NASLOVNA » JEHOVINI SVEDOCI » Jehovini svedoci (transkript radio emisije iz serijala ‘Apologet’ na radiju Radonjež) – Sveštenik Georgije Maksimov

Jehovini svedoci (transkript radio emisije iz serijala ‘Apologet’ na radiju Radonjež) – Sveštenik Georgije Maksimov

Osnovni podaci iz istorije organizacije. Proročanstva o kraju sveta. Zašto je to važno za naš dijalog sa njima? Pravi razlog privezanosti ‘Jehovinih svedoka’ za svoju organizaciju. Slepi put u razgovoru sa njima. Šta Biblija govori o Raselovim proroštvima?

 

Sada ćemo govoriti o organizaciji koja se zove ‘Društvo kule stražare’, čiji sledbenici sebe nazivaju ‘Jehovinim svedocima’. Oni su vrlo aktivni, danas mi je telefon zvonio i jedna od njihovih sledbenica predložila mi je da zajedno izučavamo Bibliju pod njenim rukovodstvom. Ako su ranije išli po stanovima, sada zovu telefonom i preko interneta pozivaju i obraćaju se ljudima, uopšte, trude se da privuku našu pažnju. Danas ćemo im i udeliti tu pažnju.

Ova organizacija je osnovana 1872. godine, kada je Čarls Taze Rasel iz Pensilvanije (SAD) zajedno sa grupom jednomišljenika počeo da izučava Bibliju sa netradicionalne tačke gledišta. U procesu ovog učenja formirale su se i ove prve crte koje odlikuju njihovo učenje.

Treba reći da je te 1872. godine, Rasel imao 20 godina, ali da je kasnije, 1884. godine, u Pitsburgu registrovao korporaciju sa imenom ‘Društvo sionske kule stražare’. Kasnije su aktivno propovedali svoje učenje, ali su im posebnu popularnost donela Raselova predskazanja o skorom kraju sveta, to jest, on je govorio: ‘Evo, uskoro, uskoro će se dogoditi dolazak Gospoda, zato slušajte šta ću vam govoriti. Bog mi je otkrio, mi smo tačno izračunali u toj i toj godini će biti Drugi dolazak. Zato prodajte svoje kuće, donesite nam vašu imovinu, mi ćemo je koristiti za što veće širenje ove vesti, da što je moguće više ljudi priđe nama i svi se zajedno pravilno pripremimo i susretnemo Drugi dolazak. Onaj ko nam ne priđe neće moći pravilno da se pripremi, i tada će, za vreme Drugog dolaska poginuti i ništa od njega neće biti. Ako nas budete poslušali sve će biti dobro.’ Ovim putem je krenuo Rasel, konkretnu godinu kada je odredio kraj sveta bila je 1914. godina.

Ovde bih citirao njegove reči: ‘Zaista, očekuju se velike stvari o kojima je potrebno govoriti, što mi i radimo. Tokom 26 godina, sve postojeće države će biti oborene i nestaće u saglasnosti sa očiglednom pouzdanošću onoga o čemu Biblija govori za ta vremena. Sve vreme mi smatramo za neospornu istinu da će se poslednji kraj carstva ovoga sveta i potpuno uspostavljanje Carstva Boga završiti do kraja 1914. godine od Hristovog Rođenja’. Ovo je citat iz njegovog drugo toma ‘Izučavanje Pisma’. Ovde imamo klasični slučaj lažnog proroštva.

Želeo bih da objasnim zašto upravo na ovome pojačavam pažnju. Kada razgovaramo sa ‘Jehovinim svedocima’, oni nam postavljaju pitanja koja su obrađena u njihovim priručnicima i metodikama, koja im se čine najprikladnijim. Ne treba ići za tim pitanjima, oni imaju mnogo primedbi na račun Pravoslavlja, slično kao i protestanti: ikone, poštovanje Svetih. O tome vole da govore, da se pozivaju na to, i sl. Međutim, spor sa njima na osnovu Svetog Pisma je u principu uzaludan, ne zato što oni dobro znaju Bibliju, ni nalik tome. Radi se o tome da njih ni jedan biblijski dokaz ne ubeđuje, jer bez obzira na njihovo vatreno uverenje da su oni došli do njihovog učenja upravo kroz izučavanje Biblije, da je sama Biblija dovoljna da se dođe do tog učenja, i sl., bez obzira na sve to, u svoje učenje su ubeđeni ne zato što su do njega došli iz same Biblije, već zato što su se zaljubili u organizaciju ‘Jehovinih svedoka’.

Ovo treba dobro shvatiti, jer kada čovek sa strane gleda na učenje ‘Jehovinih svedoka’, često govori: ‘Kako je moguće verovati u tako nešto?’ A oni veruju jer su se zaljubili u tu organizaciju i nekritički prihvataju sve što čuju od nje. I zato kada razgovaramo sa njima, ćorsokak za nas će biti početak spora sa njima na osnovu Biblije. Čak i ako im pokažemo da oni nepravilno objašnjavaju jedan ili drugi stih, oni će pomisliti u sebi: ‘Da, zaista ovde nešto nije u redu, izgleda da nisam pravilno shvatio. Međutim, sama naša organizacija ne može da greši, zato treba da idem i još bolje izučim to što je napisano u knjigama organizacije. Tada ću bolje i znati’.

