Општи појмови о есхатологији. Шта је смрт? Шта се дешава с људима после Васкрсења Спаситеља? Митарства душе после смрти. Шта је пакао? Зашто се Црква моли за умрле? Шта се дешава с праведницима после смрти?
Општи појмови о есхатологији.
Есхатологија је учење о крају света. На грчком „есхатос“ значи „крај“. Под појединачном есхатологијом се традиционално схвата област знања која разматра питање о томе шта се дешава с човеком после смрти, за разлику од опште, светске есхатологије, у чију сферу интересовања улази судбина целог човечанства, целе васељене.
Појединачна есхатологија разматра: судбину душе после смрти, поделу раја и пакла и питање: „Шта је смрт?“
„И не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити, него се више бојте Онога Који може и душу и тело погубити у паклу“ (Мт. 10, 28). Господ овим речима говори о две могућности човека после смрти. Тело умире, а душа не нестаје, али и душа и тело могу да погину. Стари Завет разматра ово питање, али мало, у Новом Завету се о њему такође не говори много. Главна идеја Старог Завета се састоји у томе да ће се Бог једном умешати и спасиће човека. Нови Завет говори о спасењу које се десило, а главна вест Новог Завета јесте Васкрсење мртвих.
Садукеји, адвентисти, Јеховини сведоци и атеисти негирају бесмртност душе. Сви остали признају, а хришћани још и знају да ће бити Васкрсење тела. Душа је разум који поседује вољу и осећања. „Јер се радујем закону Божијему по унутарњем човеку“ (Рим. 7, 22). „Због тога ми не малаксавамо, него ако се наш спољашњи човек и распада, ипак се унутрашњи обнавља из дана у дан“ (2 Кор. 4, 16). „Да вам по богатству славе Своје даде силу, да ојачате Духом Његовим у унутарњем човеку“ (Ефес. 3, 16). Смрт је исход душе из тела: „А кад се растављаше с душом те умираше, назва га Венонија; али му отац надеде име Венијамин“ (1 Мојс. 35, 18). Душа се још назива и дух: „И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, Који га је дао“ (Проп. 12, 7). Душа не нестаје.
Пре Христовог доласка су апсолутно сви људи ишли у пакао.
Шта се с људима дешава после Васкрсења Спаситеља?
Грешници, наравно, одлазе у пакао. После смрти душа стреми Богу (Проп. 12, 7). Кога дочекује душа? „А даље, браћо моја, јачајте у Господу, и у сили моћи Његове. Обуците се у свеоружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволскога. Јер не ратујемо против крви и тела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога света, против духова злобе у поднебесју. Зато узмите свеоружје Божије, да бисте се могли одупрети у зли дан, и одолевши свему, одржати се. Стојте, дакле, опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде, и обувши ноге у приправност за јеванђеље мира; а изнад свега узмите штит вере, о који ћете моћи погасати све огњене стреле нечастивога; и кацигу спасења узмите, и мач духа, који је Реч Божија“ (Ефес. 6, 10-17).
Митарства душе после смрти.
Из текста следи да човек доспева на место које се назива „поднебесјем“, где ће морати да се бори против началстава, власти, против светодржаца таме овог века. Писмо нас директно упозорава да нам предстоји да прођемо кроз ову битку. Управо то су митарства. После смрти душа доспева у ваздух у којем вадају духови злобе поднебесја: „И вас који бејасте мртви због преступа и грехова својих, у којима некада ходисте по духу овога света, по кнезу који влада у ваздуху, по духу који сада дејствује у синовима противљења, међу којима и ми сви живесмо некада по жељама тела свога, чинећи вољу тела и помисли, и бејасмо про природи деца гнева као и остали; а Бог, Који је богат у милости, због велике љубави Своје којом нас заволе“ (Ефес. 2, 1-4).
„Будите трезвени и бдите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере. Њему се противите утврђени вером, знајући да се таква иста страдања догађају вашем братству по свету“ (1 Петр. 5, 8-9). Писмо директно каже да ђаво иде тражећи кога ће да прогута. „И Господ рече сотони? Од куда идеш? А сотона одговори Господу и рече: Проходих земљу и обилазих“ (Јов. 1, 7). Пре Христовог силаска у пакао сатана је сам ходио по земљи, после чега га је Христос заточио у бездан, али његове слуге и сад настављају да обављају његов посао.
