Основни подаци из историје организације. Пророчанства о крају света. Зашто је то важно за наш дијалог са њима? Прави разлог привезаности ‘Јеховиних сведока’ за своју организацију. Слепи пут у разговору са њима. Шта Библија говори о Раселовим пророштвима?
Сада ћемо говорити о организацији која се зове ‘Друштво куле стражаре’, чији следбеници себе називају ‘Јеховиним сведоцима’. Они су врло активни, данас ми је телефон звонио и једна од њихових следбеница предложила ми је да заједно изучавамо Библију под њеним руководством. Ако су раније ишли по становима, сада зову телефоном и преко интернета позивају и обраћају се људима, уопште, труде се да привуку нашу пажњу. Данас ћемо им и уделити ту пажњу.
Ова организација је основана 1872. године, када је Чарлс Тазе Расел из Пенсилваније (САД) заједно са групом једномишљеника почео да изучава Библију са нетрадиционалне тачке гледишта. У процесу овог учења формирале су се и ове прве црте које одликују њихово учење.
Треба рећи да је те 1872. године, Расел имао 20 година, али да је касније, 1884. године, у Питсбургу регистровао корпорацију са именом ‘Друштво сионске куле стражаре’. Касније су активно проповедали своје учење, али су им посебну популарност донела Раселова предсказања о скором крају света, то јест, он је говорио: ‘Ево, ускоро, ускоро ће се догодити долазак Господа, зато слушајте шта ћу вам говорити. Бог ми је открио, ми смо тачно израчунали у тој и тој години ће бити Други долазак. Зато продајте своје куће, донесите нам вашу имовину, ми ћемо је користити за што веће ширење ове вести, да што је могуће више људи приђе нама и сви се заједно правилно припремимо и сусретнемо Други долазак. Онај ко нам не приђе неће моћи правилно да се припреми, и тада ће, за време Другог доласка погинути и ништа од њега неће бити. Ако нас будете послушали све ће бити добро.’ Овим путем је кренуо Расел, конкретну годину када је одредио крај света била је 1914. година.
Овде бих цитирао његове речи: ‘Заиста, очекују се велике ствари о којима је потребно говорити, што ми и радимо. Током 26 година, све постојеће државе ће бити оборене и нестаће у сагласности са очигледном поузданошћу онога о чему Библија говори за та времена. Све време ми сматрамо за неоспорну истину да ће се последњи крај царства овога света и потпуно успостављање Царства Бога завршити до краја 1914. године од Христовог Рођења’. Ово је цитат из његовог друго тома ‘Изучавање Писма’. Овде имамо класични случај лажног пророштва.
Желео бих да објасним зашто управо на овоме појачавам пажњу. Када разговарамо са ‘Јеховиним сведоцима’, они нам постављају питања која су обрађена у њиховим приручницима и методикама, која им се чине најприкладнијим. Не треба ићи за тим питањима, они имају много примедби на рачун Православља, слично као и протестанти: иконе, поштовање Светих. О томе воле да говоре, да се позивају на то, и сл. Међутим, спор са њима на основу Светог Писма је у принципу узалудан, не зато што они добро знају Библију, ни налик томе. Ради се о томе да њих ни један библијски доказ не убеђује, јер без обзира на њихово ватрено уверење да су они дошли до њиховог учења управо кроз изучавање Библије, да је сама Библија довољна да се дође до тог учења, и сл., без обзира на све то, у своје учење су убеђени не зато што су до њега дошли из саме Библије, већ зато што су се заљубили у организацију ‘Јеховиних сведока’.
Ово треба добро схватити, јер када човек са стране гледа на учење ‘Јеховиних сведока’, често говори: ‘Како је могуће веровати у тако нешто?’ А они верују јер су се заљубили у ту организацију и некритички прихватају све што чују од ње. И зато када разговарамо са њима, ћорсокак за нас ће бити почетак спора са њима на основу Библије. Чак и ако им покажемо да они неправилно објашњавају један или други стих, они ће помислити у себи: ‘Да, заиста овде нешто није у реду, изгледа да нисам правилно схватио. Међутим, сама наша организација не може да греши, зато треба да идем и још боље изучим то што је написано у књигама организације. Тада ћу боље и знати’.
Дакле, ако ми чак и покажемо грешку ‘Јеховином сведоку’ и он је призна, свеједно га то неће поколебати, јер он верује не Библији и свом схватању Библије, већ ономе што му говори организација ‘Куле стражаре’.
