„Vetiljsko otvaranje u šahu“ (Strukturna analiza jedne od najefikasnije metode rehabilitacije) – Sveštenik Aleksandar Permjakov

Uvod

Ako na vrata vašeg doma dođu nepoznati ljudi i predlože vam da razgovarate sa njima o Bibliji, pitajte ih kako se zove njihova organizacija. Pred vama su najverovatnije ‘Jehovini svedoci’. Hod “od vrata do vrata” je omiljeni metod širenja njihovog učenja. Oni govore da ih tome uči Biblija. Ali, ako počnete čitati Bibliju samostalno, videćete, da su apostoli išli od kuće do kuće samo za vreme Spasiteljevog zemaljskog života. Nakon silaska Svetog Duha, oni su išli, pre svega, u one gradove gde su se nalazile sinagoge. I prve apostolske propovedi čule su se upravo tamo, gde su ljudi znali Zakon i očekivali od proroka obećanog Mesiju. U sinagogama su se apostoli lično upoznali sa onima koji su primili učenje Hrista, a kao posledica toga  hrišćanske zajednice mogle su da se okupljaju u kućama ovih gostoprimljivih ljudi radi zajedničke molitve i lomljenja hleba.

Ponekad su Hristovi učenici išli tamo gde su se okupljali paganski mudraci. Na primer, apostol Pavle je išao na atinski Areopag. U svim drugim slučajevima, propovedanja su bila praćena nekim očiglednim čudom. Na primer, u 3. glavi knjige “Dela Apostolska” govori se o tome, kako je apostol Petar iscelio čoveka hromog od rođenja. Narod, videvši to, ispuni se čuđenjem, i beše van sebe, i eto tada… „Videći to, Petar se obrati narodu: Ljudi Izrailjci, što se čudite ovome ili šta gledate u nas, kao da smo svojom silom ili pobožnošću učinili da ovaj hodi?”(Dela ap. 3:12). A dalje je bila propoved, koja je privodila ljude veri u Hrista.

Šta je zajedničko svim ovim primerima? Apostoli su u vreme propovedi već vladali potrebnom količinom autoriteta za religiozni razgovor. U sinagogi nisu svima dozvoljavali da propovedaju, već samo muškarcima koji su dostigli uzrast odrasle osobe i pritom bili judejske veroispovesti. Apostoli su ove zahteve ispunili. Na atinski Areopag Apostol Pavle je došao kao rimski građanin, znajući antičku filozofiju i retoriku. U svim ostalim situacijama – čudesno proviđenje Božije obraćalo je pažnju ljudi na proste jevrejske ribare, koji su zahvaljujući pomoći Božijoj propovedali ubedljivije od najmudrijih neznabožačkih filosofa.

A šta je sa našim gostima koji sebe nazivaju ‘Jehovinim svedocima’? Oni nikada ne idu po sinagogama, areopazima ili njima savremenim analozima. Sa očiglednim čudima takođe imaju problema. Oni govore da se njihov glavni zadatak sadrži u tome da obrate pažnju ljudi na učenje Biblije. Šta odgovoriti? Ako smo pravi hrišćani, dužni smo da izučavamo Sveto Pismo, ali znači li to da moramo prihvatiti duhovno rukovođenje svih onih, koji nam u kuću dolaze sa Biblijom u rukama? Hajde da odgovorimo sebi na pitanje: A zbog čega hrišćanin treba da izučava Sveto Pismo?

Sveti Jovan Zlatousti je govorio, da je čoveku lako spasiti se uz pomoć Pisma, a spasiti se bez njega nije moguće. Dakle, Pismo nam je dato pre svega da nas rukovodi ka spasenju. Spasenje je, sa tačke gledišta klasičnog hrišćanstva, terapeutsko dejstvo Duha Božijeg na čoveka koje preobražava njegov duh, dušu i telo (1 Sol. 5:23). U priči o milosrdnom Samarjaninu Gospod se pokazuje u liku Samarjanina, koji spasava čoveka od nasilja razbojnika (palih duhova), dovodi ga u gostionicu (Crkvu), da bi se u njoj čovek iscelio od rana (grehova). Zahvaljujući spasenju čovek može živeti večno sa Bogom, u harmoniji sa sobom i drugim ljudima. Dakle, hrišćanstvo pod spasenjem podrazumeva, pre svega, iscelenje duše istinskim znanjem.

Ako je spasenje iscelenje, onda je propovednik sa Biblijom u rukama, po suštini, duhovni lekar. Zamislite, da se na pragu vaše kuće pojave dva čoveka u belim mantilima: ‘Zdravo, mi ćemo sada da vas lečimo!’ Mislim, da će svaki normalan čovek u takvoj situaciji, ako ne zatvori vrata pred nepozvanim gostima, pitati za obrazovanje, medicinski staž, iskustvo sa prethodnih radnih mesta, itd. Opreznost u takvoj situaciji je prirodna, no ta opreznost tiče se našeg smrtnog tela. Kakvu onda opreznost moramo imati u izboru ‘lekara’ naše besmrtne duše?

No, dobro! A ‘Jehovini svedoci’ vam pokazuju Bibliju i govore da im ovaj dokument, dozvoljava da propovedaju. Zatim vam predlažu da izučavate sa njima Sveto Pismo… Obično oni upravo tako i postupaju. Vratimo se primeru sa dva putujuća lekara. Zamislite, vi tražite od vaših propovednika dokument o njihovom medicinskom obrazovanju, a oni vam stavljaju na sto ‘medicinsku enciklopediju’, citiraju vam Hipokratovu zakletvu i predlažu vam da besplatno uradite klistir…

Recite, ako bi se ovo zapravo dogodilo u vašoj kući, koga biste pre pozvali, policiju ili ekipu dežurnih psihijatara? Da. A znate zbog čega veliki broj naših sunarodnika u ovoj situaciji pristaje na ‘klistir’ mozga? Zato što im je to predstavljeno kao potpuno BESPLATNA PROCEDURA. I, bez obzira na to, što svi mi znamo da se besplatan sir nalazi samo u mišolovci, većina želi da veruje u neko izuzetno čudo. A nikakvog čuda nema. Kod ‘Jehovinih svedoka’ je prilično primitivno shvatanje duhovnog života.

U principu, oni ocenjuju duhovnost količinom rada (angažovanjem) koji član provodi u cilju uključivanja novih članova u Organizaciju. Ako čovek ne pije, ne puši, ne psuje, ne bludniči, ne laže i ne krade, onda, usvojivši verovanje organizacije Jehovinih svedoka, čovek može da računa na ovlašćenje da bude učitelj. Ako čovek širi učenje organizacije, onda starešine organizacije zatvaraju oči na neke sitne strasti čoveka. A takve strasti, kao što su sujeta i gordost, se čak, više od svega, stavljaju u službu Organizacije. Po mojim procenama, tek jedna od deset žena jehovistkinja, može reći da u svojoj porodici već ima nekog da obrati. Navodno, muž i deca, roditelji i rodbina muža – svi žive pravim hrišćanskim životom, i znači sada može da se propoveda svim ostalim. U tome bi bila logika. Ali, ako iskreno porazgovarate sa vašim sagovornicima, saznaćete da je u njihovoj kući, pre svega, gomila problema. Muž pije, sin sedi za kompjuterom non-stop danima, kćerka živi čas u jednom ‘probnom’ braku, čas u drugom. Eto gde je mesto za istinski hrišćanski podvig, ali mnogo je jednostavnije pljunuti na’ove bezbožnike’ i krenuti na propoved tamo gde niko ne zna, kakva si ti, u stvari, zavidljiva, svadljiva i dvolična žaba!

Šta se menja u životu ove proste žene, koja je postala ‘blagovesnik’ u organizaciji Jehovinih svedoka? U životu ništa, a u njenoj percepciji – gotovo sve. U svojoj kući, za svog muža u trenerci sa iskrzanim kolenima, ona je “Ljudka”, “Irka” ili uopšte’Hej-ti’! A gle, u vašoj kući ona je, u nekom smislu, ‘prorok’ ili čak ‘apostol’. Ima mnogo ljudi, spremnih da se odreknu mnogo novca, da bi se osećali kao kosmonaut, pripadnik specijalnih jedinica, tv-zvezda. Jehovini svedoci nude ljudima najprivlačnije putovanje u svet ranog hrišćanstva i ispunjavaju im najzanimljiviju ‘ulogu’ ovog putovanja – ulogu apostola ili proroka. Molim, svaka religija nudi nešto slično.

Karakteristično kod Jehovinih svedoka je da oni to nude najjeftinije i rekao bih, čak, na arogantan način. Recite, zbog čega se Serafim Sarovski molio na kamenu hiljadu dana i hiljadu noći, kada se može ugoditi Bogu i dobiti od Njega učiteljska ovlašćenja u komfornoj dvorani kraljevstva usred miomirisnih, kolonjskom vodom triput naprskanih muškaraca i, kao novogodišnja jelka, ukrašenih žena? Jehovinim svedocima je strana strogost pokajanja, njih ne interesuje borba sa strastima i rat protiv duhova zlobe u podnebesju. Da bi se ostvarili kao misionari i apostoli, njima su potrebne dve stvari:

Organizacija, koja odgovara na sva pitanja i ima punomoć da deluje od lica Boga Jehove,

Uši, koje su spremne da sa ushićenjem prihvate sve, što čuju od novojavljenih propovednika.

Da, to su vaše uši! Ako vi sa poštovanjem slušate sve što vam Jehovini svedoci govore, onda, sa jedne strane, vi pomažete ovim ljudima da brže zaborave njima mrske ‘trenerke sa iskrzanim kolenima’, a sa druge strane, vi takođe rizikujete da ‘jeftino i ljutito’ pobegnete od svojih realnih problema u gotovo bajkoviti svet virtuelne misije.

Ako vam se ovo ne sviđa, onda tražite od propovednika koji su se pojavili na pragu vašeg doma dokumente o njihovom bogoslovskom obrazovanju koje im daje pravo da diskutuju sa vama o Bibliji[1]. Međutim, ovde mogu biti izuzeci. Možda Jehovin svedok vaskrsne mrtvog ili ide po vodi ili čini nešto od onog, što je napisano u Mk. 16:17-18. Onda diploma nije potrebna. Ako nema ni diplome ni čuda, onda smelo ispratite sa vrata vaše novojavljene prosvetitelje!!!

Razmislite o tome, da, kada neko reklamira svoju robu po stanovima, onda je za svakog normalnog kupca to uznemirujući signal. Znači, u otvorenoj konkurentskoj sredini ova roba nije likvidna! I zaista, više od svega Jehovini svedoci se boje otvorenih rasprava, a takođe javne i iskrene kritike. Naime, svo njihovo učenje protkano je belim nitima dvostrukih standarda i gordeljivih predubeđenja koja ne podnose transparentnost i diskusiju. Ovo je lako proveriti. Predložite Jehovinim svedocima da dođu u nedeljnu školu za odrasle ili na kurseve katehizacije, da nastupe otvoreno pred onima koji su u stanju da postave komplikovana pitanja. Jehovini svedoci će to odbiti. Oni će reći da ako dođu na takav sup, onda će doći do spora, a hrišćanin ne može da spori! Zamislite Apostola Pavla, koji kaže: ‘Neću ići na Aeropag, jer se tamo okupljaju kritički nastrojeni ljudi’, ili Apostola Petra koji odbija da ide u sinagogu, jer tamo može doći do spora, a hrišćanin ne može da spori. Razumljivo je, da su u sinagogama nastajale najžešće debate, ali upravo u njima propovednici hrišćanstva su se oblačili u silu, loveći rečju vere nove Hristove učenike. Da, i omiljeni citat jehovista: “Ovi pak bijahu plemenitiji od onih u Solunu; ovi primiše riječ svesrdno, svaki dan istražujući Pismo, da li je tako” (Dela ap. 17:11) govori o propovedi Pavla, Sile i Verije u judejskoj sinagogi (v. Dela ap. 17:10), a ne u gostima kod babe Dese iz trećeg ulaza.

 

Zbog čega takav naziv – ‘Vetiljsko šahovsko otvaranje’?

Kada dva čoveka igraju šah, ko obično dobija? Naravno, onaj ko bolje igra, – kažete vi. Dozvolite mi da se ne složim sa vama. Pobeđuje onaj ko ne igra po pravilima. I to je razlog zbog kojeg Jehovini svedoci u bilo kojoj diskusiji na religioznu temu, najčešće izlaze kao pobednici. Kada oni osete pretnju za imidž svoje organizacije onda idu na očiglednu laž,[2] izvrtanje činjenica, manipulaciju sa pojmovima. Oni veoma vole da kritikuju sveštenstvo drugih konfesija, a kada im ukazuju na neprilične strane života starešina jehovista, oni se vređaju, uzimaju na sebe ‘ulogu mučenika’ i stradalnika za istinu. Više o tome ću govoriti u nastavku.

 

Sada vam predlažem da se zamislite nad ovim: kako se može pobediti čovek koji igra bez pravila? Mislim, da ćete se složiti sa mnom ako kažem da postoje dva načina da pobedite takvog čoveka u šahu. Ili da takođe igrate bez pravila, ili da primorate čoveka da igra po opštim i svima razumljivim pravilima. Takmičenje u neprincipijelnosti najgore je od onog što može da učini verujući čovek. A sastavljanje pravila diskusija zajedničkih za sve, molim,vas potpuno mogu dovesti do toga da vaši argumenti svima izgledaju ubedljivije. Zato, pre nego što stupite u razgovor sa Jehovinim svedocima, potrebno vam je da formulišete opšta pravila, a zatim da ih se strogo pridržavate.

Metodologija’Vetiljskog gambita’ govori o principima takvog razgovora sa Jehovinim svedocima, koji treba da im pomognu da misle samostalno i da ne zavise od stihijsko menjajuće veroučiteljske politike njihove organizacije.

Skrenuo bih pažnju da u ovoj knjizi ne postavljam sebi za cilj da svakog čoveka učinim pravoslavnim vernikom. Za to je poteban čitav niz mera, povezanih sa njegovim okruženjem, specifikom porodičnog života, profesionalnom delatnošću i zajedničkim životom u Crkvi. Izabrao sam za razmatranje samo jednu, nazovimo je ‘intelektualnom’ komponentom celovitog procesa izlaska iz sekte i ucrkvenjenja čoveka. Zahvaljujući ovoj tehnici vaš razgovor sa ‘Jehovinim svedocima’ će spolja podsećati na šahovsku igru po utvrđenom scenariju. Međutim, bez unutrašnjeg truda, bez saosećanja prema ovim ljudima koji su se zapleli u mreže sektaške propagande, bez molitve za ove ljude i želje da im služite i nakon njihovog izlaska iz sekte, moja tehnika (čak i ako je izvršena sa pedantnom tačnošću) teško da će vam zaista biti od koristi.

 

1. OSNOVNI POJMOVI
   

1.1. Društvo stražarske kule (“Društvo”, “Organizacija”):

 

Međunarodna verska organizacija sa glavnim upravljačkim centrom u Bruklinu, Njujork. Najpoznatije publikacije – “Stražarska kula” i “Probudite se!”. Osnivačem se smatra Čarls Teiz Rasel, koji je objavio prvo izdanje časopisa “Sionska stražarska kula” u julu 1879. g.

1.2. Jehova:

Ruski (srpski – prim. pr) oblik imena Božijeg. Neke konfesije prednost daju obliku: “Jahve”. U Bibliji postoje i druga imena Božija. Is. 57:15 (“…kome je ime Sveti”)i Is. 63:16 (“…ime Ti je, otkako je vijeka, Izbavitelj naš”). Treba reći da u originalnoj jevrejskoj Bibliji nema samoglasnika. To je razlog zbog čega su Jevreji ime Božije pisali sa četiri suglasnika: JHVH. To se zove tetragramaton.

Koji samoglasnici se ovde mogu postaviti?

Pitanje je složeno, jer su Jevreji davno izgubili način izgovaranja ovog imena. Jedan katolički monah pokušao je da nađe samoglasnike za ovu reč i radi toga se poslužio malim falsifikatom: uzeo je jevrejsku reč Adonaj (Gospod) i samoglasnike iz ove reči (a, o, a) postavio je u tetragramaton.

Dobilo se J-a-H-o-V-a-H, a na ruskom (srpskom – prim. pr.) Jehova. To jest, ovaj izgovor je izmišljen. Smatraju da se reč prevodi kao ONAJ, KOJI JESTE. Iako i prevod nije siguran.

1.3. Jehovini svedoci:

Milioni ljudi, koji pripadaju ovoj religiji. Do 1931. god. bili su poznati kao ‘Istraživači Biblije’.

1.4. Rukovodeći Savet, Rukovodeća Korporacija:

Dvanaest (ili tom broju približno) starijih ljudi u Bruklinu, kojima pripada konačna odluka  po pitanju rešavanja obuke i organizacije, počev od 1976. god.  Do 1976. god. jedan čovek – Predsednik Društva – je uvek donosio sve konačne odluke.

1.5. Čarls Rasel i Džozef Raderford:

 Temeljne osnove ove religije napravila su ova dva čoveka. Primedba: iako Rasela smatraju prvim predsednikom Društva, na 576. stranici u knjizi ‘Objavitelji’ rečeno je, da je čovek po imenu V. G. Konli bio prvi predsednik od 1881. do 1884. god.

Rasel je zvanično postao predsednik tada, kada je Društvo bilo pravno registrovano 1884. godine. Međutim, on je uvek bio pokretačka sila ove religije od početka 1870-tih, i do njegove smrti 1916. godine.

1.6. “Nevidljivo prisustvo Hrista”:

Ovaj pojam odgovara onome, što svi ostali zovu ‘Drugi dolazak Hrista’, pomenuto uJevanđelju po Mateju 24:3. Društvo uči, da se Isus vratio, i njegovo ‘nevidljivo prisustvo’ je počelo 1914. godine. Međutim, oni tumače, da to ‘nije bio njegov lični povratak, čak ni nevidljivo približavanje zemlji, nego usmeravanje njegove pažnje na zemlju, kao Cara koji dejstvuje’.

1.7. “Verni i mudri sluga”:

(V. “Ko je, dakle, taj vjerni i mudri sluga koga postavi gospodar njegov nad svojim domaćima da im daje hranu na vrijeme? Blago tome slugi koga gospodar njegov, došavši, nađe da čini tako. Zaista vam kažem: postaviće ga nad svim imanjem svojim.” Mt. 24:45-47) Ovo je, očigledno, najvažnije mesto Svetog Pisma u učenju Stražarske kule. Radi se o tome, da je razumevanje njene lične misije utemeljeno na načinu tumačenja ovog stiha.

1.8. “Rastuća svetlost”(“Put je pravednički kao svijetlo vidjelo, koje sve većma svijetli dok ne bude pravi dan.” Prič. 4:18):

“Rastuća svetlost” – tehnički pojam u polemici sa Jehovinom svedocima. Kod njih označava princip zakonite izmene elemenata veroučenja.

1.9. “Umišljenost Čarlsa Rasela da je Apostol”:

Tvrdnja osnivača Društva stražarske kule Čarlsa Rasela da njegovo tumačenje Biblije predstavlja samu Bibliju. Ovaj tekst je za rukovodioce sekte vredan dokaz prisustva u organizaciji SOPSTVENOG PREDANJA STARACA (v. Mt. 15:1-9), koje se može sa uverenošću nazvati ‘Raselovo predanje’. Tekst nam pokazuje, da je Rasel svoje tekstove smatrao bogonadahnutim. U majskom broju Stražarske kule za 1995. god. direktno se kaže da je “naporima brata Rasela upravljao sveti duh Jehove”. (str. 17) A to je već odobrenje Raselovog učenja od strane savremenih jehovista.

1.10. “Kritika društva Stražarske kule”:

Po shvatanju običnih jehovista, kritika njihove organizacije znak je nedostatka duhovnosti njihovih oponenata. Pritom, sami Jehovini svedoci ne ustežu se da bespoštedno kritikuju tradicionalne religije, a ponekad čak i kleveću njihove predstavnike. U razgovoru sa Jehovinim svedocima preporučujemo da pribegnete kritici pojedinih članova društva samo u slučaju, ako oni sami počnu da vređaju neke pravoslavne (ili drugih konfesija) sveštenoslužitelje. U suštini, istina ne strada od kritike. Sumnje se boji samo onaj čovek, koji ima sumnju, da se ‘kralj’ njegovog ubeđenja može naći go.

2. KAKO JE SVE POČELO?
   

Jednom prilikom me je jedan pozvao sveštenik da dođem u seosku školu u kojoj je učitelj matematike bila ‘Jehovin svedok’. Nazovimo je Galina. To je bila mlada, očaravajuća i veoma aktivna žena koja je očarala rukovodstvo škole. Oko nje je spontano nikao sektaški kružok u koji je ušla skoro sva seoska inteligencija. Kada su saradnici okružnog odbora za nacionalno obrazovanje saznali za to, došli su da dovedu stvari u red, ali Galina je govorila tako ubedljivo i lepo da je školskim vlastima ostalo samo da se udalje, ogradivši se preporukom – ‘biti budan i oprezan’. Nakon toga sam došao ja. Predložio sam školskoj administraciji da organizuje otvoren susret, gde bi svi koji žele mogli da se izjasne ‘za’ i ‘protiv’ organizacije ‘Jehovini svedoci’. Galina je došla sa tri učitelja koji su se spremali da stupe u sektu. Na našem susretu bili su prisutni direktor škole, zamenik direktora, lokalni sveštenik i učitelj veronauke.

Bilo mi je potrebno da za jedan susret ubedim sve prisutne u to, da se oni nisu suočili sa mirnom religijom, već sa realnom opasnošću.

Nakon što smo se svi upoznali, pitao sam Galinu o nazivu organizacije ‘Jehovini svedoci’.

1. Ja: Ime Boga ‘Jehova’ mi je jasno, ali reč ‘svedok’izaziva pitanja. Naime, ‘svedok’ je onaj, ko nastupa na sudu. On mora govoriti istinu barem tokom suda. Pri čemu, ako uzmemo tradicionalno ‘Rimsko pravo’, onda je svedok realno rizikovao istim onim kao i optuženi. Na primer, vodi se sudski postupak u kome se razmatra predmet o krađi nečijeg roba. Ako bi krivica optuženog bila dokazana bio bi osuđen na novčanu kaznu. Ako bi se u ishodu sudskog saslušanja dokazalo, da svedok laže, prema njemu bi se primenjivale iste kaznene sankcije, kojih se pribojavao optuženi. Prema ovome, laganje na sudu je bilo veoma opasno. A može li ‘Jehovin svedok’ da laže na sudu?
2. Galina: Ne, ne može.
3. Ja: A postoje li situacije u kojima Jehovin svedok može lagati?
4. Galina: Ne, to nije moguće. Sluga Božiji mora govoriti istinu i ništa osim istine!
5. Ja: Uvek?
6. Galina: Uvek!
7. Ja: Odlično. Spremni ste da govorite istinu. Vi imate ovlašćenja da ovde svedočite o učenju organizacije?
8. Galina: Da. Ja sam aktivni član ove organizacije. U Bibliji je napisano, da smo dužni da propovedamo, svedočimo o istini čak do krvi.
9. Ja: To je jasno. Reč je o drugom. Može li se reći da je vaše mišljenje u potpunosti istovetno učenju Društva stražarske kule? Ili vi imate lično viđenje učenja Biblije?
10. Galina: Ne treba me predstavljati kao nekog praznoglavog zombija koji uči automatski. Moje shvatanje učenja Biblije potpuno odgovara učenju organizacije ‘Jehovinih svedoka’, ali to uopšte ne znači da nemam lično mišljenje. Ranije sam bila pravoslavna i sve prihvatala na veru. Međutim, kada su ‘Jehovini svedoci’ počeli da izučavaju sa mnom Bibliju, uvidela sam da Pravoslavlje izvrće hrišćansko učenje, a ‘Jehovini svedoci’ uče strogo po Pismu. Osim toga, način života ‘Jehovinih svedoka’ izgleda mi pravilniji. Oni ne samo da uče po Bibliji, nego i žive po njoj. Zbog toga sam posle dugog izučavanja Biblije svesno primila krštenje u ovoj organizaciji. I sada moje mišljenje potpuno odgovara onome, čemu uči Biblija i organizacija ‘Jehovinih svedoka’.
11. Ja: A organizacija ‘Jehovinih svedoka’ može lagati?
12. Galina: O čemu govorite? Naravno da ne može!!!
13. Ja: Divno. Hajde da sumiramo rezultat. Vaše shvatanje Biblije u potpunosti se slaže sa učenjem ‘Jehovinih svedoka’. Vi lagati ne možete. Organizacija lagati ne može. Onda između vas i organizacije ne sme biti protivrečnosti. Da li sam vas pravilno shvatio?
14. Galina: Apsolutno.
15. Ja: A zbog čega smatrate, da samo ‘Jehovini svedoci’ razumeju Bibliju pravilno? Vama su poznata učenja drugih hrišćanskih konfesija?
16. Galina: Ponavljam, da sam bila pravoslavna, tako da imam sa čime da napravim poređenje. Druge religije smo takođe proučavali…
17. Ja: Proučavali ste ih u organizaciji ‘Jehovinih svedoka’?
18. Galina: Da! Ja nemam potrebu da obilazim sve denominacije da bih odabrala za sebe istinitu veru. ‘Jehovini svedoci’ su mi rekli da ako nađem konfesiju koja više sledi Bibliju, nego organizacija ‘Jehovinih svedoka’, onda treba da idem tamo gde je čistije biblijsko učenje.
19. Ja: Vrlo dobro. Vi smatrate da su ‘Jehovini svedoci’ jedinstveni po tome, što slede samo Bibliju?
20. Galina: Da.
21. Ja: Ali baptisti, adventisti i ostali protestanti takođe tvrde da slede Bibliju?
22. Galina: Kako to oni slede Bibliju, ako ispovedaju nebiblijsko učenje o Trojici, o odvojenom postojanju duše i tela i o večnom mučenju grešnika?
23. Ja: A ko je osiguran na nepogrešivost? Čak su i Apostoli grešili. Pogledajmo šta kaže Biblija: “Onda oni koji bijahu sabrani pitahu ga govoreći: Gospode, hoćeš li u ovo vrijeme uspostaviti carstvo Izrailjevo?” (Dela ap. 1:6) Vidite?