Припрема за излазак из тела (посмртну борбу душе с демонима). „А даље, браћо моја, јачајте у Господу, и у сили моћи Његове. Обуците се у свеоружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволскога. Јер не ратујемо против крви и тела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога света, против духова злобе у поднебесју. Зато узмите свеоружје Божије, да бисте се могли одупрети у зли дан, и одолевши свему, одржати се. Стојте, дакле, опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде“ (Ефес. 6, 10-14). У овом стиху апостол говори о обуздавању страсти, како телесних, тако и умних за време земаљског живота. Оклоп правде је међусобна повезаност добрих дела. Ако буде недостајало неко добро дело, то је пукотина на оклопу.
„И обувши ноге у приправност за јеванђеље мира“ (Ефес. 6, 15). Овде се ради о спремности за мисионарење, исповедање вере, и ако човек није спреман за то, имаће проблема на Судњи дан. Постоје две врсте мисионарства: проповедање речју и проповедање примером сопственог живота. Мисионарство је једна од заповести Творца. „А изнад свега узмите штит вере, о који ћете моћи погасити све огњене стреле нечастивога“ (Ефес. 6, 16). Православна вера помаже да се угасе све стреле лукавог. Вреле стреле, зато што оне спаљују човека, наводе га на то да сумња у питања вере. „Онај ко после једном пронађене истине тражи нешто друго, тражи лаж“ (VII Васељенски сабор). „И кацигу спасења узмите, и мач духа, који је Реч Божија“ (Ефес. 6, 17). Кацига је нада на спасење, духовни мач је познавање Светог Писма. Њиме треба да се боримо, да одговарамо демонима цитатима из Светог Писма. Такође, главно испољавање овог духовног мача – молитва, треба да буде прожета библијским духом, речју Божијом.
Библија сведочи о митарствима. Занимљив пример: познати протестански проповедник Били Грем, духовник петорице америчких председника, независно од католика, које не подноси, и православаца, које не зна, проучавајући Библију, сам је дошао до закључка о постојању митарстава. Треба да знамо да одмах после смрти човек доспева у додир са ђаволом.
По изласку из тела човекова душа не може самостално да делује. „А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Аврамово; а умре богаташ и сахранише га“ (Лк. 16, 22). Овде учествује Анђео-Чувар и анђео-пратилац (анђео смрти). У Јеванђељу није речено да је ово прича, Господ говори о стварним догађајима.
„И у паклу, налазећи се у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Аврама и Лазара у наручју његову. И он повика и рече: Оче Авраме, смилуј се на ме и пошаљи Лазара нека умочи у воду врх од прста својега да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену“ (Лк. 16, 23-24). Богаташ је патио од неутољивих телесних жеља, углавном стомакоугађања и зато га је мучила жеђ. До Страшног суда грешници не добијају по заслугама, али их мучи пламен њихових неутољивих жеља. „А Аврам рече: Синко, сети се да си ти примио добра своја у животу своме, а тако и Лазар зла; сада пак он се теши, а ти се мучиш“ (Лк. 16, 25). Човекове посмртне муке директно зависе од живота на земљи. И ако за живота сви људи лепо говоре о вама, то је тачан знак да идете ка погибељи.
„И поврх свега тога, постављена је међу нама и вама провалија велика, да они који би хтели одовуд к вама прећи, не могу; нити они отуда к нама прелазе“ (Лк. 16, 26). Написано је „не могу“, а не „не смеју“. Сама могућност преласка из пакла у рај постоји, али човек не може сам да пређе, Христова власт може да га изведе. Оваква могућност постоји и она се не негира. Праведници не могу да пређу у пакао, зато што човек после смрти губи могућност да згреши. „Тада рече: Молим те пак, оче, да га пошаљеш дому оца мојега; јер имам петорицу браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења. Рече му Аврам: Имају Мојсија и пророке, нека њих слушају. А он рече: Не, оче Авраме, него ако им дође неко из мртвих, покајаће се. А он му рече: Ако не слушају Мојсија и пророке, ако неко и из мртвих васкрсне, неће се уверити“ (Лк. 16, 27-31).
Шта је пакао?
