Ко је Христос? Васкрсење је кључни догађај у светској историји. Истоветност Исуса и Јехове. Христос није Анђео. Шта је учинио Христос? Зашто је потребно оваплоћење? Да ли је човек достојан Божијег оваплоћења? Како Бог може да се смести у људско тело? Рођење. Христос је посредник између Бога и људи. Христос је идеалан Човек на Којег се треба угледати.
Ова тема је разматрана на VI и VII Васељенском Сабору. Ми верујемо у Једнога Сина, Господа Исуса Христа у две природе или јестаства, која су сједињена несливено, нераскидиво, непромењиво и нераздељиво. То је формула Халкидонског Сабора (451) допуњена формулом VI Васељенског Сабора (у Христу постоје две воље, две природне енергије, али оне не противрече једна другој, а људска воља у свему следи божанску). То је кључна формула за православно догматско богословље и за живот сваког хришћанина, јер је то главно питање догматског богословља и у животу сваког хришћанина, пошто главно питање које нам поставља Јеванђеље није шта је Христос учинио, већ ко је Он, с обзиром на то да је долазак Бога у телу најузвишеније Божије Откровење. „Бог Који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко пророка, у ове последње дане говорио је нама преко Сина, Којега постави наследником света, кроз Којега је и векове створио“ (Јевр. 1, 1-2). Чињеница Богојављења представља срж људске историје. То је нешто више чак и од стварања света, како каже светитељ Јован Златоусти, пошто је приликом стварања света Бог створио нешто туђе Себи, а приликом оваплоћења Бог је ово туђе (човека) учинио делом Себе.
Ко је Христос?
Ово питање поставља мноштво људи. Чак и неки хришћани сматрају да је Христос био Бог, па је постао човек. Ово мишљење претпоставља да се Христова природа на неки начин променила. Ово мишљење личи на јерес Јеховиних сведока, само што је по њиховом мишљењу Христос пре оваплоћења био арханђео Михаил, па је постао човек, а после васкрсења се претворио у неко божанско биће. Врло је раширено мишљење да је Христос просто идеалан човек, учитељ морала, да Га не треба сматрати Богом. Али Христос за Себе каже да је Бог. Оваквих места у Новом Завету има врло много. „Ја и Отац једно смо“ (Јн. 10, 30); „Исус му рече: Толико сам времена с вама и ниси Ме познао, Филипе? Ко је видео Мене, видео је Оца; па како ти говориш: Покажи нам Оца?“ (Јн. 14, 9); „Све је Мени предао Отац Мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син, и ако Син хоће коме открити“ (Мт. 11, 27).
Постоји мишљење да су први хришћани због глупости боготворили Иуса, да Исус то није говорио, али је Библија историјски документ и нема сведочанстава о томе да Исус није говорио ове речи. Божанска природа Месије и њено претпостојање су познати и из кумранских текстова (о. Дмитриј Јуркевич „Лик Месије у кумранским документима“). Исус није био просто човек – о томе говоре сва документа ове епохе, чак и апокрифи. У Талмуду постоји оптужба да је Христос присвајао неизрециво име „Јахве“.
Васкрсење је кључни догађај у светској историји.
„О Сину Свом, Који је по телу рођен од семена Давидова, Исусу Христу Господу нашем, Који је објављен у сили по Духу Светоме за Сина Божијега васкрсењем из мртвих“ (Рим. 1, 3-4). Личност Исуса Христа је Личност Једног од Тројице, зато се прликом описа оваплоћења користе речи као што су: „И Логос постаде тело и настани се међу нама, и видесмо славу Његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине“ (Јн. 1, 14), односно ушао је у најближе јединство. Има много створених личности (људи) и међу њима је Једна нестворена – у телу и крви. „Зато нека је у вама иста мисао која је и у Христу Исусу, Који будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом, него је Себе понизио узевши обличје слуге, постао истоветан људима, и изгледом се нађе као човек; унизио је Себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту; зато и Њега Бог високо уздиже, и дарова Му име које је изнад сваког имена. Да се у име Исусово поклони свако колено што је на небесима и на земљи и под земљом; и, да сваки језик призна да је Исус Христос Господ на славу Бога Оца“ (Фил. 2, 5-11).
