U predloženom tematskom zborniku sakupljeni su odgovori Svetih Otaca na tradicionalna pitanja muslimana na koja su odgovarali.
Bez sumnje, dela Svetih Otaca o islamu su u celini mnogo bogatija, dublja i zanimljivije otkrivaju njihov pogled na tu religiju. Daleko da su svi odgovori koje su oni razmatrali ovde predstavljeni. Usudili smo se da se ograničimo na krug pitanja koja se najčešće susreću u savremenoj praksi, na koja neretko treba da odgovore i sveštenici i parohijani. Ova pitanja nam i danas zadaju mnogi muslimani. Odgovori Svetih Otaca su u većini slučajeva, u potpunosti primenjivi u istinskom dijalogu. Mnogi od Otaca su lično bili u kontaktu sa muslimanima, dugo živeli među njima i odlično shvatali njihov mentalitet.
Zbornik priredio
Sveštenik Georgije Maksimov
* * * * *
O Muhamedu
– Zašto ne poštujete Muhameda? Jer, on je veoma hvalio Hrista i govorio za Njega: od Djeve se rodio veliki prorok, Koji je vaskrsavao mrtve i velikom silom isceljivao svaku bolest.
Sveti Konstantin Filosof: Reci mi, ako je Muhamed prorok, da li ćemo verovati Danilu koji je rekao da će sa Hristom prestati svako viđenje i proroštvo? Kako nakon toga on može biti prorok? Ako nazivamo Muhameda prorokom, znači da odbacujemo Danila.
Prepodobni Maksim Grk: Muhamed je rekao: „Mojsej i oni nakon njega, takozvani proroci i sam Hristos, poslani su od Boga sa čudesima i različitim znamenjima, a ja sam poslan sa mačem i imam zapovest da ubijam ljude koji se ne pokoravaju mojim rečima“. Iz ovog grubog odgovora, kao i iz mnogih drugih njegovih dela očigledno je da ovaj nečisti čovek nije poslan od Boga. Jer preblagi Bog nikoga ne prinuđuje silom.
Sveti Grigorije Palama: I kod nas i kod vas postoji običaj koji je utvrđen dugim vremenom i zakonom: bez svedočanstva ništa ne prihvatati i ne smatrati za istinito. Svedočenja bivaju dvostruka: ili od samih dela i javljanja ili od ljudi, koji su dostojni vere. Tako je Mojsej kaznio Egipat „znacima i čudesima“ (Ps. 135:9), žezlom naterao more da se rastavi i ponovo sastavi, po njegovoj volji padao je hleb sa neba (2 Mojs. 16:4). Da li treba još nešto dodati? Jer i vi smatrate Mojseja dostojnim vere (poverenja). Bog ga je priznao za vernog slugu (Brojevi 12:4), ali ne i za Sina i Slovo. Zatim se po Božijoj zapovesti popeo na goru i umro, sjedinivši se sa ljudima koji su bili pre njega (5 Mojs. 32:49-50). U vezi sa Hristom, Koji je učinio mnoga velika i do tada neviđena dela, postoje svedočenja samog Mojseja i drugih proroka. Od samog početka, samo se On priznaje, čak i sa vaše strane, za Slovo Božije; samo je on od početka vremena rođen od Djeve; jedino On od početka uzet na nebo i ostaje tamo besmrtan; jedino će On ponovo sići dole da sudi živima i mrtvima (2 Tim. 4:1; 1 Petr. 4:5), koji će vaskrsnuti. Govorim o Njemu ono što i sami priznajete. Eto zašto verujemo u Hrista i verujemo Njegovom Evanđelju. Što se tiče Muhameda, mi ne nalazimo ni jedno svedočanstvo kod proroka o njemu, ništa neobično i vredno pominjanja u njegovim delima što je u stanju da izazove veru u njega.
– U Evanđelju je bilo napisano o Muhamedu, ali ste vi uništili to svedočanstvo.