Пошто је њихово поверење у основи усмерено на организацију, најперспективнији пут за разговор са њима је показивање недоследности учења управо њихове организације, ‘Друштва куле стражаре’. Зато је тако важно то што разматрамо историју са њиховим оснивачем и првим председником ‘Друштва Куле стражаре’ Раселом. Занимљиво је да када су самог Расела питали како он зна када ће тачно доћи Исус, док Сам Исус говори да „о дану и часу томе нико не зна“. Расел је на то одговарао да ни он не зна за дан и час, он предсказује о години. Ово је наравно била лажна замка, јер реч ‘час’, на грчком ‘ора’ означава не само час, већ уопште и време. Зато предсказивање у било које време Долазак Господа Исуса Христа не представља богоугодно дело.
Дакле, он је предсказао да ће до краја 1914. године све постојеће државе нестати и бити потпуно успостављање Царства Божијег. То се није догодило. То је јасан случај лажног пророштва и нашим саговорницима можемо предложити да се упореде Раселове речи са речима из Библије: „Али пророк који би се усудио говорити шта у моје име што му ја не заповедим да говори… такав пророк да се погуби. Ако ли кажеш у срцу свом: Како ћемо познати реч које није Господ рекао? Шта би пророк рекао у име Господње, па се не збуде и не наврши се, то је реч које није рекао Господ; него је из охолости рекао онај пророк, не бој га се“ (5 Мојс. 18:20-22).
Зашто се ‘Јеховини сведоци’ не могу називати хришћанима. Најважнија тема разговора са њима. Став организације ‘Јеховиних сведока’ према Раселу и његовим пророчанствима.
Имамо телефонско укључење.
Питање: Желео бих да изнесем своје запажање за време својих разговора са ‘Јеховиним сведоцима’, када је могуће њиховим сопственим речима оповргнути њихово учење. Као прво, када проповедају Христа не као Бога, већ као човека. Као друго, када проповедају Царство Божије на земљи. У принципу они проповедају царство антихриста. Зато им се јасно, у пар речи све ово може и рећи.
о. Георгије Максимов: Хвала вам за изнесено мишљење. Ви сте потпуно исправно то приметили, међутим, не мислим да ће бити перспективно говорити са њима о томе. Они имају спремно много одговора које ће вам наводити, почети да споре са вама, у таквој расправи ћете бити све док се не исцрпите и ни до чега нећете доћи у разговору са њима. Ипак, потпуно је тачно да криве учење Цркве и зато не могу ни бити названи хришћанима уопште, јер одбацују да је Христос Бог. У пракси, много је ефикасније да са њима говоримо на тему колико можемо веровати организацији коју они представљају. Када нам прилазе, зову или нам пишу и предлажу да изучавамо заједно Библију, ми можемо да кажемо: ‘Одлично. А ко ће нас учити правилном схватању Библије? Ваша организација? Дајте онда да видимо да ли можемо да верујемо вашој организацији’.
Зато је ово кључно питање. Јер у случају Расела ми видимо да он није просто један од њихових учитеља, неки од случајних вођа, у питању је њихов оснивач и први председник. Са тачке гледишта Библије, он је лажни пророк. Како дакле можемо веровати организацији коју је основао лажни пророк? На који начин та организација може да нас учи правилном схватању Библије, ако је сам њен оснивач био у заблуди у вези са схватањем Библије? То су на крају признали и они сами.
Неки од ‘Јеховиних сведока’ сада могу да кажу да Расел за њих није ауторитет. У питању није истина, у питању је замка. Навешћу изјаве из њихове литературе управо на ту тему, цитирам: ‘Чарлс Тазе Расел, први председник ‘Друштва Куле стражаре’ чијој вери треба да подражавамо’ (Кула стражара, 1. 12. 1993., стр. 17). ‘Судећи по резултатима, не може бити сумње да је трудом брата Расела и његових сарадника управљао Свети Дух Јехове’ (Кула стражара, 15. 5. 1995., стр. 17).
То јест, до сада се у њиховој организацији учи да је у питању био верни слуга Божији, који је био покренут духом Јехове. Неки ‘сведоци’ говоре да Расел себе није називао пророком, зато се не може рећи да је изрекао лажно пророштво. Али, ако погледамо шта у својим званичним текстовима пише ова организација, видећемо следеће: ‘Заиста, у прошлости су постојали људи који су предсказивали крај света, чак са објавом тачног датума, ови људи су криви за лажно пророштво, они нису поседовали истину Божију као ни лично сведочанство да њима руководи и да их управља Бог’ (Часопис ‘Пробуди се!’, 8. 10. 1968., стр. 23). Разуме се, они овде нису говорили о Раселу, говорили су о другим људима, јер је тада било много самозваних пророка који су рачунали разне датуме краја света.