По Библији, неће бити пакла после свршетка света. Пакао је притвор. Уместо пакла после свршетка света биће гејена огњена. „И море даде мртве који су у њему, и смрт и пакао дадоше мртваце који беху у њима, и беше суђени свако по делима својим. И смрт и пакао беше бачени у језеро огњено. Ова смрт је друга смрт. И ко се не нађе записан у Књизи живота бачен би у језеро огњено“ (Откр. 20, 13-14). Писмо пакао назива тамницом духова: „којим и сиђе и проповеда духовима у тамници“ (1 Петр. 3, 19). Људи отуда не могу да оду самовољно, муче се огњем страсти. „Зато вам кажем: Сваки грех и хула опростиће се људима, а хула на Духа Светога неће се опростити људима. И ако рече ко реч против Сина Човечијега, опростиће му се; а који рече против Духа Светога, неће му с се опростити ни у овоме веку ни у будућем“ (Мт. 12, 31-32). Овде Господ директно говори да постоје грехови који не дозвољавају човеку да се покаје (свесно супротстављање истини; неверовање у то да ће Бог човеку опростити грехове, очајање, самоубиство; прекомерна нада у то да ће Бог човеку све опростити, а да овај не поправи свој живот).
Зашто се Црква моли за умрле?
„Ако неко види брата својега где греши грехом не на смрт, нека се моли, и биће даће му живот; онима који греше не на смрт. Има грех на смрт, за њега не кажем да се моли“ (1 Јн. 5, 16). Захваљујући овој могућности у Цркви постоји молитва за умрле. Основа ове молитве је власт Исуса Христа над мртвима: „Јер нико од нас не живи самоме себи, и нико не умире самоме себи: јер ако живимо, Господу живимо; ако ли умиремо, Господу умиремо. Дакле, и кад живимо и кад умиремо, Господњи смо. Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживи да влада и мртвима и живима“ (Рим. 14, 7-9). Христос влада и мртвима, и живима. Христoс има власт над свима (Мт. 28, 18).
„Што год заиштете од Оца у име Моје, даће вам“ (Јн. 16, 23). Дато нам је право да молимо оно што желимо, ако то не противречи вољи Божијој. Сам апостол Павле се молио за умрлог: „Нека му да Господ да нађе милост код Господа у онај дан. А колико и је у Ефесу послужио, ти најбоље знаш“ (2 Тим. 1, 18). Молитва за умрле постојала је и у Старом Завету, за њих су се приносиле жртве (2 Мак. 12, 42-45).
Зашто се Црква не моли за некрштене?
Они нису добили опроштај грехова од Бога у Тајни Крштења: „Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије“ (Јн. 3, 5).
Како се може помоћи умрлима?
Само крв Исуса Христа може да нас омије од грехова. Главна молитва за умрле је Евхаристија. „И од Исуса Христа, Који је Сведок верни, Првенац из мртвих, и Господар над царевима земаљским. Ономе Који нас љуби и опра нас од греха наших крвљу Својом“ (Откр. 1, 5). „Крв Исуса Христа, Сина Његова, очишћава нас од свакога греха“ (1 Јн. 1, 7).
Корист од молитве за умрле. „А Бог није Бог мртвих, него живих; јер су Њему сви живи“ (Лк. 20, 38). Ако је човек за време живота грешио, али је ипак покушавао да се бори са страстима и ако је доспео у пакао после смрти, молитва може да му помогне, учврстивши његову вољу. „Љубав никад не престаје“ (1 Кор. 13, 8). Код протестаната љубав са смрћу престаје, они се не моле за умрле.
„Човек неки беше богат и имаше управитеља, а овај би оклеветан код њега, да му расипа имање. И дозвавши га рече му: Шта то чујем за тебе? Положи рачун како си управљао домом, јер више не можеш њиме управљати. А управитељ дома рече у себи: Шта да радим, јер господар мој одузима од мене управу? Копати не могу, просити стидим се. Знам шта ћу радити а би ме примили у домове своје кад ми се одузме управљање. И дозвавши редом дужнике господара својег, рече првоме: Колико ти дугујеш господару мојему? А он рече: Сто мера уља. И рече му: узми признаницу своју и седи те брзо напиши педесет. Потом рече другоме: А ти, колико дугујеш? А он рече: Сто врећа пшенице. И рече му: узми признаницу своју и напиши осамдесет. И похвали господар неправедног управитеља што вешто учини; јер су синови овога века вештији од синвова светлости у своме нараштају. И Ја вама кажем: „Начините себи пријатеље богатством неправедним да би вас кад осиромашите примили у вечна обитавалишта“ (Лк. 16, 1-9). Логика је следећа: ионако сам покрао, а овако ћу имати дужнике. Треба да помажемо, да дајемо милостињу, како би се људи касније молили за нас. „Зато, царе, да ти је угодан мој савет, опрости се греха својих правдом, и безакоња својих милошћу према невољнима, е да би ти се продужио мир“ (Дан. 4, 27). Један од начина олакшавања судбине после смрти јесте милосрђе према сиромашнима. Управо зато треба давати милостињу за покојнике.
