Коме можемо да говоримо о тајнама, а коме не? Шта је тајна? Зашто је у тајнама потребно материјално посредовање? Број тајни. Крштење – кључни текстови из Новог Завета. Облици Крштења. Установљење Тајне Крштења. Крштење спасава човека. Крштење сједињује са Христовом смрћу. Крштењу мора претходити покајање. Крштење је неопходно онима који су добили дарове Светог Духа. Крштење је обрезање. Крштење је непоновљиво. О другом Крштењу. Приликом Крштења потребно је погружавање у воду. Крштење треба да буде повезано с исповедањем Светог Духа. Услови за Крштење. Чин Тајне Крштења.
Коме можемо да говоримо о тајнама, а коме не?
Наша мисија се често гради на лажним начелима: неки почињу да говоре о тајнама оним људима за које није јасно у кога верују. „Не дајте светиње псима; нити бацајте бисера својих пред свиње, да их не погазе ногама својим, и окренувши се не растргну вас“ (Мт. 7, 6). Ако човек нема веру у Тријединог Бога, ако је безбожник или муслиман, њему се не сме говорити о тајнама (осим о Тајни Крштења). То можемо да учинимо само у случају да је, на пример, муслиман, већ чуо нешто о Евхаристији. У том случају треба да му објаснимо суштину Тајне, јер постоји мишљење да хришћани пију крв деце и сл. У принципу, људима који не верују у Тријединог Бога и Богооваплоћење не сме се говорити о Тајнама.
Коме се не сме говорити о тајнама?
Јеврејима. Муслиманима. Атеистима. Јеховиним сведоцима.
Коме се може говорити о тајнама?
Онима који верују у Тријединог Бога. Онима који верују у Богооваплоћење. Онима који верују у богонадахнутост Светог Писма.
Пред нама је прилично ограничен број људи којима је доступан разговор о тајнама. Говорити о Причешћу онима који Библију сматрају зборником измишљотина значи излагати ову Тајну подсмеху. Сносимо врло велику одговорност за то шта и коме причамо. Није случајно што су у раној Цркви Тајни Евхаристије могли да присуствују само верни, односно крштени.
Пре Крштења човек треба да чује пет беседа оглашавања: о Богу, о стварању света, о Искупљењу, о Цркви (тајнама), о добру и злу.
У беседи о Цркви се говори о томе које тајне постоје, притом се разматра њихов општи значај без детаљне анализе. Детаљно се анализира чин само једне тајне – Крштења. Онима који су већ примили Крштење треба рећи нешто о чинопоследовању Свете литургије. То је дисциплина аркана, дисциплина тајне, која је настала још у II-III в. после Христовог Рођења. Она претпоставља скривање извесних доктрина од неприпремљеног човека. Притом ова дисциплина важи и у погледу других догми. На пример, о догми о Светој Тројици се не сме говорити ономе ко не верује у Једног Бога, зато што ће он то доживети као причу о три бога.
Шта је тајна?
Реч „тајна“ се с грчког преводи као „мистерија“. Она има неколико значења: „Тајна је Господња у оних који Га се боје, и завет Свој јавља им“ (Пс. 25, 14). Овде видимо директну везу између тајне Господа и тајне Завета између Бога и људи. Тајном Бога се назива тајна деловања у овом свету, кад Бог показује Своју моћ у овој Васељени. Зато Православна Црква признаје само једну тајну – Богооваплоћење: „И заиста велика је тајна побожности: Бог Се јави у телу, оправда Се у Духу, показа Се анђелима, проповеди Се незнабошцима, верова Се у свету, вазнесе Се у слави“ (1 Тим. 3, 16).
Тајна се не може схватити до краја, човеку преостаје да ћути у свештеном страху и да прима силу Божију. Ми не знамо зашто се треба крстити у води, зашто треба стављати бакарне круне на венчању – то је тајна, Бог је тако хтео. Тајна је дејство Божије и зато она не зависи од греховности или безгрешности оних који је обављају. „И ја Га не знадох, али Онај Који ме посла да крштавам водом Он ми рече: На Кога видиш да силази Дух и остаје на Њему то је Онај Који крштава Духом Светим“ (Јн. 1, 33). Христос крштава Духом Светим. Господ Сам обавља све Тајне.