Видите како је то лепо, ако неко други предсказује крај света и то се не остварује ‘Друштво куле стражаре’ га објављује за лажног пророка. А ако Расел, њихов оснивач, предсказује крај света који се не дешава, онда они говоре да је он малкице погрешио. Али ако је чак рецимо тако, то што они говоре, да то није тако значајно, ето, Расел је погрешио, али ко не греши? Рецимо да смо се сложили са њима, да није толико важно то што је њихов оснивач био лажни пророк. Погледајмо шта је даље било? Шта се дешава у том тренутку, схватате, хиљаде људи је поверовало Раселу, многи су продали своју имовину и почели да живе у заједницама, пролазила је једна, две година, они су чекали, припремали се. И на крају, наступа та година када је требао да се догоди Армагедон, Други долазак, они чекају, чекају, та година пролази и ништа се не догађа. Шта раде они након тога?
Део људи говори: ‘Дакле, били смо будале, у питању је лаж, треба да одемо одавде, што даље од места где су нас тако снажно обманули’. Други део људи говори: ‘То не може бити, да су ме заиста тако обманули као последњег магарца, немогуће. Не, не! Можда смо просто погрешили, заправо ми смо све исправно урадили али се поткрала нека мала грешкица и то је то. Само да исправимо ту грешку и све ће бити како треба.
Рутерфорд, други председник и његова пророчанства. Организација ‘Јеховини сведоци’ и њена пророчанства о крају света.
Након Расела следећи председник је био Џозеф Френклин Рутерфорд. Рутерфорд је са своје стране такође изрекао предсказање, пренео је крај света на 1925. годину. Он је уверавао да ће 1925. године бити онај исти крај света који се обећава, чак и говори да ће бити ‘васкрснути Авраам, Исаак и Јаков, биће васкрснути налик на тадашње мушкарце, поставиће владаре и владаре на земљи, зато треба са увереношћу да очекујемо да ће 1925. година бити обележена повратком Авраама, Исаака и Јакова и мудрих пророка прошлости. Ову годину ће обележити васкрсење мудрих слугу из прошлости и почетак обнове’. (‘Милиони који данас живе неће умрети никада’, издање из 1920. године, стр. 89-90). 1925. године такође крај света није наступио, Авраам, Исаак и Јаков, као и пророци из прошлости нису васкрснули. Испоставило се да је у питању још једна грешка?
Они се нису ограничили годинама које смо помињали, одређивали су их за четрдесете године прошлог века, затим су крај света одредили за 1975. годину. Да не би све остало само на речима, цитирао бих њихово званично издање: ‘У сагласности са овом истином библијске хронологије 6000 година од стварања завршиће се 1975. године. Седми миленијум људске историје почеће са крајем 1975. године. За човека то неће бити просто шанса или несрећни случај, већ у сагласности са циљем који је одредила љубав Јехове’. (Књига ‘Вечни живот, у слободи синова Божијих’, 1966.г. стр. 29-30.)
Они су наравно то чекали, у издању ‘Царско служење’ за мај 1974. године, на 3. страници пише: ‘Да, крај овог система је близу. Зар то није повод да појачамо нашу активност? Стижу вести од браће који продају своје домове и имовину и планирају да у преостале дане заврше са овим старим системом. Наравно, то је предивни начин коришћења кратког времена које је остало пред крај овог злог света’. Као што видите, у питању је још једно лажно пророштво. Зато се овде не ради само о Раселу, све је уређено на лажном пророштву – једно лажно пророштво се мења другим.
Треба још рећи да само ‘Друштво Куле стражаре’ себе назива ‘пророком’. У ‘Кули стражари’ од 1. априла 1972. године пише да се речи о пророку који се налази међу њима односе управо на ‘Друштво Куле стражаре’. На другом месту се говори да кроз ‘Друштво Куле стражаре’ Јехова наставља да пророкује у раније невиђеним размерама, да ‘та делатност није просто случајна, иза тога стоји Јехова’ (‘Кула стражара’, 15. 6. 1964., стр. 365.).