Смрт грешника је љута (страшна): „А Бог му рече: Безумниче, ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; а оно што си припремио чије ће бити?“ (Лк. 12, 20)
Шта се дешава с праведницима после смрти?
Праведници чекају смрт како би били са Христом. „Као што поуздано чекам и надам се да се ни у чему нећу постидети, него да ће се Христос као свагда и сада свом смелошћу величати у телу мом, било животом, било смрћу, јер је мени живот Христос и смрт добитак. Али ако је живљење у телу плодоносно за моје дело, онда не знам шта да изаберем. А обузима ме обоје: имам жељу умрети и са Христом бити, што је много боље; али остати у телу потребније је вас ради“ (Фил. 1, 20-24). Сам тренутак смрти за праведнике је величање Христа. Смрт је ослобођење и сједињење са Христом. За апостола Павла је боље да буде са Христом него да буде на земљи. Посмртни живот праведног хришћанина је бољи него живот на земљи.
„Јер знамо, ако се наша земаљска кућа, телесни шатор, разруши, имамо здање од Бога, кућу нерукотворну, вечну на небесима. Јер за тим и уздишемо желећи да се обучемо у свој небески стан, тако да се и обучени, не нађемо наги. Јер будући у овоме шатору, уздишемо оптерећени зато што нећемо да се свучемо, него да се још обучемо, да би живот прогутао оно што је смртно. А онај који нас је баш за ово и саздао, јесте Бог, Који нам је дао залог Духа“ (2 Кор. 5, 1-5). После смрти код Бога налазимо нерукотворени дом (између смрти и Суда). „Ја сам врата; ако ко уђе кроза Ме спасиће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи“ (Јн. 10, 9).
Праведници ће се настанити у дому Господњем. „Како су мили станови Твоји, Господе над силама! Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тело моје отима се к Богу живом… Благо онима који живе у дому Твом! Они Те хвале без престанка“ (Пс. 84, 1-2, 4). Праведници живе у дому Господа и непрестано Га хвале. О истом говори: „Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека“ (Пс. 44, 8). Човек вечно слави име Господње, живи пред лицем Саздатеља.
Како ће изгледати праведници? „Праведник се зелени као финик, као кедар на Ливану узвишује се. Који су засађени у дому Господњем, зелене се у дворовима Бога нашег; родни су и у старости, једри и зелени. Јављајући да је праведан Господ, бранич мој, и да нема у Њему неправде“ (Пс. 92, 12-15).
Праведници не заборављају људе који се налазе на Земљи. „Јер мислим да је право, док сам у овом телу да вас опомињањем будим, знајући да ћу ускоро оставити тело своје, као што ми и објави Господ наш Исус Христос. А трудићу се да се после мојега одласка ви свагда сећате овога“ (2 Петр. 1, 13-15). По овим речима, апостол Петар после своје смрти не само да се молио за оне који живе на Земљи, већ се и мешао у важне послове. Тако се умешао на IV Васељенском сабору како би инсистирао на православном учењу и исправио папу Лава.
Мученици се моле за нас. „И кад отвори пети печат, видех под жртвеником душе закланих за реч Божију и за сведочанство Јагњетово које имаху. И повикаше гласом силним говорећи: Докле ћеш, Господару Свети и Истинити, одлагати да судиш и осветиш крв нашу на онима што живе на земљи? И свакоме од њих даде се хаљина бела, и речено им би да почину још мало времена, докле се напуни и број сатрудника њихових и браће њихове, који има да буду побијени као они“ (Откр. 6, 9-11). Суд и јесте милост за хришћане, зато што се злочинци обуздавају кад долази до суда. „И видех, и гле облак бели, и на облаку сеђаше Неко сличан Сину човечијему који је имао на глави својој венац златан, а у руци својој срп оштар. И други анђео изиђе из храма вичући снажним гласом Ономе што седи на облаку: Замахни српом својим и жањи, јер дође време да се жање, јер се жетва на земљи осуши. И Онај што сеђаше на облаку баци срп свој на земљу, и пожњевена би земља. И други анђео изиђе из олтара, који је имао власт над огњем, и повика јаким гласом ономе који имаше срп оштри: Замахни српом својим оштрим, и одрежи грожђе винограда земаљског; јер сазреше гроздови његови. И баци анђео срп свој на земљу, обра виноград земаљски, и метну у велику кацу гнева Божијега. И изгази се каца изван града, и изиђе крв из каце све до узда коњима у ширину од хиљаду и шест стотина стадија“ (Откр. 14, 14-20). Анђео долази од жртвеника и преноси молбу Господу. Дошло је време за јарост Бога. Судњи дан ће наступити, зато што ће Бог услишити молитву мученика.