Зашто је потребно материјално посредовање у тајнама?
Знамо за случајеве кад Господ прима Крштење без воде, али је то изузетак, јер је Господ рекао: „…ко се не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије“ (Јн. 3, 5). Човеку је потребно и освећење духа, и освећење тела. Управо зато нам се тајна даје посредством материје. Ако погледамо Библију видећемо да је Бог увек користио материју за посредовање. Зар Бог није могао да спаси Ноја без ковчега? Наравно да је могао, али Му је било угодно да Ноје сагради ковчег и да се људи спасе у њему. Зар Бог није могао да подели Црвено море без ударца Мојсијевог жезла? Наравно да је могао, али је Бог употребио Мојсијев жезал.
Господ је и у Новом Завету исцељивао додиром или пљувачком, или блатом. Који је смисао тога? Бог користи неживу материју, она не може да Му пружи отпор. Кад би Бог за наше Тајне користио само човекову вољу, не бисмо имали никакву гаранцију за спасење. Наша воља се стално мења – час је добра, час је лоша. А вода је, на пример, увек покорна вољи Бога. Управо зато је Бог увек користио неживу материју за предавање чисте Божије силе.
Број тајни.
Главних тајни има седам. Треба подсетити на то да се тек од XV века у Православној Цркви сматра да има седам тајни. У раној цркви су речима „тајна“ или „свештенодејство“ биле описиване и тајне које су сада познате, и друге тајне. Притом на Истоку брак није био уврштен у тајну до VII века, премда је овде учествовање Бога неоспорно (то се добро види на основу старозаветног периода).
Код Теодора Студита (IX век) у ред тајни су улазили: Крштење, Миропомазање, Евхаристија, монаштво, освећење Престола и погребење. У раној Цркви тајном се сматрало и Свештенство. Од XV века (времена Симеона Солунског) у тајне спадају оне које су нам данас познате: Крштење, Миропомазање, Причешће, Покајање, Јелеосвећење, Брак и Свештенство.
По традиционалном догматском богословљу тајне се разликују од свештених обреда по богоустановљености.
Крштење: кључни текстови из Новог Завета.
„Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије“ (Јн. 3, 5). Постоји директна веза између Крштења и вере. Корен Крштења је Божанска љубав Оца, Сина и Светога Духа и распеће Господа. Крштење је ново рођење од Бога кад човек стиче могућност да види Царство Божије. Вода омива тело, а дух омива душу, али је Крштење једно, у води, које обавља Свети Дух. „Што је рођено од тела, тело је; а што је рођено од Духа, дух је“ (Јн. 3, 6). На основу ових речи се види да човек постаје боголико биће које се покорава Светом Духу. Човеку се у крштењу дају нова духовна чула (вид, слух, итд.).
Облици крштења.
Познато нам је осам облика крштења:
Светски потоп. Кад је крштен цео свет вода је спрала све зло.
Крштење Јевреја за време Мојсија у облаку и у мору.
Ритуално јеврејско прање.
Јованово крштење, покајање.
Христово Крштење. Тајна Крштења.
Крштење крвљу мученика.
Крштење сузама, покајање.
Крштење огњем. Погружавање у вечни огањ. У огњеном језеру ће бити крштени сви без изузетка, осим оних који су крштени водом.
Установљење Тајне Крштења.
Тајна Крштења је установљена смрћу и Васкрсењем Господа. „Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа“ (Мт. 28, 19). На основу ове заповести је рођен наш Символ вере. Крсти Сам Господ кроз свештеника. Крштење је „у води речју“ (Еф. 5, 26).
Крштење спасава човека.
