. Ali kako to radi, ko daje isceljenje, kakvo je to isceljenje, radi čega se ono daje? Sveti Jovan Zlatoust je na primer govorio da ako si teško bolestan i hrišćanin si, a počnu da ti govore da se obratiš nekim okultnim praksama za pomoć? I kome se obraćaš onda? Zlim duhovima! Oni nisu svinje poštedeli već su ih survali u more, a tebe će da poštede? I Svetitelj nastavlja: čak i kada bi zaista mogli da ti pomognu, tebi bi kao hrišćaninu bilo bolje da prihvatiš bolest sa smirenjem i ne pokloniš se tim zlim duhovima, ne otpadneš od Boga.

Voditelj: Imamo još jedno telefonsko uključenje, slušamo vas.

Pitanje: Želela sam da iznesem svoje mišljenje. Kada je devedesetih godina u našoj zemlji bila čitava poplava različitih učenja, sećam se da su u mom gradu pozivali na bavljenje različitim tehnikama ozdravljenja na bazi joge. Ja sam išla tamo i shvatila da te tehnike potiču od demonskih sila, koje dovode do životinjskih osećanja. Kada me je Gospod, slava Bogu, izveo iz tog blata i priveo Pravoslavlju, pohađala sam bogoslovske kurseve i u okviru njih i predmet posvećen sektama, pomoću njih sam shvatila da su zaista sve ove tehnike plod neprijatelja ljudskog roda.

o. Georgije Maksimov: Hvala vam puno za vaše svedočanstvo. Ovo je takođe važno i zbog našeg prethodnog pitanja jer naš prethodni slušalac, po njegovim rečima, više pažnje obraća na ta svedočanstva koja su u korist joge. Međutim, isto tako postoji ogromna količina svedočanstava koja su kao i naše slušateljke koja je malopre govorila, i ne samo njeno, internet je prepun svedočenja ljudi koje je bavljenje jogom povredilo, koji su videli da ona za njih nije nešto dobro, već zlo. To su takođe iskustva, takođe činjenice i zato mislim da nije moguće prosto ignorisati te činjenice.

Dozvolio bih sebi da navedem reči arhimandrita Sofronija Saharova, poznatog duhovnika XX veka koji se kao mlad bavio meditacijom i jogom, ozbiljno se bavio time osam godina i evo kako on govori o svom iskustvu, citiram: ‘Na prelomu sazrevajuće mladosti učinio sam veliki greh: u bezumnom pokretu gordosti i neznanja ‘ostavio’sam Boga Koga sam znao iz detinjstva, radi drugog, zamišljenog Nad-ličnog Apsoluta. Savladavši dobru naviku da se molim mom Bogu iz detinjstva, u časovima meditacije stremio sam apsolutnom Biću. Skidao sam sa sebe, kako mi se činilo, sve što je bilo vezano sa bilo kakvim formama: vidljivim ili nevidljivim, čulnim ili mislenim. Uporno sam ulazio u mrak neznanja da bih kroz oslobađanje od svega prolaznog dostigao Ono, Što ili Ko nadilazi granice svega promenljivog, kolebljivog. Događalo se da sam osećao nekakav ‘spokoj’ i nisam osećao telesnu nasladu od toga. Pri većem porivu kao neimenovanom, svetranscendentnom Biću-Nebiću video sam sopstveni um kao svetlost. Taj period mog života bi neko mogao smatrati punim nadahnuća, ali ga se ja uopšte ne sećam sa ljubavlju: shvatio sam da sam se predavao svojevrsnom ‘uspokojenju’ koje je po svojoj prirodi predstavljalo samoubistvo u metafizičkom smislu. Iz tog lažnog položaja nikada ne bih izašao sopstvenim snagama, ali se Gospod sažalio na mene i stigao me, možda u poslednjem trenutku. Učinio je čudo milosrđa posetivši moje srce koje sam dugo vremena pokušao da prenebregnem. Kao u trenutku mi je postalo jasno do očiglednosti da me moje veštačko pogruženje u apstraktnu umnu sferu neće odvesti autentičnom poznanju o Prvo-Početku svih stvari. Moja mistička iskustva su imala negativan karakter. Preda mnom nije stajalo čisto Biće, već smrt za mene celog, uključujući moje personalno načelo“.

Voditelj: Hvala vam puno oče Georgije.