„И кад узе књигу, четири жива бића и двадесет и четири старешине падоше пред Јагњетом; сваки је имао гусле, и златне чаше пуне тамјана, а то су молитве светих“ (Откр. 5, 8). Писмо директно каже да се свети моле Саздатељу. „И други анђео дође, и стаде пред жртвеником држећи кадионицу златну, и беше му дато много тамјана да принесе с молитвма свих светих на златни жртвеник пред престолом. И узнесе се дим од тамјана с молитвама светих их руке анђелове пред Бога. И узе анђео кадионицу и напуни је огњем са жртвеника и баци на земљу. И насташе громови и јека и севање муња и земљотрес. И седам анђела који имаху седам труба, припремише се да затрубе“ (Откр. 8, 3-6). Свеци на Небу не само да се моле, већ активно учествују у судбини света. Њихове молитве су толико велике да се мења судбина света.
Ми општимо с праведницима. „Него сте приступили гори Сионској и граду Бога живога, Јерусалиму небескоме, миријадама анђела, свечаном сабору и Цркви првородних, записаних на небесима, и Богу Судији свих, и духовима савршених праведника. А Исусу; посреднику Новог Завета, и крви очишћења, која боље говори неголи Авељева“ (Јевр. 12, 22-24). Са светима општимо у молитвама. Приноси се свеопшта молитва Господу: живих људи, анђела и душа умрлих. Општење људи с умрлим апостолима (1 Јн. 3, 1). Апостоли нам заповедају да општимо с њима кроз молитву. „Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне“ (Прич. 10, 7). „Који вас прима, Мене прима; а који прима Мене, прима Онога Који Ме је послао. Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; и који прима правдника у име праведничко, плату праведничку примиће“ (Мт. 10, 40-41).
Посмртна судбина хришћана. „И чух глас са неба који ми говори: Напиши: Блажени мртви који од сада умиру у Господу! Да, говори Дух, нека почину од трудова својих, а дела њихова ће следити за њима“ (Откр. 14, 13).
Душе умрлих учествују у управљању света као цареви. „И видех престоле и седоше на њих, и даде им се суд; и душе посечених за сведочанство Исусово и за реч Божију, који се не поклонише звери и лику њеном, и не примише жиг на чела своја и на руку своју; и оживеше и цароваше са Христом хиљаду година“ (Откр. 20, 4). Душе светих мученика царују са Христом „хиљаду година“.
Треба помињати људе. „Сећајте се својих старешина, који вам проповедаше реч Божију; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на веру њихову“ (Јевр. 13, 7). Угледајући се на њихову веру ми испуњавамо заповест Господњу.
Прослављање праведника. „Зато Господ Бог Израиљев каже: Рекао сам доиста: Дом твој и дом оца твога служиће преда Мном до века; али каже Господ: Неће бити тако, јер оне ћу поштовати који Мене поштују, а који Мене презиру, биће презрени“ (1 Сам. 2, 30). Господ касније прославља оне који Га прослављају. Канонизацију у Православној Цркви врши Бог. „И славу коју си Ми дао Ја сам дао њима, да буду једно као што смо Ми једно“ (Јн. 17, 22).
Награде победницима – светим:
а) Право да једу са дрвета живота: „Ко има ухо нека чује што Дух говори Црквама. Ономе ко победи даћу да једе од дрвета живота које је у рају Бога мог“ (Откр. 2, 7).
б) Неће бити штете од друге смрти: „Ко има ухо нека чује шта Дух говори Црквама. Ономе ко победи неће наудити друга смрт“ (Откр. 2, 11).