Sveti Grigorije Palama: U našem Evanđelju nikada, ništa i ni od jednog hrišćanina nije uništeno ili izmenjeno. Jer takvo dela za sobom povlači teška i strašna prokletstva. Onaj ko se usudi da uništi bilo šta u Evanđelju sam se odriče Hrista (Otk. 22:19). Kako je onda hrišćanin mogao to da učini? Da li čovek može biti hrišćanin ili uopšte, da li može biti primljen u opštenje sa hrišćanima ako uništava ono što je napisano od Boga, što je Sam Hristos ili pisao ili predskazao? Sa druge strane, o tome svedoče i mnogobrojni jezici na kojima je Evanđelje Hristovo izloženo od samog početka, jer od samog početka nije napisano samo na jednom jeziku. Ako bi nešto tamo bilo izmenjeno, kako je to moglo ostati neprimećeno? Kako je moglo kod različitih naroda da se sačuva jedinstvo smisla? Hristovo Evanđelje postoji i kod mnogih koji drugačije misle, koje nazivamo jereticima. Od njih su neki u nizu pitanja saglasni sa vama, ali ne mogu da nađu potvrdu toga u Evanđelju Hristovom. Čak i oni koji istupaju protiv nas od samog početa – a takvih je mnogo – ne pozivaju se na nešto slično. Sem toga, u Evanđelju nema ničega što nije prorokovano od strane proroka Božijih. Na taj način, ako bi u njemu bilo nešto pohvalno napisano u vezi sa Muhamedom, to bi bilo napisano i kod proroka. Međutim, pre možeš naći da je napisano da će doći mnogi lažni hristosi i proroci i da će zavesti mnoge (Mt. 24:5; 11:24; Mk. 13, 6, 22; Jn. 4:1). Zato Evanđelje i priziva: „Čuvajte se da vas ko ne prevari“ (Mt. 24, 4; Mk 13, 5; Lk. 21, 8).
– Ali, Muhamedu je dato Božansko Pismo.
Prepodobni Jovan Damaskin: Ko je svedok, da mu je Bog dao pismo? Mojsej je dobio Zakon, kada se Bog javio na gori Sinaju pred licem čitavog naroda u oblaku i ognju, mraku i dimu. Svi proroci, počevši od Mojseja i nadalje, prorokovali su u vezi sa Hristovim dolaskom i o tome, da je Hristos Bog i Sin Božiji, da će doći u telu, biti raspet, umreti i vaskrsnuti, da će biti sudija živih i mrtvih. Zašto vaš prorok nije došao tako da drugi svedoče o njemu? I zašto Bog, Koji je dao zakon Mojseju na gori u dimu pred licem naroda, nije u vašem prisustvu i Muhamedu dao pismo o kome govorite vi koji ste poverovali u njega? Zašto mu vi, kada vam Muhamed u vašem pismu naređuje da ne radite ništa i ne primate bez svedoka, ne kažete: pre svega sam potvrdi kroz svedoke da si ti prorok, da si od Boga došao i koja pisma svedoče o tebi?“
– Muhamed, izišavši sa krajnjeg Istoka, kao pobednik je došao do Zapada. Zar to ne dokazuje da je on poslanik Božiji?
Sveti Grigorije Palama: Neka je Muhamed krenuvši sa Istoka i stigao do Zapada kao pobednik. Međutim, on je pobeđivao ratom, mačem, pljačkom, porobljavanjem, povređivanjem ljudi. Ništa od toga ne može poticati od Boga Koji je dobar. Pre je sve to uslovljeno voljom čoveka i đavola, koji je čovekoubica od početka (Jn. 8:44). Šta, zar Aleksandar Makedonski krenuvši sa Zapada, nije pokorio ceo Istok? Međutim, mnogi drugi u razna vremena pokretali su vojne pohode, neretko su osvajali čitavu vaseljenu. Nikome od njih nijedan narod nije poveravao svoju dušu, kao vi Muhamedu. Međutim, on koristeći i silu i predlažući naslade, nije privukao na svoju stranu čak ni jedan ceo deo vaseljene. A Hristovo učenje, iako odbacuje skoro sva zadovoljstva života, obuhvatilo je sve delove sveta i gospodari među onima koji ratuju sa njim, bez ikakvog nasilja i trijumfuje nad nasiljem koje mu se svaki put suprotstavlja, tako da se u tome ostvaruje pobeda, koja je pobedila svet. (2 Jn. 5:4)
O Trojici
– Nazivajući Hrista Bogom i Duha Svetoga Bogom, dodajete jednom Bogu drugove.
Prepodobni Jovan Damaskin: Vi govorite da je Hristos Slovo Božije i Duh. Zašto nas optužujete onda da dodajemo Bogu drugove, ako su slovo i duh neodvojivi od onoga u kome postoje. Dakle, ako u Bogu postoji Njegovo Slovo (Reč), jasno je da je i ono Bog; ako se nalazi van Boga, onda je Bog, po vama, beslovesan (nerazuman) i bezdušan. Dakle izbegavajući to da Bog ima drugog Boga, vi ste Ga ubili. Jer bolje bi vam bilo da kažete da On ima drugog, nego da Ga ubijete ili predstavite kao kamen ili nešto od mrtvih predmeta. Na taj način nas lažno optužujete da dodajemo Bogu drugove, a mi vas pravedno možemo nazvati bogoubicama.
– Zašto vi hrišćani Jednog Boga delite na tri: zovete ih Ocem, Sinom i Duhom. Ako Bog može imati Sina, dajte Mu i ženu, da bi bilo mnogo bogova.