Овде видимо да управо организација која себе представља као пророка износи пророштво које се не остварује, следи да је у питању лажно пророчка организација. Навео бих последњи цитат као завршетак овог дела о лажним пророштвима, јер када они почињу да говоре да није у питању лажно пророштво, ‘не, не, ми смо просто истраживали Библију, претходни председници су просто истраживали Библију и једноставно су погрешили’. Цитирам: ‘Пророштво је претходно записана информација о ономе што ће се неизоставно догодити у будућности’ (‘Кула стражара’, 15. 4. 1995., стр. 4.).
‘Претходно записана информација’ је била и код Расела за 1914. годину, код Рутерфорда за 1925. годину и у издањима ‘Јеховиних сведока’ за 1975. годину. Три пута предсказивали, предсказивали – није се остварило. Са тачке гледишта Библије – у питању су лажни пророци. Зато када вам ‘Јеховини сведоци’ предлажи да изучавате Библију са њима, можете им рећи да можете да изучавате са ким било, али никако са њима јер је у питању организација која је три пута, минимум три пута, доказала да је лажно пророчка, а ако чак и не говоримо о томе – показала да неправилно схвата Библију.
Треба додати још и да су покушавали да говоре да се 1914. године није догодио крај света, али ће се обавезно догодити током покољења људи који су се родили пре 1914. године. Занимљиво је рећи и како је Рутерфорд мењао Раселове текстове, након Раселове смрти. У текстовима који су били издати пре 1914. године: ‘Чињеница да искупљење светих треба да се деси не дуго пре 1914. године је очигледна. Само у које време до 1914. године ће последњи од оних који су живи чланови тела Христовог бити прослављени јасно се не говори’. А 1923. године издање те исте књиге, након Раселове смрти а за време Рутерфорда, показује другачији текст: ‘Чињеница да искупљење светих треба да се деси не дуго после 1914. године је очигледна. Само у које време после 1914. године ће последњи од оних који су живи чланови тела Христовог бити прослављени јасно се не говори’. И они су веома инсистирали на томе. На пример, од 1982. до 1995. године на четвртој страници часописа ‘Пробуди се!’ стајало је следеће обећање у име Божије: ‘Најважније је то што овај часопис буди поверење у обећање Творца да ће успоставити мирни и безбедни нови свет још за време покољења које је искусило долазак 1914. године’. Међутим, 1995. године ове речи су склонили из часописа ‘Пробуди се’ јер је постало јасно да 1995. године није остало људи који су се родили пре 1914. године на које би се ово могло односити.
Треба рећи да ово није једини пример измене сопственог учења, па чак и схватања Писма. На пример, ако видимо шта је ‘Друштво Куле стражаре’ говорило о вишој власти коју помиње Апостол Павле, на почетку су схватали да се то односи на државне власти, а затим, у време Рутерфорда и до 1961. године, учили су да је виша власт Јехова Бог и Исус Христос. А након 1961. године су се вратили на претходно схватање, почели поново да говоре да виша власт означава државну власт. Таквих примера има прилично.
Треба обратити пажњу на то што говоре издања ‘Друштва Куле стражаре’, цитат: ‘Свака измена учења говори о небогонадахнутом извору тих учења и о напорима руководилаца да усагласе неусаглашености’. Видимо да ‘Јеховини сведоци’ овде изобличавају себе саме.
Корисни аргументи (питања) у разговору са њима. Име Божије. Како се дошло до речи ‘Јехова’? Појава имена ‘Јехова’ – историјске чињенице. Указ организације о две дозвољене варијанте имена: ‘Јехова’ и ‘Јахве’. Име Божије у Новом Завету. Како се у Православној Цркви прославља Јахве?
Имамо телефонско укључење.
Питање: Добро вече. Јављам се из Москве, већ много година разговарам са ‘Јеховиним сведоцима’, сусретао сам се чак и са њиховим руководством. Какви аргументи их више од свега обарају и побијају? То што име ‘Јехова’ није укључено у Молитву Господњу, када су ученици молили Господа ‘научи нас да се молимо’, Он им је дао молитву, али се име ‘Јехова’ ту не помиње. Ја их питам: ‘Зар је Господ давао молитву спасења на пропаст?’ Одговор чекам до сада. Друго, они говоре да код њих нема апсолутно никакве разлике између стварања и рођења, зато чак ако и у Писму пише да је Син рођен, ми ћемо сматрати да је Он створен. На то им предивно одговара Свети Кирил Јерусалимски који је говорио да ако нема никакве разлике између рађања и стварања, онда су и земља и дрво и река и планина – Син. Ја их питам да то оповргну, а одговор такође нисам добио. Говоре да ће душа која је сагрешила умрети, ја их питам: ‘Мојсеј је учинио грех и није ушао у обећану земљу?’, они одговарају: ‘Учинио је грех.’ ‘Умро и нестао?’, а они: ‘Да, умро и нестао’. Ја их питам: ‘Ко се онда јавио на гори Тавор?’ Они ми говоре: ‘Очигледно је да им се таквим Господ показао’.