Руски превод не одражава сву прецизност оригинала. Христос каже: чини као Ја. То је морал хришћана. Захваљујући Богооваплоћењу доступна нам је сила Божија. Човек другачије не би могао да је прими. Помоћу различитих средстава (изградња замка – Ваал, помоћу војне операције Мардук) у паганству су божанства постизала своје „обожење“, али нема ниједног паганског божанства којем не би било потребно усавршавање. „Богови“ који свргавају своје конкуренте – расту. Намаз постоји ради боготворења Алаха (по вахабитима, а у суфизму је другачије – безлична сила не може да се обожи). Христу то није потребно. Он је ионако Бог, једнак Богу Оцу. Није му потребно отимање да би био једнак Оцу. Христос је сишао с неба, а ђаво је збачен с њега.
„А Исус им одговори: Отац Мој до сада дела, и Ја делам“ (Јн. 5, 17). Он је опустошио, учинио је сиромашним Самог Себе, примивши обличје слуге, учинивши Себе сличним човеку и поставши по изгледу као човек. Христова људска природа је савршена и безгрешна. Христос не показује на земљи ону славу коју има код Оца на Небу. Христос Себе доживљава као Бога и као Човека: „А сада тражите да убијете Мене, Човека Који сам вам казао истину, коју чух од Бога. То Аврам није чинио“ (Јн. 8, 40); „А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: пре него Аврам настаде, Ја јесам“ (Ис. 45, 23). Он људску природу доживљава као Своју сопствену природу: „Собом се заклех; изађе из уста Мојих реч праведна, и неће се порећи, да ће им се поклонити свако колено, и заклињати се сваки језик“ (Ис. 45, 23).
Истоветност Исуса и Јехове.
Коју људску природу је Христос примио – ону која је постојала пре пада у грех или после? Црква одбија да одговори на ово питање. Ако је то она природа, која је постојала пре пада у грех Христос не би могао да страда, а ако је после, нешто би Га вукло да чини зло. Христос је примио људску природу – онакву какву је створио („свако дрво које није усадио Отац Мој небески, искорениће се“, Мт. 15, 13). Он добровољно прихвата све последице пада у грех (осећа бол, плаче над Лазаром, осећа тугу, жалост), али грех нема власт над Њим.
Остварило се непорочно зачеће. Исус није могао да чује о Себи глас ђавола (А. Мењ), јер је то последица првородног греха. Власт над стихијама је враћена хришћанима. Данас је у друштву и у богословљу прилично раширена несторијанска идеја, између осталог, међу секташима (адвентистима, баптистима, харизматима) о томе да је Христос могао да згреши, али се Он борио, обуздавао Се и зато није згрешио. Присталице ове идеје (без икакве основе) се ослањају на посланицу апостола Павла Јеврејима (Јевр. 2, 5-18).
Христос није анђео.
Низ јеврејских секти је тврдио да ће Месија бити анђео – Метатрон, али Исус Христос није анђео: „Господе, Господе наш! Како је величанствено име Твоје по свој земљи! Подигао си славу Своју више небеса. У устима мале деце и која сисају чиниш Себи хвалу насупрот непријатељима Својим, да би учинио да замукне непријатељ и немирник. Кад погледам небеса Твоја, дело прста Твојих, месец и звезде, које си Ти поставио; шта је човек, те га се опомињеш, или син човечији, те га полазиш? Учинио си га мало мањег од анђела, славом и чашћу венчао си га; поставио си га господарем над делима руку Својих, све си метнуо под ноге његове, овце и волове све, и дивље звериње, птице небеске и рибе морске, шта год иде морским путевима. Господе, Господе наш! Како је величанствено име Твоје по свој земљи!“ (Пс. 8, 2-10).
Шта је Христос учинио?
- Христос је глава Цркве.