Apostoli su mislili, da Hristos treba da ih iskoristi radi obnove jevrejskog carstva. A šta im je Hristos odgovorio?

„A on im reče: Nije vaše znati vremena i rokove koje Otac zadrža u svojoj vlasti” (Dela ap.1:7).

Iz ovog odlomka vidimo, da čak ni sami apostoli nisu do kraja razumeli Hristovo učenje. Šta tek govoriti za adventiste, baptiste, pentakostalce?

24. Galina: Ali kod svih tih ljudi nisu prosto greške, oni imaju učenja koja uopšte nisu saglasna sa Biblijom!!! To se takođe odnosi na pravoslavce i katolike.
25. Ja: Želite reći da su ti ljudi – jeretici?!
26. Galina: Uopšte gledano, ‘Jehovini svedoci’ u praksi ne koriste reč ‘jeres’. ‘Jeres’ predstavlja svesno odstupanje od dogmata vere, koje predlaže drugačiji pristup religioznom učenju; izdvajanje nove zajednice iz sastava crkve. Po suštini, ova reč je sinonim reči ‘sekta’. Na primer, u Delima apostolskim 24:5 u jednom prevodu Pavle se naziva ‘kolovođa nazarejske jeresi’, u prevodu Novi svet–’kolovođa nazarećanske sekte’.
27. Ja: Postoje i druga značenja ove reči. U Poslanici Galatima 5:19-21 vidimo, da je jeres nazvana „djelom tijela” u nizu drugih grehova, kao što su blud i ubistvo. Među tekstovima Stražarske kule našao sam takve, koji govore o jeresi upravo u ovom značenju.

„Epafras se molio da oni (Kološani) stanu „s čvrstim uverenjem s obzirom na svu Božju volju”. Oko njih su bile jeresi i razorne filozofije, od kojih su neke imale varljiv izgled pravog obožavanja.”(Stražarska kula. 2000. 15 decembar, „Moli se za čvrsto uverenje” str. 21.)

„Postavlja se pitanje: kako se dogodilo da crkva, koja je u prvom veku svog postojanja pala u jeres, postane tako moćna i uticajna? Kako  su na mesto prostote i smirenja Hristovog i njegovih prvih sledbenika došli gordost i raskoš?”(Čovečanstvo u potrazi za Bogom [rus.]. 2006 g. gl. 11. Veroodstupništvo: put u ćorsokak. str. 271.)

Vidite? U ovim tekstovima Stražarske kule ‘jeres”’ je prikazana kao apsolutno zlo. A vaše objašnjenje pokazuje relativan karakter tog zla. Na primer, izgubio sam novčanik sa novcem. To je loše za mene, a za onoga koji ga je našao, to je velika radost! Ja mislim, da ako budemo diskutovali o ovoj reči u tako relativnom značenju, na kraju ćemo se zbuniti. Hajde da odlučimo, da je ‘jeres’ u kontekstu naše besede –„djelo tijela”, a to znači, da jeretik „neće naslijediti Carstva Božijega”(Gal. 5:21). Slažete li se sa mnom?

28. Galina: Da, slažem se!
29. Ja: A kako vi razlikujete jeres od greške? Ja imam poznanike, bivše ‘Jehovine svedoke koji tvrde da je glavna razlika jeresi i greške u tome, ko tu jeres ili grešku ‘izgovara… Ako pogrešno govori ‘Jehovin svedok’, onda je to greška, a ako pogrešno govori čovek, koji ne pripada organizaciji ‘Jehovinih svedoka’, onda je to jeres. Zar nije tako?
30. Galina: Ne, to nije tako. Nije baš tako…
31. Ja: ‘Jehovini svedoci’ mogu govoriti jeres?
32. Galina: Ne, ne mogu.
33. Ja: A baptisti, adventisti, itd. mogu da pogreše?
34. Galina: Da, mogu.
35. Ja: Dozvolite da vas podsetim da ste bukvalno pre jedan minut rekli: Ali kod njih nisu prosto greške, oni imaju očigledne jeresi, koje uopšte nisu saglasne sa Biblijom!!! To se takođe odnosi na pravoslavce i katolike.
36. Galina: (već nemirnog pogleda) Ja ne isključujem mogućnost da protestanti, katolici i pravoslavci mogu da pogreše, ali kod njih postoje i jeresi. Kod ‘Jehovinih svedoka’ jeresi nema.
37. Ja: Jasno. Treba napraviti ispravku. ‘Jehovini svedoci’ se razlikuju od svih ostalih samo po tome, što su sve njihove netačne tvrdnje greške, a protestanti, katolici i pravoslavci mogu ili da pogreše ili da govore jeres? Je li tako?
38. Galina: Nije baš tako… Ovde treba pojasniti… (U nastavku je usledila nova demagogija, koja je ukazivala na to, da Galina nema spreman odgovor na ovo pitanje. Morao sam da je prekinem.)
39. Ja: Da li sam vas pravilno razumeo, da se jeres razlikuje od greške odnosom prema Bibliji? Jeres protivreči Bibliji, a greška je prosto netačno formulisana biblijska istina?
40. Galina: Tačno. Osim toga važna je motivacija. Jeres uvek predstavlja tvrdoglavo protivljenje Bogu, odricanje da se ispuni njegova volja, a grešku može da napravi veoma iskren verujući čovek, koji još nije zreo za “jasniju svetlost” istine.
41. Ja: Jasno. Saglasno vašoj logici među ‘Jehovinim svedocima’ nema neiskrenih ljudi, to jest onih koji bi u svojoj tvrdoglavosti govorili jeres, a u drugim konfesijama ima takvih ljudi!?
42. Galina: Da, Bog čisti Svoju organizaciju od takvih ljudi.
43. Ja: Zašto baš vašu organizaciju ‘Jehovinih svedoka’ Bog čisti, zašto ne čisti druge organizacije?
44. Galina: Zato što smo mi više od drugih konfesija zainteresovani za izučavanje Biblije.
45. Ja: Ali osnivač organizacije ‘Jehovinih svedoka’ Čarls Rasel smatra drugačije. Pročitajte, molim vas, sledeći tekst (Stavljam pred Galinom list A4 formata, na kojem je napisana izjava Čarlsa Rasela, osnivača organizacije Jehovinih svedoka. Isti takav primerak delim svim svedocima našeg razgovora):

“Šest tomova moje [Čarlsa Rasela – osnivača organizacije “Jehovinih svedoka”] knjige ‘Izučavanje Pisama’ je praktično Biblija, sačinjena po temama, od kojih se svaka potvrđuje biblijskim tekstovima. Možemo je nazvati tematskom Biblijom. Drugim rečima, to nisu prosto komentari na Bibliju, nego sama Biblija… Ljudi su nesposobni da razumeju volju Božiju bez moje knjige. Čak i ako je čovek čitao ‘Izučavanje Pisama’ u toku deset godina i ako ostavi moju knjigu i pokuša da čita samo Bibliju, iskustvo će pokazati: kroz dve godine biće u potpunoj tami. Sa druge strane, ako on krene da čita samo ‘Izučavanje Pisama’ i one izvore koji su tamo dati, čak i ne otvarajući Bibliju, za dve godine biće u svetlosti, jer će videti svetlost Pisma”[3].

Ja ovu tvrdnju nazivam “umišljenošću Rasela o sebi kao apostolu”. Jel vidite? Osnivač Društva stražarske kule tvrdi, da je njegovih šest tomova praktično Reč Božija. Ako na samom delu budete samostalno čitali Bibliju, bez njegove pomoći, bićete u tami!

I obratno: ako vi, ne otvarajući Bibliju, budete izučavali stvaralaštvo Rasela, poznaćete istinu.

46. Galina: Rasel je napravio svojevrsnu simfoniju na biblijske tekstove, to jest, za svaku temu odabrao je potrebne odlomke. Od njihove preraspodele suma se ne menja i zato reč Božija nikako neće biti povređena takvim obraćanjem ka njoj!
47. Ja: Navedimo primere iz ‘stvaralaštva Rasela’:

“Alkion – centralna, najpoznatija zvezda u sazvežđu Plejada… Alkion je, osim toga, koliko je to naukom istraženo, “ponoćni presto”, koji je centar celog gravitacionog sistema odakle Svemogući upravlja svojom vaseljenom…”.[4]

“Zaista, očekuju se velike stvari, o kojima treba govoriti, što mi i radimo: u toku 26 godina sve postojeće vlade će pasti i nestaće. Prema očiglednom dokazu onoga, što Biblija govori o vremenima neznabožaca, smatramo za neospornu istinu, da će se konačni kraj ovozemaljskih carstava i potpuno uspostavljanje Carstva Božijeg završiti krajem 1914. godine od Hristovog Rođenja.”[5]

Ovo je iz šest tomova Raselovih izučavanja Pisama. Zanimljivo, gde se to u Bibliji govori da Svemogući upravlja Vaseljenom sa Alkiona? I gde su to 1914. godine nestala carstva ovoga sveta i gde je počelo Carstvo Božije?

48. Galina: Za nas Rasel nije sada autoritet. Taj čovek je živeo pre više od sto godina, i nije nam jasno zbog čega treba da odgovaramo na tvrdnje nekog čudaka.
49. Ja: A evo šta govori vaša literatura za Rasela (ponovo delim svima prisutnim listove sa tekstovima iz literature Jehovinih svedoka):

A) ‘Čarls Taze Rasel – prvi predsednik Društva stražarske kule, čijoj veri treba da podražavamo’[6].

B) ‘Da Rasel nije bio veran Reči Božijoj, ne bi bilo ni reči o tome, da Bog kroz njega dejstvuje (Jer. 23:28; 2 Tim. 3:16,17). Ne bi mogao poslužiti Bogu ni čovek koji se bojao da propoveda ono, što je, kako je on video, jasno rečeno u Bibliji (Jez. 2:6-8). Ne bi postao koristan Bogu ni častoljubac, koji pomoću biblijskih znanja traži slavu sebi (Jn. 5:44)’[7].

50. Galina: (zbunjeno) Ovde se uopšte ne govori da je on za nas autoritet.
51. Ja: Aha, to jest, vi predlažete vašoj braći i sestrama da podražavaju čoveku koji nije autoritet za vas?! Sjajno! A imam još nekih zanimljivih izjava iz Stražarske kule:

V) “Sudeći po rezultatima, nema sumnje u to, da je naporima brata Rasela i njegovih saradnika upravljao sveti duh Jehove”.[8]

U Stražarskoj kuli za 1. maj 1922. godine (str. 132) generalno se govori, da je sam Rasel bio ‘verni i mudri sluga’, što znači, da je samo on imao ovlašćenja od Jehove „da daje duhovnu hranu na vreme“ (v. Mt. 24:45-47). Ovde pak drugi predsednik Društva stražarske kule tvrdi da negiranje toga, da je Rasel bio „verni i mudri sluga” Isusa, znači odricanje od Gospoda”.

I na kraju: “Tokom celog svog života Rasel je za nas bio “Društvo”. Sva aktivnost se vrtela oko njegove neumorne istrajnosti u ispunjavanju volje Božije”. Objavitelji, 1993. gl 6., str. 62.

Knjiga ‘Objavitelji’ tvrdi, da je Rasel predstavljao samo “Društvo” stražarske kule, a vi govorite da on za vas nije autoritet. Onda ni Društvo stražarske kule za vas nije autoritet!? Ili možda nije autoritet u potpunosti?

52. Galina: Za mene je glavni autoritet Biblija. Ja cenim organizaciju Stražarske kule upravo zbog toga, što ona sledi Bibliji. A u to, da je Rasel ‘društvo’ ili „verni i mudri sluga”, mi sada ne verujemo.
53. Ja: Sjajno. Za vas je glavni autoritet Biblija. Čarls Rasel tvrdi da, ako izučavate Bibliju bez njegovih šest tomova “Izučavanja Pisama”, nećete moći poznati istinu. Vi to odričete kao jeres. Međutim, vi ste obična objaviteljka, a Rasel osnivač organizacije, prvi predsednik Društva stražarske kule, izabranik, onaj koji ulazi u broj 144 000 pomazanika Božijih, koji po vašem učenju čine nebesku vlast u Carstvu Jehove. Osim toga, Rasel je predao mnoštvo jedinstvenih verovanja svojoj verskoj zajednici. Kome da verujemo?
54. Galina: Rasel nije imao jeresi, on je grešio. Pogledajmo tekst Priče Solomonove 4:18: „Put je pravednički kao svijetlo vidjelo, koje sve većma svijetli dok ne bude pravi dan”. Ovde je opisan princip, pomoću kojeg Bog postepeno otkriva svoju istinu ljudima. Tako je Rasel pisao svoje radove u vreme kada je Jehova tek odškrinuo zavesu svoje istine. Iz godine u godinu Jehova izliva na nas sve više i više Božanstvene svetlosti i zato mi sada bolje razumemo ono, što nam je On hteo reći.
55. Ja: Galina, već počinjete da budete lukavi jer ste najpre definisali jeres kao očigledno odstupanje od Biblije, a greška – to je prosto netačna formulacija. Kako je, po vama, izjava Rasela saglasna sa Biblijom? Gde to piše u Bibliji da moramo čitati radove pastora Rasela?
56. Galina: Niste me pravilno shvatili. Vama je veoma komplikovano shvatiti razliku između jeresi i zablude zbog vašeg predubeđenja….
57. Ja: Vi smatrate, da imam prema vama predubeđenje? Pa, dobro…Hajde, u vidu izuzetka, da ‘apostolsku’ tvrdnju Rasela nazovemo greškom. Međutim, u onom tekstu nalaze se dve provokativne ideje:

A) Rasel je smatrao: ako čovek samostalno čita Bibliju, neće moći poznati Boga.

B) Rasel je smatrao: ako čovek umesto Biblije bude čitao njegovih šest tomova, biće u svetlosti…

Šta vi mislite, da li je Rasel pogrešio u prvom slučaju ili u oba?

58. Galina: Rasel je pogrešio u oba slučaja.
59. Ja: A ne čini li vam se prva izjava ispravna? Zar čovek koji samostalno izučava Bibliju može da je razume bez tuđe pomoći?
60. Galina: Ako čovek želi da zna istinu, onda će je uz pomoć Biblije saznati. Biblija je napisana za proste ljude, ne od strane filozofa, nego običnih ribara… I ne mislim, da su prosti, slabo obrazovani učenici Hristovi sastavljali svoje tekstove za mnogo pametne ljude.
61. Ja: Odlično. Hajde da pogledamo sada još nekoliko tekstova iz Stražarske kule:

‘Po volji Boga Jehove, Biblija je napisana na takav način da je neophodno stupiti u vezu sa Njegovim ljudskim kanalom da bi se mogla potpuno i pravilno razumeti’[9].

‘Na taj način, Biblija je organizaciona knjiga i pripada hrišćanskoj kongregaciji kao organizaciji, a ne ljudima, nezavisno od toga, koliko iskreno su oni uvereni u to, da mogu da protumače Bibliju. Iz tog razloga Biblija ne može biti pravilno shvaćena bez objašnjenja vidljive organizacije Jehove’.[10]

Tako da se savremeno učenje Društva stražarske kule (o Bibliji) razilazi sa shvatanjem Rasela samo u jednom pitanju: Ko je zakoniti autoritet po pitanju pravilnog tumačenja i razumevanja Biblije? Rasel je, kao ‘Veliki mudri sluga’ smatrao da je u pitanju on sam. Savremeni Jehovini svedoci smatraju autoritetom Rukovodeći savet… Kažite, Galina: a za koje je to zasluge Bog darovao Društvu stražarske kule sposobnost da pravilno objasni Bibliju?

58. Galina: (Ovde je počela šuplja demagogija u čijem cilju je bilo očigledno stremljenje da se tema zapričava, izađe iz opasnog udara. Galina je mnogo govorila o svom shvatanju organizacije, o pijanim sveštenicima koji voze skupe automobile, o tome kako se ona od tada izmenila, kako je počela da posećuje skupove Društva stražarske kule. Izvinio sam se i opet je prekinuo…)
59. Ja: Niste odgovorili na moje pitanje: za koje je to zasluge Bog darovao Društvu stražarske kule sposobnost da pravilno objasni Bibliju? Izgleda da vi prosto ne poznajete ovu doktrinu vaše organizacije…

„Ko je, dakle, taj vjerni i mudri sluga koga postavi gospodar njegov nad svojim domaćima da im daje hranu na vrijeme? Blago tome slugi koga gospodar njegov, došavši, nađe da čini tako. Zaista vam kažem: postaviće ga nad svim imanjem svojim” (Mt. 24:45-47). Da li ste upoznati s tim,  kako Društvo stražarske kule tumači ovaj tekst?

60. Galina: Znam taj tekst… Iskreno govoreći, zaiste ne razumem, na šta mislite.
61. Ja: “Ko je, dakle, taj vjerni i mudri sluga [organizacija], koga postavi [Isus] nad svojim [sledbenicima], da im daje [duhovnu] hranu na vrijeme? Blažen je taj sluga [organizacija] koga [Isus], došavši [1914. godine], nađe da čini tako! Zaista vam kažem: [s proleća 1919. godine] postaviće ga [Organizaciju stražarske kule] nad svim [zemaljskim] imanjem svojim” (Mt. 24:45-47).[11] U ovom tekstu dato je specifično tumačenje Pisma, iz kojeg se vidi, da je 1919. godine Organizacija Jehovinih svedoka dobila ovlašćenje od Jehove da raspolaže celokupnom svojom zemaljskom imovinom i upravo na osnovu ovog imenovanja, Društvo stražarske kule tumači Bibliju ispravno. Slažete li se sa ovim?
62. Galina: Slažem se.
63. Ja: Vi zaista verujete, da je Hristos obratio svoju pažnju na zemlju 1914. godine, a 1919. dao istraživačima Biblije ovlašćenje da uče od lica Jehove?
64. Galina: Da, lično sam ubeđena, da je to tako bilo.
65. Ja: A ne čini li vam se čudnim, da vas Isus Hristos nije odmah blagoslovio? Zašto je On čekao pet godina?
66. Galina: Ne znam, o tome nisam razmišljala posebno.
67. Ja: Mislim, da će vam biti zanimljivo da nađete odgovor na ovo pitanje (pružam Galini i svima prisutnim još jedan list sa tekstom iz literature Jehovinih svedoka):

[Jehovini svedoci] su prodali sebe zbog nepravilnih običaja i pali u ropstvo svetskog carstva krive religije [organizacije Satane] … Ovaj poseban slučaj desio se u toku Prvog svetskog rata 1914-1918.[12]

1919. godine [Jehovini svedoci] napustili su organizaciju satane… (“Stražarska kula” od 15. avgusta 1991. god., str. 17).

Dakle, Jehovini svedoci su od 1914. do 1919. godine pripadali organizaciji satane, što znači, da su bili satanisti…

68. Galina: Gde ste uzeli ove tekstove? Pokažite mi originale!
69. Ja: Uzeo sam ove tekstove na internetu, dostupne svakom. Vi se takođe možete tamo upoznati sa ovim materijalima…
70. Galina: Na internetu je mnogo laži.
71. Ja: Tačno, ali to uopšte ne znači da ovi tekstovi ne pripadaju autorstvu ‘Jehovinih svedoka’.
72. Galina: To su lažni tekstovi. ‘Jehovini svedoci’ nisu mogli tako nešto napisati!
73. Ja: Vi smatrate, da sam ih ja napisao?
74. Galina: Ne, ali ste pali na udicu nekih kritički nastrojenih ljudi…
75. Ja: A vi lično poznajete ove ljude?
76. Galina: Ne, ne znam i ne želim ih znati
77. Ja: Znači, vi ih, lično ih ne poznajući, optužujete za klevetu! Da li pamtite kako se vi nazivate? Vi ste ‘Jehovin svedok’, koji uvek mora da svedoči istinu… Da li ste spremni da odgovarate za svoje reči?
78. Galina: Jesam.
79. Ja: Onda ćete morati da dokažete da su ti ljudi klevetnici! Donesite nam sami originale Stražarske kule i pokažite, da u ovim brojevima nema onoga, što je napisano na internetu. U tom slučaju mi ćemo vam se izviniti i više nikad nećemo koristiti ove tekstove, znajući da je to laž.
80. Galina: To, što nemam originale ovih tekstova, uopšte ne znači, da ove kopije nisu lažne.
81. Ja: Tačno. Kako je lepo imati posla sa učiteljem matematike. Znači, vi ste saglasni sa mnom u tome, da nemajući originale ovih tekstova na engleskom jeziku, to nije dokaz da su kopije ovih prevoda – laž. Ja vam ostavljam kopije ovih tvrdnji Stražarske kule radi toga, da možete kasnije u normalnim uslovima da ih proučite i pronađete ‘alibi za ove materijale. Znam da će vaše istraživanje biti iskreno. Da je reč o tvrdnjama iz Pravoslavnog katihizisa, onda bih ja morao proveriti izvore. Međutim, ‘Jehovin svedok’ ste vi, a Stražarska kula je vaš zvanični list. Vi ste na samom početku našeg dijaloga tvrdili, da vaše shvatanje spasenja potpuno odgovara mišljenju Društva stražarske kule. Sada ćete imati mogućnost da pokažete tu solidarnost sa organizacijom. A sada želim da obratim vašu pažnju na još jednu činjenicu. Jehovini svedoci uvek iznose u svojoj literaturi samo deo priče o vernom i mudrom slugi. Međutim, ona ima nastavak. Pogledajmo, kako se završava ta priča:

„Ako li taj rđavi sluga reče u srcu svome: Neće moj gospodar još zadugo doći; i počne tući drugove svoje, a jesti i piti s pijanicama; Doći će gospodar toga sluge u dan kada se ne nada, i u čas kada ne misli, i rasjeći će ga napola, i daće mu udio sa licemjerima; ondje će biti plač i škrgut zuba” (Mt. 24:48-51). Šta vi mislite, zašto ‘Jehovini svedoci’ propuštaju ovaj važan biblijski tekst?

82. Irina Petrovna (direktor škole): Jasno je, jer po učenju Stražarske kule od 1914. do 1919. godine organizacija Jehovinih svedoka bila je u organizaciji satane.
83. Natalija Viktorovna (učitelj veronauke): Ispada da su Jehovini svedoci preobratili tekst Mt. 24:48-51 u njima veoma neugodno proročanstvo. Ako je Hristos došao, kako govore Jehovini svedoci 1914. godine,[13] onda Ga Jehovini svedoci nisu mogli ni sresti, jer su bili u organizaciji Satane do 1919. godine. A to, saglasno tekstu Mt. 24: 48-51 znači, da je društvo Jehovinih svedoka „zli sluga”, kojeg će gospodar „rasjeći napola, i daće mu udeo sa licemjerima; ondje će (za organizaciju ‘Jehovinih svedoka’) biti plač i škrgut zuba”.
84. Ja: Tačno! A prava intriga počinje onda, kada saznamo, da je osnivač organizacije Čarls Rasel umro 1916. godine, to jest…
85. Irina Petrovna (direktor škole): … To jest u periodu, kada su ‘Jehovini svedoci’ još bili satanisti.
86. Ja: I to ste tačno primetili! A šta govori tekst Stražarske kule: ‘Čarls Taze Rasel – prvi predsednik Društva stražarske kule, čijoj veri treba da podražavamo’[14].
87. Galina: Šta vi to buncate? Kakav je to on satanist? Šta izmišljate? Vi ste prosto neobjektivni prema ‘Jehovinim svedocima’!
88. Ja: Mi ništa ne izmišljamo. Prođite po citatima, pogledajte originale Stražarske kule i videćete da se mi oslanjamo samo na literaturu vaše organizacije. A što se tiče neobjektivnosti – vi ste nepravedni. Kada sam govorio sa vama o tome, da se jeres razlikuje od greške odnosom prema Bibliji, razjasnili smo, da jeres protivreči Bibliji. Jel tako?
89. Galina: Tačno!
90. Ja: Dakle: Čarls Rasel je iskazao mnogo misli, koje su protivrečne Bibliji, ali smo odlučili da napravimo izuzetak za njega. Dopustili smo da je to od svega samo greška. Ako bi reč išla ne o Čarlsu Raselu, nego, na primer, o Konstantinu Velikom ili Grigoriju Bogoslovu onda ne biste bili tako snishodljivi! Vi nalazite u predstavnicima drugih konfesija bilo koji povod, da osudite, razotkrijete, razobličavate! Ko se od nas tako neobjektivno odnosi prema drugome?
91. Galina: Vi želite da pokolebate moju veru! Došli ste da me iskušate!
92. Ja: Ne da iskušamo, nego da ispitamo. Jer je tako napisano u Bibliji:

“Ispitujte duhove jesu li od Boga” (1. Jn. 4:1)

Mislim, ako ste vi od Boga, onda se na vas odnose reči Pisma: “Oružje našega vojevanja nije tjelesno nego silno Bogom za rušenje utvrđenja, obarajući pomisli i svaku oholost, koja ustaje protiv poznanja Božijega, i pokoravajući svaku pomisao na poslušnost Hristu, te smo gotovi kazniti svaku neposlušnost kada se ispuni vaša poslušnost” (2. Kor. 10:4-6).