У посланици Титу Господ каже да нас спасава „бањом новога рођења“: „Не за дела праведна која ми учинисмо, него по Својој милости спасе нас бањом новога рођења и обновљења Духом Светим“ (Тит. 3, 5). Овај текст говори о спасоносној улози Крштења. О истом говори и следећи текст: „Тако и нас сада спасава крштењем као испуњењем праобраза, не као прање телесне нечистоће, него обећање Богу добре савести васкрсењем Исуса Христа“ (1 Петр. 3, 21). У овом тексту се каже да је крштење попут ковчега за време светског потопа. Као што се нико није спасио ван ковчега, тако ни од ватреног крштења не може да се спаси нико ко се није погрузио у воду Крштења.
Зато је и речено: „Који поверује и крсти се биће спасен, а који не верује биће осуђен“ (Мк. 16, 16).
Крштење сједињује са Христовом смрћу.
„Или зар не знате да сви који се крстисмо у Христа Исуса, у смрт Његову се крстисмо? Тако се с Њим погребосмо кроз крштење у смрт, да би, као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми ходили у новом животу. Јер ако постадосмо сједињени са обликом смрти Његове, онда ћемо и са васкрсењем, знајући ово, да се стари наш човек разапе са Њиме, да би се уништило тело греховно, да више не робујемо греху. Јер ко умре ослободи се од греха. Ако ли умресмо са Христом, верујемо да ћемо и живети са Њиме, знајући да Христос уставши из мртвих, више не умире; смрт више не влада Њиме. Јер што је умро, греху је умро једном за свагда; а што живи, Богу живи. Тако и ви сматрајте себе да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу, Господу нашем“ (Рим. 6, 3-11). Они који су се крстили у Христа крстили су се у Његову смрт. Господ је био у гробу три дана и трикратно погружавање у воду приликом Крштења не само да символизује Оца, Сина и Светог Духа, већ и погружавање у три дана телесне смрти са Христом. Тело греха је скуп међусобно повезаних грехова. Од пада Адама и Еве у грех сваки човек се рађа као да је под уговором са сатаном, а Крштење раскида овај уговор и истерује ђавола из човековог срца.
Крштењу мора претходити покајање.
„А Петар им рече: Покајте се, и да се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење грехова; и примићете дар Светога Духа. Јер обећање је за вас и за децу вашу и за све даљње које ће дозвати Господ Бог наш“ (Дап. 2, 38-39). Пре крштења је неопходно покајање. Обећање је испуњење Михејевог пророчанства о томе да ће Господ узети све наше грехове и бацити их у море. Испуњава се обећање које је дато преко пророка Језекиља: „и покропићу вас водом чистом, и бићете чисти, Ја ћу вас очистити од свих нечистота ваших“ (Јез. 36, 25). Испуњава се пророчанство пророка Захарије о извору живе воде која тече из Јерусалима. Испуњава се пророчанство – „излићу од Духа Мојега на свако тело“ (Дап. 2, 17).
Крштење је потребно чак и онима који су добили дарове Светог Духа.
„Зар може ко забранити воду да се не крсте ови који примише Духа Светога?“ (Дап. 10, 47). Дар Светог Духа је претходио Крштењу. „И сада шта оклеваш? Устани и крсти се, и спери грехе своје, призвавши име Господње“ (Дап. 22, 16). Крштење омива од грехова.
Крштење је обрезање.
„У Њему ви и обрезани бисте обрезањем нерукотвореним, одбацивањем тела греховности обрезањем Христовим, пошто се с Њим погребосте крштењем, у Њему сте и саваскрсли кроз веру у моћ Бога који Га васкрсе из мртвих. И вас који сте били мртви у гресима и у необрезању тела вашега, оживи вас са Њим, опростивши нам све грехе; избриса обвезницу која нас својим прописима оптуживаше и беше против нас, и уклони је приковавши је на крст“ (Кол. 2, 11-14).
Крштење је непоновљиво.
„Један Господ, једна вера, једно крштење“ (Ефес. 4, 5).
О другом Крштењу.
„Јер ако ми грешимо хотимице после примљеног познања истине, ту више нема жртве за грехе, него само страшно очекивање суда и јарост огња који ће прогутати противнике. Кад неко преступи закон Мојсијев, по исказу два или три сведока, има да умре без милости. Замислите колико ће сада тежу казну заслужити онај који гази Сина Божијега, и крв Завета којом је освећен за несвету држи, и Духа благодати вређа?“ (Јевр. 10, 26-29).