о. Георгије Максимов: Хвала вам, заиста потпуно умесни и разумни коментари.
Сада бисмо требали да поразговарамо о још једно важној теми, то јест, управо и имену Божијем. У питању је тема коју они јако воле. Ако смо до сада разматракли тему коју они никако не воле, о имену Божијем ће вам сами говорити, воле да питају: ‘Да ли знате које је право име Божије?’ Они очекују да се православни хришћанин збуни, тада говоре да је Његово право име заправо ‘Јехова’, да Га једино тако и треба називати. Заправо у питању је још један снажни пример заблуде.
Када ме је данас телфоном звала та жена из ‘Јеховиних сведока’ питала ме је: ‘Ви знате да се више од седам хиљада пута у Библији Бог назива Јеховом, да се употребљава име Јехова?’ Ја јој говорим: ‘А да ли ви знате да се заправо ниједном у Библији не употребљава та реч и не помиње се Бог као Јехова?’
Зато што речи ‘Јехова’ у древном јеврејском језику није било и нема је. Име Божије које је било откривено Мојсеју записано је у виду четири слова – јод, г(х)е, вав, г(х)е, YHWH. Временом су из поштовања древни Јевреји престали да изговарају ова слова наглас и мењали их речју ‘Адонај’ или ‘Елохим’. У древном јеврејском постоје сугласници, самогласници, а постоје и дијакритички знаци. Дакле они су ставили дијакритичке знаке из речи ‘Адонај’ или ‘Елохим’ на ова четири слова. Лутерани који су у Европи почели да изучавају јеврејски језик, неправилно су прочитали, са овим дијакритичким знацима и добили су – Јехова. То јест, тамо су читали ‘Е,О,А’ или ‘Е,О,И’, дакле читали су или ‘Јехова’ или ‘Јехови’. На крају су изабрали ‘Јехова’.
Ко је заправо први почео са тим? Прва документална потврда читања ове четири речи као ‘Јехова’ налази се код римокатоличког аутора XVI века, францисканског монаха Галатина који је био духовник римском папи Лаву X. Ето где се налази извор неправилног читања које се просто појавило због недовољног познавања традиција јеврејског језика и читања свештеног Имена.
У 20. веку су хебраисти предложили варијанту које се придржава и већина хебраиста данас, то јест, ‘Јахве’. Дакле да је та реч требала да се чита као ‘Јахве’. Данас се потпуно тачно не може рећи како је она звучала, али стручно мишљење је да је управо ‘Јахве’. ‘Јехова’ представља неправилну варијанту.
Занимљиво је да се у водећим документима ‘Јеховиних сведока’ почевши од 2008. године већ појавио указ да су уопште и ‘Јахве’ и ‘Јехова’ дозвољена имена и зато није потребно правити разлике, оба имена су прихватљива. Већина обичних ‘сведока’ који не читају такве документе не знају за ово, зато су и даље убеђени да је једино ‘Јехова’ управо правилно и истинско име. Међутим, неко од њих је и чуо за то, зато када им кажемо да реч ‘Јехова’ не представља правилан изговор, који је настао због грешке западних римокатоличких делатника, они могу да одговоре да нема разлике да ли је ‘Јахве’ или ‘Јехова’, да су у питању просто различити преводи. То сам већ више пута слушао од ‘Јеховиних сведока’ и тако нешто је прилично чудно јер се не ради просто о преводима. Превод речи ‘Јахве’ је ‘Сущий‘, ‘Ја сам Онај Који јесте, Онај Који живи’. То су преводи. И када би они заиста преводили, онда би на различитим језицима то име звучало различито.
Међутим, ‘Јахве’ и ‘Јехова’ нису преводи на друге језике, извините, у питању су покушаји читања тога како би то име звучало на језику на коме га је Мојсеј чуо. И за саме ‘Јеховине сведоке’, управо су зато и себе назвали тако, зато и инсистирају на тој речи, свуда је употребљавају јер су одредили да је у питању истинско, аутентично име Божије, управо како треба и да звучи. У питању је просто грешка. Али се јавља занимљиво питање: ако су сада ‘Јеховини сведоци’ признали да су и ‘Јахве’ и ‘Јехова’ правилна имена Божија, онда Бог има два правилна имена, јер се ипак ‘Јахве’ и ‘Јехова’ међусобно више разликују од рецимо ‘Саша’ и ‘Даша’, или ‘Маша’ и ‘Паша’, па ипак Машу нећемо звати Паша, то би било чудно.