Ako vi imate ovo oružje, nemate se čega bojati…

93. Galina: A ja se ničega i ne bojim! (Iako je po svemu bilo očigledno da je zbunjena. Zatim je izbila redovna gnevljiva osuda prema pravoslavnom sveštenstvu, očigledno misleći da ćemo to doživeti kao projavu bestrašća. Međutim, na licima učitelja koji su ranije pokazali interesovanje za sektašku veru odražavala se tako očigledna sumnja da je Galina odlučila da promeni taktiku i odvede razgovor na njen poznati teren. Odlučila je da govori o Trojici. Međutim, tu sam je prekinuo…)
94. Ja: Ja ću sa vama obavezno da porazgovaram o Trojici kasnije, ako vi to zaželite, ali prvo morate da dokažete da ste kompetentni da razmatrate bogoslovska pitanja. Vi uopšte nećete sporiti o Gausovoj teoremi sa nekim ko se ne razume u matematiku? Tako i ovde, ako vi zaista predstavljate Božiju organizaciju onda smo dužni smireno da prihvatimo vaše shvatanje Trojice i drugih učenja. A ako ste vi lažljivi „zli sluga” onda će svako vaše tumačenje Pisma biti lažno. Zato prvo želimo da se uverimo da ste vi od Boga!
95. Galina: Ali vi verujete u hrišćansku Trojicu?
96. Ja: Da, bezuslovno…
97. Galina: Znači, vaša vera protivreči Božijem otkrovenju, jer Biblija govori da je Isus prvo stvorenje Boga, a duh – Božija sila. A vi smatrate da je hrišćanski Bog nekakva troglava aždaja. Vaše sujeverno shvatanje tako važnih pitanja hrišćanske vere kao što je Trojica pokazuje vašu neduhovnost. A to znači da vi ne možete suditi o takvim duhovnim pojavama kao što je organizacija ‘Jehovinih svedoka’.
98. Ja: Mi nikome ne sudimo. Vama je Bog Sudija. Naprotiv, hteo bih iskreno da se zahvalim za neprocenjivu pomoć koju ste nam pružili u pravilnoj oceni vaše organizacije. Literatura Društva stražarske kule nam je pomogla da izbegnemo spletke i glasine, a vi ste nam pomogli da pravilno razumemo tekstove Stražarske kule. Sada nam je ostalo nejasno samo jedno pitanje koje se odnosi na vaše misionarsko služenje.

Pretpostavimo, da je Hristos 1919. godine na samom delu izabrao vas i blagoslovio vašu organizaciju da bude ovlašćeni predstavnik Njegovog carstva na zemlji. Međutim od 1919. do 2011. godine Jehovini svedoci su izmenili oko 50 svojih učenja. Preporučujem da vidite još jedan tekst: “Svaka izmena doktrina govori o nebogonadahnutom izvoru ovih doktrina i o nastojanjima rukovodilaca da usaglase nastala neslaganja.”[15] Tako da se sada u potpunosti možete nazvati odstupnicima i izdajnicima.

99. Galina: A koja smo to učenja mi izmenili? Navedite primere.
100. Ja: Naravno. Najizrazitija izmena doktrine je učenje o tome, da je Čarls Rasel „verni i mudri sluga”. Do 1895. godine „Istraživači Pisma”nisu smatrali njega lično „vernim slugom”, ali od 1895. godine oni su izmenili svoje prvobitno mišljenje[16] (v. „Objavitelji”, 1993. g., str. 143.). On je sebe smatrao „vernim i mudrim slugom” od 1895. do 1927. godine, to jest u toku 32 godine. 1922. godine drugi predsednik organizacije izjavio je da odricanje učenja o Raselu, kao o „vernom i mudrom slugi Jehove” predstavlja odricanje Samog Jehove[17]. Sada vi učite drugačije. Vi smatrate samu organizaciju „vernim i mudrim slugom Jehove”. Je li tačno?
101. Galina: Tačno je.
102. Ja: Pogledajmo još jedan tekst, koji potvrđuje to, da Društvo Stražarske kule sada pod „mudrim slugom” podrazumeva sebe: ‘U fokusu se našlo obezbeđivanje hrane, hrane najboljeg kvaliteta i na vreme. Upravo u skladu sa ovim Gospodar [Isus] koji se vratio, morao je doneti svoju odluku… Pri obilasku [Društva] 1919. godine… Isus Hristos je našao imenovanog „slugu” mudrog i vernog da obezbeđuje hranom Svoje [učenike]’[18]. Obratite pažnju na izraz „pri obilasku [Društva] 1919 godine…”. Međutim, od 1895. do 1927. godine Jehovini svedoci su učili da je „verni i mudri sluga” bio sam Čarls Rasel. To znači da se u trenutku dobijanja blagoslova i ovlašćenja od Hrista 1919. godine „vernim i mudrim slugom” smatrao Rasel, a to dovodi svu hronologiju Jehovinih svedoka u stanje potpunog apsurda. Pogledajte i sami:

A) Rasel je umro 1916. godine. Do priznanja vere i imenovanja „mudrim slugom” falilo mu je tri godine.

B) Rasel je umro u satanističkoj organizaciji, u kojoj su se Jehovini svedoci nalazili od 1914. do 1918. godine[19]. To znači da je i sam Rasel, bez ikakve sumnje, bio satanista.

V) Rasel nije mogao dočekati Hrista ni 1914. ni 1919. godine. On je verovao da je Hristos već došao 1874. godine. O tome takođe govori knjiga ‘Objavitelji’: „Č. T. Rasel bio je čovek čvrstih uverenja. Uveren u to da je nevidljivo prisustvo Hrista počelo [1874. god.], sa puno odlučnosti rešio je da govori o tome i drugima”[20]. Tek 1943. godine Jehovini svedoci su počeli da uče da je Hristos drugi put došao na našu zemlju 1914. godine. A u stvari, te godine [1914.] Jehovini svedoci nisu mogli dočekati Isusa Hrista, jer u to vreme, oni su verovali da je On već došao 1874. godine. U šta su verovali Jehovini svedoci nekoliko godina do dolaska Hrista 1914. godine?

„Zaista, očekuju se velike stvari o kojima treba govoriti, što mi i radimo: u toku 26 godina sve postojeće vlade će pasti i nestaće. Prema očiglednom dokazu onoga što Biblija govori o vremenima neznabožaca, smatramo za neospornu istinu da će se konačni kraj ovozemaljskih carstava i potpuno uspostavljanje Carstva Božijeg završiti krajem 1914. godine od Hristovog Rođenja.”[21]

103. Galina: Pa govorila sam vam o principu rastuće svetlosti, koji je izložen u Pričama Solomonovim 4:18: “Put je pravednički kao svijetlo vidjelo, koje sve većma svijetli dok ne bude pravi dan”. Sve što vi nazivate „izmenom doktrina”, u stvari su očiglednije istine, koje su bolje osvetljene sada, nego ranije. Mi sada bolje razumemo neke stvari, nego tada. Na primer, u vreme Rasela Jehovini svedoci su pušili, ali smo kasnije uvideli da je to greh, i Jehovini svedoci su prestali da puše.
104. Ja: Sećam se da ste o tome već govorili. Uz vaše dopuštenje predstaviću još jedan tekst iz “drevnih” Jehovinih svedoka: “Ako mi bez sumnje sledimo čoveka, to već nećemo biti mi. Nema sumnje da jedna ljudska ideja može protivrečiti drugoj i ona, koja je bila svetlost godinu, dve ili šest godina nazad, sada će se smatrati tamom. Ali sa Bogom nema takvog prostora za varijacije, nema ni seni izmena i upravo zato s njim, znači biti sa istinom. Svako poznanje ili svetlost koji ishode od Boga moraju biti isti kao i njihov autor. Novi pogled na istinu nikada neće protivrečiti staroj istini. ‘Nova svetlost’ nikada neće isključiti ‘staru’, nego će je dopunjavati.”[22] Slažete li se vi sa takvom formulacijom, napisanom iz pera samog Čarlsa Rasela?
105. Galina: Da, slažem se. Navešću primer sa jedrenjakom. Pretpostavimo da on ide iz Kronštata u Boston, to jest sa istoka na zapad. U početku je bio južni vetar i brod je išao na jugozapad, zatim je usledio severni vetar i jedrenjak je otišao na severozapad. Zatim je nastao zapadni vetar i brod se kretao strogo na zapad. U pomorstvu se to naziva ‘zanošenje’. Vidite, južni i severni vetar protivreče jedan drugom, ali to ne smeta brodu da se kreće na zapad.
106. Ja: Ali da bi se stiglo u Boston, neophodno je ispuniti dva uslova:

A) Nezavisno od vetra, brod se, svejedno, mora kretati na zapad.

U vašem primeru to je prvo severo-zapad, zatim jugo-zapad i najzad zapad. Brod koristi vetar onda, kada je to moguće.

Kurs broda, pre svega, zavisi od kapetana. Ako je protivan vetar, duva na istok, brod mu se ne podčinjava. Kapetan će narediti da se razviju jedra i čeka povoljniji vetar.

B) Krajnje odredište ne može se menjati. Ako se tokom plovidbe javljaju sve novi i novi ciljevi (Kalkuta, Kejptaun itd.) brod nikada neće stići u luku. Slažete li se sa mnom? (Već sam znao ovaj argument Jehovinih svedoka.)[23]

107. Galina: Da, slažem se.
108. Ja: Izgleda, da vi imate učenje koje možemo predstaviti kao primer ‘zanošenja’. To je učenje za 1914. godinu. Ako zatvorimo oči na nekoliko detalja možemo da pretpostavimo da ste prvo 1914. godinu imenovali kao neko odredište vaše hronologije. Navodno, nešto će se te godine desiti. Zatim ste počeli da učite da je te godine na zemlju došao Isus. Zatim sledi nova ispravka: Hristos je obratio pažnju na čovečanstvo 1914. godine. Ako od samog početka ‘1914. Godina’ predstavlja ‘Boston’ onda se sve podudara. Hajde da sada sa ovog prekrasnog pastoralnog pejzaža da pređemo na surovu realnost. Pogledajte još jednom tekst predskazanja za 1914. godinu: “Zaista, očekuju se velike stvari, o kojima treba govoriti, što mi i radimo: u toku 26 godina sve postojeće vlade će pasti i nestaće. Prema očiglednom dokazu onoga, što Biblija govori o vremenima neznabožaca, smatramo za neospornu istinu, da će se konačni kraj ovozemaljskih carstava i potpuno uspostavljanje Carstva Božijeg završiti krajem 1914. godine od Hristovog Rođenja.”[24] Šta je NEOSPORNA ISTINA? To, da će 1914. godine biti konačni kraj ovozemaljskih carstava i potpuno uspostavljanje Carstva Božijeg. A da ovo saopštenje ne bismo shvatili kao slučajnu promenu vetra, ovde se govori o ‘OČIGLEDNOM DOKAZU’. To znači da ‘odredište’ vašeg broda, u ovom slučaju, nije prosto ‘1914. Godina’, nego ‘kraj svetskih carstava u 1914. Godini’.

Ako biste posle ovog napisali saopštenje, na primer, da će se ‘kraj carstava 1914. Godine’ dogoditi u februaru, zatim, u drugom saopštenju, da će to biti 5. februara, zatim, da će slom svih carstava 1914. godine biti 5. februara u 16:00 časova, onda bi mogli da govorimo sa vama o “RASTUĆOJ SVETLOSTI”.

Ili, navešću ovakav primer logike ‘rastuće svetlosti’: Ako biste izjavili da će 1914. godine propasti Brazil i Argentina, a potom i sva svetska carstva, onda bi to izgledalo ubedljivo. Međutim, ako biste izjavili, da će Poljska i Francuska propasti umesto Meksika i Argentine, onda bi se kod vas pojavio problem sa logikom. Jer, kako smo već govorili, „novi pogled na istinu nikada neće protivrečiti staroj istini. ‘Nova svetlost’ neće nikad isključiti ‘staru’, nego će je dopunjavati”.

U svim vašim hronološkim izjavama, javljaju se upravo protivrečnosti, koje nam ne dozvoljavaju da primenimo na njih koncept ‘nove svetlosti’. Do 1895. godine Rasel nije bio „verni sluga”, a onda je odjednom to postao. Zar to nije protivrečnost?

109. Galina: Ne, nije to protivrečnost!
110. Ja: I…
111. Galina: (Opet pokušaj da se napusti ova tema.) Ta što ste zapeli za Rasela i za greške zaboravljenih teksova?! Verujete li vi da je Biblija nadahnuta Bogom?
112. Ja: Da, verujem.
113. Galina: Onda dajte da govorimo o Bibliji! Pogledajte, čime vi kljukate ljude koji već skoro sat vremena slušaju vaše bajke o zlim jehovistima!?
114. Ja: Vi kažete: ‘Dajte da govorimo o Bibliji’, a u Stražarskoj kuli za 1. oktobar 1967. godine[25] rečeno je da mi ne možemo shvatiti Bibliju bez tumačenja vidljive organizacije Jehove. Slažete li se sa ovim?
115. Galina: Da
116. Ja: Divno. Predlažem pitanje za sve prisutne. Pred nama su dva suda:

A) Neophodno je čitati samo Bibliju.

B) Biblija može biti pravilno istumačena jedino rukovodećim savetom organizacije Jehovinih svedoka.

Kakav zaključak možemo izvesti pri analizi ovih sudova?

117. Irina Petrovna (direktor škole): Čini mi se, da moramo učiti samo pod rukovodstvom organizacije ‘Jehovinih svedoka’!
118. Ja: Potpuno ispravno! Zato svaki put kada nam vi, uvažena Galina, predlažete da pređemo sa razjašnjavanja vaših ovlašćenja na izučavanje ‘samo Biblije’, mi u tome čujemo poziv, da odustanemo od razmišljanja i slepo se potčinimo autoritetu vaše organizacije.
119. Galina: A zašto slepo?
120. Ja: Zato što smo spremni da se potčinimo vašoj organizaciji samo pod uslovom da je ona od Boga. Da li je od Boga ili ne, pokušavamo da razjasnimo uz vašu pomoć. Zato vam i zadajemo složena pitanja, a vi ne želite da odgovorite na njih.
121. Galina: Pa kako ne želim? Ja to već sat vremena samo i radim – odgovaram na vaša pitanja.
122. Ja: Dobro. Kada odgovarate, dajte onda da završimo sa Raselom bez koga ničeg ne bi ni bilo, ni vaše organizacije, ni „rastuće svetlosti”.
123. Galina: Možda bi bio neko drugi…
124. Ja: Moguće. Do 1895. godine, Rasel se nije smatrao „mudrim slugom”. Zatim se učenje izmenilo. Jehovini svedoci su počeli da gledaju upravo njega kao „mudrog slugu”. Vi ste se složili sa tim, da je u tom izveštaju, da se Rasel smatra „mudrim slugom” više ‘duhovne svelosti’ nego u prvobitnom shavatanju. A od 1927. godine, Jehovini svedoci su prestali da smatraju Rasela „mudrim slugom”. Znači, saglasno vašoj logici, „duhovne svetlosti” postalo je manje. Ovu činjenicu vam navodim kao još jedan primer neslaganja vašeg učenja sa realnom istorijom vaše organizacije. Ali to još nije sve. U priči o deset devojaka, govori se o ženama koje su pošle na svadbu. Pet mudrih ušlo je sa upaljenim svećama, a pet nije ušlo, iako su i one imale sveće i te sveće su gorele. Otkud takva nepravda?
125. Galina: Zakasnile su. Trebale su da upale sveće do dolaska ženika, a ne posle. A zbog čega mi govorite o tome?
126. Ja: Govorim iz razloga, što želim da pokažem jedan veoma važan biblijski princip: “Svetlost mora da gori na vreme”. 1914. godine Jehovini svedoci su verovali, da je Hristos došao 1874. godine. Njega, zbog toga, niko nije čekao i nikakva ‘rastuća svetlost’ ne može vam pomoći da rešite sada ovaj problem, kada niste primetili pojavu Hrista[26].
127. Galina: Onda 1914. godine niko nije dočekao Hrista.
128. Ja: Da, nisu Ga dočekali ni katolici, ni pravoslavni, ni protestanti. Međutim, oni i ne uče da On treba da dođe te godine, a vi učite. Evo dobrog primera za to, da vaša lična uverenja protivreče vašem učenju… Teorija ‘rastuće svetlosti’ je za vas ‘čarobna formula’. Negde se pojavila protivrečnost i ‘hop’ – protivrečnosti nema, nego je nastala ‘rastuća svetlost’. Objasnite mi, molim vas, gde je ‘nova svetlost’ u sledećim tvrdnjama Stražarske kule:

„Oni će biti vaskrsnuti, i poput sadašnjih ljudi (služitelja) postaviće knezove i vladare na zemlji: Zato moramo sa pouzdanjem da očekujemo, da će 1925. godina biti obeležena povratkom Avraama, Isaka i Jakova i mudrih proroka iz prošlosti: 1925. obeležiće vaskrsenje mudrih služitelja iz prošlosti i početak obnove.”[27]“U skladu sa ovom istinitom biblijskom hronologijom, šest hiljada godina od stvaranja čoveka završava se 1975. godine i sedmi hiljadugodišnji period ljudske istorije počeće propašću 1975. godine: Za čoveka to neće biti prosto šansa ili nesrećan slučaj, nego u skladu sa ciljem, ukazanom ljubavlju Boga Jehove, čovek će biti vraćen pod vlast Isusa Hrista ‘gospodara subote’, da bi ušao u sedmo hiljadugodišnje postojanje čovečanstva.”[28]

129. Galina: U prvom odlomku se govori o vaskrsenju iz mrtvih, a u drugom o predaji Isusu Hristu celokupne vlasti nad ljudima. O tome se govori u Bibliji.
130. Ja: Tačno. U Bibliji se o tome govori. Međutim, svi hrišćani veruju, da je to, kako se o tome govori u Novom Zavetu, ‘najizrazitija svetlost’, koja se može otkriti ljudskom srcu. Sledeći stadijum intenziteta je ‘nepristupna svetlost’ u kojoj obitava Sam Jehova! A vi izvrćete istine koje su prikazane u Svetom Pismu u polumrak koji razgonite svojim fantazijama. Gde je nova svetlost u izjavama koje sam ovde naveo?
131. Galina: Ovde nema ‘nove svetlosti’. Jednostavno, to su suviše smela očekivanja. Zamislite nevestu, koja čeka svog ženika… Čeka dan, čeka dva dana, a onda odjednom čuje, kako zvoni zvonce. Ona istrčava iz svoje sobe, misleći da su to kočije njenog voljenog, a to je poštar na biciklu… donosi pismo. Ni jedan normalan čovek neće se smejati užurbanošću neveste. Jel tako?
132. Ja: Naravno. To je svakome jasno. Ali, ako nevesta, čuvši zvono počne sve da teroriše, šalje sms-poruke, poziva i ubeđuje sve da joj prave društvo, onda će nakon prvog poštara, prijatelji početi da sumnjaju u njenu verodostojnost. A ako ta jurnjava bude neprestana, onda će pre ili kasnije prestati da je doživljavaju ozbiljno. I uopšte, ovaj primer je ovde potpuno neumesan, jer ako ja dolazim na svadbu i pokaže se da je to bila samo proba, onda će se to malo kome dopasti, ali ipak povoda za protest nema. Mi govorimo o istini, od čijeg prihvatanja zavisi naš večni udeo. I ovde nije potrebna sentimentalnost. U Bibliji je već napisano, kako razlikovati lažne proroke od istinitih.
133. Galina: I kako je napisano?
134. Ja: Vrlo prosto: „Čuvajte se lažnih proroka, koji vam dolaze u odijelu ovčijem, a iznutra su vuci grabljivi. Po plodovima njihovim poznaćete ih. Eda li se bere sa trnja grožđe, ili sa čička smokve? Tako svako dobro drvo plodove dobre rađa, a zlo drvo plodove zle rađa. Ne može drvo dobro plodove zle rađati, ni drvo zlo, plodove dobre rađati. Svako drvo koje ne rađa dobra ploda siječe se i u oganj baca. I tako, dakle, po plodovima njihovim poznaćete ih. Neće svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko; no koji tvori volju Oca mojega koji je na nebesima. Mnogi će mi reći u onaj dan: Gospode, Gospode, nismo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom demone izgonili, i tvojim imenom čudesa mnoga tvorili? I tada ću im javno kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene vi koji činite bezakonje” (Mt. 7:15-23).

“Ali prorok koji bi se usudio da govori u moje ime ono što mu nisam zapovedio da govori, ili koji bi govorio u ime drugih bogova, takav prorok neka se pogubi. Ako u svom srcu kažeš: ‘Kako ćemo znati koje reči Jehova nije rekao?’onda znaj ovo: ako prorok kaže nešto u Jehovino ime, pa se to ne dogodi i ne ispuni se, onda to nije rekao Jehova. Taj prorok je to rekao iz drskosti” (prevod Novi svet – Ponovljeni zakon 18:20-22).

135. Galina: Mi sebe nikada nismo nazivali prorocima. Taj tekst se ne odnosi na nas.
136. Ja: Nazivali ste se tako. Pogledajte, molim vas, ovaj tekst: „Njime [Društvom stražarske kule Jehova] nastavlja da prorokuje u neviđenim razmerama ikad. Ova aktivnost nije prosto slučajnost. Iza nje stoji Jehova.”[29]
137. Galina: Ovde se ne govori da smo mi proroci.
138. Ja: Dobro. Evo još jedan tekst: “Ljudi danas mogu videti mnoga dela stvoritelja. Oni u rukama imaju Bibliju, ali je malo čitaju ili slabo razumeju. Dakle, da li je Jehova dao proroka da pomogne ljudima, da ih upozori na opasnost i objavi im o budućem? Na ova pitanja može se odgovoriti samouvereno. Ko je taj prorok? Taj ‘prorok’ nije jedan čovek, nego organizacija koju čine muškarci i žene. To je bila mala grupa sledbenika koji su pratili u stopu Isusa Hrista, poznata u svoje vreme kao grupa koja izučava međunarodnu Bibliju. Oni su danas poznati kao ‘Jehovini svedoci’. Naravno, lako je reći, da ova grupa deluje kao ‘prorok’ Boga. Jedinstveni dokaz – mogu se videti svi zapisi.”[30]
139. Galina: I šta ćete sada, pobićete nas kamenjem?
140. Ja: Ne, nećemo iz principa, da ne bismo podražavali u vama kompleks mučeništva. Ali, tekst Biblije (Ponovljeni zakon 18:20-22) daje nam pravo da vas odbacimo kao lažne proroke, da vas ne slušamo i čuvamo od vas svoju decu.
141. Galina: Niko me ne primorava, da verujem u to da je Društvo stražarske kule prorok Jehove
142. Ja: Onda pogledajmo još jedan tekst: „Da bi imao odgovarajući kontakt sa ‘Jehovinim svedocima’, čovek mora da prihvati čitav spektar istinitih učenja Pisma, uključujući biblijska verovanja, jedinstvena za ‘Jehovine svedoke’.”[31]
143. Galina: Ne znam… Nisu nas tome učili. Ja uopšte ne shvatam, zašto mi to pokazujete. ‘Jehovini svedoci’ uvek uče da se pre svega pridržavaju biblijskih principa.
144. Ja: Verujem da su vas baš tako i učili, ali u organizaciji postoje razni pristupi prema raznim ljudima:„Bog Jehova takođe je osigurao svoju vidljivu organizaciju, svoga „vernog i mudrog slugu”, učinivši je izabranom u duhu… Dok ne budemo u kontaktu sa ovim kanalom opštenja, Bogom korišćenim, mi ne možemo učiniti nikakav napredak na životnom putu bez obzira koliko mnogo čitali Bibliju.”[32]
145. Galina: Hoćete da kažete da organizacija ima dvojne standarde.
146. Ja: Tačno tako. Sećate li se da smo u početku razgovora ustanovili da vi ne možete imati neslaganja sa vašom organizacijom, upravo zbog toga što vi i vaša organizacija uvek morate govoriti istinu?
147. Galina: Sećam se. I šta sada, lagala sam?
148. Ja: Ne, nadam se da niste lagali. Ali, ono što ste vi sada govorili i ono što govori Društvo stražarske kule u svojoj literaturi jesu međusobno isključive stvari!
149. Galina: A u čemu je protivrečnost?
150. Ja: Kao prvo, vaš odnos prema Bibliji. Vi kažete da je za vas glavno – Biblija, a literatura Društva stražarske kule pokazuje da je glavno to kako Bibliju shvata Rasel (nekada) ili sama organizacija (sada). Kao drugo, izjavili ste da Rasel nije autoritet za vas, a literatura Društva stražarske kule pokazuje suprotno. Kao treće, vi kažete da u učenju ‘Jehovinih svedoka’ nema neslaganja sa Biblijom, a tekstovi pokazuju upravo neslaganje sa Pismom. Kao četvrto, vi govorite da organizacija ne smatra sebe prorokom, nema proročanstava, a tekstovi organizacije pokazuju da vaše društvo sebe naziva upravo ‘PROROKOM JEHOVE’, što znači da imate proročanstava.
151. Ovde se Galina uzrujano oblači i sa rečima’Vas je sve zaveo satana!’ istrčava iz kabineta u kojem se odvijao razgovor. Ostalo mi je samo da izložim na sto još jedan listić sa tekstovima iz Stražarske kule:

„Neprijatelji ne zaslužuju da im se govori istina, jer je koriste protiv sluga Jehove. U vreme rata ispravno je i dopušteno uvoditi u zabludu vukove – neprijatelje.”[33]

„Ako hrišćanin na sudu bude stavljen pred alternativu: reći istinu i predati svoju braću i sestre ili ne reći istinu i prekršiti zakletvu, istinski hrišćanin uvek će postaviti dobrobit svoje braće iznad lične dobrobiti.”[34]

3. ŠTA JE BILO POSLE?