в) Нови односи с Богом: „Ко има ухо нека чује шта Дух говори Црквама. Ономе који победи даћу да једе од мане сакривене, и даћу му камен бели, и на камену ново име написано, које нико не зна осим онога који га прима“ (Откр. 2, 17). Скривена мана је ново Причешће. Ново име су нови лични односи с Богом, који се неће поновити више ни са ким и никада.
г) Власт над незнабошцима (који нису спознали истинског Бога) и власт над сатаном. „И ономе који победи и одржи дела Моја до краја, даћу власт над незнабошцима; и владаће над њима гвозденом палицом, и они ће разбити као судови лончарски; као и Ја што примих од Оца Мога; и даћу му звезду јутарњу“ (Откр. 2, 26-28). Јутарња звезда је власт над сатаном.
д) Прослављање имена и одећа светости. „Памти, дакле, како си примио и чуо, држи то и покај се. Ако ли не будеш бдео, доћи ћу ти као лопов, и нећеш знати у који час ћу доћи на те“ (Откр. 3, 5).
ђ) Човек ће заувек бити у Храму Божијем. „Онога ко победи учинићу стубом у храму Бога Мога, и више неће изаћи напоље; и написаћу на њему име Бога Мога, и име града Бога Мога, новога Јерусалима, који силази с неба од Бога Мога, и ново име Моје“ (Откр. 3, 12).
е) Човек ће сести на престо Бога Сина. „Ономе Ко победи даћу да седи са Мном на престолу Моме, као и Ја што победих и седох са Оцем Мојим на престолу Његовом“ (Откр. 3, 21).
Праведници живе у Рају. „И рече му Исус: Заиста ти кажем, данас ћеш бити са Мном у рају“ (Лк. 23, 43). „…би однесен у рај и чу неисказане речи које човеку није допуштено говорити“ (2 Кор. 12, 4).
О поштовању светих. „Чува Господ све кости његове, ни једна се од њих неће сломити“ (Пс. 34, 20). „И догоди се кад погребаваху неког човека, угледаше чету и бацише човека у гроб Јелисејев; и кад човек паде и дотаче се костију Јелисејевих, оживе и уста на ноге своје“ (2 Царств. 13, 21).
Наша дела су Храм Духа Светог. „Не знате ли да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама?“ (1 Кор. 3, 16). „Или не знате да је тело ваше храм Светога Духа Који је у вама, Којега имате од Бога и нисте своји?“ (1 Кор. 6, 19). Зашто се клањамо моштима? „А ја по великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим“ (Пс. 5, 7). Пошто су тела Храм Светог Духа, ми им се клањамо као Храму Бога. „Чуј молитвени глас мој, кад вапим к Теби, кад дижем руке своје к светој цркви Твојој“ (Пс. 28, 2).
Зашто су мошти нетрулежне?
„А сада показаној јављањем Спаситеља нашега Исуса Христа, Који разруши смрт и обасја живот и нераспадљивост јеванђељем“ (2 Тим. 1, 10). Бог Отац је кроз Васкрсење Христа показао нетрулежност. Као што Христово Тело није било захваћено трулежношћу, тако су и тела праведника нетрулежна. „Предвидевши говори за васкрсење Христово да не би остављена душа Његова у аду, нити тело Његово виде труљења“ (Дап. 2, 31). Ово је сведочанство о томе да је процес Васкрсења већ започео.
Јединство Христовог Тела. „И ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови“ (1 Кор. 12, 26). Зато сваки покушај одвајања свеца од Христа представља идолопоклонство. Свеци помажу човеку да иде ка Богу.
Чиме ће се завршити живот Светитеља у рају?
Рај није заувек, касније ће бити Царство Небеско. „Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим“ (1 Сол. 4, 14). Христос ће свете довести на суд и они ће судити свету и побуњеним анђелима. „Не знате ли да ће свети судити свету? А ако ћете ви судити свету, зар сте недостојни пресуђивања о ситницама? Не знате ли да ћемо анђелима судити, а камоли у стварима овога света“ (1 Кор. 6, 2-3).
Питања и одговори на тему предавања
Шта је есхатологија?
Есхатологија је учење о крају света. На грчком „есхатос“ значи „крај“.
Шта се подразумева под појединачном есхатологијом?
Под појединачном есхатологијом се традиционално схвата област знања која разматра питање о томе шта се дешава с човеком после смрти, за разлику од опште, светске есхатологије, у чију сферу интересовања улази судбина целог човечанства, целе васељене.