Или, ако они буду упорни да је ипак име Божије само једно, онда то значи да они не знају које је име у питању. Јер или је ‘Јахве’ или ‘Јехова’ или још неко треће име. Онда они сами не знају име за које нас питају ‘да ли знате које је истинско име Божије?’.
‘Па ви га ни сами не знате!’ Тако нешто им се у потпуности може одговорити. Они, као што је већ поменуо један од наших слушалаца, воле да помињу молитву ‘Оче наш’: ‘тамо је Христос рекао ‘да се свети Име Твоје’, да ли знате које је то Име?’
Може им се такође рећи да у 17. глави Јеванђеља по Јовану, 11. стих, Христос говори: „Сачувај их у Име Твоје, Оне које си Ми дао (апостоле)“. Које Име је Христос добио од Свог Оца по њиховом мишљењу?
Може им се поставити питање: ‘Ако је име Јехова толико важно, ако је од суштинске важности и неопходно знати га, зашто се ниједном не помиње у Новом Завету? Зашто Исус Христос у молитви ‘Оче наш’ коју је дао не помиње то име? Зашто Он није почео да употребљава име ‘Јехова’? Они воле да говоре да је заправо у Новом Завету на грчком језику постојало име Јехова, али су га потом тобож уклонили. То је потпуна фантазија, чак и фалсификат.
До данас је познато више од 5000 рукописа Новог Завета, неки од њих се односе на сами почетак, у другом веку, већ тридесет година након писања Јеванђеља по Јовану на пример. Ниједан од ових рукописа не помиње име ‘Јехова’. Знајте дакле ако говоре тако нешто, у питању је лаж.
‘Јахве’ је име Божије, оно се узгред речено употребљава и у Цркви, као део речи ‘Алилуја’. ‘Алилујах’ значи ‘Хвалите Јахвеа’. Зато ако почну да говоре: ‘Ето, у Православној Цркви се не прославља Јехова’, одговорите ‘Ми Га прослављамо, само са оним Именом са којим се Он открио. Дакле, нисте у праву, ми то радимо кроз многобројно понављање речи ‘Алилуја’, у Православној Цркви прослављамо Јахвеа, прослављамо Бога са тим Именом. Такође треба рећи и да се сам превод тог Имена, ‘Сушти’ (Сущий) употребљава на иконама, у Литургији Светог Василија Великог на пример.
Најважније Име за спасење људи. Превод ‘Нови свет’ и примери искривљења текста у преводу ‘Јеховиних сведока’. Распеће на стубу, а не на крсту? Православни одговор. Древна хришћанска сведочанства и потврде Распећа на Крсту.
Међутим, постоји још једна занимљива ствар. Ако говоре да је име ‘Јехова’ толико важно, да је управо оно тако важно, мада сада није сасвим јасно до краја, да ли је ‘Јахве’ или ‘Јехова’ или неко треће, у сваком случају, може им се предложити да прочитају Дела ап. 4. главу, 12. стих: „Јер нема другога Имена (односи се на Име Исуса Христа) под небом данога људима којим бисмо се могли спасти“, да ни у коме другоме нема спасења.
Испоставља се дакле да је или име ‘Исус Христос’ једнако имену ‘Јехова’ по њиховом, или да је име Христово за нас важније од имена ‘Јехова’. по правилу, они никада на ове ствари не обраћају пажњу.
Такође треба рећи и да ‘Јеховини сведоци’ имају свој сопствени превод Писма у коме су искренули скоро све што противречи њиховим лажним учењима, нешто је ипак и остало. Када они буду са нама говорили и предложили нам да изучавамо Библију или ако буду цитирали Библију или слушали од вас нешто из Писма, они ће се оријентисати на свој превод који зову ‘Нови свет’. Треба рећи да у њему постоје јасна извитоперења и подметања. На пример, у Посланици Колошанима, 1. гл., 16. ст. стоји да је посредством Христа створено све, а они су у свом преводу додали реч ‘остало’ јер они говоре да Христос није Бог, да је Он такође створење. Ради потврде својих догмата, било им је потребно да додају и реч ‘остало’, да би нагласили да је Он створен први, да је затим кроз Њега и све остало створено. У питању је наравно јасни фалсификат.