Nakon bekstva Galine razgovarali smo nešto više od sata. Učitelji koji su došli sa Galinom postavljali su mnoga pitanja. Oni su, očigledno, hteli da naprave reviziju svojih pogleda koji su bili pod jakim uticajem učenja Jehovinih svedoka. Pokazali su želju da uče Sveto Pismo i davši im par linkova na internetu, predložio sam nekoliko programa internet izučavanja Svetog Pisma Novog Zaveta i istorije Hrišćanske Crkve. Zatim sam se dogovorio sa lokalnim sveštenikom, ocem Andrejem da će on redovno organizovati čajanke sa svima koji žele da izučavaju hrišćansku veru i tu smo se oprostili jedan od drugog.

Pozvao sam o. Andreja nakon nedelju dana. Vest o tome da je Galina sektašica po seoskom sistemu ‘radio Mileva’, brzo je došla do svih žitelja. Galina je kao i ranije predavala matematiku u školi. Međutim sada već nije okupljala kod sebe bučno društvo, niti je išla po kućama. Ona je posećivala okružni centar gde je bila mala ćelija jehovista. Već kroz tri meseca doznao sam od jednog poznatog jehoviste da je Galina napustila Društvo stražarske kule. Sve vreme je starešinama postavljala ‘nezgodna’ pitanja. Jehovisti su davali odgovore koji su primoravali Galinu da ućuti, ali oni nisu oslobađali sirotu ženu od sumnji. U početku je Galina propuštala skupove. Zatim se pojavljivala u sekti jednom u dve nedelje. I, napokon, prestala je potpuno da posećuje skupove. Starešine su shvatile, da će ona, ako je ne puste, kroz neko vreme svojim sumnjama zaraziti sve koji su u kontaktu sa njom. I tada su morali da prekinu kontakt sa njom. Tako su dopustili, da ih tiho i neprimetno napusti. Ispričao sam ovo o. Andreju i on se sastao sa Galinom.. Nakon dugog razgovora, ona je donela odluku da se vrati u Pravoslavnu Crkvu. Ali, kako se to desilo, to je sada već sasvim druga priča.

4. DA LI BISTE MOGLI DA SPASITE MENI BLISKU OSOBU?

Sada mi često dolaze upravo sa takvim pitanjem. Ljudi, rodbina i prijatelji onih koji su upali u mrežu Društva stražarske kule traže od mene, kako to oni kažu, ‘da iščupam čoveka iz sekte’. Ne, ne mogu.

Spasavanje ljudskih dušaisključivo je pravo Gospoda Boga. Njemu nikakvu teškoću ne predstavlja da ateistu učini verujućim ili jehovistu pravoslavnim. Zašto onda On to ne čini? Zato što On poverava nama samima da se nad ovim potrudimo. I upravo naše stremljenje da skinemo sa sebe odgovornost za sudbinu našeg bližnjeg, prebacimo ovu odgovornost na leđa nekog drugog i dovodi do toga, da se pokazujemo nemoćni pred zlom koje se krije pod maskom dobra.

Mnogo puta sam razgovarao sa Jehovinim svedocima, kako sa bivšim, tako i sa aktivnim. To mi omogućava da izvedem neku prosturačunicu. Oko 70% onih koji prihvataju veru ‘Jehovinih svedoka’u Rusiji prethodno su bili kršteni u Pravoslavnoj Crkvi. Skoro 90% onih koji su primili krštenje u Jehovinim svedocima uvučeni su u aktivnost sekte pod uticajem nekih teških životnih okolnosti: neverstva žene/muža, bolesti, pijanstva muža ili žene, problema na poslu. Međutim, sve ove ljude objedinjuje ista nevolja: fizička i duhovna usamljenost. Odnos onih koji su sami napustili organizaciju i onih kojima su prijatelji pomogli da je napuste ‘5:1’. Zato od ljudi koji su sami izišli, tek 10% vodi trezven, moralan način života, a od onih kojima je rodbina pomogla da iziđe tek 10% se ‘spušta na dno’. Međuljudima kojima je pomogla rodbina ili prijatelji češće se mogu videti aktivni i ustremljeni cilju verujući ljudi.

Ava Dorotejje govorio da dok lonac sa hranom stoji na vatri ni jedna muva ne može na njega da sleti. Kako se vatra pod loncem gasi, hrana se hladi, muve sleću i prljaju trpezu. Tako je i u našim porodicama. Kada vera bledi, nada slabi i ljubav nestaje, naše porodice postaju nemoćne protiv sveta za koji je apostol Jovan Bogoslov pisao, da je u pitanju„pohota tjelesna, i pohota očiju, i nadmenost življenja” (1 Jn 2:16). Svet ruši duhovni ‘imunitet’ naših porodica, čineći nas nemoćnim protiv sektaške propagande koja eksploatiše ljudske slabosti, pre svega nadmenost življenja. Bog se protivi gordima, a smirenima daje blagodat. Zbog toga cilj naših razgovora sa članovima sekti nije u tome da ih iščupamo iz njihove organizacije, već da im pomognemo da vide svoju gordu zaslepljenost, da ih oslobodimo od predrasuda i prime blagodat Božiju.

Ljudi koji mi traže pomoć često se čude činjenici da se detaljno raspitujem za njihovu ličnu religioznost. Reklo bi se, kakve veze sada ima moja vera, ako nisam ja upao u sektu? Da, u sektu niste vi dospeli, ali svaki put, kada budete u kontaktu sa vašim srodnikom koji je člansekte, VI ĆETE RAZGOVARATI SA SAMOM SEKTOM, što znači da ste realni objekat vrbovanja i potencijalni član u očima ove same sekte. Praktično sve sekte formiraju oko sebe hranljivu sredinu u kojoj sekta raste, kao večno proždiruća protoplazma. Tako ovu hranljivu sredinu predstavljaju srodnici i prijatelji članova. I bez obzira na to što sami ti ljudi nisu članovi sekte, oni kroz kontakt sa sektaškom ideologijom postepeno, neprimetno za sebe, usvajaju neka sektaška ubeđenja koja mogu čak neformalno širiti oko sebe. Zato vas svaka godina kontakta sa vašim srodnikom koji je u sekti približava konačnom usvajanju sektaške vere. Razvodi, porodični skandali, problemi na poslu i druge teškoće ubrzavaju ovaj proces. Sve ovo govorim da bih objasnio razloge zbog kojih odbijam da pomognem nekim ljudima (čiji su srodnici dospeli u sektu).

Ja ne pomažem čoveku koji sam ne želi da se potrudi u rehabilitaciji svojih bližnjih. Uvek govorim ljudima da nisu oni moji pomoćnici,već sam ja njihov pomoćnik.

Ja ne pomažem osobi koja ne želi da dijagnostikuje svoje probleme. Ako je neko otišao u sektu – to nije problem samo njega samog. To je ‘bolest’ njegove porodice, njegovog radnog kolektiva. Ovu ‘bolest’ je potrebno naći i s njom se treba boriti.

Smatram da je najvažniji faktor uspeha, u svim sferama ljudske delatnosti, Božiji blagoslov. Ako Bog nekog ne blagoslovi, makar se o zid razbio, – ništa neće uspeti! I obratno: ako postoji Božiji blagoslov, niko i ništa vam neće smetati. Naročito je ovaj princip aktuelan kada smo u kontaktu sa sektom, od kojih su većina religiozne organizacije. Zato predlažem srodnicima članova (sekte) da uspostave svoj odnos sa Bogom i mole se za svoje bližnje. Ako vidim da ne postoji želja da se ovo učini, odbijam da se uzimam truda na rehabilitaciji člana sekte. To će biti beskorisno gubljenje vremena i snage. U toj situaciji ne mogu računati na pomoć Gospoda.

Dakle, inicijativa, pokajanje i svesna religiozna vera predstavlja temelj na kome se gradi efektivan rad sa članovima sekti. Ako ne želite da prihvatite makar jedan od ova tri uslova, onda dalje ne morate čitati ovu knjigu, ne gubite svoje vreme. Moj priručnik vam ni na koji način neće pomoći.

5. NE POLAZI MI ZA RUKOM

Poći će za rukom. Ako shvatite logiku diskusije, uspećete sve. Trebate se malo pripremiti, naoružati strpljenjem i delovati. Sami ćete se uveriti da je lako. Važno je da ne stupate u razgovor pre vremena. Ne treba da mislite da ako ste našli za sebe ubedljiv argument protiv sekte, da će on biti isto tako ubedljiv za vaše jehoviste. U organizaciji ‘Jehovinih svedoka’ postoji jako moćan sistem blokiranja negativne i kritičke informacije, tako da, na brzu i slučajnu pobedu ne treba računati. Međutim, ne treba ni odustajati. Sistemu se može suprotstaviti samo sistem. I kod nas postoji taj sistem i on radi bolje nego’matrica’ jehovista. Brzo ćete se u ovo uveriti.

Ali u ovoj knjizi ima više desetina stranica! Da. A vi biste hteli, da vam neko kaže’čarobnu reč’, koja bi u trenutku izvela vašeg prijatelja iz sekte? Takva reč ne postoji. Da biste pomogli ‘Jehovinim svedocima’ da misle nezavisno, moraćete da čitate i tumačite zajedno sa ‘svedocima’ mnogo deblje knjige. Na primer, obim knjige ‘Kriza savesti’ Rejmonda Frenca je skoro 800 stranica. Zapamtite, jehovisti retko čitaju njima neprijateljsku literaturu. To znači da morate da naučite i prepričavate im ove tekstove. Moja knjiga je sastavljena na takav način da možete razumeti njenu logiku, a ne da je učite napamet. Tekstovi dati na kraju su metodički, a vi ćete (ih) fotokopirati. Njih ćete koristiti u razgovoru sa Jehovinim svedocima po određenom scenariju koji treba da naučite napamet. I to je sve. Nije potrebno savladavati tone jehovističke i antisektaške literature. Specifičnost moje tehnike sastoji se u tome da se ona oslanja na moje ISKUSTVO STVARNIH RAZGOVORA sa Jehovinim svedocima. Ovo nije naučni rad, niti istorijska monografija, nego srž svih najubedljivijih argumenata. Ovde nema ničeg suvišnog. Samo činjenice koje ostavljaju realni utisak na sektaše.

 

6. SPECIFIČNE OSOBENOSTI ‘VETILJSKOG ŠAHOVSKOG OTVARANJA’

Da biste razumeli logiku diskusije, treba znati njene ciljeve, zadatke i metode.

U ovoj diskusiji postoje dve linije dokazivanja:

A) Organizovana dokazivanja predstavljena sa naše strane. Ovde možemo videti unapred pripremljen materijal sa citatima iz „Stražarske kule”, scenario razgovora i jasnu paradigmu celokupnog doživljaja organizacije.

B) Linija dokazivanja od strane jehovista je slabo organizovana. Ovde nema neke konkretne teme, argumenti su nepovezani, preskakanje sa teme na temu je spontano, odgovori na prigovore imaju često emocionalni, a ne sadržajni karakter. Neki argumenti ‘svedoka’ međusobno su protivrečni, drugi nisu upotrebljeni na mestu. Sve ovo čini poziciju ‘Jehovinih svedoka’ nedovoljno ubedljivom i nezaštićenom.

Organizacija Boga. Ako ste mogli da primetite, Galina i ja smo se stalno ‘vrteli’ oko jedne te iste teme – ‘Organizacija Boga’. Galina je svo vreme pokušavala da se udalji od ove teme, a ja sam se iznova i iznova vraćao k njoj. Ovo nije slučajno. Posle ću objasniti zbog čega sam izabrao upravo ovu temu.

Ilustrativni materijal. Imao sam specijalne, unapred pripremljene tekstove iz Stražarske kule. Svaki citat pozivao se na izvor. Trudio sam se da ne pravim opšte i neosnovane sudove. To se nije moglo reći za Galinu. Njeni kontranapadi bili su više slični na smele napade pripadnika zulu plemena kopljima na tenkove. Dakle… postavićemo spomenik herojima, a pobedu uzeti za sebe. Ovde nema mesta za sentimentalnost i herojski patos. Da me to interesuje ne bih se zanimao sektama, nego bih pošao u dramsko pozorište ili cirkus. Potpuno sam svestan da bi moj poraz u ovoj diskusiji značio pridobijanje velikog broja ljudi za aktivnost destruktivnog kulta.

Posmatrači. Moraćete da vodite razgovor sa sektašima samo u prisustvu svedoka sa strane. Da ih ne bismo mešali sa ‘Jehovinim svedocima’ nazvaćemo ih ‘posmatrači’. Ako nadmeno usamljeni dođete na susret sa jehovistima, čak i da se služite gvozdenom logikom, ništa nećete postići. Oni će vas pažljivo saslušati i uneti na svojevrsni ‘crni spisak’. Posle već ništa nećete moći da dokažete. Ovde je umesno dati primer:

Jednom sam u razgovoru sa starešinom Jehovinih svedoka (nazovimo ga Sergej) spomenuo da se sinodalni prevod Svetog Pisma i prevod jehovističkog Novog sveta sa grčkog ne slažu. Jehovini svedoci su tvrdili da su neslaganja slučajna i da nemaju suštinski karakter. Tada sam predložio Jehovinim svedocima da otvore Fil. 2:5-7.

Zato neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu, Koji budući u obličju Božijem, nije smatrao za otimanje to što je jednak sa Bogom, nego je sebe ponizio uzevši obličje sluge, postao istovjetan ljudima, i izgledom se nađe kao čovjek(Fil 2:5-7). Zatim smo otvorili jehovistički prevod i pročitali sledeće: „Razmišljajte onako kako je razmišljao i Hrist Isus, koji, iako je bio u Božijem obličju, nije pomišljao na otimanje — da bude jednak Bogu. Naprotiv, odrekao se samog sebe i uzeo obličje roba i postao sličan ljudima.”

Ja: Vidite li razliku u smislu u prevodima?

Sergej: Ne, ovde su samo različite reči, ali je smisao jedan te isti.

Ja: U sinodalnom prevodu je rečeno: “NIJE SMATRAO ZA OTIMANJE TO ŠTO JE JEDNAK SA BOGOM”, a u vašem prevodu: “NIJE POMIŠLJAO NA OTIMANJE DA BUDE JEDNAK BOGU”.

Sergej: Ne razumem, u čemu je tu razlika?

Ja: Vaš prevod govori o tome da Sam Hristos nije sebe smatrao jednakim Bogu, a sinodalni tvrdi suprotno!

Sergej: Ne, ja to ne vidim. Oba prevoda Biblije govore o istom.

Ja: Dobro. Hajde pažljivo da pročitamo tekst sinodalnog prevoda. Šta mislite, ima li razlike u saopštenjima: „SMATRAO JE ZA OTIMANJE TO ŠTO JE JEDNAK SA BOGOM” i „NIJE SMATRAO ZA OTIMANJE TO ŠTO JE JEDNAK SA BOGOM”?

Sergej: Ima, naravno.

Ja: Da u sinodalnom prevodu piše: „SMATRAO JE ZA OTIMANJE TO ŠTO JE JEDNAK SA BOGOM”, šta bi to, po vama, značilo?

Sergej: Značilo bi da Hristos nije sebe smatrao jednakim Bogu!

Ja: Tačno! Eto: u sinodalnom prevodu piše, da Hristos „NIJE SMATRAO ZA OTIMANJE TO ŠTO JE JEDNAK SA BOGOM”. Vidite li? (Pružio sam mu tekst sinodalnog prevoda).

Sergej: Shvatam! Vi želite reći da Biblija tvrdi, kao da je Sam Hristos smatrao Sebe jednakim Ocu!? Hajde da pogledamo druga mesta u Bibliji…

Ja: Stop. O čemu mi sada govorimo? Počeli smo od toga, da se sinodalni prevod i vaš sopstveni jehovistički prevod ne podudaraju. Tvrdili ste da među ovim prevodima nema principijelne razlike. Ja sam vam pokazao primer vrlo značajnog neslaganja u prevodima.

Sergej: Treba pogledati grčki tekst.

Ja: Divno. (Uzimam grčki tekst sa doslovnim prevodom i čitam)

ος                εν      μορφή                 υπαρχον            ουχ

Koji               budući      u      obličju          nije

 

αρπαγμον       ηγησατο     το  ειναι         ισα           Θεο

smatrao   za otimanje   to što je    jednak sa Bogom

“Os en morfii iparhon uk arpagmon igisato tu ejna isa Feo”.

 

Sergej: Dobro, zabeležiću sebi ovo mesto. Pročitaću kući dodatnu literaturu, pozabaviću se sa ovim tekstom i tada ćemo završiti ovu temu.

Ja: Odlično. Čekam rezultate vaših istraživanja.

Međutim, ni posle nedelju dana, ni posle mesec dana, ni kroz pola godine, nikakve rezultate nisam video. Starešina je shvatio da mu ne polazi za rukom da me ubedi i izgubio je interes za dalje razgovore. Ali, u našem razgovoru (sa moje strane) prisutan je bio jedan brat (nazovimo ga Stanislav), koji se ponašao tako tiho da ga skoro niko nije primetio. Godinu dana posle našeg susreta ‘Jehovini svedoci’ su negde slučajno sreli ovog brata i predložili mu da uče Bibliju. Stanislav je pristao. Srećnom ironijom sudbine, na jednom od susreta došao je onaj isti starešina Sergej Ž., koji je obećao da će se kući pozabaviti  sa grčkim tekstom Fil. 2:5-7. I gle, za vreme zajedničke analize učenja o Trojici, starešina je izjavio da se u Bibliji nigde ne govori da je Hristos sebe smatrao jednakim Ocu, na šta je Stanislav sa razlogom odgovorio: “Pa vi ste sami svojim očima videli grčki tekst Fil. 2:5-7!!!”’Ne, – rekao je starešina, – nisam video ni jedan biblijski tekst gde bi se govorilo o tome, da je Hristos smatrao sebe jednakim Ocu.’

Stanislav: Zaista niste videli?

Sergej: Zaista.

Posle ovog razgovora Stanislav mi se obratio sa molbom da se još jednom sastanem sa Sergejem. Za vreme ovog susreta pitao sam starešinu zbog čega se do danas nije razjasnio sa grčkim tekstom Fil. 2:5-7? Sergej se izvinio. Rekao je da je zaboravio na taj razgovor koji se odigrao pre više od godinu dana. Ne smatram Sergeja svesnim lažovom. Verujem da je on zaista zaboravio na ovaj prošlogodišnji nesporazum. Međutim, kada sam otvorio svoju beležnicu i pogledao pitanja koja smo ja i Jehovini svedoci raspravljali zajedno, a posle prenosili na ‘kućno izučavanje’, video sam da ova čudna zaboravnost jehovista predstavlja sistem. Svaki put kada smo pronalazili neki nesporazum u bogoslovlju jehovista, sektaši su pretvarali sate našeg razgovora u godine zaborava.

Učenik koji ne voli matematiku isto tako prirodno i bez prinude zaboravlja domaći zadatak iz tog predmeta. Čovek koga opterećuju porodične obaveze isto tako prirodno zaboravlja na molbe žene. Ova zaboravnost je reakcija čoveka na događaje koji mogu biti povezani sa stresom ili čak depresijom. Po suštini ovo je dečiji oblik samozaštite koji čovečanstvo koristi iz najdavnije prošlosti.

‘Jehovin svedok’ je naučen da njegova organizacija zna odgovore na sva pitanja. Ova uverenost daje snagu njegovim ubeđenjima. A onda se iznenada pojavljuje nešto što ruši njegovu veru u skoro natprirodne sposobnosti rukovodećeg saveta, što znači da to ugrožava njegov unutrašnji mir. Šta on čini? On se trudi da okrene stranicu sa ‘neprijatnom’ informacijom. I logika sektaša ovde je sledeća:

‘Došla je nova informacija. Ona se nalazi na komadiću papira. Ako je primim to će srušiti moje poverenje prema braći iz Bruklina koji upravljaju našom organizacijom. Onda je deset godina mog boravka u Društvu stražarske kule uzaludno. Sada propovedam, jer verujem da je to potrebno Jehovi, propoved ispunjava velikim smislom sav moj život. Ako poverujem da taj komadić papira sadrži istinitu informaciju, onda ću prosto ispasti nesrećan čudak koji misli da mu je Bog Jehova dao učiteljsku vlast. Meni je potrebna ova vlast jer je ona iznad vlasti bilo kojeg predsednika, bilo kojeg oligarha, jer se ona prostire iza granica našeg beznadežnog sveta ispunjenog grehom. Ova vlast tiče se ljudskih sudbina, a ne njihovih novčanih sredstava i političkih prednosti. Međutim, komadić papira sve to može precrtati… Moram da napustim Društvo stražarske kule, a gde da pođem? Nemam kuda…

Ne, Jehova želi da izučavam Bibliju zajedno sa Jehovinim svedocima, što znači da sve što mi je saopštio ovaj čovek ne može biti istina. Neću više raspravljati ovo pitanje, nego bolje da nađem još dva ili tri čoveka kojima ću pričati o Bogu. A ovaj čovek mi smeta da delim svoju veru, što znači da je protiv Jehove. Treba jednostavno prekinuti s njim razgovor i zaštititi od njega braću i sestre.’

Ova logika radi kod Jehovinih svedoka kao satni mehanizam. Imao sam mnogo situacija u kojima su Jehovini svedoci bili u ćorsokaku, ali to sada ne mogu dokazati jer nisam imao nepristrasne posmatrače.

Međutim, u slučaju razmatranja Fil. 2:5-7 postojao je posmatrač i postojanje ove činjenice za Sergeja će biti veoma ozbiljan izazov. Sada, kada on zna, da je očevidac video njegovu ‘nezgodnu situaciju’, on će VEĆ TAČNO analizirati grčki tekst Fil. 2:5-7 i uveren sam da će objašnjenje jehovista za njega biti nedovoljno ubedljivo. Neko vreme on će još plivati uzvodno, teraće sebe da misli ‘kako treba’. Protiv ovoga će istupiti njegova savest i zdrav razum. I on će ili ubiti svoju savest i definitivno se oprostiti od zdravog razuma, ili će naći u sebi snage da prizna da je njegov boravak u Društvu stražarske kule bio ozbiljna greška. I tada će napustiti ovu organizaciju. Samo u ovom slučaju on će posedovati istinsku slobodu Bogotraženja ne u jezuitskim šablonima Stražarske kule, nego u Svetom Pismu.

 

7. NAJJEDNOSTAVNIJI NAČIN DOKAZIVANJA DA SU ‘JEHOVINI SVEDOCI’LAŽNA ORGANIZACIJA

Vešto spajanje gore navedenih aktivnosti (posebno onih opisanih u dve poslednje tačke ‘ilustrativni materijal’ i ‘posmatrači’) omogućuje vam da postignete maksimalan efekat ubedljivosti. Vaši posmatrači će videti sledeće:

7.1. Vi primate od jehovista obećanje da će govoriti samo istinu.

7.2. Vi im zadajete sedam-osam prostih pitanja na koja sektaši iskreno odgovaraju.

7.3. Vi stavljate na sto tekstove iz Stražarske kule u kojima su dati odgovori koji očigledno protivreče usmenim izjavama vaših oponenata. Ako usmeni i pismeni odgovori Jehovinih svedoka protivreče jedan drugom, znači, neko laže!

7.4. Vi govorite, da ne smatrate vaše sagovornike svesnim lažovima (i ovo mora biti istinito). Znači, laže Organizacija. I to je sve! Dalje vam ostaje samo da blokirate pokušaje sektaša da učine nejasnim protivrečnosti ili da zamrse temu – i vaš pešak postaje dama!

 

8. RAĐANJE IDEJE

Izučio sam veliku količinu apologetske literature antisektaškog usmerenja, oko 40 puta sam se susreo sa Jehovinim svedocima, razmatrali smo najrazličitije teme.[35] Svaki put jehovisti su se rastajali sa mnom sa blaženog izraza lica, bez obzira na to što sam na mnogim mestima naše diskusije u njihovim rasuđivanjima ostavio mnoge pukotine. Svakome ko je ulazio u duboke biblijske razgovore sa jehovistima poznat je osećaj bespomoćnosti koji je u vezi SA NEMOGUĆNOŠĆU DOPIRANJA DO JEHOVINIH SVEDOKA. Stvara se utisak da govorimo na različitim jezicima. U određenom trenutku i ja sam počeo da sumnjam u to da mogu uopšte normalno razgovarati sa njima. Shvatio sam ne samoda me moji oponenti ne čuju, nego da i ja njih ne čujem, ne razumem, ne osećam.

Tako se nastavilo do trenutka, kada mi je u ruke došla knjiga bivšeg starešine ‘Jehovinih svedoka’ Džona Kamerona, koja se zvala ‘Zarobljenici ideje’. I bez obzira na to što je knjiga napisana ‘ptičijim’ jehovističkim jezikom i prevod sa engleskog nije uvek bio tačan, osnovna misao ove knjige dovela me do ushićenja. Džon Kameron mi je pokazao kako razmišlja običan ‘Jehovin svedok’. Ispada da kod Jehovinih svedoka postoje dve logike, koje po mnogim parametrima protivreče jedna drugoj. I svaki put kada ne deluje spoljašnja logika, sektaš uključuje drugu – unutrašnju. Upravo je ova unutrašnja logika je osnovna. U njoj se krije pravi razlog zbog čega je taj čovek – Jehovin svedok.

Rušenje unutrašnje logike i dovodi do toga da član sekte preispita svoje poglede. Mala efektivnost klasične apologetike u polemici sa ‘Jehovinim svedocima’ povezana je s tim što se hrišćanski misionari dotiču spoljašnje logike jehovista. Ova spoljašnja logika predstavlja samo tehniku vrbovanja i zadržavanja novih članova. Ona je slična ‘glisti’ za ribolov. Nju koriste ribari da se namame ribe, ali ni jednom ribaru neće pasti na pamet da sam pojede ovu ‘glistu’. Ova ‘glista’ u sistemu vrbovanja Jehovinih svedoka je Biblija.