Dakle, ako mi čak i pokažemo grešku ‘Jehovinom svedoku’ i on je prizna, svejedno ga to neće pokolebati, jer on veruje ne Bibliji i svom shvatanju Biblije, već onome što mu govori organizacija ‘Kule stražare’.

Pošto je njihovo poverenje u osnovi usmereno na organizaciju, najperspektivniji put za razgovor sa njima je pokazivanje nedoslednosti učenja upravo njihove organizacije, ‘Društva kule stražare’. Zato je tako važno to što razmatramo istoriju sa njihovim osnivačem i prvim predsednikom ‘Društva Kule stražare’ Raselom. Zanimljivo je da kada su samog Rasela pitali kako on zna kada će tačno doći Isus, dok Sam Isus govori da „o danu i času tome niko ne zna“. Rasel je na to odgovarao da ni on ne zna za dan i čas, on predskazuje o godini. Ovo je naravno bila lažna zamka, jer reč ‘čas’, na grčkom ‘ora’ označava ne samo čas, već uopšte i vreme. Zato predskazivanje u bilo koje vreme Dolazak Gospoda Isusa Hrista ne predstavlja bogougodno delo.

Dakle, on je predskazao da će do kraja 1914. godine sve postojeće države nestati i biti potpuno uspostavljanje Carstva Božijeg. To se nije dogodilo. To je jasan slučaj lažnog proroštva i našim sagovornicima možemo predložiti da se uporede Raselove reči sa rečima iz Biblije: „Ali prorok koji bi se usudio govoriti šta u moje ime što mu ja ne zapovedim da govori takav prorok da se pogubi.Ako li kažeš u srcu svom: Kako ćemo poznati reč koje nije Gospod rekao?Šta bi prorok rekao u ime Gospodnje, pa se ne zbude i ne navrši se, to je reč koje nije rekao Gospod; nego je iz oholosti rekao onaj prorok, ne boj ga se“ (5 Mojs. 18:20-22).

 

Zašto se ‘Jehovini svedoci’ ne mogu nazivati hrišćanima. Najvažnija tema razgovora sa njima. Stav organizacije ‘Jehovinih svedoka’ prema Raselu i njegovim proročanstvima.

 

Imamo telefonsko uključenje.

 

Pitanje: Želeo bih da iznesem svoje zapažanje za vreme svojih razgovora sa ‘Jehovinim svedocima’, kada je moguće njihovim sopstvenim rečima opovrgnuti njihovo učenje. Kao prvo, kada propovedaju Hrista ne kao Boga, već kao čoveka. Kao drugo, kada propovedaju Carstvo Božije na zemlji. U principu oni propovedaju carstvo antihrista. Zato im se jasno, u par reči sve ovo može i reći.

 

o. Georgije Maksimov: Hvala vam za izneseno mišljenje. Vi ste potpuno ispravno to primetili, međutim, ne mislim da će biti perspektivno govoriti sa njima o tome. Oni imaju spremno mnogo odgovora koje će vam navoditi, početi da spore sa vama, u takvoj raspravi ćete biti sve dok se ne iscrpite i ni do čega nećete doći u razgovoru sa njima. Ipak, potpuno je tačno da krive učenje Crkve i zato ne mogu ni biti nazvani hrišćanima uopšte, jer odbacuju da je Hristos Bog. U praksi, mnogo je efikasnije da sa njima govorimo na temu koliko možemo verovati organizaciji koju oni predstavljaju. Kada nam prilaze, zovu ili nam pišu i predlažu da izučavamo zajedno Bibliju, mi možemo da kažemo: ‘Odlično. A ko će nas učiti pravilnom shvatanju Biblije? Vaša organizacija? Dajte onda da vidimo da li možemo da verujemo vašoj organizaciji’.

Zato je ovo ključno pitanje. Jer u slučaju Rasela mi vidimo da on nije prosto jedan od njihovih učitelja, neki od slučajnih vođa, u pitanju je njihov osnivač i prvi predsednik. Sa tačke gledišta Biblije, on je lažni prorok. Kako dakle možemo verovati organizaciji koju je osnovao lažni prorok? Na koji način ta organizacija može da nas uči pravilnom shvatanju Biblije, ako je sam njen osnivač bio u zabludi u vezi sa shvatanjem Biblije? To su na kraju priznali i oni sami.

Neki od ‘Jehovinih svedoka’ sada mogu da kažu da Rasel za njih nije autoritet. U pitanju nije istina, u pitanju je zamka. Navešću izjave iz njihove literature upravo na tu temu, citiram: ‘Čarls Taze Rasel, prvi predsednik ‘Društva Kule stražare’ čijoj veri treba da podražavamo’ (Kula stražara, 1. 12. 1993., str. 17). ‘Sudeći po rezultatima, ne može biti sumnje da je trudom brata Rasela i njegovih saradnika upravljao Sveti Duh Jehove’ (Kula stražara, 15. 5. 1995., str. 17).