Приликом Крштења је неопходно погружавање у воду.
„А Дух рече Филипу: Приступи и прилепи се тим колима. А Филип притрчавши, чу га где чита пророка Исаију, и рече: Да ли разумеш то што читаш? Како бих могао ако ме ко не упути? И умоли Филипа да се попне и седне са њим. А место из Писма које читаше беше ово: Као овца на заклање одведе се, и као јагње немо пред оним који га стриже, тако не отвара уста Својих. У Његовом понижењу укиде се суд Његов. А род Његов ко ће исказати? Јер се узима са земље живот Његов. Онда ушкопљеник одговори и рече Филипу: Молим те, за кога ово говори пророк? За себе или за некога другога? А Филип отворивши уста своја, и почевши од Писма овога, проповеди му јеванђеље о Исусу. Како пак иђаху путем, дођоше на неку воду, и рече ушкопљеник: Ево воде, шта ме спречава да се крстим? А Филип му рече: Ако верујеш од свег срца, може. А он одговарајући рече: Верујем да је Исус Христос Син Божији. И заповеди да стану кола, и сиђоше оба у воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га. А кад изађоше из воде, Дух (Свети паде на ушкопљеника, а анђео) Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник, него отиде путем својим радујући се“ (Дап. 8, 29-39).
Крштење треба да буде повезано с исповедањем Светог Духа.
„Догоди се пак, кад беше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике, рече им: Јесте ли примили Духа Светога када сте поверовали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети. А он им рече: У шта се, дакле, крстисте? А они рекоше: У крштење Јованово. А Павле рече: Јован је крстио крштењем покајања, говорећи народу да верују у Онога Који долази за њим, то јест у Христа Исуса. А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса. И кад Павле положи руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораху језике и прорицаху“ (Дап. 19, 1-6).
Услови за Крштење.
Покајање – ослобођење од власти ђавола.
Потребно је погружавање у воду.
Призивање имена Оца и Сина и Светога Духа.
Крштење обављају наследници апостола (у околностима кад постоји опасност по човеков живот, сваки хришћанин има право да обави Крштење).
Вера у Бога Оца.
Вера у Исуса Христа – Сина Божијег.
Вера у Светог Духа.
Чин Тајне Крштења.
Давање имена (Откр. 2, 17; 3, 5; 13, 8; 17, 8; 20, 12; Фил. 4, 3; Ис. 62, 2). Име означава личне односе између Бога и човека. Молба да се човек уврсти у ред спасених.
Одрицање од сатане (Ефес. 2, 1-14). Ослобођење човека од власти ђавола, претпоставља се да се лично одричемо од савеза с ђаволом.
Исповедање Символа вере (Дап. 19, 1-6; 2 Тим. 1, 13; 2, 2).
Помазивање јелејем (уљем) – (Ис. 61, 3; Пс. 44, 8).
Трикратно погружавање у воду (Дап. 8, 29-39).
Стављање крста (1 Кор. 1, 18; Гал. 6, 14; Мк. 8, 34). Први пут се помиње у II веку. То је знак наше радости и силе Божије. Знак верности Христу.
Облачење беле одеће (Мт. 16, 5; 17, 2; Откр. 3, 4-5; 4, 4; 6, 11; 7, 9). Бела одећа подсећа на Царство Божије. То је знак радости и спасења. Васкрсење Господа. Бела одећа је награда мученика. Награда за спасене из свих народа. Очишћење Христовом крвљу.
Ономе ко се крштава даје се светиљка (свећа) (Јов. 29, 3; Пс. 119, 105; Мт. 5, 16; 25, 1-11). То је знак да Бог посматра човека. Човек гори пред Богом. Бог просвећује човекову таму. Човек је заједничар у речи Божијој. Светиљка је људско срце, а ватра је благодат Божија која се рађа добрим делима човека. Светиљка означава добра дела.