Značajan deo hrišćanskih stručnjaka za sekte koji izučavaju metode rada ‘Jehovinih svedoka’, misle da ako jehovistima pokažu da je njihovo shvatanje Biblije pogrešno, da će oni odmah priznati svoju nepravilnost i napustiti društvo ‘Stražarske kule’. Međutim, u praksi se dešava da ako se Jehovin svedok nađe u bezizlaznoj situaciji, onda to za njega znači samo da se loše spremio za susret sa vama, da on sam nije u skladu sa tim idealomkoji propoveda njegova organizacija. Sama organizacija Stražarske kule sa tačke gledišta bilo kog jehoviste je besprekorna. Razgovori sa Jehovinim svedocima na temu Svetog Pisma mogu stvoriti u odnosima sa ovim ljudima samo atmosferu poverenja što je veoma važno. Međutimubeđivanje članova ove organizacije u nešto, moguće je samo pod uslovom da se ne oslanjate na Sveto Pismo, već na tumačenje koje za njega daje rukovodeća korporacija u knjigama i časopisima društva.

„Po volji Boga Jehove, Biblija je napisana na takav način da je neophodno stupiti u vezu sa Njegovim ljudskim kanalom da bi se mogla potpuno i pravilno razumeti.”[36]

„Na taj način, Biblija je organizaciona knjiga i pripada hrišćanskoj kongregaciji kao organizaciji, a ne ljudima, nezavisno od toga, koliko iskreno su oni uvereni u to, da mogu da protumače Bibliju. Iz tog razloga Biblija ne može biti pravilno shvaćena bez objašnjenja vidljive organizacije Jehove.”[37]

Zato se osobenost naše metode sastoji u tome da ne dokazujemo lažnost Organizacije ‘Jehovinih svedoka’ uz pomoć Biblije. ‘Jehovini svedoci’ veruju ne Bibliji, većjedino Društvu stražarske kule. U razgovoru sa jehovistima morate prvo dokazati da njihova organizacija nije od Boga i tek nakon toga možete zapravo izučavati sa njima Bibliju. Dopuštam da može biti izuzetaka. Znam nekoliko ljudi koji su napustili ovu organizaciju, izučavajući Bibliju samostalno. Njihov primer je izuzetak.Ako su vaš sin ili kćerka, muž ili žena pali pod uticaj Društva stražarske kule, imate jako malo vremena za formiranje uslova za prirodan izlazak čoveka iz ove organizacije. Morate delovati ne samo brzo nego i pravilno.

 

9. ZBOG ČEGA JE BESKORISNO IZUČAVATI BIBLIJU SA ‘JEHOVINIM SVEDOCIMA’

„Čoveku koji ne pazi na tvoje reči, nemoj ni da ih govoriš.”
(prep. Antonije Veliki)

 

Razmatranje raznih biblijskih učenja dovešće vas do toga da ćete iscrpeti sve zalihe krasnorečivosti, napravićete duboku lingvističku i istorijsku analizu nekog odlomka, a ‘Jehovin svedok’ će svejedno ‘ostati pri svome’. Džon Rid, bivši starešina ‘Jehovinih svedoka’, koji je nakon izlaska iz ove organizacije posvetio sebe hrišćanskom svedočenju članovima destruktivnih kultova,ispričao je sledeći slučaj[38]:

‘Jednom su mi na vrata pokucale dve žene sa časopisima ‘Stražarska kula’i ‘Probudite se’ u rukama. Odbio sam predložene časopise, ali sam dao mogućnost jednoj od žena koja je bila aktivnija, da nastupi minut-dva sa prezentacijom, a zatim sam je pitao da li bi pre nego što ode mogla da mi odgovori na pitanje vezano sa Biblijom. (Jehovini svedoci vole da ‘uče’ ljude koje susreću u svojoj aktivnosti ‘od vrata do vrata’, odgovarajući im na pitanja iz Biblije – posebno ako smatraju da znaju sve odgovore.) Postavio sam takvo pitanje: ‘Koje mesto u Bibliji, po vašem mišljenju, potvrđuje vaše religiozno uverenje u to da će ‘veliko mnoštvo’ današnjih istinitih služitelja biti nagrađeno večnim životom na zemlji, a ne na nebu?’ Ona je brzo prelistala stranice Biblije u izdanju Novog sveta i pokazala mi stih iz Otkrivenja 7:9: „Potom vidjeh, i gle, mnoštvo naroda kojeg ne može niko izbrojati, od svakoga plemena i roda i naroda i jezika, stajaše pred prijestolom i pred Jagnjetom, obučeno u haljine bijele, i palme u rukama njihovim.”

Pokazavši joj na ovaj odlomak, skrenuo sam joj pažnju na to, da je „veliko mnoštvo” opisano u vidu onih „koji stoje pred prestolom” Boga na nebu, a ne na zemlji. Ona je odgovorila da se sva zemlja nalazi pred prestolom Božijim. Tada sam morao da insistiram da okrene nekoliko stranica Otkrovenja i pređe na glavu 19., u kojoj se govori o „velikom mnoštvu”. Zamolio sam je da pročita prvi stih: „I poslije ovoga čuh kao glas silni naroda mnogoga na nebu gdje govori: Aliluja! Spasenje i slava i čast i sila Bogu našemu!”

– I gde se nalazi mnogobrojni narod? – pitao sam.

– Na zemlji, – odgovorila je ona.

– Molim vas, pročitajte ovo još jednom, – insistirao sam.

Tako je i uradila. Ovog puta sam je zaustavio posle reči „nebo”i pitao je ponovo, gde se saglasno stihu nalazi „veliko mnoštvo”.

– Na zemlji, – ponovila je kao i pre.

Primorao sam je tada, da još jednom pogleda na stih Otkrovenja 19:1 i prizna, da je pročitala reč „nebo”.

– Ovde se kaže „nebo”, – najzad se dosetila, – ali se „veliko mnoštvo” nalazi na zemlji. Vi ne razumete, – nastavila je ona. – U našem sedištu u Bruklinu u državi Njujork su ljudi koji nam tumače Bibliju. I oni mogu dokazati da se „veliko mnoštvo” nalazi na zemlji; ja jednostavno ne mogu da objasnim kako treba.

Svaki put, kada jehovista nailazi na nerazrešivu protivrečnost, on misli približno tako: ‘Moja organizacija tumači ovo mesto u Bibliji baš tako, a ovi ljudi drugačije, međutim, moja organizacija je Božiji kanal opštenja, a ovi ljudi pripadaju lažnoj religiji.’

Ako predstavimo sebi učenje Društva stražarske kule u vidu zgrade, imaćemo utisak da u toj zgradi nema pregrada. Svi zidovi izgledaju kao noseći. Međutim, ovo je iluzija. Koliko god ‘rušili zidove’ različitih jedinstvenih učenja jehovista, zgrada će se održati. Zapravo, u dogmatici Društva stražarske kule postoji jedna jedinstvena noseća konstrukcija, čije rušenje privodi vašeg prijatelja jehovistu do potpunog i konačnog gubitka čitavog jehovističkog pogleda na svet. To je učenje O SAMOJ ORGANIZACIJI JEHOVE.

Razumevanjem ove istine sačuvaćete svoje vreme i duševne sile.

 

10. SAŽETAK ‘VETILJSKOG ŠAHOVSKOG OTVARANJA’

Kao što sam već prethodno pisao, u razgovoru sa Galinom bile su dve osnovne linije:

Našu liniju u potpunosti možemo nazvati linijom napada.

Linija Jehovinih svedoka – linija odbrane.

Hajde prvo da se pozabavimo linijom napada. Efektivna strategija napada zahteva nalaženje najslabijeg mesta odbrane. Već sam govorio da je ‘najslabija karika’  jehovističkog učenja – učenje o samoj organizaciji. Potpuno osnovano mogu da tvrdim da Jehovini svedoci znaju za ovo. Zato ako im predložite razgovor na temu ‘Organizacija Boga’, oni će najverovatnije reći da po njihovom mišljenju ima važnijih pitanja nego što je tema ‘Organizacija Boga’. Na primer, pitanje ‘imena Božijeg’ ili ‘Carstvo Jehove’. Pa čak i ako se slože da razmatraju sa vama biblijsko učenje o Organizaciji Boga, oni će u prvoj prilici preskočiti na drugu temu. Obično se ovo odvija na sledeći način: Svedoci vas pitaju za vaše konfesionalnim stavove, a zatim, glumeći zainteresovanost, pitaju: „A vi ste, dakle, pravoslavac? I šta poklanjate se ikonama? Zar ne znate da u Bibliji stoji zabrana bilo kakvih izobraženja? Šta govore vaši sveštenici o biblijskom učenju?’ Onda ćete vi detaljno ili ne početi da govorite o onome, što vi znate o tom. ‘Jehovini svedoci’ će uzeti Bibliju i ‘obrisati vam nos’ po veoma prostoj šemi, opisanoj u specijalnoj literaturi sekte. Ako ste protestant, musliman, judejac, paganin ili ‘nihilista’ naći će se i za vas specifična priprema kod Jehovinih svedoka. Ako vam nekad u ruke dođe knjiga Društva stražarske kule ‘Rasuđujući uz pomoć Pisma’, onda možete otvoriti glavu ‘Kako odgovoriti na argumente’ i saznati ono što vam moraju reći u svakom konkretnom slučaju.

Da razgovor sa ‘Jehovinim svedocima’ ne bi odlutao, poput mačke koja se vrti sama oko sebe, treba da znate kako da počnete razgovor o Društvu stražarske kule  ‘spontano’ i kako ga svrsishodno vodite, vraćajući liniju razgovora opet i opet na nama potrebne činjenice. Nama su potrebni argumenti koji će primorati vaše posmatrače da stanu na vašu stranu. Pogledajmo, kakve su to činjenice:

 

10.1. Biblija.

Spoljašnja logika: Sve aktivnosti bilo koje hrišćanske organizacije (u tom smislu i Društva stražarske kule) neophodno je uporediti sa Biblijom.

Unutrašnja logika: Svako razumevanje Biblije neophodno je uporediti sa mišljenjem (u početku Čarlsa Rasela, a posle) Rukovodećeg Saveta Društva stražarske kule.

10.2. Istinita organizacija Boga

Spoljašnja logika: Jehovini svedoci su istinita organizacija Boga, jer svi članovi ove organizacije jednodušno izučavaju i ispunjavaju biblijsko učenje.

Unutrašnja logika: Jehovini svedoci su istinita organizacija Boga Jehove zbog naznačenja koje su dobili jehovisti 1919. godine.

10.3. Dokazi neistinitosti ‘Društva stražarske kule’

Dokaz neistinitosti na osnovu spoljašnje logike: „Ali prorok koji bi se usudio da govori u moje ime ono što mu nisam zapovedio da govori, ili koji bi govorio u ime drugih bogova, takav prorok neka se pogubi. Ako u svom srcu kažeš: ‘Kako ćemo znati koje reči Jehova nije rekao?’onda znaj ovo: ako prorok kaže nešto u Jehovino ime, pa se to ne dogodi i ne ispuni se, onda to nije rekao Jehova. Taj prorok je to rekao iz drskosti” (prevod Novi svet – Ponovljeni zakon 18:20-22). Ovde je pokazan biblijski metod određivanja lažnih proroka. Ako čovek pretenduje na ulogu proroka i ako se makar jedno proročanstvo takvog čoveka ne ispuni – pred nama je lažni prorok. Takav čovek ne može imati učiteljska ovlašćenja od Boga, ne može privoditi ljude Bogu, ne može biti ugodan Bogu. Tekstovi Stražarske kule pokazuju da organizacija smatra sebe ‘prorokom Jehove’. Osim toga, možemo da pokažemo svima njena neispunjena proročanstva.

Dokaz neistinitosti na osnovu unutrašnje logike: “Ko je, dakle, taj vjerni i mudri sluga koga postavi gospodar njegov nad svojim domaćima da im daje hranu na vrijeme? Blago tome slugi koga gospodar njegov, došavši, nađe da čini tako. Zaista vam kažem: postaviće ga nad svim imanjem svojim”(Mt. 24:45-47). Prema specifičnom tumačenju koje imaju ‘Jehovini svedoci’ za ovo mesto Pisma, Hristos je došao 1914. godine, a 1919. godine imenovao je Društvo stražarske kule Svojim „vernim i mudrim slugom”, koji ima ovlašćenje da uči od lica Jehove sve narode. Sami svedoci govore da je razlog ovog imenovanja „kvalitet duhovne hrane”. Ovo, po njihovom uverenju, znači da je za Hrista bilo glavno to koliko tačno učenje Društva stražarske kule pokazuje uverenja Samog Hrista. Od 1919. godine do sada Jehovini svedoci izmenili su oko 50 učenja. Čak i da pretpostavimo, da su jehovisti ZAISTA dobili naznačenje od Hrista 1919. godine, onda su oni sada odstupnici. Jer su izmenili upravo ona učenja, koja je razmatrao Hristos 1919. godine, i koja je On utvrdio kao istinita.

10.4. Nemoralnost jehovizma

Ako vam pođe za rukom da pružite Jehovinim svedocima oba dokaza njihove neistinitosti,onda će oni najverovatnije reći, da oni imaju veoma veliko ‘ZATO’. Oni su sa punim ‘smirenjem’ spremni da vam saopšte da oni vode besprekoran način života učenika Hristovih. Upravo ih ovo čini jedinstvenom Božijom organizacijom. Navodno, glavna su dela, a uverenja su na drugom mestu. Primetio sam da ako njihovu ‘labudovu pesmu’ ne zaustavite izlaganjem realnih činjenica nemoralnog ponašanja članova sekte, onda jehovisti vrlo brzo prelaze na energične napade na Crkvu i na pojedine njene predstavnike. Ovde možete pokazati citate sa sajtova i iz novina, gde se navode činjenice nasilja, pedofilije ili pijanstva jehovista. U nastavku ćemo dati citate iz periodičnih izdanja, u kojima je istinita informacija o porocima i neobjektivnostima jehovističkog ‘sveštenstva’. U ovoj situaciji Svedoci će reći, da ovi ljudi sigurno nisu više u Društvu stražarske kule. Biblija govori: „izbacite zloga između vas samih.”

Tačno. Ako informacija, na primer, o jehovisti-pedofilu, dođe u sredstva masovnog informisanja, onda će ovu situaciju starešine brižljivo istražiti. Ako se potvrdi negativna informacija, onda tog čoveka lišavaju opštenja. Ali mnogo češće kritička informacija ispada banalna kleveta. U nekim situacijama starešine nemaju jasne osnove za to da isteraju čoveka iz organizacije. Ali i poverenje prema tom članu ostaje ‘pod znakom pitanja’. Takvog čoveka, po pravilu, ostavljaju na neki način’pod prismotrom’. Njemu delimično skraćuju prava do trenutka dok se njegov alibi na neki način ne potvrdi. Ovo je zaista inteligentan pravni sistem koji omogućava da se zaštite njihovi verni članovi od klevete i isteraju samo oni koji realno narušavaju reputaciju društva. Međutim, isti takav sistem praktično postoji u svim organizovanim religioznim konfesijama. Specifična osobenost pravnog sistema Jehovinih svedoka sastoji se u njihovom totalitarnom karakteru. Ovaj karakter tiče se velikog broja moralnih i veroučiteljskih pitanja koja podležu razmatranju pravnog komiteta, organizacije istrage i kaznene discipline. Ako, na primer, neki baptist napusti svoju zajednicu kako bi primio Pravoslavlje, onda će to za njega značiti samo to da on više ne može propovedati sa katedre baptističke crkve, što je i logično. Taj čovek se ne može više pričestiti u baptističkoj crkvi, ali ovo je ipak izazvano njegovim pravoslavnim uverenjem, a ne reakcijom baptističkih pastora. Nakon izlaska iz baptističke zajednice, ovaj čovek može spokojno da opšti sa svojom rodbinom i prijateljima koji su protestanti. Međutim, bivši Jehovin svedok gubi praktično sve, što je imao u Organizaciji. Rodbina bivšeg članakoja je u sekti sada može da razgovara sa njim na svakodnevne teme.[39] Međutim, starešine uvek moraju da drže distancu među ovim ljudima.

Bez obzira na to što možete da koristite materijale ‘žute’ (i ostale) štampe za razobličavanje mita o izuzetnoj moralnoj čistoti jehovističkih starešina, preporučujem ipak da ne zloupotrebljavate ovu literaturu. Ona može izazvati efekat kod vaših posmatrača. Takva informacija će same ‘Jehovine svedoke’, najverovatnije, izvesti iz položaja vaših dobrih sagovornika u položaj ljutih konkurenata. Često, upravo novinarske publikacije koje su kritičkog karaktera u odnosu prema jehovistima dovode do toga da sektaši izlaze, lupajući vratima i više ne idu ni na kakve kontakte. Zato će biti mnogo bolje, ako budete dokazivali nemoralnost jehovizma na osnovu svima očiglednog neslaganja između unutrašnje i spoljašnje logike. Ova neslaganja nam pokazuju, kao što smo već videli, neistinitost rukovodilaca organizacije.

I ovde možete reći sledeće: ‘Da, među sveštenicima mogu biti i pijanice i bludnici. Međutim, ako ih brižljivo isteraju iz njihovih zajednica za njihovo nemoralno ponašanje, onda je to znak nenormativnosti takvog ponašanja (za njihovu konfesiju). Laž i kleveta, koje se čuju sa katedre Društva stražarske kule, nisu ništa bolje od pijanstva i bluda. Ali, kao prvo, izvor ove laži su najviši rukovodioci Društva stražarske kule, koji ovu laž šire kroz zvanični list organizacije. Kao drugo, niko za laž ne isteruje ‘pomazanike članove’Rukovodećeg Saveta, što nam svima pokazuje normativnost ove laži za samu organizaciju’.

11. OSNOVNI SCENARIO

VRLO VAŽNA INFORMACIJA!!! Ispod će biti naveden osnovni scenario našeg razgovora. On će imati ulogu ‘instrumenata za noćno gledanje’ bez kojih se ne možete premeštati noću po besputnom terenu. Izvinite za čudan primer, ali moje iskustvo različitih diskusija sa ‘Jehovinim svedocima’ mi sugeriše da upravo takvo poređenje nj oslikava prikazuje specifičnost razgovora sa ‘Jehovinim svedocima’. Bez prethodno sastavljenog plana razgovora, bićete slični onim legendarnim Poljacima koje je Ivan Susanjin zaveo u blato. Dakle:

Sada moramo da vidimo kako se ove tri teme sižea koje smo razmatrali međusobno povezuju.

Veza između tema ‘Biblije’ i ‘Organizacije Boga’

11.1. GLAVNO PITANJE: Prvo pitanje sa kojim je najbolje početi razgovor je pitanje o tome zbog čega je vaš sagovornik izabrao Društvo stražarske kule. U čemu je njena jedinstvenost? Ovo je najvažnije pitanje našeg razgovora. Radi lakšeg pamćenja, nazvaću pravilo upotrebe ‘glavnog pitanja’, na primer, ‘POTEZ SKAKAČEM’. Savetujem vam da pratite kako jehovisti odgovaraju na njega sa olovkom u svojim rukama. Pismeno zabeležite sve što vam kažu jehovisti. Pre nego što stavite tačku u nekoj rečenici, pokažite to što ste napisali vašim sagovornicima. Pitajte ih da li ste ih pravilno razumeli. Neka oni naprave potrebna pojašnjenja. Ovo pravilo nazvao sam ‘ROKADA’. Ono će vam pomoći da koncentrišete sve učesnike razgovora na jednu, vama potrebnu temu.

11.2. Kada vam Jehovini svedoci budu odgovorili na glavno pitanje oni će obavezno dotaknuti pitanje o Bibliji. Ovde mogu biti različite varijante, ali suština je ista; Biblija kod Jehovinih svedoka uvek ukazuje na Društvo stražarske kule:

‘Biblija nam pokazuje kakva mora biti organizacija Boga’,

‘Biblija nam pokazuje kakva moramo imati uverenja’,

‘Upravo naša organizacija najviše uči sledovati učenju Biblije’.

11.3. Kao odgovor na ovo, vi pokazujete vašim sagovornicima tekst ‘Raselove umišljenosti da je Apostol’. Pravilo upotrebe ovog teksta nazvao sam pravilom ‘ŠAHA’. (Tekst ‘Raselove umišljenosti da je Apostol’ nalazi se u prilogu №1 našeg priručnika.)

Oni dalje počinju da vam dokazuju da Rasel za njih nije autoritet.

11.4. Vi iznosite tekstove, koji govore suprotno. (Ovi tekstovi nalaze se u prilogu №2 datog priručnika) Još jednom napravite ‘POTEZ SKAKAČEM’, tj. postavite pitanje o tome, u čemu je jedinstvenost Društva stražarske kule.

Oni će opet reći, da Jehovini svedoci najviše vole Bibliju.

11.5. Pokažite savremene tekstove Društva stražarske kule u kojima se govori da se Biblija ne može razumeti bez tumačenja Rukovodećeg Saveta Jehovinih svedoka. (Ovi tekstovi nalaze vam se u prilogu №3). Pitajte Jehovine svedoke o tome za koje je to zasluge ova organizacija dobila pravo da pravilno razume Bibliju.

11.6. Teško da će oni reći da ‘mi razumemo Pismo pravilno, zato što volimo Pismo, a Pismo volimo, zato što ga razumemo pravilno’. (Iako sam par puta nailazio i na takav odgovor). Potreban je drugi argument u korist Društva stražarske kule. I on postoji. To je njihovo učenje o „vernom i mudrom slugi”. To je sve! Čestitam! Prešli ste na vama potrebnu temu ‘Organizacija Boga’.

Veza između tema ‘Organizacija Boga’ i ‘Dokazi neistinitosti Društva stražarske kule’

11.7. Pokažite vašim sagovornicima tekst u kome se izlaže jehovističko učenje o imenovanju njihove Organizacije 1919. godine „vernim i mudrim slugom”. (Ovaj tekst nalazi se u prilogu №4 našeg priručnika.) Obično nam, u ovoj situaciji, Jehovini svedoci pokazuju odlomak Mt. 7:15-23[40].

11.8. Pokažite Jehovinim svedocima tekstove Stražarske kule, koji pokazuju da je osnovni razlog imenovanja njihove Organizacije „vernim i mudrim slugom” 1919. godine bilo snabdevanje kvalitetnom hranom [Biblijskim učenjima] i hranom na vreme. (Ovaj tekst nalazi se u prilogu №5 našeg priručnika). Da je Gospodu Isusu Hristu zaista palo na pamet da preda ovlašćenje „vernog i mudrog sluge” Društvu stražarske kule (tada su se oni zvali ‘Istraživači Biblije’), onda bi On imao dva razloga da ovo učini:

Moralni razlog. Gospod bi mogao imenovati jehoviste „vernim i mudrim slugom” zbog njihovog naročito blagočestivog života.

Pogled na svet. Isus Hristos bi mogao imenovati jehoviste „vernim i mudrim slugom” zbog čistote njihove vere. U ovom slučaju njihova religiozna uverenja morala bi u potpunosti odgovarati onome što je ljudima hteo reći Sam Spasitelj.

Savremeni Jehovini svedoci obično tumače nameru imenovanja Društva „vernim i mudrim slugom” upravo prvim razlogom. Literatura najčešće ukazuje na drugi razlog. Mislim da je to povezano sa slučajevima nemoralnog ponašanja Raselovih istoveraca koji su bili očigledni svim savremenicima Čarlsa Rasela. U saopštenju ‘Stražarske kule’ o nalaženju Društva u taboru satane od 1914. do 1918. god.[41] nalazim indirektnu potvrdu te misli da sadašnji rukovodioci Organizacije o ovome znaju više nego mi sada. A šta, ako razlog boravka Istraživača Biblije u Organizaciji satane nije nemoralnost članova, nego odstupanje od čistote veroučenja? Kakva su onda to učenja zbog kojih se bratstvo Čarlsa Rasela na četiri godine našlo u duhovnoj tami? Eto… zadajte ovo pitanje Jehovinim svedocima!

Zato, ako na njega ne odgovore, oni su saglasni s tim, da je razlog bogoodstupništva njihovih ‘duhovnih predaka’ od 1914. do 1918. godine – njihovo nemoralno ponašanje. Dakle, vi iznosite na sto tekstove Društva stražarske kule koji pokazuju da je razlog imenovanja njihove Organizacije „vernim i mudrim slugom” u prvom redu – pogled na svet. Korišćenje ovih tekstova omogućuje vam da izbegnete demagogiju i skladno pređete na temu ‘plovećih učenja Društva stražarske kule’. Sada je potrebno da pokažete tekstove iz literature Društva stražarske kule, u kojima su prikazane izmene veroučenja. (Ovi tekstovi nalaze se u prilogu №6. U našem razgovoru sa Galinom – pogledaj t. 100-102.)

11.9. Obratite pažnju jehovista na tekstove u kojima se govori o tome da je Raselov tim bio u organizaciji Satane od 1914. do 1919. godine. (V. prilog №7. našeg priručnika. U našem razgovoru sa Galinom – pogledaj t. 63-67.) A sada podsetite vaše sagovornike, da je Čarls Rasel umro 1916. godine. Zatražite od vaših posmatrača da naprave pravilne zaključke iz upoređivanja ovih činjenica.

11.10. Pogledajte odlomke iz Pisma iz literature Društva stražarske kule, koji utvrđuju načine razobličavanja lažnih uverenja. (Ovi tekstovi se nalaze u prilogu №8.)