To jest, do sada se u njihovoj organizaciji uči da je u pitanju bio verni sluga Božiji, koji je bio pokrenut duhom Jehove. Neki ‘svedoci’ govore da Rasel sebe nije nazivao prorokom, zato se ne može reći da je izrekao lažno proroštvo. Ali, ako pogledamo šta u svojim zvaničnim tekstovima piše ova organizacija, videćemo sledeće: ‘Zaista, u prošlosti su postojali ljudi koji su predskazivali kraj sveta, čak sa objavom tačnog datuma, ovi ljudi su krivi za lažno proroštvo, oni nisu posedovali istinu Božiju kao ni lično svedočanstvo da njima rukovodi i da ih upravlja Bog’ (Časopis ‘Probudi se!’, 8. 10. 1968., str. 23). Razume se, oni ovde nisu govorili o Raselu, govorili su o drugim ljudima, jer je tada bilo mnogo samozvanih proroka koji su računali razne datume kraja sveta.

Vidite kako je to lepo, ako neko drugi predskazuje kraj sveta i to se ne ostvaruje ‘Društvo kule stražare’ ga objavljuje za lažnog proroka. A ako Rasel, njihov osnivač, predskazuje kraj sveta koji se ne dešava, onda oni govore da je on malkice pogrešio. Ali ako je čak recimo tako, to što oni govore, da to nije tako značajno, eto, Rasel je pogrešio, ali ko ne greši? Recimo da smo se složili sa njima, da nije toliko važno to što je njihov osnivač bio lažni prorok. Pogledajmo šta je dalje bilo? Šta se dešava u tom trenutku, shvatate, hiljade ljudi je poverovalo Raselu, mnogi su prodali svoju imovinu i počeli da žive u zajednicama, prolazila je jedna, dve godina, oni su čekali, pripremali se. I na kraju, nastupa ta godina kada je trebao da se dogodi Armagedon, Drugi dolazak, oni čekaju, čekaju, ta godina prolazi i ništa se ne događa. Šta rade oni nakon toga?

Deo ljudi govori: ‘Dakle, bili smo budale, u pitanju je laž, treba da odemo odavde, što dalje od mesta gde su nas tako snažno obmanuli’. Drugi deo ljudi govori: ‘To ne može biti, da su me zaista tako obmanuli kao poslednjeg magarca, nemoguće. Ne, ne! Možda smo prosto pogrešili, zapravo mi smo sve ispravno uradili ali se potkrala neka mala greškica i to je to. Samo da ispravimo tu grešku i sve će biti kako treba.

 

Ruterford, drugi predsednik i njegova proročanstva. Organizacija ‘Jehovini svedoci’ i njena proročanstva o kraju sveta.

 

Nakon Rasela sledeći predsednik je bio Džozef Frenklin Ruterford. Ruterford je sa svoje strane takođe izrekao predskazanje, preneo je kraj sveta na 1925. godinu. On je uveravao da će 1925. godine biti onaj isti kraj sveta koji se obećava, čak i govori da će biti ‘vaskrsnuti Avraam, Isaak i Jakov, biće vaskrsnuti nalik na tadašnje muškarce, postaviće vladare i vladare na zemlji, zato treba sa uverenošću da očekujemo da će 1925. godina biti obeležena povratkom Avraama, Isaaka i Jakova i mudrih proroka prošlosti. Ovu godinu će obeležiti vaskrsenje mudrih slugu iz prošlosti i početak obnove’. (‘Milioni koji danas žive neće umreti nikada’, izdanje iz 1920. godine, str. 89-90). 1925. godine takođe kraj sveta nije nastupio, Avraam, Isaak i Jakov, kao i proroci iz prošlosti nisu vaskrsnuli. Ispostavilo se da je u pitanju još jedna greška?

Oni se nisu ograničili godinama koje smo pominjali, određivali su ih za četrdesete godine prošlog veka, zatim su kraj sveta odredili za 1975. godinu. Da ne bi sve ostalo samo na rečima, citirao bih njihovo zvanično izdanje: ‘U saglasnosti sa ovom istinom biblijske hronologije 6000 godina od stvaranja završiće se 1975. godine. Sedmi milenijum ljudske istorije počeće sa krajem 1975. godine. Za čoveka to neće biti prosto šansa ili nesrećni slučaj, već u saglasnosti sa ciljem koji je odredila ljubav Jehove’. (Knjiga ‘Večni život, u slobodi sinova Božijih’, 1966.g. str. 29-30.)

Oni su naravno to čekali, u izdanju ‘Carsko služenje’ za maj 1974. godine, na 3. stranici piše: ‘Da, kraj ovog sistema je blizu. Zar to nije povod da pojačamo našu aktivnost? Stižu vesti od braće koji prodaju svoje domove i imovinu i planiraju da u preostale dane završe sa ovim starim sistemom. Naravno, to je predivni način korišćenja kratkog vremena koje je ostalo pred kraj ovog zlog sveta’. Kao što vidite, u pitanju je još jedno lažno proroštvo. Zato se ovde ne radi samo o Raselu, sve je uređeno na lažnom proroštvu – jedno lažno proroštvo se menja drugim.

Treba još reći da samo ‘Društvo Kule stražare’ sebe naziva ‘prorokom’. U ‘Kuli stražari’ od 1. aprila 1972. godine piše da se reči o proroku koji se nalazi među njima odnose upravo na ‘Društvo Kule stražare’. Na drugom mestu se govori da kroz ‘Društvo Kule stražare’ Jehova nastavlja da prorokuje u ranije neviđenim razmerama, da ‘ta delatnost nije prosto slučajna, iza toga stoji Jehova’ (‘Kula stražara’, 15. 6. 1964., str. 365.).