Постоје и други примери, Јеванђеље по Матеју 25:46. Тамо уместо речи ‘вечна мука’ стоји ‘вечно истребљени’, зато што ‘Јеховини сведоци’ негирају постојање пакла, зато им ово Христово сведочанство није било пријатно, да ће бити вечних казни за грешнике. Уместо тога говоре да ће они бити вечно истребљени, да ће бити уништени и нестати заувек.
У истом Јеванђељу, 27:53 стих се предаје као да тобож никаквог Васкрсења није било. У Посланици Римљанима 10:13, у преводу ‘Новог света’ написано је име Јехова, иако се у тексту говори управо о Христу. У Посланици Јеврејима 12:23, Апостол Павле пише о духовима праведника, а они говоре о духовном животу праведника. У питању није никакав превод, већ потпуно јасно искривљење.
Ако се они сусретну са макар мало припремљеним човеком који просто може узети и показати им грчки текст, узети речник и показати, они просто ућуте и немају шта да кажу јер је у питању очигледна чињеница искривљења речи Божије од стране њихове организације.
Желео бих да дотакнем и још једну тему – када ‘Јеховини сведоци’ уче да је Христос тобож био распет не на крсту већ на стубу. Зато они свуда преводе ‘ставрос’ (крст) као ‘стуб мучења’ у свом преводу ‘Нови свет’.
У самом Светом Писму постоји указање које показује да је Христос био распет на крсту и у најдревнијим хришћанским документима можемо наћи исто. У својим књижицама ‘Јеховини сведоци’ показују човека коме су руке приковали за врх стуба, да он тако виси.
Међутим, у Јеванђељу по Матеју 27:37 пише: ‘И ставише Му изнад главе кривицу Његову написану‘. Да је Христос био разапет на начин на који они сматрају, онда ни у ком случају изнад Његове главе не би било могуће поставити натпис, писало би да су изнад Његових руку поставили натпис. Исто и Апостол Тома говори: ‘Ако не видим на рукама Његовим ране од клинова, нећу поверовати‘ (Јн. 20:25). Ако би руке Христове биле сједињене изнад главе и пробијене једним ексером, онда би било написано ‘Ако не видим на рукама Његовим рану од клина’, а не ‘од клинова’. Треба рећи и да се у једном од древних хришћанских докумената који се зове ‘Посланица Варнаве’ која је била написана око 117. године, када се још чувало живо предање очевидаца Исуса Христа и Његове смрти говори да оруђе распећа Исуса Христа симболише грчко слово ‘тау’, то јест, она је аналогна руском слову ‘т’. Очигледно да није стуб у питању. Да је стуб у питању, било би написано да симболише слово ‘јота’, то јест енглеско ‘I’. Штавише, на другом месту у том истом древном хришћанском тексту, говори се да је Господ рекао Мојсеју да направи слику крста, то јест, познати тренутак из Писма када је Мојсеј стајао и раширио руке на различитим странама што је било симбол оруђа крста на коме је био распет Исус Христос.
Међутим, могу да кажу да је у питању само један документ, који може и да греши. Хајде да видимо још један документ другог века, код Светог Јустина Философа. Он такође говори да ‘једно дрво равно, коме се додаје попреко друго дрво’, то јест, очигледно се описује крст. Сем тога, још је и Свети Иринеј Лионски, други аутор из другог века, врло конкретно говорио: ‘крст има пет крајева, два по дужини, два по ширини, а један у средини на који се ослања распети’. Овде треба нагласити да је Свети Иринеј Лионски био ученик Светог Поликарпа Смирнског, који је био ученик Светог Јована Богослова, Христовог Апостола. Зато је наравно Свети Иринеј одлично знао како је изгледао крст на коме је распет Исус Христос.
Аргумент одсуства апостолског прејемства у организацији ‘Друштва куле стражаре’. Њихово учење о служењу у војсци, трансфузији крви, учење против икона. О немогућности црквене молитве и помена за члана ‘Јеховиних сведока’.
Имамо још једно телефонско укуључење.
Питање: Мислим да се са њима може борити на још један начин. Показати им да они немају апостолско прејемство. Они су настали 1872. године, а Црква пре две хиљаде година. Просто они немају најважније. Шта мислите о томе?