11.11. Pokažite, da je organizacija nazivala sebe ‘PROROKOM JEHOVE’. Izložite tekstove sa lažnim proročanstvima organizacije. (V. prilog № 9. ‘Društvo stražarske kule – prorok Jehove’ i №10. “Lažna proročanstva Jehovinih svedoka”.)

To je sve! Ništa komplikovano. Jedini problem je u tome, ŠTO VAM JE POTREBNO DA NAUČITE CEO OVAJ SCENARIO NAPAMET!!!

 

Uskoro ću vam ispričati kako Jehovini svedoci obično izlaze ‘suvi iz vode’ čak i u njima najtežim situacijama. Ovo im daje mogućnost da se praktično nekažnjeno bave demagogijom. Da ne bi došlo do ovoga potrebno je da znate scenario kao ‘dva plus dva’ i pratite razvijanje dijaloga. Ako iz nekog razloga nit razgovora bude prekinuta morate znati u kojoj etapi se to dogodilo. Biće vam potrebno da se vratite na vama neophodnu temu po svaku cenu. U nastavku ću vam ispričati kako da učinite ovo a sada obećanje TTS[42] jehovističke ‘odbrane’.

Još jedno samorazobličavanje Jehovinih svedoka: Od 1914. do 1919. godine oni su ulazili u organizaciju Satane.

[Jehovini svedoci] su prodali sebe zbog nepravilnih običaja i pali u ropstvo svetskog carstva krive religije [organizacije Satane] … Ovaj poseban slučaj desio se u toku Prvog svetskog rata 1914-1918. (‘Stražarska kula’, 15. novembar 1980. god. [eng.], str. 26, 27.)

1919. godine [Jehovini svedoci] napustili su organizaciju satane… (‘Stražarska kula”, 15. avgust 1991. god., str. 17.)

12. KAKO SE ‘JEHOVINI SVEDOCI’ BRANE OD, ZA NJIH NEŽELJENE, KRITIKE?

U suštini, ako pokažete posmatračima potrebne tekstove sa citatima iz knjiga i časopisa Društva stražarske kule, onda će ovo biti sasvim dovoljno da učesnici razgovora proprate nit vaših rasuđivanja i stanu na vašu stranu. Međutim, teško da će vam Jehovini svedoci dati mogućnost da uhvatite njihovu imišljenost i kao ovna za rogove, odvedete u pregradak i tamo zatvorite. (Naravno, izražavam se metaforički.) Društvo stražarske kule ima do tančina razrađen sistem informacijske samozaštite[43]. Zato, imajući u rukama sve najubedljivije činjenice neistinitosti Društva stražarske kule, nećete ništa postići, ako ne budete znali kako ovaj sistem radi. Sada ću nabrojati nekoliko načina pomoću kojih će se starešine truditi da obezvrede značaj vaše argumentacije i svedu na nulu sve vašenapore.

12.1. Zabrbljavanje

Od vremena Čarlsa Rasela do danas ovaj metod samozaštite Jehovinih svedoka ostaje najčvršći i najefektivniji metod opstrukcije bilo kojeg antisektaškog stava. Najvažnije strateško dostignuće “zapričavanja” je rušenje sižejne linije vašeg razgovora. U praksi “zapričavanje” se projavljuje kroz stremljenje da se udalji od teme i prenese pažnja prisutnih na razmatranje mnoštva različitih pitanja. Na primer, vi ste dali na sud posmatrača tekst sa ‘Raselovom umišljenošću da je Apostol’. Kao odgovor na to, Jehovin svedok će reći da želi da se vrati na ovu temu malo kasnije, a sada mora neizostavno da iznese jednu važnu misao. ‘Bukvalno dva minuta i to ću zaboraviti’, govori on.

A dalje, kao u anegdoti za dva kauboja. Jedan kauboj pozvao je drugog kod sebe na ranč. Domaćin pokazuje farmu, obor za stoku, voćnjak, pčelinjak, kolibu kraj jezera. I odjednom gost primećuje veliku gomilu stajskog đubriva…

– Bobe, šta je ovo?

– Slušaj Džone, ispričaću ti jednu priču. Jedan kauboj zaljubio se u veoma lepu devojku iz blagorodne porodice. Međutim, on je bio jako siromašan, a njen otac mnogo bogat. Na dan njenog punoletstva otac je pozvao najpoznatije mladoženje na konjske trke. Onaj ko pobedi na konjskim trkama mogao je da računa na njenu ruku. Kauboj je pobedio, ali ga je otac prevario i odveo kćerku na imanje. Tada je kauboj oteo devojku, ali je otac odlučio da ovoga nađe i ubije. Prijatelj kauboja postao je izdajnik, a ljudi bogatog tatice supronašli mesto gde su se voljeni skrivali. Otac je lično ustrelio kauboja i svoju kćer. To je tako tužna priča…

– Dobro.A šta sa gomilom stajskog đubriva, otkud ovde?

– Ne znam, Džone, moguće da su psi uplašili bizona…

Jehovini svedoci mogu veoma dugo i strpljivo govoriti o svemu i ni o čemu. Ako ne možete da ih zaustavite, izgubićete sve svoje pozicije. Zabrbljavanje će vas dovesti do toga da će posmatrači u jednom trenutku izgubiti nit razgovora i tada gube svako interesovanje za dalji razgovor. Nakon što oni odu, vi možete koliko god želite da razobličavate jehoviste, sektašima će već biti svejedno. Oni će hladnokrvno završiti razgovor, a onda će ‘uz kolektivni aplauz’ svoje braće govoriti na svom skupu o vašem neuspehu. Ovo će učvrstiti pozicije lidera i ohrabriti one koji su posumnjali. Možete zbog ovoga biti revoltirani koliko hoćete, niko neće imati nameru da vam se opravdava; niko se od članova sekte zbog vas neće nervirati.

Zapamtite prosto pravilo: bez spoljašnjih posmatrača, vaše mišljenje u vezi Društva stražarske kule jednostavno ne postoji.

12.2. Demagogija

Pod demagogijom podrazumevam propagandni postupak u kome konstruktivna diskusija od razmatranja činjenica prelazi na beskonačno razmatranje terminologije. Na primer, predlažete Jehovinim svedocima da objasne neke, savremenim članovima, opasne tekstove Društva stražarske kule iz ranijih vremena, a oni vam odgovaraju da vi mešate pojmove kao što su ‘Organizacija Jehovinih svedoka’ i ‘Društvo stražarske kule’. Navodno, ‘Organizacija’ je odabrani narod Jehove, a ‘Društvo’ je samo pravno lice koje rešava ekonomska i administrativna pitanja. Kao pravno lice ‘Društvo stražarske kule’ angažuje čistačice, knjigovođe, pravnike i šminkere. I naravno, oni i ne moraju biti Jehovini svedoci. Ovaj vešti demagoški potez omogućava starešinama, da odmah reše tri problema:

A) Dobiće u vremenu. Generalno, pretenzija jehovista na vaše neznanje u vezi razlikovanja ‘Društva’ i ‘Organizacije’ u kontekstu datog razgovora nije sasvim opravdana. Ako ovo ne shvatite sigurno ćete se zapetljati. Dok se budete oslobađali, jehovisti će se uhvatiti za sitnice nekog vašeg izraza i vi ćete se ‘igrati rečima’ do momenta dok se vreme izdvojeno za razgovor ne završi.

B) Oslabiće pažnju vaših posmatrača. Ako vam predložie da prisustvujete na konferenciji mikrobiologa ili lekara oftamologa bio bi vam dovoljan jedan put da shvatite da tamo nemate šta da tražite. U čemu je problem? Specijalisti se služe mnoštvom pojmova koji suprosečnim ljudima nepoznati. Demagogija pretvara zanimljivu, skoro detektivsku istoriju sekte u dosadnu kazuistiku. Vaši posmatrači će zažaliti što su potrošili vreme na skoro besmislenu govoranciju. Delimično će i biti u pravu. Oni su potrošili na vas svoje realno vreme, a vi gubite to vreme na analiziranje drugostepenih stvari.

V) Jehovisti vas provociraju da ratujete sa ‘vetrenjačama’ i prave od vas idiote. Sudite sami, ako je ‘Društvo’ pravno lice u kome mogu biti ljudi različitih konfesionalnih pogleda onda kritikujući ‘Društvo’, vi kritikujete i ove ni u čemu krive ljude. To znači da ste inkvizitor koji ne bira sredstva radi svoje principijelne borbe sa sektama. (U našem razgovoru sa Galinom, iskušenje da se utopim u demagogiju pojavilo se u t. 24-29.)

Kako reagovati na demagogiju? Tražite uvek kratak odgovor na neki izraz. U situaciji sa demagogijom na temu razlikovanja ‘Društva stražarske kule’ (kao pravnog lica) i ‘Organizacije Jehovinih svedoka’ potrebno je postaviti sugestivno pitanje: ‘A ko od ove dve različite grupe pretenduje na ulogu ‘VERNOG I MUDROG SLUGE’?”’ Oni će obično reći da je to Organizacija Jehovinih svedoka jer je to, navodno, odabrani narod Božiji.

Pa, šta ćemo… Onda nam ‘Društvo stražarske kule’ (kao pravno lice) nije zanimljivo. Ako ono nije „verni i mudri sluga”, znači da ono nije autor publikacija Stražarske kule. Sada možete da se vratite na temu ‘Organizacija Boga’ i napravite potez skakačem.

12.3. Emocionalna rezonanca

Tehniku emocionalne rezonance možemo predstaviti kao način stvaranja u auditorijumu određenog raspoloženja uz istovremeni prenos propagandne informacije. Jedno od pravila propagande glasi: u prvom redu treba se obratiti ne razumu čoveka, već njegovim osećanjima. Braneći se od agresivne informacije na racionalnom nivou, čovek uvek može izgraditi sistem kontraargumentacije i svesti sve napore vrbovatelja na nulu. Ako pak vrbovanje u sektu proishodi na emocionalnom nivou, van njegove svesne kontrole, nikakvi racionalni argumenti u tom slučaju ne deluju. U našem razgovoru sa Galinom pojavilo se nekoliko situacija, kada je Galina (očigledno nesvesno) pokušala da se posluži tehnikom ‘emocionalne rezonance’. Ovaj pokušaj se posebno vidi u onom delu razgovora, u kome je Galina govorila za nevestu koja trči u susret ženiku (t. 131-132). Imao sam slučaj u životu kada su sektaši primenili tehniku emocionalne rezonance tako efektivno, da su u momentu pridobili za sebe sav auditorijum. Bili su to mormoni. Jedan od njih, dvadesetogodišnji mladić bukvalno se rasplakao za vreme svedočenja toga kako mu je mormonska sekta pomogla.

Govorio je približno ovako: ‘Ja sam veoma veliki grešnik. Roditelji su mi dali tako mnogo, ali ja nezahvalni skot, stalno sam se kretao na dole po strmoj ravni. U početku sam počeo da psujem, zatim sam propušio, onda sam se strasno odao lakim narkoticima, najzad, zloupotrebljavao sam alkohol. Postao sam loš, ravnodušan i zatvoren. Jednom prilikom sam došao u vezu sa nekim društvom, zbog kojeg umalo nisam završio u zatvoru. U to vreme nisam imao prave prijatelje i bio sam blizu samoubistva. Ali Bog me je voleo i naišao sam jednom na poslu na izuzetan časopis ‘Crkve Isusa Hrista Svetaca Poslednjih Dana’ (mormona). Nakon toga, našao sam mesto gde se ovi ljudi okupljaju. Bio sam tada jako srdit, ali verujući ljudi su svojom brigom izmenili moje srce. Ko sam bio tada? Nesrećni slabić koga je čekao zatvor. Bog je izveo čudesno delo u mom životu. Sada ne pijem, ne pušim, bavim se sportom. Imam devojku, posao i veliku duhovnu porodicu! I došao sam ovde da bih podelio sa vama svoju veru.’

U toku monologa, mladi mormon je kolutao očima, aktivno gestikulirao, povišavao ili snižavao ton na kulminacionim mestima, bacao pogled na oči gledalaca. Držao je sve u napetosti, sve dok neka žena nije skočila i usprotivila se: ‘Dosta! Ima mnogo jakih ličnosti koje su izmenile svoj život prestavši da piju, puše i psuju, ali im to ne daje pravo da dosađuju nepoznatim ljudima. Ako ste se izlečili od gripa, onda to ne znači, da ste vi sada učitelj geografije ili čak biologije. Vi ste nešto postigli u životu i ja sam takođe nešto postigla, ali vam ja ne upadam sa poukama. Vi mi sada oduzimate dragoceno vreme koje sam mogla potrošiti da obiđem bolesnu baku. Nisam tražila od vas da mi ovde ispovedate svoje grehe. I uopšte mi nije jasno zbog čega ja sad moram plaćati vašu samouverenost mojim vremenom i prihvatanjem vaše vere?’ Oštro, ali ubedljivo. Ove reči srušile su svu magiju reči mormona, i morali su da se povuku.

12.4. Upadanje u reč

Upadanje u reč nije neka specijalna tehnika vrbovanja, već pre svega nedostatak sposobnosti za komunikaciju. Ovaj nedostatak je obično vezan sa predubeđenjem čoveka prema nekim ljudima ili stvarima. A pošto takva predubeđenja postoje kod skoro svih ljudi, onda se i upadanje u reč može videti u praktično svim razgovorima. U našem razgovoru upadanje u reč će biti zaključak, da pošto ‘Društvo stražarske kule’zahtevapotčinjavanjerazumevanja Biblije mišljenju predstavnika Rukovodećeg Saveta ‘Jehovinih svedoka’, to znači da niko od ‘Jehovinih svedoka’ ne može imati sopstveno shvatanje Biblije, koje se razlikuje od učenja ‘Organizacije’.[44] Lično nisam nailazio na takve slobodoumne jehoviste, ali dopuštam da oni postoje. Na internetu sam nalazio informaciju o grupama ‘otpora’ koje ne prekidajući vezu sa ‘Društvom stražarske kule’, u strogoj tajnosti, vode prosvetiteljski rad među aktivnim članovima organizacije po pitanju restauracije ispravnog odnosa prema Bibliji. Po njihovom mišljenju, ‘Organizacija’ mora da se potčini Bibliji, a ne da tumačenje Biblije mora zavisiti od ‘Organizacije’.

12.5. Izgubljeni citat

Metod ‘izgubljenog citata’, u suštini, može se svrstati u raznolikost ‘zabrbljavanja’. Međutim, o njemu ću ipak govoriti odvojeno zbog njegove specifičnosti. ‘Izgubljeni citat’ Jehovini svedoci primenjuju upravo kada ih ‘dirnete u srce’, to jest, pokažete posmatračima tekstove ‘Stražarske kule’. Teško da za svako mesto razgovora možete pokazati originalni časopis ‘Stražarske kule’, na primer za 1922. godinu. Ja i vi se služimo kopijama tekstova, a same ove kopije nalazimo na internetu. Rukovodstvo ‘Društva stražarske kule’ nikada neće pokazati prostim članovima ‘Društva’rane tekstove organizacije. I vi već znate razlog za ovu tajnost. U slobodnom pristupu za članove ‘Organizacije’ postoje specijalni internet-moduli sa tekstovima nekih knjiga i žurnala Društva stražarske kule, koji, u najboljem slučaju, počinju od 1978 godine. I šta, zar do 1978. godine Jehovini svedoci nisu objavljivali časopise? Starešine govore da nema smisla pokazivati ranije časopise upravo zato što je u savremenim izdanjima najbolje od onog što se pisalo ranije. Odlično.

U Novom Zavetu je najbolje od onog što se pisalo u Starom. Mnogo od onog što je napisano u Starom Zavetu hrišćani sada ne koriste, ali se koristilo u prvom veku. Neke starozavetne zapovesti hrišćani uopšte nikad nisu primenjivali. Međutim, mi sada štampamo Bibliju u kojoj se nalaze i Stari i Novi Zavet. Zašto se ne bi pokazalo svojoj braći i sestrama, kako se ZAPRAVO razvijalo bogoslovlje ‘Društva stražarske kule’? Zato što će ako se upoznaju sa originalima ‘Stražarske kule’ iz ranih vremena shvatiti da nikakvog razvoja tamo nije bilo, već je postojala loše rukovođena ‘protoplazma’ učenja koja su slično vodenim klasterima nestala i spontano se pojavila bez ikakve logike i povezanosti[45]. U našem razgovoru sa Galinom, razmotrili smo problem ‘izgubljenog citata’ u t. 68-81.

12.6. Nema se kud

Veliki broj Jehovinih svedoka potpuno iskreno smatra da za ‘Društvo stražarske kule’ ne postoji alternativa. Da, u njihovoj organizaciji može nešto i da nedostaje, misle Svedoci: strpljenja, ljubavi, čak i nekih biblijskih znanja, ali ovo je bukvalno sitnica u poređenju sa onim šta čeka člana van organizacije. U kontekstu našeg razgovora metod ‘nema se kud“Jehovini svedoci’ koriste onda kada kritikuju sveštenoslužitelje i parohijane tradicionalnih konfesija. Prethodno sam se već nekoliko puta doticao ove teme. Takvih situacija je bilo,ima ih i biće ih u bilo kojoj religiji.

Ponekad iza ovih prigovora stoji nerazumevanje logike postupaka sveštenoslužitelja tradicionalnih konfesija. Čemu, na primer, osveštanje automobila u Pravoslavnoj Crkvi? Zar pravoslavni sveštenici uče da je osveštanje zapravo blagoslov gvožđa na neki podvig? Ne, to niko nikad nije učio. Po pravoslavnom shvatanju, osveštanje automobila predstavlja blagoslov za ljude da ispune pravila kretanja u saobraćaju, da voze pažljivo i da se mole pre nego što sednu za volan. A ako čovek krši zakone neće mu pomoći čak ni tri osveštanja. Tako i agresor, koji koristi osveštano oružje ne može da računa na pohvalu Crkve i blagoslov Boga. I uopšte, Biblija ne zabranjuje hrišćaninu da se služi oružjem:

„Svaka duša da se pokorava vlastima koje vladaju, jer nema vlasti da nije od Boga, a vlasti što postoje od Boga su ustanovljene. Zato ko se protivi vlasti, protivi se uredbi Božijoj a koji se protive primiće osudu na sebe.Jer starješine nisu strah za dobra djela nego za zla. Hoćeš li pak da se ne bojiš vlasti? Čini dobro i imaćeš pohvalu od nje. Jer je sluga Božiji tebi za dobro. Ako li zlo činiš boj se, jer ne nosi mača uzalud, jer je Božiji sluga osvetnik, da izlije gnjev na onoga koji zlo čini. Zato je potrebno pokoravati se ne samo zbog gnjeva, nego i zbog savjesti”(Rim. 13:1-4).

Iz ovog teksta Svetog Pisma vidimo da vlast imajući u svojim rukama oružje ima tri osnovne funkcije određene od Boga:

A) „Starešina… Božiji sluga, osvetnik, da izlije gnjev na onoga koji zlo čini”. Ovde je pokazana kaznena funkcija državne vlasti. Ova funkcija omogućava državi da uspostavi pravednost. A pravednost je, sa svoje strane, uslov mirnog suživota ljudi najrazličitijih uverenja.

B) „I zbog toga se treba povinovati ne samo zbog straha od kazne, nego i po savesti“. Zastrašivanje kaznom najbolje je sredstvo sprečavanja bezakonja. Ali, bolje je ako se pokoravamo vlastima ne zbog ‘prisile’, nego zbog poverenja Bogu, to jest po savesti.

V) Prema tome, onaj koji se protivi vlasti, protivi se Božijem ustanovljenju.

Vaspitna funkcija vlasti. Čovek koji se ne pokorava Bogom ustanovljenoj vlasti, ne pokorava se Bogu. Vlast može da nas nauči skromnosti i pokornosti bez kojih naš duhovni život ne može biti blagosloven. Da, i ovome nas uči Biblija. Ali problem odnosa između vlasti i religije je posebna, vrlo složena tema, sa velikim mnoštvom izuzetaka i različitih rešenja. Zato nije potrebno, da se u razgovoru sa Jehovinim svedocima trudite da potpuno otkrijete ovu temu. Bolje je da im predložite da se sretnete još jednom i posebno porazgovarate o temi.

Važno jeda Jehovinim svedocima možemo dati argumentovano biblijsko objašnjenje u vezi svih tradicija Crkve osveštanih tokom hiljada godina. Mislim da će Jehovine svedoke mnogo obradovati činjenica što se mi ne spremamo da opravdamo nemoralno ponašanje nekih sveštenoslužitelja. Takvih je pak ‘šugavih ovci’ uvek bilo. Gospod naš Isus Hristos predskazivao je, da će u Crkvi (u Carstvu Nebeskom, koje je slično velikoj ribarskoj mreži) biti kako ‘loša, tako i dobra riba’. I definitivno odvajanje dobra od zla desiće se tek na kraju vremena (v. Mt. 13:47-50). Zato formalno prisustvo nepokajanih grešnika u prostoru Crkve nije dokaz da je Crkva izgubila svetost i Božiji blagoslov. Ja predlažem Jehovinim svedocima da uporede ideale Pravoslavne Crkve sa idealima ‘Društva stražarske kule’, primere svetosti u Pravoslavlju sa primerima svetosti u jehovizmu, a primere nemoralnog ponašanja predstavnika RPC sa istim takvim primerima članova Društva stražarske kule. Uveren sam, da u poslednjem slučaju posebnih razlika neće biti. Svi mi podjednako grešimo, ali upravo nam je svetost stvarno različita.

U prilogu № 11 nalazi se informacija o nemoralnom ponašanju predstavnika Organizacije Jehovinih svedoka.

 

13. KAKO ODGOVORITI NA DEMAGOŠKE IZJAVE ‘JEHOVINIH SVEDOKA’

Prethodno sam već govorio da je najefikasnije sredstvo protiv demagogije i zabrbljavanja čuvanje razgovorne linije. U glavi 11 dato je jedanaest tačaka razgovora koje treba naučiti napamet. Ako ovo učinite, onda možete iznova i iznova da se vraćate izgubljenoj niti rasuđivanja i nakon svih dezorijentišućih postupaka jehovista. Da bi od samog početka koncentrisali razgovor u okvirima nama potrebne linije razgovora ja primenjujem metod koji zovem ‘MOBILIZACIJA’. Njegova suština se sastoji se u tome da od Jehovinih svedoka pre početka našeg razgovora dobijem određena obećanja iskrenosti i poštenja. Da biste videli kako se to radi pogledajte t. 1-14 našeg razgovora sa Galinom. Ako sprovedete ‘Mobilizaciju’, onda će broj odstupanja od linije razgovora uzrokovanih sektaškom demagogijom biti višestruko umanjen. Osim toga, postoje i druga vama korisna svojstva ‘Mobilizacije’.

‘Mobilizacija’ vam pomaže da organizovano završite razgovor. Nakon što postavite pitanja ‘Svedocima’ i stavite na sto štampane ili fotokopirane tekstove ‘Stražarske kule’koji protivreče usmenim izjavama sektaša, podsetite ih da su obećali govoriti istinu i ništa osim istine. ‘Svedoci’ će uveravati da su bili iskreni. Odlično. Znači, laže ‘Društvo stražarske kule’, što je i potrebno dokazati. Nakon ovoga, stavićete na sto tekstove iz priloga № 12. Ovo će biti veoma upečatljiv kraj vašeg razgovora.

‘Mobilizacija’ vam omogućava da od samog početka osvojite inicijativu. Posmatrači će videti, da ste vi – ‘moderator’ razgovora i zato će se njihovo uključivanje u razgovor desiti sa vaše strane. ‘Jehovini svedoci’ će se naći u ulozi svedoka na sudu. Ovo će ih disciplinovati, čineći ih uzdržljivijim u rečima i emocijama.

Postoji još jedna stvar koja vam može dobro doći u razgovoru sa Jehovinim svedocima. Morate znati kako da napravite logičan prelaz od demagogijena vama potrebnu temu. Već sam mnogo puta govorio da je tema koja nas interesuje – ‘ISTORIJA DRUŠTVA STRAŽARSKE KULE’. U slučaju da jehovisti ne razumeju da je ova tema zapravo najnepoželjniji povod za susret sa vama, onda se ova tema jednostavno može odrediti ranije, a posle vraćati ‘Svedoke’ svaki put kada oni pokušavaju skrenuti ‘na levo’. Ali takav luksuz mi nemamo. Zato prvo što morate da uradite, jeste da razmotrite sa jehovistima razlog zbog kojeg želite s njima govoriti baš o Božijoj organizaciji. Pokušajte objasniti vašim partnerima da ako je ‘Društvo stražarske kule’ lažna organizacija onda s njom nema smisla razmatrati bilo kakva bogoslovska pitanja. Lažna organizacija uvek će lažno istumačiti Božije učenje.

Da bi jehovisti mogli sa vama da razmatraju Bibliju, oni moraju biti autoritet za vas. Pri čemu reč nije o tome,  da su vaši sagovornici – dobri ljudi. U to ne moramo sumnjati. U raznim organizacijama ima mnogo izvanrednih ljudi, koji uprkos tome iskreno služe lažnim idejama. Važno je to da jehovisti u razgovoru sa vama predstavljaju uverenja organizacije pretendujući na ovlašćenja učiteljstva od lica Boga Jehove.

Sada ću objasniti kako napraviti prelaz sa bilo kojeg ‘brbljanja’ na temu ‘Organizacija Boga’ (t. 1. ili 4. našeg razgovora). Svaki put kada vam budu ponudili časopise ‘Društva stražarske kule’ u kojima se nalazi bilo kakav istorijski materijal kojim se jehovisti služe radi demagoških ciljeva, vi možete preći na razmatranje istorije društva. Na primer, dali su vam časopis ‘Treba li verovati u Trojstvo?’. Tamo se govori o tome kako je car Konstantin Veliki, budući i sam paganin, doneo na Prvom Vaseljenskom Saboru trinitarnu terminologiju[46]. I iako su predstave jehovista o ulozi cara u crkvenoj dogmatici beskrajno daleke od istine ipak nema nikakvog smisla u tome da im to objašnjavate. Ne gubite vreme na ovo.