Ovde vidimo da upravo organizacija koja sebe predstavlja kao proroka iznosi proroštvo koje se ne ostvaruje, sledi da je u pitanju lažno proročka organizacija. Naveo bih poslednji citat kao završetak ovog dela o lažnim proroštvima, jer kada oni počinju da govore da nije u pitanju lažno proroštvo, ‘ne, ne, mi smo prosto istraživali Bibliju, prethodni predsednici su prosto istraživali Bibliju i jednostavno su pogrešili’. Citiram: ‘Proroštvo je prethodno zapisana informacija o onome što će se neizostavno dogoditi u budućnosti’ (‘Kula stražara’, 15. 4. 1995., str. 4.).

‘Prethodno zapisana informacija’ je bila i kod Rasela za 1914. godinu, kod Ruterforda za 1925. godinu i u izdanjima ‘Jehovinih svedoka’ za 1975. godinu. Tri puta predskazivali, predskazivali – nije se ostvarilo. Sa tačke gledišta Biblije – u pitanju su lažni proroci. Zato kada vam ‘Jehovini svedoci’ predlaži da izučavate Bibliju sa njima, možete im reći da možete da izučavate sa kim bilo, ali nikako sa njima jer je u pitanju organizacija koja je tri puta, minimum tri puta, dokazala da je lažno proročka, a ako čak i ne govorimo o tome – pokazala da nepravilno shvata Bibliju.

Treba dodati još i da su pokušavali da govore da se 1914. godine nije dogodio kraj sveta, ali će se obavezno dogoditi tokom pokoljenja ljudi koji su se rodili pre 1914. godine. Zanimljivo je reći i kako je Ruterford menjao Raselove tekstove, nakon Raselove smrti. U tekstovima koji su bili izdati pre 1914. godine: ‘Činjenica da iskupljenje svetih treba da se desi ne dugo pre 1914. godine je očigledna. Samo u koje vreme do 1914. godine će poslednji od onih koji su živi članovi tela Hristovog biti proslavljeni jasno se ne govori’. A 1923. godine izdanje te iste knjige, nakon Raselove smrti a za vreme Ruterforda, pokazuje drugačiji tekst: ‘Činjenica da iskupljenje svetih treba da se desi ne dugo posle 1914. godine je očigledna. Samo u koje vreme posle 1914. godine će poslednji od onih koji su živi članovi tela Hristovog biti proslavljeni jasno se ne govori’. I oni su veoma insistirali na tome. Na primer, od 1982. do 1995. godine na četvrtoj stranici časopisa ‘Probudi se!’ stajalo je sledeće obećanje u ime Božije: ‘Najvažnije je to što ovaj časopis budi poverenje u obećanje Tvorca da će uspostaviti mirni i bezbedni novi svet još za vreme pokoljenja koje je iskusilo dolazak 1914. godine’. Međutim, 1995. godine ove reči su sklonili iz časopisa ‘Probudi se’ jer je postalo jasno da 1995. godine nije ostalo ljudi koji su se rodili pre 1914. godine na koje bi se ovo moglo odnositi.

Treba reći da ovo nije jedini primer izmene sopstvenog učenja, pa čak i shvatanja Pisma. Na primer, ako vidimo šta je ‘Društvo Kule stražare’ govorilo o višoj vlasti koju pominje Apostol Pavle, na početku su shvatali da se to odnosi na državne vlasti, a zatim, u vreme Ruterforda i do 1961. godine, učili su da je viša vlast Jehova Bog i Isus Hristos. A nakon 1961. godine su se vratili na prethodno shvatanje, počeli ponovo da govore da viša vlast označava državnu vlast. Takvih primera ima prilično.

Treba obratiti pažnju na to što govore izdanja ‘Društva Kule stražare’, citat: ‘Svaka izmena učenja govori o nebogonadahnutom izvoru tih učenja i o naporima rukovodilaca da usaglase neusaglašenosti’. Vidimo da ‘Jehovini svedoci’ ovde izobličavaju sebe same.

 

Korisni argumenti (pitanja) u razgovoru sa njima. Ime Božije. Kako se došlo do reči ‘Jehova’? Pojava imena ‘Jehova’ – istorijske činjenice. Ukaz organizacije o dve dozvoljene varijante imena: ‘Jehova’ i ‘Jahve’. Ime Božije u Novom Zavetu. Kako se u Pravoslavnoj Crkvi proslavlja Jahve?

 

Imamo telefonsko uključenje.

 

Pitanje: Dobro veče. Javljam se iz Moskve, već mnogo godina razgovaram sa ‘Jehovinim svedocima’, susretao sam se čak i sa njihovim rukovodstvom. Kakvi argumenti ih više od svega obaraju i pobijaju? To što ime ‘Jehova’ nije uključeno u Molitvu Gospodnju, kada su učenici molili Gospoda ‘nauči nas da se molimo’, On im je dao molitvu, ali se ime ‘Jehova’ tu ne pominje. Ja ih pitam: ‘Zar je Gospod davao molitvu spasenja na propast?’ Odgovor čekam do sada. Drugo, oni govore da kod njih nema apsolutno nikakve razlike između stvaranja i rođenja, zato čak ako i u Pismu piše da je Sin rođen, mi ćemo smatrati da je On stvoren. Na to im predivno odgovara Sveti Kiril Jerusalimski koji je govorio da ako nema nikakve razlike između rađanja i stvaranja, onda su i zemlja i drvo i reka i planina – Sin. Ja ih pitam da to opovrgnu, a odgovor takođe nisam dobio. Govore da će duša koja je sagrešila umreti, ja ih pitam: ‘Mojsej je učinio greh i nije ušao u obećanu zemlju?’, oni odgovaraju: ‘Učinio je greh.’ ‘Umro i nestao?’, a oni: ‘Da, umro i nestao’. Ja ih pitam: ‘Ko se onda javio na gori Tavor?’ Oni mi govore: ‘Očigledno je da im se takvim Gospod pokazao’.