Питања и одговори на тему предавања Коме се не сме говорити о тајнама? Зашто?
Јеврејима, муслиманима, безбожницима, атеистима, Јеховиним сведоцима итд. „Не дајте светиње псима; нити бацајте бисера својих пред свиње, да их не погазе ногама својим, и окренувши се не растргну вас“ (Мт. 7, 6).
Коме се може говорити о тајнама?
Ономе ко верује у Тријединог Бога. Ко верује у Богооваплоћење. Ко верује у то да је Свето Писмо богонадахнуто.
Шта је тајна?
Реч „тајна“ се с грчког преводи као „мистерија“. Она има неколико значења: „Тајна је Господња у оних који Га се боје, и завет Свој јавља им“ (Пс. 25, 14). Овде видимо директну везу између тајне Господа и тајне Завета између Бога и људи. Тајном Бога се назива тајна деловања у овом свету, кад Бог показује Своју моћ у овој Васељени. Зато Православна Црква признаје само једну тајну – Богооваплоћење: „И заиста велика је тајна побожности: Бог Се јави у телу, оправда Се у Духу, показа Се анђелима, проповеди Се незнабошцима, верова Се у свету, вазнесе Се у слави“ (1 Тим. 3, 16).
Колико тајни постоји у Цркви?
Главних тајни има седам. Крштење. Миропомазање. Причешће. Покајање. Јелеосвећење. Брак. Свештенство.
Које су карактеристике тајни?
По традиционалном догматском богословљу тајне се од свештених обреда разликују по томе што су богоустановљене.
Где се у Новом Завету говори о Крштењу и шта оно даје човеку?
„Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије“ (Јн. 3, 5). Вода омива тело, а дух омива душу, али је Крштење једно, у води, које обавља Свети Дух. „Што је рођено од тела, тело је; а што је рођено од Духа, дух је“ (Јн. 3, 6). На основу ових речи се види да човек постаје боголико биће које се покорава Светом Духу. Човеку се у крштењу дају нова духовна чула (вид, слух, итд.).
Колико облика крштења постоји?
Познато нам је осам облика крштења. Светски потоп. Кад је крштен цео свет вода је спрала све зло. Крштење Јевреја за време Мојсија у облаку и у мору. Ритуално јеврејско прање. Јованово крштење, покајање. Христово Крштење. Тајна Крштења. Крштење крвљу мученика. Крштење сузама, покајање. Крштење огњем. Погружавање у вечни огањ. У огњеном језеру ће бити крштени сви без изузетка, осим оних који су крштени водом.
Кад је установљена Тајна Крштења?
Тајна Крштења је установљена смрћу и Васкрсењем Господа. „Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа“ (Мт. 28, 19). На основу ове заповести је рођен наш Символ вере. Крсти Сам Господ кроз свештеника. Крштење је „у води речју“ (Еф. 5, 26).
Да ли Крштење спасава човека?
Да, спасава. У посланици Титу Господ каже да нас спасава „бањом новога рођења“: „Не за дела праведна која ми учинисмо, него по Својој милости спасе нас бањом новога рођења и обновљења Духом Светим“ (Тит. 3, 5). Овај текст говори о спасоносној улози Крштења.
Шта треба да претходи Крштењу?
Крштењу мора претходити покајање: „А Петар им рече: Покајте се, и да се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење грехова; и примићете дар Светога Духа. Јер обећање је за вас и за децу вашу и за све даљње које ће дозвати Господ Бог наш“ (Дап. 2, 38-39).
Да ли се један човек може крстити два пута?
Не. „Један Господ, једна вера, једно крштење“ (Ефес. 4, 5).
Који услови су неопходни за Крштење?
Вера у Бога Оца. Вера у Исуса Христа – Сина Божијег. Вера у Светог Духа. Потребно је покајање (ослобођење од власти ђавола), погружавање у воду, призивање имена Оца и Сина и Светога Духа. Крштење обављају наследници апостола (у околностима кад постоји опасност по човеков живот сваки хришћанин има право да обави Крштење).