о. Георгије Максимов: Да, потпуно исправно, то је један од важних момената на које се може указати ‘Јеховиним сведоцима’, на одсуство било каквог прејемства са њихове стране у односу на Цркву коју је саздао Исус Христос. Уопште они реч ‘Црква’ не воле и не употребљавају је. Међутим, без обзира на то, може им се поставити следеће питање: ‘Ако говоримо о Библији, а ви говорите да имате правилно схватање Библије, зар је могуће да је Бог скоро на две хиљаде година допустио да нестане правилно схватање Библије?’ Овде ћемо наићи на проблем са којима се сусрећу и сви протестанти, јер сви они су, да кажемо јасно, сами себе направили. Истинита Црква не може да буде таква јер је Њен оснивач Исус Христос кроз Апостоле. Зато једино Црква која потиче од Апостола може да буде она иста Црква.
Имамо још једно укључење.
Питање: Имам једно питање. Зашто се ‘Јеховини сведоци’ боје служења у армији? И друго питање, зашто они сматрају да је забрањена трансфузија крви? И треће питање, зашто се они тако боре против икона, траже да их људи који их имају – спаљују?
о. Георгије Максимов: Све то што сте поменули потиче из њихових лажних тумачења текста Светог Писма. Ето, Расел се сабрао са групицом другова и почели су да читају и питају се: ‘Шта ли би ово могло да значи?’ Почели су да измишљају и измишљају. На једном месту су прочитали ‘Не убиј’, и рекли. ‘Аха, то значи да се не сме служити у војсци, учествовати у ратовима’. Жена која ме је данас звала ми је рекла: ‘Како можете, имате свештенике који су благословили војнике да иду у рат.’ Ја сам је питао: ‘А шта ћемо са Исусом Навином кога је Бог благословио да иде у рат?’ На то није имала шта да ми одговори.
То исто је и са трансфузијом крви постоји забрана на употребу крви, а забрана на транфузију не постоји и нормално да је није ни могло бити, јер у време Поновљених закона нико није могао да врши такве технике. Постоји забрана да се крв једе или пије. Међутим, приликом трансфузије нико нити једе нити пије крв. Они говоре да се то ипак односи на ту забрану.
Што се тиче икона – ‘Јеховини сведоци’ су потекли од протестаната, сам Расел је на почетку био са адвентистима (суботарима), затим их је напустио и створио сопствену организацију. Неприхватање икона су прихватили од протестаната.
Имамо још једно укључење.
Питање: Хтела бих да кажем да су у питању упорни, заблудели људи. Ми смо имали трагедију, наша рођака је умрла, ‘Јеховини сведоци’ јој нису дали да се оперише. Када је умрла нису дозволили да се сахрани људски, да се одржи помен, да се људски испрати. Дошли су до таквог безумља да су након сахране ставили да за сто седне рођак, па члан ‘Јеховиних сведока’, затим рођак, па поново ‘сведок’.
о. Георгије Максимов: Ваша рођака је била члан ове организације?
Слушатељка: Да, али они су јој испрали мозак.
о. Георгије Максимов: Желим да вам кажем да ако је ваша рођака била њихов члан, она након смрти не може да има ни помен, нити да буде поменута у православном храму. Тако нешто било би лагање и пред Богом и нарушавање воље умрле особе. У току помена, свештеник назива упокојеног својих духовним чедом. На који начин може духовним чедом да назива човека који је уопште одрицао свештенство, Цркву, верујући идеологији ‘Јеховиних сведока’?
Имамо још једно телефонско укључење.
Питање: Хвала за емисију, врло је актуелна јер се понекада врло често наилази на њих. Хтела сам да питам о Дјеви Марији, како на Њу гледају? И да ли је ова организација забрањена у Москви или не?
о. Георгије Максимов: Што се Дјеве Марије тиче, они је, као и протестанти, не поштују. Данашња моја саговорница из ‘Јеховиних сведока’ је изјавила да је Она била просто инкубатор за Христа, такве богохулне речи изговарају. Међутим, то није признак само ‘Јеховиних сведока’, сви протестанти одричу поштовање Мајке Божије. Што се тиче законског статуса ове организације, да, она је била забрањена у Москви, али су недавно поново добили дозволу за своју делатност и то је повезано са њиховом великом активношћу. Зато будите спремни на то да ћете их сусретати све чешће и чешће јер они обећавају да ће појачати своју мисионарску делатност.
Могли бисмо још доста да говоримо на ову тему, међутим, укратко смо размотрили основне теме на које се можемо ослањати у разовору са ‘Јеховиним сведоцима’. Помоћ Божију вам желим, нека вас чува Господ.