 

o. Georgije Maksimov: Hvala vam, zaista potpuno umesni i razumni komentari.

 

Sada bismo trebali da porazgovaramo o još jedno važnoj temi, to jest, upravo i imenu Božijem. U pitanju je tema koju oni jako vole. Ako smo do sada razmatrakli temu koju oni nikako ne vole, o imenu Božijem će vam sami govoriti, vole da pitaju: ‘Da li znate koje je pravo ime Božije?’ Oni očekuju da se pravoslavni hrišćanin zbuni, tada govore da je Njegovo pravo ime zapravo ‘Jehova’, da Ga jedino tako i treba nazivati. Zapravo u pitanju je još jedan snažni primer zablude.

Kada me je danas telfonom zvala ta žena iz ‘Jehovinih svedoka’ pitala me je: ‘Vi znate da se više od sedam hiljada puta u Bibliji Bog naziva Jehovom, da se upotrebljava ime Jehova?’ Ja joj govorim: ‘A da li vi znate da se zapravo nijednom u Bibliji ne upotrebljava ta reč i ne pominje se Bog kao Jehova?’

Zato što reči ‘Jehova’ u drevnom jevrejskom jeziku nije bilo i nema je. Ime Božije koje je bilo otkriveno Mojseju zapisano je u vidu četiri slova – jod, g(h)e, vav, g(h)e, YHWH. Vremenom su iz poštovanja drevni Jevreji prestali da izgovaraju ova slova naglas i menjali ih rečju ‘Adonaj’ ili ‘Elohim’. U drevnom jevrejskom postoje suglasnici, samoglasnici, a postoje i dijakritički znaci. Dakle oni su stavili dijakritičke znake iz reči ‘Adonaj’ ili ‘Elohim’ na ova četiri slova. Luterani koji su u Evropi počeli da izučavaju jevrejski jezik, nepravilno su pročitali, sa ovim dijakritičkim znacima i dobili su – Jehova. To jest, tamo su čitali ‘E,O,A’ ili ‘E,O,I’, dakle čitali su ili ‘Jehova’ ili ‘Jehovi’. Na kraju su izabrali ‘Jehova’.

Ko je zapravo prvi počeo sa tim? Prva dokumentalna potvrda čitanja ove četiri reči kao ‘Jehova’ nalazi se kod rimokatoličkog autora XVI veka, franciskanskog monaha Galatina koji je bio duhovnik rimskom papi Lavu X. Eto gde se nalazi izvor nepravilnog čitanja koje se prosto pojavilo zbog nedovoljnog poznavanja tradicija jevrejskog jezika i čitanja sveštenog Imena.

U 20. veku su hebraisti predložili varijantu koje se pridržava i većina hebraista danas, to jest, ‘Jahve’. Dakle da je ta reč trebala da se čita kao ‘Jahve’. Danas se potpuno tačno ne može reći kako je ona zvučala, ali stručno mišljenje je da je upravo ‘Jahve’. ‘Jehova’ predstavlja nepravilnu varijantu.

Zanimljivo je da se u vodećim dokumentima ‘Jehovinih svedoka’ počevši od 2008. godine već pojavio ukaz da su uopšte i ‘Jahve’ i ‘Jehova’ dozvoljena imena i zato nije potrebno praviti razlike, oba imena su prihvatljiva. Većina običnih ‘svedoka’ koji ne čitaju takve dokumente ne znaju za ovo, zato su i dalje ubeđeni da je jedino ‘Jehova’ upravo pravilno i istinsko ime. Međutim, neko od njih je i čuo za to, zato kada im kažemo da reč ‘Jehova’ ne predstavlja pravilan izgovor, koji je nastao zbog greške zapadnih rimokatoličkih delatnika, oni mogu da odgovore da nema razlike da li je ‘Jahve’ ili ‘Jehova’, da su u pitanju prosto različiti prevodi. To sam već više puta slušao od ‘Jehovinih svedoka’ i tako nešto je prilično čudno jer se ne radi prosto o prevodima. Prevod reči ‘Jahve’ je ‘Suщiй, ‘Ja sam Onaj Koji jeste, Onaj Koji živi’. To su prevodi. I kada bi oni zaista prevodili, onda bi na različitim jezicima to ime zvučalo različito.