- Дао је власт препорода човека у тајнама. Највећи дар Бога јесте Христова смрт. „Ево ја и деца коју ми је дао Господ јесмо знак и чудо Израиљу од Господа над војскама, Који настава на гори Сиону“ (Ис. 8, 18).
- Ми смо усвојена деца Божија, а Христос је јединородни Син Божији. „Рече јој Исус: Не дотичи Ме се, јер још нисам узишао Оцу Својему; него иди браћи Мојој и кажи им: Узлазим Оцу Мојему и Оцу вашему, и Богу Мојему и Богу вашему“ (Јн. 10, 17), односно усходим Оцу Мојем (по Божанству), Оцу вашем (по усиновљењу), Богу Мом (по људској природи), Богу вашем (по природи). Није рекао: усходим нашем Оцу. Господ тело и крв прима да би умро, да би лишио моћи онога ко има власт смрти.
Зашто је потребно оваплоћење?
„Не заступник, нити Анђео, већ Сам Господ спасиће их, зато што их воли и поштедеће их: Сам ће их избавити!“ (Ис. 63, 9) – тако гласи грчка варијанта превода.
Да ли је човек достојан Божијег оваплоћења?
Само Творац може да донесе суд о томе. У Библији се срећу слична места.
„Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало. У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе, страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје, и дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се. Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас: Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог? Гле, слугама Својим не верује, и у анђела Својих налази недостатака; а камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац. Од јутра до вечера сатиру се, и нестане их навек да нико и не опази. Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости“ (Јов. 4, 12-21) – „потресао је кости“, односно дрхтао је. Ко крије своје лице? Кад се Мухамеду јавио дух, он се такође није представио, а Бог и анђели се увек представљају. Логика сатане је следећа: узрок греха је у томе што човек поседује тело (материјалан је). Са сатанине тачке гледишта, крив је Творац.
Како Бог може да се смести у људско тело?
Бог је нематеријалан. Бог испуњава Небо и земљу: „Јесам ли Ја Бог из близа, говори Господ, а нисам Бог и из далека? Може ли се ко сакрити на тајно место да га Ја не видим? Говори Господ; не испуњавам ли Ја небо и земљу? Говори Господ“ (Јер. 23, 23-24).
Да ли се Христос ограничио телом човека?
„И нико се није попео на небо осим Онај Који сиђе с неба, Син Човечији Који је на небу“ (Јн. 3, 13). Христос је остао свеприсутан и као човек. Он је Онај Који је на небу. Ко је управљао светом док је Христос био на земљи? Протестанти одговарају: два друга дела Бога су била на Небу. Како адвентисти кажу: Христос је изгубио Своју свеприсутност поставши човек. Протестанти и адвентисти имају апсолутно лажне и неосноване теорије.
Потврда Христове свеприсутности. „Исус пак дође опет у Кану Галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму. Овај чувши да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, отиде к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти. Каза му, дакле, Исус: Ако не видите знаке и чудеса, нећете да поверујете. Рече му царев човек: Господе, дођи док није умрло дете моје. Рече му Исус: Иди, син твој је жив. И верова човек речи коју му рече Исус и пође. А већ док он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Дете је твоје живо. Тада их упита за час у који му би лакше; и казаше му: Јуче у седми час пусти га грозница. Тада разуме отац да то беше у онај час у који му рече Исус: Син твој је жив. И верова он и сва кућа његова. Ово је опет друго знамење које учини Исус дошавши из Јудеје у Галилеју“ (Јн. 4, 46-54). Није речено да је послао анђела, већ да се помолио. Растојање износи 30 километара.
Рођење.
Христос је рођен у непорочном зачећу од Светог Духа и Дјеве Марије. За Бога нема прљавих делова тела. „Зато нека је у вама иста мисао која је и у Христу Исусу“ (Фил. 2, 5). Ако Бог приликом рођења променио да ли то значи да Бог може и да умре? Ево оповргавања тих речи: „Јер Ја Господ не мењам Се; зато ви, синови Јаковљеви, не изгибосте“ (Мал. 3, 6). Ако Христос није био прави човек, Његова страдања немају никаквог смисла за нас. Христос Се не мења по Божанству, променљив је по људској природи.