Шта је смрт?
Смрт је исход душе из тела: „А кад се растављаше с душом те умираше, назва га Венонија; али му отац надеде име Венијамин“ (1 Мојс. 35, 18). Душа се још назива и дух: „И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, Који га је дао“ (Проп. 12, 7).
Које две могућности човек има после смрти?
Господ говори о две могућности које човек има после смрти. Тело умире, а душа не бива убијена, али и душа и тело притом могу да погину. „И не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити, него се више бојте Онога Који може и душу и тело погубити у паклу“ (Мт. 10, 28)
Где је у Светом Писму написано о митарствима?
После смрти душа доспева у ваздух у којем владају духови злобе поднебесја: „И вас који бејасте мртви због преступа и грехова својих, у којима некада ходисте по духу овога света, по кнезу који влада у ваздуху, по духу који сада дејствује у синовима противљења, међу којима и ми сви живесмо некада по жељама тела свога, чинећи вољу тела и помисли, и бејасмо по природи деца гнева као и остали; а Бог, Који је богат у милости, због велике љубави Своје којом нас заволе“ (Ефес. 2, 1-4). Исто је описано код апостола Пера (1 Петр. 5, 8-9) и на другим местима.
Шта је пакао?
По Библији, неће бити пакла после свршетка света. Пакао је притвор. Уместо пакла после свршетка света биће гејена огњена. „И море даде мртве који су у њему, и смрт и пакао дадоше мртваце који беху у њима, и беше суђени свако по делима својим. И смрт и пакао беше бачени у језеро огњено. Ова смрт је друга смрт. И ко се не нађе записан у Књизи живота бачен би у језеро огњено“ (Откр. 20, 13-14).
Зашто се Црква моли за умрле?
„Ако неко види брата својега где греши грехом не на смрт, нека се моли, и биће даће му живот; онима који греше не на смрт. Има грех на смрт, за њега не кажем да се моли“ (1 Јн. 5, 16). Захваљујући овој могућности у Цркви постоји молитва за умрле. Основа ове молитве је власт Исуса Христа над мртвима: „Јер нико од нас не живи самоме себи, и нико не умире самоме себи: јер ако живимо, Господу живимо; ако ли умиремо, Господу умиремо. Дакле, и кад живимо и кад умиремо, Господњи смо. Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживи да влада и мртвима и живима“ (Рим. 14, 7-9). Христос влада и мртвима, и живима. Христoс има власт над свима (Мт. 28, 18).
Зашто се Црква не моли за некрштене?
Они нису добили опроштај грехова од Бога у Тајни Крштења: „Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије“ (Јн. 3, 5).
Како се може помоћи умрлима?
Само крв Исуса Христа може да нас омије од грехова. Главна молитва за умрле је Евхаристија. „И од Исуса Христа, Који је Сведок верни, Првенац из мртвих, и Господар над царевима земаљским. Ономе Који нас љуби и опра нас од греха наших крвљу Својом“ (Откр. 1, 5). „Крв Исуса Христа, Сина Његова, очишћава нас од свакога греха“ (1 Јн. 1, 7).
Шта се дешава с праведницима после смрти?
Праведници чекају смрт како би били са Христом. „Као што поуздано чекам и надам се да се ни у чему нећу постидети, него да ће се Христос као свагда и сада свом смелошћу величати у телу мом, било животом, било смрћу, јер је мени живот Христос и смрт добитак. Али ако је живљење у телу плодоносно за моје дело, онда не знам шта да изаберем. А обузима ме обоје: имам жељу умрети и са Христом бити, што је много боље; али остати у телу потребније је вас ради“ (Фил. 1, 20-24).
Зашто су мошти нетрулежне?
„А сада показаној јављањем Спаситеља нашега Исуса Христа, Који разруши смрт и обасја живот и нераспадљивост јеванђељем“ (2 Тим. 1, 10). Бог Отац је кроз Васкрсење Христа показао нетрулежност. Као што Христово Тело није било захваћено трулежношћу, тако су и тела праведника нетрулежна. „Предвидевши говори за васкрсење Христово да не би остављена душа Његова у аду, нити тело Његово виде труљења“ (Дап. 2, 31). Ово је сведочанство о томе да је процес Васкрсења већ започео.
Чиме ће се завршити живот Светитеља у Рају?
Рај није заувек, касније ће бити Царство Небеско. „Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим“ (1 Сол. 4, 14).