Međutim, ‘Jahve’ i ‘Jehova’ nisu prevodi na druge jezike, izvinite, u pitanju su pokušaji čitanja toga kako bi to ime zvučalo na jeziku na kome ga je Mojsej čuo. I za same ‘Jehovine svedoke’, upravo su zato i sebe nazvali tako, zato i insistiraju na toj reči, svuda je upotrebljavaju jer su odredili da je u pitanju istinsko, autentično ime Božije, upravo kako treba i da zvuči. U pitanju je prosto greška. Ali se javlja zanimljivo pitanje: ako su sada ‘Jehovini svedoci’ priznali da su i ‘Jahve’ i ‘Jehova’ pravilna imena Božija, onda Bog ima dva pravilna imena, jer se ipak ‘Jahve’ i ‘Jehova’ međusobno više razlikuju od recimo ‘Saša’ i ‘Daša’, ili ‘Maša’ i ‘Paša’, pa ipak Mašu nećemo zvati Paša, to bi bilo čudno.

Ili, ako oni budu uporni da je ipak ime Božije samo jedno, onda to znači da oni ne znaju koje je ime u pitanju. Jer ili je ‘Jahve’ ili ‘Jehova’ ili još neko treće ime. Onda oni sami ne znaju ime za koje nas pitaju ‘da li znate koje je istinsko ime Božije?’.

‘Pa vi ga ni sami ne znate!’ Tako nešto im se u potpunosti može odgovoriti. Oni, kao što je već pomenuo jedan od naših slušalaca, vole da pominju molitvu ‘Oče naš’: ‘tamo je Hristos rekao ‘da se sveti Ime Tvoje’, da li znate koje je to Ime?’

Može im se takođe reći da u 17. glavi Jevanđelja po Jovanu, 11. stih, Hristos govori: „Sačuvaj ih u Ime Tvoje, One koje si Mi dao (apostole)“. Koje Ime je Hristos dobio od Svog Oca po njihovom mišljenju?

Može im se postaviti pitanje: ‘Ako je ime Jehova toliko važno, ako je od suštinske važnosti i neophodno znati ga, zašto se nijednom ne pominje u Novom Zavetu? Zašto Isus Hristos u molitvi ‘Oče naš’ koju je dao ne pominje to ime? Zašto On nije počeo da upotrebljava ime ‘Jehova’? Oni vole da govore da je zapravo u Novom Zavetu na grčkom jeziku postojalo ime Jehova, ali su ga potom tobož uklonili. To je potpuna fantazija, čak i falsifikat.

Do danas je poznato više od 5000 rukopisa Novog Zaveta, neki od njih se odnose na sami početak, u drugom veku, već trideset godina nakon pisanja Jevanđelja po Jovanu na primer. Nijedan od ovih rukopisa ne pominje ime ‘Jehova’. Znajte dakle ako govore tako nešto, u pitanju je laž.

‘Jahve’ je ime Božije, ono se uzgred rečeno upotrebljava i u Crkvi, kao deo reči ‘Aliluja’. ‘Alilujah’ znači ‘Hvalite Jahvea’. Zato ako počnu da govore: ‘Eto, u Pravoslavnoj Crkvi se ne proslavlja Jehova’, odgovorite ‘Mi Ga proslavljamo, samo sa onim Imenom sa kojim se On otkrio. Dakle, niste u pravu, mi to radimo kroz mnogobrojno ponavljanje reči ‘Aliluja’, u Pravoslavnoj Crkvi proslavljamo Jahvea, proslavljamo Boga sa tim Imenom. Takođe treba reći i da se sam prevod tog Imena, ‘Sušti’ (Suщiй) upotrebljava na ikonama, u Liturgiji Svetog Vasilija Velikog na primer.

 

Najvažnije Ime za spasenje ljudi. Prevod ‘Novi svet’ i primeri iskrivljenja teksta u prevodu ‘Jehovinih svedoka’. Raspeće na stubu, a ne na krstu? Pravoslavni odgovor. Drevna hrišćanska svedočanstva i potvrde Raspeća na Krstu.

 

Međutim, postoji još jedna zanimljiva stvar. Ako govore da je ime ‘Jehova’ toliko važno, da je upravo ono tako važno, mada sada nije sasvim jasno do kraja, da li je ‘Jahve’ ili ‘Jehova’ ili neko treće, u svakom slučaju, može im se predložiti da pročitaju Dela ap. 4. glavu, 12. stih: „Jer nema drugoga Imena (odnosi se na Ime Isusa Hrista) pod nebom danoga ljudima kojim bismo se mogli spasti“, da ni u kome drugome nema spasenja.

Ispostavlja se dakle da je ili ime ‘Isus Hristos’ jednako imenu ‘Jehova’ po njihovom, ili da je ime Hristovo za nas važnije od imena ‘Jehova’. po pravilu, oni nikada na ove stvari ne obraćaju pažnju.

Takođe treba reći i da ‘Jehovini svedoci’ imaju svoj sopstveni prevod Pisma u kome su iskrenuli skoro sve što protivreči njihovim lažnim učenjima, nešto je ipak i ostalo. Kada oni budu sa nama govorili i predložili nam da izučavamo Bibliju ili ako budu citirali Bibliju ili slušali od vas nešto iz Pisma, oni će se orijentisati na svoj prevod koji zovu ‘Novi svet’. Treba reći da u njemu postoje jasna izvitoperenja i podmetanja. Na primer, u Poslanici Kološanima, 1. gl., 16. st. stoji da je posredstvom Hrista stvoreno sve, a oni su u svom prevodu dodali reč ‘ostalo’ jer oni govore da Hristos nije Bog, da je On takođe stvorenje. Radi potvrde svojih dogmata, bilo im je potrebno da dodaju i reč ‘ostalo’, da bi naglasili da je On stvoren prvi, da je zatim kroz Njega i sve ostalo stvoreno. U pitanju je naravno jasni falsifikat.