Христос је посредник између Бога и људи.
„Јер један је Бог, један и посредник између Бога и људи, човек Христос Исус“ (1 Тим. 2, 5). Заступник моли, посредник своди. „Имајући дакле, браћо, слободу за улазак у светињу крвљу Исусовом, путем новим и живим, који нам је Он отворио завесом, то јест телом Својим“ (Јевр. 10, 19-20); „Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа“ (Јн. 1, 17) – благодат и сила у облику у којем су нам доступне.
Христос је идеалан човек на Којег се треба угледати.
„А Исус изађе напоље носећи трнови венац и пурпурну хаљину. И рече им Пилат: Ево Човека!“ (Јн. 19, 5). „Ево Човека“ су Пилатове речи. По чему се Христов ум разликује од нашег ума? У њему нема грешних помисли, нема маште. Воља је у потпуности покорна Богу. Пример Гетсиманије – две воље. Кад воља постаје снажна? Кад човек не поступа по својој, већ по Божијој вољи. Узима своју слабу вољу и ставља у вољу Божију. Људска воља у Христу је потпуно покорна Божијој, зато је Христос свемогућ. Треба да имате иста осећања као Исус Христос.
Питања и одговори на тему предавања
Ко је Христос?
Бог. О томе нам говори Сам Христос.
„Ја и Отац једно смо“ (Јн. 10, 30); „Исус му рече: Толико сам времена с вама и ниси ме познао, Филипе? Ко је видео Мене, видео је Оца; па како ти говориш: Покажи нам Оца?“ (Јн. 14, 9); „Све је Мени предао Отац Мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син, и ако Син хоће коме открити“ (Мт. 11, 27).
Да ли је Христос анђео?
Не, то је јерес. Низ јеврејских секти је тврдио да ће Месија бити анђео – Метатрон, али Исус Христос није анђео: „Господе, Господе наш! Како је величанствено име Твоје по свој земљи! Подигао си славу Своју више небеса. У устима мале деце и која сисају чиниш себи хвалу насупрот непријатељима Својим, да би учинио да замукне непријатељ и немирник. Кад погледам небеса Твоја, дело прста Твојих, месец и звезде, које си Ти поставио; шта је човек, те га се опомињеш, или син човечији, те га полазиш? Учинио си га мало мањег од анђела, славом и чашћу венчао си га; поставио си га господарем над делима руку Својих, све си метнуо под ноге његове, овце и волове све, и дивље звериње, птице небеске и рибе морске, шта год иде морским путевима. Господе, Господе наш! Како је величанствено име Твоје по свој земљи!“ (Пс. 8, 2-10).
Зашто је потребно оваплоћење?
Да би се људи спасили. „Не заступник, нити Анђео, већ Сам Господ спасиће их, зато што их воли и поштедеће их: Сам ће их избавити!“ (Ис. 63, 9 – грчка варијанта превода).
Како Бог може да се смести у људско тело?
Бог је нематеријалан. Бог испуњава небо и земљу.
„Јесам ли Ја Бог из близа, говори Господ, а нисам Бог и из далека? Може ли се ко сакрити на тајно место да га Ја не видим? Говори Господ; не испуњавам ли Ја небо и земљу? Говори Господ“ (Јер. 23, 23-24).
Да ли се Христос ограничио телом човека?
Христос је остао свеприсутан и као човек. Он је Онај Који јесте на небесима.
„И нико се није попео на небо осим Онај Који сиђе с неба, Син Човечији Који је на небу“ (Јн. 3, 13).
Да ли је Христос посредник између Бога и људи?
Јесте.
„Јер један је Бог, један и посредник између Бога и људи, човек Христос Исус“ (1 Тим. 2, 5). Заступник моли, посредник своди. „Имајући дакле, браћо, слободу за улазак у светињу крвљу Исусовом, путем новим и живим, који нам је Он отворио завесом, то јест телом Својим“ (Јевр. 10, 19-20).