Bolje uporedite Konstantina i Čarlsa Rasela. Možete ih pitati da li znaju zbog čega na grobu Čarlsa Rasela u Pensilvaniji stoji umanjena kopija Keopsove piramide sa predstavom krsta?[47]

Ovo pitanje vam daje mogućnost da počnete razgovor o tome kako jehovisti menjaju svoje učenje tokom svog istorijskog razvoja. Ako bi se govorilo o programu političke partije onda bi ove izmene bile prirodne. Međutim, ‘Jehovini svedoci’ tvrde da oni propovedaju nesumnjivu istinu koja je data čovečanstvu u neizmenljivom obliku.

Kakvi još mogu biti načini izlaza iz ‘lavirinta’ jehovističke demagogije ka temi ‘Istorija Društva stražarske kule’? To može biti sugestivno pitanje. Pretpostavimo da je ‘Jehovin svedok’ počeo da priča o tome kako su ga loše dočekali u nekom hramu. Saznajte od njega koji je to hram? Kako se zove sveštenik? A onda pitajte: ‘A kod Jehovinih svedoka’ su vas susreli bolje? A da je bilo obrnuto, onda bi  ostao u hramu? Zar ne postoje takve situacije, kada u nekoj hrišćanskoj zajednici bolje dočekaju čoveka, nego kod ‘Jehovinih svedoka’?’

Svaki čovek koji zdravo rasuđuje shvata da gostoprimstvo ne može biti najvažniji argument u prihvatanju vere. I gle, čovek počinje da govori o uverenjima ‘Jehovinih svedoka’. A nama je upravo ovo i potrebno. Ako počne da govori o tome da je kod njih sve po Bibliji, idi na t. 11.2. našeg scenarija. Ako čovek govori o tome kako je ‘organizacija Jehovinih svedoka’ izvanredna, idi na t. 11.1 ili 11.4.

Mislim, da je anegdota najbolji prelazak od demagogije i brbljanja na nama potrebnu temu. Prekidanje razmišljanja bilo kog čoveka anegdotom, ne smatra se izrazom lošeg tona čak i u najinteligentnijem društvu:

Umiru pravoslavac, katolik, musliman i pet ‘Jehovinih svedoka’. I svi dolaze u pakao.

Pravoslavac: Vidite li ovo? Mislio sam, pošto sam pravoslavac, da to znači da mogu da pijem, bludničim, psujem i da mi neće biti ništa zbog toga…

Katolik: A ja nisam u paklu, ja sam u čistilištu. Brzo će me odavde osloboditi!

Musliman: Pa govorio sam vam, da ćete svi biti u paklu.

‘Jehovini svedoci’: A mi nismo u paklu, mi smo na rajskoj zemlji!

Pravoslavac, katolik i musliman: Kakva je to rajska zemlja, kada je ovde sumpor, plamen i jecanje grešnika?

‘Jehovini svedoci’: Biblija nam je obećala da ćemo vaskrsnuti na rajskoj zemlji. Biblija ne može lagati. Znači, mi smo na  rajskoj zemlji! Mi svi tako mislimo, znači, to je istina!!!

Suvoparni bogoslovski materijal će biti prava muka za vaše posmatrače. Dobra, ali mudra šala napraviće efekat ‘gutljaja hladne vode u vreloj pustinji’. Ovo će učvrstiti vaše pozicije u očima posmatrača. Važno je da vaš humor bude aktuelan, a ne ciničan. Ispričali ste, osmehnuli se, uklonili napetost. A sada ‘POTEZ SKAKAČEM’!

Da li još pamtite, šta je to? To je pitanje, zašto je baš ‘Društvo stražarske kule’ organizacija koja deluje od lica Božijeg. ‘Svedoci’ na to mogu da vam odgovore da svaka religiozna organizacija smatra sebe najistinitijom. To je zaista tako. Međutim, ovo nije odgovor na vaše pitanje. Vi niste pitali vaše drugove ‘Jehovine svedoke’, da li oni sebe smatraju istinitom Božijom organizacijom ili ne. Ovo je tako jasno, kao što svako ima roditelje. Nas interesuje koji su izuzetni razlozi ‘Jehovinih svedoka’ da sebe smatraju Organizacijom koju je izabrao lično Sam Bog – Jehova. Nakon toga, kad ‘Jehovini svedoci’ odgovore na ovo pitanje, vi možete preći ili na prvu ili na četvrtu tačku našeg scenarija.

Još jedna anegdota, koja vam može pomoći da se vratite na temu ‘Organizacija Boga’:

‘Umire’ ruska novčanica od 10 rubalja i američka valuta od 100 dolara. I baš ovih 10 rublji šalju u raj, a 100 dolara u pakao. Američki dolari vrište: ‘Ovo ne može biti! Toliko puta sam spasavala razne biznismene, sveštenici i monasi su se služili mnome, zašto me šaljete u pakao?’ A 10 rubalja joj odgovara: ‘Pa ti nikad nisi bila u crkvi!?’ Kod jehovista umesto hramovapostoje dvorane kraljevstva. Upravo se u njima okuplja lokalna organizacija Jehovinih svedoka. Pitajte ih zašto ne koriste reč ‘Crkva’ za označavanje svojih sabranja, a nakon što vam ispričaju svoje shvatanje ovog pitanja, možete mirno preći na tačke scenarija 1 i 4.

Prethodno sam vam već ispičao anegdotu za dva kauboja i gomilu stajskog đubriva. Nju, usput, takođe možete staviti u ‘štednu kasicu’ vaših apologetskih sredstava.Ova anegdota može dobro doći u situaciji kada treba da razmotrite t. 11.10. osnovne linije razgovora ‘Načini razobličavanja lažnih uverenja’. Ako predstavite ovu anegdotu kao alegoriju, onda je romantična priča o siromašnom kauboju – ono što ‘Društvo’ priča o sebi, a gomila stajskog đubriva je ono što je njihova organizacija zapravo.

Evo još jednog slučaja iz života jedne protestantske zajednice. U jednom gradu razboleo se veoma ugledan pastor. I gle, mladom bratu koji uliva nadu, daju mogućnost da izađe na scenu kako bi izneo saopštenje: ‘Draga braćo i sestre! Pomolimo se za našeg brata, Andreja Petrova koji ne može da prisustvuje na sabranju zbog bolesti. On ima upalu sinusa’. Mladi brat je izašao i uzbuđenim glasom izgovorio: ‘Draga braćo i sestre! Pomolimo se za našeg brata, Andreja Petrova, koji ne može prisustvovati na sabranju zbog bolesti. On ima…kako da…ovaj…hemoroide!” Tu je, po reakciji sale, shvatio, da je rekao nešto, što nije to što ne bi trebalo i bukvalno pobegao sa scene. Njega ponovo vraćaju na scenu, da bi se izvinio i rekao, da brat ima zapaljenje sinusa. Mladi brat ulazi i govori: ‘Draga braćo i sestre! Oprostite. Nisam pravilno rekao, naš brat Andrej Petrov nema hemoroide. On ima gonoreju!’ Ova anegdota iz života protestanata je odlična ilustracija za to, kako se širi lažna informacija. I ako Jehovini svedoci primene protiv vas metod ‘NEMA SE KUD’, onda možete izbeći napad prepričavanjem ovog smešnog slučaja. A na onom skupu će se zaista naći čovek bez osećaja za humor koji bi mogao pomisliti da je ovaj pastor – bludnik. Ispostavlja se da za ovo svi znaju, međutim, niko ne želi da se bori sa time. Evo još jedne činjenice koju jehovisti (i ne samo oni) mogu navesti kao potvrdu toga da su sve hrišćanske konfesije (osim ‘Društva stražarske kule’) već odavno napustile Hrista i Njegovo učenje. Treba imati malo zdravog razuma i malo smisla za humor da se shvati, koliko su besmislene naše predstave o drugim konfesijama.

I na kraju: Ne treba misliti, da uspeh tehnike ‘Vetiljskog gambita’ zavisi samo od intelektualne komponente opisane u ovoj knjizi. Vi ćete moći da naučite vašeg jehovističkog druga, prijatelja i brata da misli samostalno ako budete ispunili i druge uslove:

Treba mnogo da se molite za ovog čoveka od sve duše i da molite Boga za prosvetljenje ne samo njegovog razuma, već i srca.

U svojim razgovorima sa ‘Jehovinim svedocima’ ne smete se koristiti lažnim sredstvima koja su naznačena u 12. glavi. Znajte da će vam korišćenje ovih metoda dati samo taktički uspeh. Strateški ćete izgubiti, to jest, izgubićete  Božiju naklonost i svaki ugled u očima ‘Jehovinih svedoka’.

Ne smete da se preuznosite i osuđujete ove ljude. Većina njih je prišlo organizaciji da bi služili Bogu. Njih su obmanom primorali da služe maloj grupi religiozne oligarhije. Teško da će se među nama naći zdravorazuman čovek koji bi mogao reći da on nikada ne bi dospeo u sektu Jehovinih svedoka.

Treba da volimo ove ljude. Da u jednom trenutku oni nisu bili usamljeni teško da bi takva sekta kao što je ‘Društvo stražarske kule’ mogla da ih zainteresuje. I iako su sami napravili svoj izbor stupivši u ovu organizaciju, vi i ja smo isto krivi. Pa mi ih nismo podržali u teškom trenutku za njih, nismo ih uzeli za ruku i sa njima došli u hram. Mi smo oni koji su ravnodušno gledali kako sekta u toku nekoliko meseci deluje na njihove mozgove, progoneći odatle zahvalnost svojim roditeljima i nežnost prema svojoj deci.

 

14. ŠTA DALJE ČINITI?

Ako ste uspeli da ispunite svoju misiju da vama veoma drag čovek napusti ‘Društvo stražarske kule’ treba mu pomoći da prođe rehabilitaciju pošto je on, po svom pogledu na svet, još uvek ‘Jehovin svedok’. Budite spremni da zajedno sa njim izučavate Bibliju po posebnim priručnicima prilagođenim za Jehovine svedoke. Preporučujem knjige Rona Roudsa ‘Rasuđujući sa Jehovinim svedocima uz pomoć Pisma’, Igora Skerco ‘Tajno carstvo Stražarske kule’ i Rejmonda Frenca ‘Kriza savesti’.

Sve ove knjige mogu se naći na internetu. Ove knjige će pomoći vašim bližnjim da sačuvaju u sebi ono dobro koje su našli u ‘Društvu stražarske kule’ i ostave zlo. Ako u vašem gradu postoje pravoslavne zajednice, onda veoma preporučujem da ih upoznate sa ovim ljudima. Tamo ćete dobiti ne samo emocionalnu podršku, već i molitvenu pomoć i duhovnu utehu i mogućnost da sebe ostvarite u društvenom i misionarskom služenju.

* * *

Prilog № 1. ‘Umišljenost Čarlsa Rasela da je Apostol’.

“Šest tomova moje [Čarlsa Rasela – osnivača organizacije ‘Jehovinih svedoka’] knjige ‘Izučavanje Pisama’ je praktično Biblija, sastavljena po temama, od kojih se svaka potvrđuje biblijskim tekstovima. Možemo je nazvati tematskom Biblijom. Drugim rečima, to nisu prosto komentari na Bibliju, već sama Biblija… Ljudi su nesposobni da razumeju volju Božiju bez moje knjige. Čak i ako je čovek čitao ‘Izučavanje Pisama’ u toku deset godina i ako ostavi moju knjigu i pokuša da čita samo Bibliju, iskustvo će pokazati: kroz dve godine biće u potpunoj tami. Sa druge strane, ako on krene da čita samo ‘Izučavanje Pisama’ i izvore koji su tamo dati, čak i ne otvarajući Bibliju, za dve godine biće u svetlosti, jer će videti svetlost Pisma’ (‘Stražarska kula’, 15. septembar 1910. god., str. 298.)

Prilog № 2. Čarls Rasel – autoritet za Jehovine svedoke

‘Čarls Taze Rasel – prvi predsednik Društva stražarske kule, čijoj veri treba da podražavamo’ (‘Stražarska kula’ 1. decembar 1993. god., str. 17.)

‘Da Rasel nije bio veran Reči Božijoj, ne bi bilo ni reči o tome da Bog kroz njega dejstvuje (Jer. 23:28; 2 Tim. 3:16,17). Ne bi mogao poslužiti Bogu ni čovek koji se bojao da propoveda ono što je, kako je on video, jasno rečeno u Bibliji (Jez. 2:6-8). Ne bi postao koristan Bogu ni častoljubac koji pomoću biblijskih znanja traži slavu sebi (Jn. 5:44)’. (‘Objavitelji’, 1993. god., str. 621.)

‘Sudeći po rezultatima, nema sumnje u to da je naporima brata Rasela i njegovih saradnika upravljao sveti duh Jehove.’ (‘Stražarska kula’, 15. maj 1995. god., str. 17.)

‘Tokom celog svog života Rasel je za nas bio ‘Društvo’. Sva aktivnost se vrtela oko njegove neumorne istrajnosti u ispunjavanju volje Božije.’ (‘Objavitelji’, 1993. god., gl 6., str. 62.)

Prilog № 3. Bez rukovodstva ‘Društva stražarske kule’ nemoguće je Bibliju shvatiti pravilno

‘Po volji Boga Jehove, Biblija je napisana tako da je neophodno stupiti u vezu sa Njegovim ljudskim kanalom da bi se mogla potpuno i pravilno razumeti’. (‘Stražarska kula’ 15. februar 1981. god., str. 17.)

‘Na taj način, Biblija je organizaciona knjiga i pripada hrišćanskoj kongregaciji kao organizaciji, a ne ljudima, nezavisno od toga koliko iskreno su oni uvereni u to da mogu da protumače Bibliju. Iz tog razloga Biblija ne može biti pravilno shvaćena bez objašnjenja vidljive organizacije Jehove.’ (‘Stražarska kula’, 1. oktobar 1967. god., str. 587.)

‘Oni (odstupnici) govore da je važno čitati samu Bibliju samostalno ili u maloj grupi kod kuće. Ali je neobično da takvim ‘čitanjem Biblije’, oni idu u potpuno suprotnom pravcu – ka odstupništvu, ka onim veroučenjima koje tumači sveštenstvo hrišćanskog sveta, koja su se učila pre sto godina…’ (‘Stražarska kula’, 15. avgust 1981. god., str. 28-29.)

Prilog № 4. Osnovni razlog, zbog kojeg ‘Društvo stražarske kule’ sebe smatra istinitom organizacijom Boga

“Ko je, dakle, taj vjerni i mudri sluga [organizacija], koga postavi [Isus] nad svojim [sledbenicima], da im daje [duhovnu] hranu na vrijeme? Blažen je taj sluga [organizacija] koga [Isus], došavši [1914. godine], nađe da čini tako! Zaista vam kažem: [s proleća 1919. godine] postaviće ga [Organicaciju stražarske kule] nad svim [zemaljskim] imanjem svojim (Mt. 24:45-47).” (‘Hiljadugodišnje Carstvo Božije se približilo’, 1973. god., v. glavu 17, ‘Sluga koji je video iluziju’, str. 349-357.)

Prilog № 5. Razlog zbog kojeg je Hristos izabrao ‘Društvo stražarske kule’ za „vernog i mudrog slugu”

‘Snabdevanje kvalitetnom hranom [Biblijskim učenjima] i hranom na vreme bilo je presudno. Na osnovu toga doneta je odluka [Isusa]’. (Frederik Frenc, ‘Hiljadugodišnje Carstvo Božije se približilo’, str. 349-355.)

‘U fokusu se našlo obezbeđivanje hrane, hrane najboljeg kvaliteta i na vreme. Upravo u skladu sa ovim Gospodar [Isus] koji se vratio morao je doneti svoju odluku… Pri obilasku [Društva] 1919. godine… Isus Hristos je našao imenovanog „slugu” mudrog i vernog da obezbeđuje hranom Svoje [učenike]’. (Frederik Frenc, ‘Hiljadugodišnje Carstvo Božije se približilo’, ‘Vreme Gospodarevog obilaska sluge’, str. 355.

‘Logično je da oni koji imaju Božju podršku moraju (1) podučavati samo ono što Bog otkriva u svojoj Reči i (2) odbaciti učenja koja se temelje na ljudskoj mudrosti ili tradiciji.’ (‘Stražarska kula’, 1 jun 2001. god., str. 14.)

Prilog № 6. Primeri izmene veroučenja ‘Društva stražarske kule’

Kada je počelo prisustvo Hrista?

[Adventista] Barbor je uspeo da ubedi Rasela da je nevidljivo prisustvo Hrista (Drugi Dolazak) počelo 1876. godine. (‘Objavitelji’, 1993. god., str. 46-47.)

Sada ‘Jehovini svedoci’ veruju da je Hristos došao 1914. godine: „Ko je, dakle, taj vjerni i mudri sluga [organizacija], koga postavi [Isus] nad svojim [sledbenicima], da im daje [duhovnu] hranu na vrijeme? Blažen je taj sluga [organizacija] koga [Isus], došavši [1914. godine], nađe da čini tako! Zaista vam kažem: [s proleća 1919. godine] postaviće ga [Organicaciju stražarske kule] nad svim [zemaljskim] imanjem svojim (Mt. 24:45-47).” (‘Hiljadugodišnje Carstvo Božije se približilo’, 1973. god., v. glavu 17, ‘Sluga koji je video iluziju’, str. 349-357.)

Ko je „verni i mudri sluga”?

Međutim, nakon otprilike deset godina žena Raselovog brata izrazila je javno mišljenje da je verni i mudri sluga – sam Rasel. Njeno mišljenje je prihvaćeno, i tokom približno, 30 godina, istraživači Biblije pridržavali su se takvog pogleda. Brat Rasel nije osporavao ovo mišljenje… Shvatanje ovog pitanja izloženo od strane brata Rasela 1881. godine, da upravo verni i mudri sluga nije jedan čovek, nego grupa ljudi, koja se sastoji od svih živih na zemlji pomazanih članova tela Hristovog, – ponovo je potvrđeno u Stražarskoj kuli od 15. februara 1927. godine. (‘Objavitelji’, 1993. god., str. 143.)

Prilog № 7. Od 1914. do 1919. godine Jehovini svedoci su bili u organizaciji satane

[Jehovini svedoci] su prodali sebe zbog nepravilnih običaja i pali u ropstvo svetskog carstva krive religije [organizacije Satane] … Ovaj poseban slučaj desio se u toku Prvog svetskog rata 1914-1918. (‘Stražarska kula’, 15. novembar 1980. god. [eng.], str. 26, 27.)

1919. godine [Jehovini svedoci] napustili su organizaciju satane… (‘Stražarska kula’, 15. avgust 1991. god., str. 17.)

Prilog № 8. ‘Stražarska kula’ pokazuje načine razlikovanja lažnih i istinitih učenja

Neki protivnici tvrde da su ‘Jehovini svedoci’ lažni proroci. Oni govore da su bili ustanovljeni datumi, ali se ništa nije desilo. Mi opet pitamo, kakav motiv su imali ovi kritičari? (‘Stražarska kula’, 15. avgust 1986. god.)

‘Zaista, u prošlosti su bili ljudi koji su predskazivali kraj vremena, čak sa objavom tačnih datuma… Oni su krivi za lažno proročanstvo. Ti ljudi nisu imali Božiju istinu i lično svedočenje da su Bogom rukovođeni i korišćeni.’ (‘Probudite se!’ 8. oktobar 1968. god., str. 23.)

‘Logično je da oni koji imaju Božju podršku moraju (1) podučavati samo ono što Bog otkriva u svojoj Reči i (2) odbaciti učenja koja se temelje na ljudskoj mudrosti ili tradiciji.’ (‘Stražarska kula’, 1 jun 2001. god., str. 14.)

‘Svaka izmena učenja govori o nebogonadahnutom izvoru ovih doktrina i o nastojanjima rukovodilaca da usaglase nastala neslaganja.’ (‘Tako govori rukovodeći organ Jehovinih svedoka’, 11,48-54.)

‘Ako mi bez sumnje sledimo čoveka, to već nećemo biti mi. Nema sumnje da jedna ljudska ideja može protivrečiti drugoj i ona, koja je bila svetlost pre godinu, dve ili šest godina sada će se smatrati tamom. Ali sa Bogom nema takvog prostora za varijacije, nema ni senke izmene i upravo zato biti sa njim, znači biti sa istinom. Svako poznanje ili svetlost koji ishode od Boga, moraju biti isti kao i njihov autor. Novi pogled na istinu nikada neće protivrečiti staroj istini. ‘Nova svetlost’ neće nikad isključiti ‘staru, nego će je dopunjavati.’ (‘Stražarska kula’, 15. jun 1964. god., str. 365.)

‘Ali prorok koji bi se usudio da govori u moje ime ono što mu nisam zapovedio da govori, ili koji bi govorio u ime drugih bogova, takav prorok neka se pogubi. Ako u svom srcu kažeš: ‘Kako ćemo znati koje reči Jehova nije rekao?’, onda znaj ovo: ako prorok kaže nešto u Jehovino ime pa se to ne dogodi i ne ispuni se, onda to nije rekao Jehova. Taj prorok je to rekao iz drskosti’ (prevod Novi svet – Ponovljeni zakon 18:20-22).

Prilog № 9. Društvo stražarske kule – prorok Jehove

‘Njime [Društvom stražarske kule Jehova] nastavlja da prorokuje u neviđenim razmerama ikad. Ova aktivnost nije prosto slučajnost. Iza nje stoji Jehova.’ (‘Stražarska kula’, 15. jun 1964. god., str. 365).

‘Ljudi danas mogu videti mnoga dela Stvoritelja. Oni u rukama imaju Bibliju ali je malo čitaju ili slabo razumeju. Dakle, da li je Jehova dao proroka da pomogne ljudima, da ih upozori na opasnost i objavi im o budućem? Na ova pitanja može se odgovoriti sa sigurnošću. Ko je taj prorok? Taj ‘prorok’ nije jedan čovek, nego organizacija koju čine muškarci i žene. To je bila mala grupa sledbenika koji su pratili u stopu Isusa Hrista, poznata u svoje vreme kao grupa koja izučava međunarodnu Bibliju. Oni su danas poznati kao ‘Jehovini svedoci’. Naravno, lako je reći, da ova grupa deluje kao ‘prorok’ Boga.’ (‘Stražarska kula’, 1. april 1972. god., ‘Oni će znati, da je prorok među njima’, str. 197.)

“Proročanstva predstavljaju prethodno zapisanu informaciju o onome što će se sigurno desiti u budućnosti.’ (‘Stražarska kula’, 15 april 1995. god., str. 4.)

Prilog № 10. Lažna proročanstva Jehovinih svedoka

‘Da, kraj ovog sistema je veoma blizu! Zar to nije razlog da pojačamo našu aktivnost? Dolaze izveštaji od braće koja prodaju svoje kuće i imanja i planiraju da završe dane, preostale u ovom  starom sistemu u pionirskom služenju. Naravno, ovo je jako lep način korišćenja kratkog vremena, ostalog pred kraj zlog sveta.’ (‘Carsko služenje’, maj 1974. god., str. 3.)

‘Zaista, očekuju se velike stvari o kojima treba govoriti što mi i radimo: u toku 26 godina sve postojeće vlade će pasti i nestaće. Prema očiglednom dokazu onoga što Biblija govori o vremenima neznabožaca, smatramo za neospornu istinu da će se konačni kraj ovozemaljskih carstava i potpuno uspostavljanje Carstva Božijeg završiti krajem 1914. godine od Hristovog Rođenja.’ (‘Vreme je blizu’ [‘Izučavanje Pisama’, tom II], Društvo stražarske kule, 1889. god. [1908 god. izdanja], str. 98, 99 [v. str. 62-64].

‘Na osnovu obećanja koja su data u Reči Božijoj moramo doći do jednoznačnog i nesumnjivog zaključka da milioni sada živih nikada neće umreti.’ (DŽ. F. Raderford, ‘Milioni sada živih, nikada neće umreti’, februar 1918. god., str. 89.)

Ovde se govorilo o tome, da će 1925. godine početi 1000-godišnje carstvo Hristovo, a takođe da će te godine vaskrsnuti Avraam, Isak, Jakov i drugi pravednici Starog Zaveta. (V. isto u ‘Stražarska kula’, 1. januar 1997. god., str. 11.)

‘Takođe, 1918. godine, Bog će potpuno razrušiti crkve i milione članova crkava. Ipostavlja se na taj način da će jedino moguće spasenje ishoditi iz radova pastora Rasela, u kojima se otkriva suština zalaska ‘hrišćanstva’.’ (‘Završena misterija’ [‘Izučavanje Pisama’, tom VII], 1917. [1917. god. izdanja], str. 485 [v. str. 65-66].)

‘Oni će biti vaskrsnuti i poput sadašnjih ljudi (služitelja) postaviće knezove i vladare na zemlji: Zato moramo sa pouzdanjem da očekujemo, da će 1925. godina biti obeležena povratkom Avraama, Isaka i Jakova i mudrih proroka iz prošlosti: 1925. obeležiće vaskrsenje mudrih služitelja iz prošlosti i početak obnove.’ (DŽ. F. Raderford, ‘Milioni sada živih, nikada neće umreti’, 1920. god., str. 89,90,97 [v. str.67-69].)