Postoje i drugi primeri, Jevanđelje po Mateju 25:46. Tamo umesto reči ‘večna muka’ stoji ‘večno istrebljeni’, zato što ‘Jehovini svedoci’ negiraju postojanje pakla, zato im ovo Hristovo svedočanstvo nije bilo prijatno, da će biti večnih kazni za grešnike. Umesto toga govore da će oni biti večno istrebljeni, da će biti uništeni i nestati zauvek.

U istom Jevanđelju, 27:53 stih se predaje kao da tobož nikakvog Vaskrsenja nije bilo. U Poslanici Rimljanima 10:13, u prevodu ‘Novog sveta’ napisano je ime Jehova, iako se u tekstu govori upravo o Hristu. U Poslanici Jevrejima 12:23, Apostol Pavle piše o duhovima pravednika, a oni govore o duhovnom životu pravednika. U pitanju nije nikakav prevod, već potpuno jasno iskrivljenje.

Ako se oni susretnu sa makar malo pripremljenim čovekom koji prosto može uzeti i pokazati im grčki tekst, uzeti rečnik i pokazati, oni prosto ućute i nemaju šta da kažu jer je u pitanju očigledna činjenica iskrivljenja reči Božije od strane njihove organizacije.

Želeo bih da dotaknem i još jednu temu – kada ‘Jehovini svedoci’ uče da je Hristos tobož bio raspet ne na krstu već na stubu. Zato oni svuda prevode ‘stavros’ (krst) kao ‘stub mučenja’ u svom prevodu ‘Novi svet’.

U samom Svetom Pismu postoji ukazanje koje pokazuje da je Hristos bio raspet na krstu i u najdrevnijim hrišćanskim dokumentima možemo naći isto. U svojim knjižicama ‘Jehovini svedoci’ pokazuju čoveka kome su ruke prikovali za vrh stuba, da on tako visi.

Međutim, u Jevanđelju po Mateju 27:37 piše: ‘I staviše Mu iznad glave krivicu Njegovu napisanu‘. Da je Hristos bio razapet na način na koji oni smatraju, onda ni u kom slučaju iznad Njegove glave ne bi bilo moguće postaviti natpis, pisalo bi da su iznad Njegovih ruku postavili natpis. Isto i Apostol Toma govori: ‘Ako ne vidim na rukama Njegovim rane od klinova, neću poverovati‘ (Jn. 20:25). Ako bi ruke Hristove bile sjedinjene iznad glave i probijene jednim ekserom, onda bi bilo napisano ‘Ako ne vidim na rukama Njegovim ranu od klina’, a ne ‘od klinova’. Treba reći i da se u jednom od drevnih hrišćanskih dokumenata koji se zove ‘Poslanica Varnave’ koja je bila napisana oko 117. godine, kada se još čuvalo živo predanje očevidaca Isusa Hrista i Njegove smrti govori da oruđe raspeća Isusa Hrista simboliše grčko slovo ‘tau’, to jest, ona je analogna ruskom slovu ‘t’. Očigledno da nije stub u pitanju. Da je stub u pitanju, bilo bi napisano da simboliše slovo ‘jota’, to jest englesko ‘I’. Štaviše, na drugom mestu u tom istom drevnom hrišćanskom tekstu, govori se da je Gospod rekao Mojseju da napravi sliku krsta, to jest, poznati trenutak iz Pisma kada je Mojsej stajao i raširio ruke na različitim stranama što je bilo simbol oruđa krsta na kome je bio raspet Isus Hristos.

Međutim, mogu da kažu da je u pitanju samo jedan dokument, koji može i da greši. Hajde da vidimo još jedan dokument drugog veka, kod Svetog Justina Filosofa. On takođe govori da ‘jedno drvo ravno, kome se dodaje popreko drugo drvo’, to jest, očigledno se opisuje krst. Sem toga, još je i Sveti Irinej Lionski, drugi autor iz drugog veka, vrlo konkretno govorio: ‘krst ima pet krajeva, dva po dužini, dva po širini, a jedan u sredini na koji se oslanja raspeti’. Ovde treba naglasiti da je Sveti Irinej Lionski bio učenik Svetog Polikarpa Smirnskog, koji je bio učenik Svetog Jovana Bogoslova, Hristovog Apostola. Zato je naravno Sveti Irinej odlično znao kako je izgledao krst na kome je raspet Isus Hristos.

 

Argument odsustva apostolskog prejemstva u organizaciji ‘Društva kule stražare’. Njihovo učenje o služenju u vojsci, transfuziji krvi, učenje protiv ikona. O nemogućnosti crkvene molitve i pomena za člana ‘Jehovinih svedoka’.

 

Imamo još jedno telefonsko ukuljučenje.

 

Pitanje: Mislim da se sa njima može boriti na još jedan način. Pokazati im da oni nemaju apostolsko prejemstvo. Oni su nastali 1872. godine, a Crkva pre dve hiljade godina. Prosto oni nemaju najvažnije. Šta mislite o tome?

 

o. Georgije Maksimov: Da, potpuno ispravno, to je jedan od važnih momenata na koje se može ukazati ‘Jehovinim svedocima’, na odsustvo bilo kakvog prejemstva sa njihove strane u odnosu na Crkvu koju je sazdao Isus Hristos. Uopšte oni reč ‘Crkva’ ne vole i ne upotrebljavaju je. Međutim, bez obzira na to, može im se postaviti sledeće pitanje: ‘Ako govorimo o Bibliji, a vi govorite da imate pravilno shvatanje Biblije, zar je moguće da je Bog skoro na dve hiljade godina dopustio da nestane pravilno shvatanje Biblije?’ Ovde ćemo naići na problem sa kojima se susreću i svi protestanti, jer svi oni su, da kažemo jasno, sami sebe napravili. Istinita Crkva ne može da bude takva jer je Njen osnivač Isus Hristos kroz Apostole. Zato jedino Crkva koja potiče od Apostola može da bude ona ista Crkva.

Imamo još jedno uključenje.

 

Pitanje: Imam jedno pitanje. Zašto se ‘Jehovini svedoci’ boje služenja u armiji? I drugo pitanje, zašto oni smatraju da je zabranjena transfuzija krvi? I treće pitanje, zašto se oni tako bore protiv ikona, traže da ih ljudi koji ih imaju – spaljuju?

 

o. Georgije Maksimov: Sve to što ste pomenuli potiče iz njihovih lažnih tumačenja teksta Svetog Pisma. Eto, Rasel se sabrao sa grupicom drugova i počeli su da čitaju i pitaju se: ‘Šta li bi ovo moglo da znači?’ Počeli su da izmišljaju i izmišljaju. Na jednom mestu su pročitali ‘Ne ubij’, i rekli. ‘Aha, to znači da se ne sme služiti u vojsci, učestvovati u ratovima’. Žena koja me je danas zvala mi je rekla: ‘Kako možete, imate sveštenike koji su blagoslovili vojnike da idu u rat.’ Ja sam je pitao: ‘A šta ćemo sa Isusom Navinom koga je Bog blagoslovio da ide u rat?’ Na to nije imala šta da mi odgovori.

To isto je i sa transfuzijom krvi postoji zabrana na upotrebu krvi, a zabrana na tranfuziju ne postoji i normalno da je nije ni moglo biti, jer u vreme Ponovljenih zakona niko nije mogao da vrši takve tehnike. Postoji zabrana da se krv jede ili pije. Međutim, prilikom transfuzije niko niti jede niti pije krv. Oni govore da se to ipak odnosi na tu zabranu.

Što se tiče ikona – ‘Jehovini svedoci’ su potekli od protestanata, sam Rasel je na početku bio sa adventistima (subotarima), zatim ih je napustio i stvorio sopstvenu organizaciju. Neprihvatanje ikona su prihvatili od protestanata.

Imamo još jedno uključenje.

 

Pitanje: Htela bih da kažem da su u pitanju uporni, zabludeli ljudi. Mi smo imali tragediju, naša rođaka je umrla, ‘Jehovini svedoci’ joj nisu dali da se operiše. Kada je umrla nisu dozvolili da se sahrani ljudski, da se održi pomen, da se ljudski isprati. Došli su do takvog bezumlja da su nakon sahrane stavili da za sto sedne rođak, pa član ‘Jehovinih svedoka’, zatim rođak, pa ponovo ‘svedok’.

o. Georgije Maksimov: Vaša rođaka je bila član ove organizacije?

 

Slušateljka: Da, ali oni su joj isprali mozak.

 

o. Georgije Maksimov: Želim da vam kažem da ako je vaša rođaka bila njihov član, ona nakon smrti ne može da ima ni pomen, niti da bude pomenuta u pravoslavnom hramu. Tako nešto bilo bi laganje i pred Bogom i narušavanje volje umrle osobe. U toku pomena, sveštenik naziva upokojenog svojih duhovnim čedom. Na koji način može duhovnim čedom da naziva čoveka koji je uopšte odricao sveštenstvo, Crkvu, verujući ideologiji ‘Jehovinih svedoka’?

Imamo još jedno telefonsko uključenje.

Pitanje: Hvala za emisiju, vrlo je aktuelna jer se ponekada vrlo često nailazi na njih. Htela sam da pitam o Djevi Mariji, kako na Nju gledaju? I da li je ova organizacija zabranjena u Moskvi ili ne?

o. Georgije Maksimov: Što se Djeve Marije tiče, oni je, kao i protestanti, ne poštuju. Današnja moja sagovornica iz ‘Jehovinih svedoka’ je izjavila da je Ona bila prosto inkubator za Hrista, takve bogohulne reči izgovaraju. Međutim, to nije priznak samo ‘Jehovinih svedoka’, svi protestanti odriču poštovanje Majke Božije. Što se tiče zakonskog statusa ove organizacije, da, ona je bila zabranjena u Moskvi, ali su nedavno ponovo dobili dozvolu za svoju delatnost i to je povezano sa njihovom velikom aktivnošću. Zato budite spremni na to da ćete ih susretati sve češće i češće jer oni obećavaju da će pojačati svoju misionarsku delatnost.

 

Mogli bismo još dosta da govorimo na ovu temu, međutim, ukratko smo razmotrili osnovne teme na koje se možemo oslanjati u razovoru sa ‘Jehovinim svedocima’. Pomoć Božiju vam želim, neka vas čuva Gospod.