‘U skladu sa ovom istinitom biblijskom hronologijom, šest hiljada godina od stvaranja čoveka završava se 1975. godine i sedmi hiljadugodišnji period ljudske istorije počeće propašću 1975. godine: Za čoveka to neće biti prosto šansa ili nesrećan slučaj, nego u skladu sa ciljem, ukazanom ljubavlju Boga Jehove, čovek će biti vraćen pod vlast Isusa Hrista ‘gospodara subote’, da bi ušao u sedmo hiljadugodišnje postojanje čovečanstva.’ (‘Večni život u slobodi sinova Božijih’, 1966. god., str. 29-30.)

Prilog № 11. Šokantne činjenice iz života članova organizacije ‘Jehovini svedoci’

 

2005 god. Jaroslavlj

Bivši radnik jednog od jaroslavskih preduzeća Jevgenij Leonidovič Komarov, kako kažu, voleo je da popije. To se porodici, gde su rasla dva sina i malena kćerka, nikako nije sviđalo. Zatim se roditelj odjednom otreznio, međutim, radost ukućana nije trajala dugo.

Kako se ispostavilo, Jevgenija Leonidoviča su od pića odvikli ‘Jehovini svedoci’.

Alkoholizam je jednostavno ustupio mesto religioznom fanatizmu i sada ponašanje četrdesetogodišnjeg čoveka koji očekuje kraj sveta izaziva u porodici još veću uznemirenost. Pritom ne bez osnova. Šestog aprila u glavi čoveka čuo se neki ‘glas’ koji mu je saopštio da će spasiti svoju dušu samo onaj ko prinese na žrtvu svoju rodbinu. Komarov je tiho nestao sa posla, uzeo sa gradilišta težak kamen i svratio u školu svog sina. Ništa ne sumnjajući, devetogodišnji Dima je bio uveren da je otac jednostavno svratio po njega usput. Zajedno su krenuli kući – u devetospratnicu na bulevaru Frunze. No tek što se dečak našao nadomak ulaza, na njegovu glavu se sručila očeva ruka sa stisnutim kamenom u njoj. Krv je briznula… Samo nekoliko prolaza stepenicama, odvajalo je dete od stana u kome je u to vreme sedela majka sa njegovom malom sestrom. Međutim, otac je izbezumljen na religioznoj osnovi imao jaku revnost. Ukupno je udario dečaka šest puta po glavi, a zatim se uputio da traži drugog sina. Dimu su spasile komšije koje su provirile kroz otvor za stepenište i ugledavši dečaka koji leži bez svesti pozvali su ‘hitnu pomoć’.

Na sreću, starijeg sina, trinaestogodišnjeg Romu, otac nije našao ali je Komarov počeo da dolazi sebi, odjednom je shvatio šta je učinio i odlučio je da se utopi u Volgi. Međutim, hrabrost za to  otac porodice nije imao i lutajući malo po obali, sam se javio u policiju.

2001. godine, kako navode novine ‘Chicago Sun-Times’ roditeljijehovisti pretukli su na smrt svoju malu kćerku.
2002. godine u selu Čala (Gruzija) 34-godišnja Mzevinar Moniašvili, član religiozne sekte ‘Jehovini svedoci’, u jeku svađe ubila je sekirom svog pravoslavnog muža – 34-godišnjeg Badria Kamadze.
2003. godine 40-godišnji stanovnik Jaroslavlja posećivao je skupove religiozne organizacije ‘Jehovini svedoci’ koji su ga redovno snabdevali posebnom literaturom. Čuvši ‘glas sviše’ naneo je svom sinu 10 udaraca kamenom po glavi. Osmogodišnji Dima čudom je ostao živ.

Bivši član sekte ‘Jehovini svedoci’Vilijem Bauen iz Kalvert Sitija, država Kentaki, koji je radio za sektu 44 godine (od dana svog rođenja), izjavio je 2002. godine da se ‘Organizacija Stražarske Kule’ odavno pretvorila u raj za pedofile i to se može pratiti do najviših njenih instanci (Časopis ‘Špigel’ od 12. juna 2002. god.).

Policija Čikaga uhapsila je religioznog služitelja iz Njujorka, nakon što je instalirao skrivenu kameru na međunarodnom aerodromu O’Heir i snimao na video maloletne dečake i muškarce u toaletu.

Dopisnik CBS-2 Suzana Le Minjo izveštava o ozbiljnim optužbama zbog kojih je bio priveden od strane policije.

Policija u Midltaunu (Njujork) tvrdi da je 50-godišnji Hesus Manuel Kano koristio skrivenu kameru da bi snimao na traci maloletne dečake i muškarce u vreme kada su oni koristili pisoare na aerodromu O’Heir. Pretpostavlja se da je Kano gledao šest ili sedam toaleta istovremeno u toku šest ili sedam sati.

U njegovom automobilu u Midltaunu (Njujork) nađen je dokaz – video-kamera sa nepristojnim snimkom, koji je napravljen na aerodromu O’Heir.

‘Nakon pregleda video-trake ispitaćemo privedenu osobu za učešće u nekim prestupima, učinjenim u državi Ilinois,’ izjavio je policijski inspektor Midltauna Pol Rikard.

Kano je uzet pod nadzor Midltaunske policije zbog fotografija na kojima je njegova gola zadnjica. Policija tvrdi, da je on delio kopije fotografije maloletnim dečacima kako bi ih nagovarao na seksualne odnose.

Po rečima policije, prvi incident dogodio se 17. juna kada je Kano pozvao 11-godišnju žrtvu u svoj automobil da bi mu pokazao takvu fotografiju. Tada je Kano zamolio dečaka da se s njim sretne na drugom mestu radi seksa.

Posle jedne nedelje, fotografiju je dobio još jedan dečak iz Njujorka. On je o tome obavestio svoje roditelje, koji su i pozvali policiju.

‘To se desilo prošle subote. Bio sam spreman da stupim u kontakt sa g-dinom Kano, predstavljajući se kao 15- godišnji dečak’, govori agent Tomas Miler. ‘Posle sam mu zakazao susret u Midltaunu na koji je on zaista došao.’

Kada je policija uhapsila Kano, on je kod sebe imao religioznu legitimaciju na kojoj je pisalo da služi ‘Jehovinim svedocima’ u zajednici na severu Njujorka. Organizacija je potvrdila njegov status služitelja, ali se uzdržala od daljih komentara

Policija je našla njegov plavi Nisan u kome su bile fotografije maloletnih dečaka, krema, pivo, prezervativi i videozapis sa aerodroma O’Heir.

Midltaunska policija se takođe povezala sa carinom i predstavnicima imigracionih vlasti budući da su u automobilu otkrivene fotografije još jednog dečaka sa Kariba.

Evo reči putnice, čije dete se našlo na skrivenoj kameri Kano-a u muškom toaletu aerodroma O’Heir:

‘Vodiću ga u toalet sa sobom sve dok ne bude dovoljno odrastao i dok ne shvati koliko je sada ovaj svet opasan. Ovo je tako žalosno’, govori dečakova majka Evet Kavarabias.

Predstavnik aerodroma O’Heir izjavio je da će nakon dokaza policije sa kojima se upoznala uprava aerodroma sprovesti sopstveno ispitivanje na koji način sprečiti slična dešavanja u budućnosti.

U datom trenutku Kano je optužen za dva uzastopna slučaja nepristojnog dodirivanja maloletnog dečaka. Druge optužnice zasad nisu podignute, budući da policija Čikaga još sprovodi istragu.

26. jun 2006. godine

 

Obaveštenje WT.ORG.RU: Hesus Manuel Kano bio je član glavnog Vetilja u Volkilu tokom šesnaest godina. Služio je kao vetiljski starešina do 2005. godine, kada je sa njim raskinut ugovor nakon čega je tamo ostao kao obični starešina. Bio je rukovodilac izučavanja knjiga i pomagao je u održavanju nastave u Školi Carskog Služenja u špansko-jezičkoj zajednici u Njuburgu. Smatrali su ga veoma revnosnim i duhovnim bratom, koji je imao aktivno učešće u služenju od vrata do vrata. (Po materijalimanovina ‘Chicago Sun-Times’ od 13. i 18. novembra 2001. god., ‘Chicago Tribune’ od 12. i 15. novembra 2001. god., ‘The Guardian’ od 17. novembra 2001. god.)

*

Dvoje ‘Jehovinih svedoka’ koji žive u Čikagu, uhapšeno je po optužnici za ubistvo svoje kćerke. Konstans Slak koja radi kao medicinska sestra u dečijoj bolnici, pomagala je svom mužu – Leri Slaku, saradniku čikaške gradske kontrole prevoza u premlaćivanju njihove kćerke polumetarskim komadom električnog kabla prečnika 2,5 cm. Devojčica Lari je umrla od masovnog unutrašnjeg krvarenja i povreda vitalnih organa.

Leri Slak je uveren u neophodnost i korisnost telesnih kažnjavanja na način koji su, po njegovim rečima, on i žena preuzeli isključivo iz Biblije. Supružnici su aktivni članovi sekte ‘Jehovini svedoci’. Porodica Slak ima ukupno šestoro dece od 8 do 17 godina koju ne daju u školu, učeći ih svemu što oni smatraju neophodnim kod kuće. Kuća u kojoj je živela porodica, i dvorište oko nje okruženi su dvometarskom, zvučno izolovanom ogradom. Po rečima suseda, Lari je bila vesela, druželjubiva devojčica sa veoma odlučnim karakterom i izrazitim osećajem za pravdu.

Kada su roditelji uhapšeni, izjavili su policiji da su i dalje ubeđene pristalice telesnih kazni pošto tako uči Biblija po kojoj živi njihova organizacija. Oni su podvrgnuli devojčicu ‘biblijskom kažnjavanju’: 40 udaraca manje jedan, jer je po njihovim rečima ona projavila neposlušanje. Roditelji su se spremali da izađu u šetnju u subotu uveče, ali nisu mogli pronaći majčinu jaknu u čijem džepu je bila kreditna kartica. Deci je bilo ostavljeno 45 minuta da nađu jaknu, u protivnom ih je čekala ‘lekcija’: šibanje svakog od njih, počev od najmlađeg do najstarijeg. U početku je produžnim električnim kablom surovo istučen najmlađi 8-godišnji dečak, a zatim su roditelji obratili pažnju na Lari, koja je, po rečima oca, ispoljavala ‘duh protivljenja’. Otac se još više rasrdio kada je u kući primetio razbacan prljavi veš koji je, po njegovim rečima, otežavao traženje jakne, a sakupljanje prljavog veša i pranje bili su Larina obaveza.

Devojčici je bilo naređeno ‘da zauzme startnu poziciju’, što je na jeziku ove porodice značilo spremiti se za šibanje. U početku je otac težine oko 150 kg, udario kćerku 5 ili 6 puta istim produžnim kablom kojim je išibao njenog brata, ali je po njegovim rečima, ona pokušala da se skloni od narednog udarca zbog čega je on bio van sebe. Leri Slak je naredio dečacima, sinovima da privežu Lari licem na pod uz metalni okvir od dušeka i 39 puta ju je udario po leđima komadom kabla. Nakon toga je majka, teška skoro 100 kg, još 20 puta udarila kćerku produžnim. Devojčica je počela da vrišti. Tada je otac naredio sinovima da donesu peškir i gurnu ga sestri u usta, a preko peškira je zavezao šal, čvrsto stegnuvši tkaninu uz pomoć štapa, slično užetu, na potiljak devojčice. Ovo uradivši, fanatik je otrgnuo košulju sa kćerke, prethodno je isekavši, i naredio sinovima da skinu sa nje pantalone i veš. Zatim je udario kćerku  još 39 puta, a žena je dodala još 20 udaraca. Koža je pukla i obilno je potekla krv. Izrod je odvezao kćerku, prevrnuo je na leđa i naneo još 39 udaraca po grudima i stomaku. Na taj način devojčica je ukupno dobila oko 160 udaraca.

U 00:30 majka je poslala jednog od sinova da probudi Lari, a kada je taj otkrio da je njeno beživotno telo već hladno, pozvala je hitnu pomoć.

Majka je bila uhapšena u 00:45, a otac se dobrovoljno predao policii u 3 sata ujutro. Već u pritvoru zgrabio je nož, koji je poneo krišom u ćeliju sakrivši ga u masnim naborima ispod brade i pokušao da ga zabode u grudi, ali su policajci uspeli da spreče samoubistvo. Nakon ukazivanja hitne pomoći (naneo je sebi samo nekoliko neznatnih posekotina) prevezli su ga u zatvor, gde se već nalazila njegova žena. Deca su predata rođacima. Policijska istraga otkrila je tragove surovih udaraca na telu svakog od njih.

Čak i iskusni čikaški policajci nisu mogli bez zgražavanja da govore o ovoj tragediji. Supružnicima je odbijena kaucija za vreme istrage. Oni su optuženi natežom optužbom za ubistvo sa predumišljajem sa naročitom surovošću i za mučenje dece. Ovi zločini se po zakonima države Ilinois kažnjavaju smrtnom kaznom.

Predstavnici čikaške organizacije ‘Jehovini svedoci’odmah su izjavili da njihova organizacija istupa protiv primene fizičkog kažnjavanja dece. Međutim, grupa bivših ‘Jehovinih svedoka’, na čijem sajtu (http://watchtower.observer.org) se pojavio skup članaka o ovom zločinu, podvukli su da ‘Društvo stražarske kule’,  kao i uvek,drsko laže. Oni su istakli da literatura ‘Jehovinih svedoka’ uporno preporučuje primenu fizičkog kažnjavanja dece, a sada se rukovodstvo organizacije poslužilo uobičajenom laži, da bi ‘sačuvalo obraz’.

Prilog № 12. Situacije u kojima je Jehovinim svedocima dozvoljeno lagati

‘Neprijatelji ne zaslužuju da im se govori istina jer je koriste protiv sluga Jehove. U vreme rata ispravno je i dopušteno uvoditi u zabludu vukove – neprijatelje.’ (‘Stražarska kula’, 1. februar 1956. god., str. 80.)

‘Ako hrišćanin na sudu bude stavljen pred alternativu: reći istinu i izdati svoju braću i sestre ili ne reći istinu i prekršiti zakletvu, pravi hrišćanin uvek će staviti dobrobit svoje braće iznad lične dobrobiti.’ (‘Stražarska kula’, 1 septembar 1960. god., str. 352.)

 

NAPOMENE:

[1]Svakako, to ne treba da budu neke nepoznate diplome, štampane kod kuće. To mora biti diploma neke priznate bogoslovske škole.

[2]‘Neprijatelji ne zaslužuju da im se govori istina, jer je koriste protiv sluga Jehove. U vreme rata ispravno je i dopušteno uvoditi u zabludu vukove, neprijatelje’ (‘Stražarska kula’, 1. feb. 1956. god., str. 80.). ‘Ako hrišćanin na sudu bude stavljen pred alternativu: reći istinu i izdati svoju braću i sestre ili ne reći istinu i prekršiti zakletvu, pravi hrišćanin uvek će staviti dobrobit svoje braće iznad lične dobrobiti'(‘Stražarska kula’, 1 septembar 1960. god., str. 352.).

[3]‘Stražarska kula’, 15. septembar 1910. god., str. 298.

[4]Čarls Rasel, ‘Izučavanje Pisama’, tom 3, str. 327.

[5]‘Vreme je blizu’ [‘Izučavanje Pisama’, tom II], ‘Društvo stražarske kule’, 1889. [1908 god. izdanja], str. 98,99 [v. str. 62-64].

[6]‘Stražarska kula’, 1. decembar 1993. god., str. 17.

[7]‘Objavitelji’, 1993. god., str. 621.

[8]‘Stražarska kula’, 15. oktobar 1995. god., str. 17.

[9]‘Stražarska kula’, 15. februar 1981. god., str. 17.

[10]‘Stražarska kula’, 1. oktobar 1967. god., str. 587.

[11]‘Hiljadugodišnje Carstvo Božije se približilo’, 1973. god., v. glavu 17, “Sluga koji je video iluziju”, str. 349-357.

[12]‘Stražarska kula’, 15. novembar 1980. god. [eng.], str. 26, 27.

[13]‘Hiljadugodišnje Carstvo Božije se približilo’, 1973. god., v. glavu 17, “Sluga, koji je video iluziju”, str. 349-357.

[14]‘Stražarska kula’, 1. decembar 1993. god., str. 17.

[15]‘Tako govori rukovodeći organ Jehovinih svedoka’, 11,48-54.

[16]‘Međutim, nakon otprilike deset godina, žena Raselovog brata izrazila je javno mišljenje, da je verni i mudri sluga sam Rasel. Njeno mišljenje je prihvaćeno i u toku, približno, 30 godina istraživači Biblije pridržavali su se takvog pogleda. Brat Rasel nije osporavao ovo mišljenje… Shvatanje ovog pitanja, izloženo od strane brata Rasela 1881. godine, da upravo verni i mudri sluga nije jedan čovek, nego grupa ljudi, koja se sastoji od svih živih na zemlji pomazanih članova tela Hristovog, – ponovo je potvrđeno u ‘Stražarskoj kuli’ od 15. februara 1927. godine.’ (‘Objavitelji’, 1993. god., str. 143.)

[17]‘Stražarska kula’, 1. maj 1922. god., str. 132.

[18]Frederik Frenc, ‘Hiljadugodišnje Carstvo Božije se približilo’, 1973. god., glava ‘Vreme Gospodarevog obilaska sluge’, str. 350-355

[19][Jehovini svedoci] su prodali sebe zbog nepravilnih običaja i pali u ropstvo svetskog carstva krive religije [organizacije Satane]… Ovaj poseban slučaj desio se u toku Prvog svetskog rata 1914-1918. ‘Stražarska kula’, 15. novembar 1980. god. [eng.], str. 26, 27.

[20]‘Jehovini svedoci – Objavitelji Carstva Božijeg’, 1993. god., str. 47.

[21]‘Vreme je blizu’ [‘Izučavanje Pisama’, tom II], ‘Društvo stražarske kule’, 1889. god. [1908 god. izdanja], str. 98, 99 [v. str. 62-64].

[22]‘Sionska stražarska kula’, februar 1881. god., str. 3.

[23]„Ponekad su tumačenja vidljive organizacije Jehove ispravljena u odnosu na prethodnu tačku gledišta. Međutim to ne zaslužuje posebnu pažnju. To možemo uporediti sa onim što je poznato u krugovima ‘pomoraca’ kao ‘zanošenje’. Manevrišući u plovljenju mornari mogu prinuditi brod da ide zdesna na levo, napred i nazad, ali se uvek kreću napred ka svom pristaništu, bez obzira na vetrove koji ih susreću.”(‘Stražarska kula’, 1. decembar 1981. god., str. 27)

[24]‘Vreme je blizu’ [‘Izučavanje Pisama’, tom II], ‘Društvo stražarske kule’, 1889. god. [1908 god. izdanja], str. 98, 99 [v. str. 62-64].

[25]„Na taj način, Biblija je organizaciona knjiga i pripada hrišćanskoj kongregaciji kao organizaciji, a ne ljudima, nezavisno od toga, koliko iskreno su oni uvereni u to, da mogu da protumače Bibliju. Iz tog razloga Biblija ne može biti pravilno shvaćena bez objašnjenja vidljive organizacije Jehove.”(‘Stražarska kula’, 1. oktobar 1967. god., str. 587.)

[26]Stranica 713 knjige ‘Objavitelji  poziva se na ‘Stražarsku kulu’od 1. decembra 1984. god. (rusko izdanje od 1. maja 1985. god.). Ovde se na stranici 14 pominje: “Zbog toga su se 1914. godine, kada je počelo nevidljivo prisustvo Hrista, ovi hrišćani našli u srećnoj situaciji da budu nađeni budni.”

[27]DŽ. F. Raderford, ‘Milioni sada živih, nikada neće umreti’, 1920. god., str. 89,90,97 [v. str.67-69]. “U govoru “Milioni sada živih, nikada neće umreti”, koji je objavio DŽ. F. Raderford… skrenuta je pažnja na 1925. godinu… U osnovi je bilo rečeno, da …ova godina je bila vezana za očekivanje vaskrsenja predanih dohrišćanskih služitelja Božijih sa ciljem služenja na zemlji u svojstvu predstavnika Carstva Nebeskog” (‘Objavitelji’, 1993. god., str. 632.)

[28]‘Večni život u slobodi sinova Božijih’, 1966. god., str. 29-30

[29]‘Stražarska kula’, 15. jun 1964. god., str. 365.

[30]‘Stražarska kula’, 1. april 1972. god., ‘Oni će znati, da je prorok među njima’, str. 197.

[31]‘Stražarska kula’, 1. april 1986. god.

[32]‘Stražarska kula’, 1 decembar 1981. god., str. 27.

[33]‘Stražarska kula’, 1. februar 1956. god., str. 80.

[34]

[35]Ovi susreti su potrajali skoro pola godine. Za to vreme organizacija je porasla na skoro 50 ljudi, a meni nije uspelo bar najmanje zrno sumnje da posejem u dušama mojih oponenata.

[36]‘Stražarska kula’, 15. februar 1981. god., str. 17.

[37]‘Stražarska kula’, 1. oktobar 1967 god., str. 587.

[38]Smatram da je beskorisno izučavati Bibliju sa aktivnim članovima Društva stražarske kule. Oni koji su napustili organizaciju, sigurno će zaželeti da izučavaju Pismo bez crno-ružičastih očiju sekti. Sa ovim ljudima ne samo da može, nego je i potrebno izučavati Pismo.

[39]Preporučuje se „bez kontakata sa rodbinom. Čak i ako iskrsnu neki porodični poslovi, potrebni kontakti, taj odnos, naravno, biće sveden na minimum…” (‘Stražarska kula’, 15. april 1988. god., str. 28). „Kako satana može iskoristiti i prijatelje i rodbinu da bi nas odvratio?… Možeš biti uveren da satana ne želi da dobiješ to saznanje i radiće sve što je u njegovim moćima da te zaustavi u tome. Na koji način? On se može, na primer, pobrinuti za to da drugi pokažu protivljenje, može biti u vidu podsmeha… Sasvim je moguće, da ti čak bliski prijatelji ili rodbina kažu, da im se ne sviđa što izučavaš Bibliju. I Sam Isus Hrist je upozoravao: „Neprijatelji čoveku su domaći njegovi…”… Ali ako ostaviš izučavanje reči Božije kada se pojavi otpor tome, šta će onda Bog misliti o tebi?” (‘Ti možeš živeti večno u raju na zemlji’, ‘Društvo stražarske kule’, 1982. god., str. 23).

[40]„Čuvajte se lažnih proroka, koji vam dolaze u odijelu ovčijem, a iznutra su vuci grabljivi. Po plodovima njihovim poznaćete ih. Eda li se bere sa trnja grožđe, ili sa čička smokve? Tako svako dobro drvo plodove dobre rađa, a zlo drvo plodove zle rađa. Ne može drvo dobro plodove zle rađati, ni drvo zlo, plodove dobre rađati. Svako drvo koje ne rađa dobra ploda siječe se i u oganj baca. I tako, dakle, po plodovima njihovim poznaćete ih. Neće svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko; no koji tvori volju Oca mojega koji je na nebesima. Mnogi će mi reći u onaj dan: Gospode, Gospode, nismo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom demone izgonili, i tvojim imenom čudesa mnoga tvorili? I tada ću im javno kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene vi koji činite bezakonje” (Mt. 7:15-23).Ovaj tekst može biti koristan za razobličavanje lažnosti samog jehovizma. Pogledajte, Rasel je izišao iz adventističke zajednice. Jehovini svedoci do danas smatraju adventiste odstupnicima od Jehove. Međutim, istorijska logika govori da su adventisti – drvo, a Rasel – plod. Upravo tako, a ne suprotno. Kako dobar plod može rasti na mrtvom drvetu? Pa, dobro, neka Rasel i bude „dobro drvo”. Samo ‘Društvo stražarske kule’ proizišlo je od Rasela koji je bio njegov prvi zvanični predsednik. Tekstovi ‘Društva stražarske kule’ govore, da su od 1914. do 1918. godine istraživači Biblije bili u Organizaciji Satane. A Rasel je umro 1916. godine, to jest umro je kao satanista. Sada je on – ‘drvo’ po kome se može suditi o plodovima!

 

[41][Jehovini svedoci] su prodali sebe zbog nepravilnih običaja i pali u ropstvo svetskog carstva krive religije [organizacije Satane] … Ovaj poseban slučaj desio se u toku Prvog svetskog rata 1914-1918. (‘Stražarska kula’, 15. novembar 1980. god. [eng.], str. 26, 27.) „1919. godine [Jehovini svedoci] napustili su organizaciju satane…“(‘Stražarska kula’, 15. avgust 1991. god., str. 17.)

[42]TTS – Taktičko-tehničke sposobnosti.

[43]„Čuvajte se onog koji pokušava da istakne svoje lično suprotno mišljenje” (‘Stražarska kula’, 15. mart 1986. god.).

[44]Literatura Društva stražarske kule govori da niko od članova ne sme imati lično mišljenje drugačije od zvanične pozicije organizacije. „Da bi imao odgovarajući kontakt sa Jehovinim svedocima, čovek mora da prihvati čitav spektar istinitih učenja Pisma, uključujući biblijska verovanja, jedinstvena za Jehovine Svedoke” (‘Stražarska kula’, 1. april 1986. god.) Ali, slava Bogu, tako je samo u teoriji.

[45]Jedan od razloga pisanja knjige ‘Objavitelji'(1993. god.) jeste pokušaj da se ‘dotera’ sopstvena istorija.

[46]Treba li verovati u Trojstvo? ‘Stražarska kula’, 1998. god., str. 8.

[47]Oko 35 godina Pastor Rasel je učio da je Velika piramida u Gizi bila kameni svedok Božiji koji potvrđuje biblijske periode vremena. (‘Objavitelji’, str.202.) Rasel je iskoristio unutrašnje dimenzije ove piramide, usklađujući jedan inč sa jednom godinom (‘inč – godine’) da bi dobio datume poput 1874. god. – vreme Hristovog povratka.