Sveti Konstantin Filosof: Nemojte huliti Božansku Trojicu, Koju smo naučili da ispovedamo od drevnih proroka, koje priznajete i vi, kao oni koji se sa njima drže obrezanja. Nešto nalik na ovo može se videti na nebu. Tako se u suncu, koje je stvorio Bog u obrazu Svete Trojice, nalaze tri stvari: krug, zraci svetlosti i toplota. U Svetoj Trojici sunčani krug je podobije Boga Oca. Kao što krug nema ni početak ni kraj, tako je i Bog bespočetan i beskonačan. Kao što od sunčanog kruga izlaze (proishode) svetlosni zraci i toplota, tako se i od Boga rađa Sin i ishodi Sveti Duh. Tako je zrak svetlosti koji prosvećuje čitavu vaseljenu podobije Boga Sina, rođenog od Oca i javljenog u ovom svetu. Sunčana toplota koja ishodi iz tog kruga zajedno sa zracima je podobije Boga Duha Svetog, Koji zajedno sa rađanim Sinom predvečno ishodi od Oca, iako se u vremenu šalje ljudima i Sinom, kao što je naprimer, bio poslat na apostole u vidu ognjenih jezika. I kao što se sunce, koje se sastoji iz tri predmeta: kruga, zraka svetlosti i toplote – ne deli na tri sunca, iako svako od njih ima svoje osobine: jedno je – krug, drugo – zrak, treće – toplota, nisu tri sunca već – jedno. Tako se i Presveta Trojica, iako ima Tri Lica: Oca, Sina i Svetoga Duha, ne deli Božanstvom na tri boga, već je Jedan Bog.
Pamtite li vi, kako govori Pismo, kako se Bog kod duba Mamvrijskog javio praocu Avraamu, od koga čuvate obrezanje? Bog se javio Avraamu u Tri Lica.
„Podigavši oči svoje (Avraam) pogleda, i gle, tri čoveka stajaše prema njemu. I ugledavši ih potrča im u susret ispred vrata šatora svog, i pokloni se do zemlje; i reče: Gospode, ako sam našao milost pred Tobom, nemoj proći sluge svog“ (Post. 18:2-3) Obratite pažnju: Avraam vidi pred sobom tri muškarca, a besedi kao sa jednim: govoreći Gospode, ako sam našao milost pred Tobom! Očigledno je da je sveti praotac ispovedao Jednog Boga u Tri Lica.
Prepodobni Maksim Grk: Vi govorite da mi hrišćani, ispovedajući Oca i Sina i Svetoga Duha, uvodimo tri boga. Ne daj Bože! To ne može biti! Ako neko ispoveda tri boga, neka bude proklet u vekove vekova, amin! Mi znamo Jednog Boga, Tvorca svega, koji ima Slovo i Duh, istovetne i ravnočasne po Božanstvu, sabespočetne i sapostojeće, jer nikada Bog nije bio bez Slova i Duha. Takve neće biti kod nama. Zato i govorimo: večan je Bog Otac, večan Sin i Slovo Njegovo i sa Njim večan Duh Sveti, Koji ishodi od Oca. Jedan je Bog u Trojici, a ne tri Boga, da ne bude! Kao što su um, reč i duh jedna duša, a ne tri duše; takođe krug sunca, svetlost i zraci, sastavljaju jedno sunce, a ne tri sunca. Takva je i tajna Svete Trojice. Iako i govorimo: Bog Otac, Bog Sin i Slovo Njegovo, Bog i Svesveti Duh. Međutim ta Trojica nisu tri boga, već su – Jedan Bog, bespočetni i beskonačni.
O Hristovom Ovaploćenju i Božanstvu
– Vi govorite da je Bog imao ženu kada tvrdite da je On rodio Sina.
Sveti Grigorije Palama: Vi sami priznajete Hrista Slovom Božijim, rođenim od Djeve Marije, Koju poštujemo kao Bogomajku. Dakle, ako Marija koja je rodila Hrista, nije imala muža i nije imala potrebu za mužem, jer je rodila u telu Slovo Božije, još u većem stepenu je osnovano to da Bog, rađajući Svoje Sopstveno bestelesno Slovo na bestelesan i božanski način, nije imao ženu i nije imao potrebu za ženom, kao što vi to pogrešno pretpostavljate.
Sveti Simeon Solunski: Mi propovedamo Samog Sina Božijeg, ne telesno rođenog: jer Bog nema tela, već kao što je Otac bestelesni, nematerijalni, večno postojeći i živi, tako je i Sin Njegov i Slovo bestrasan, netelesan, večno postojeći i živi. Savršen od savršenog, kao svetlost od ognja. Zato mi i ne govorimo da je Bog tobož imao ženu, kako nerazumno govore jeretici, budući samo telesni i zbog životinjskog života glupi umom i nerazumni. Sveto i bestrasno, neizrecivo i netelesno, iznad svakog uma – i angelskog i ljudskog – rađa nematerijalni Bog i Otac nematerijalno Slovo i Sina Svog.
– Kako vi hrišćani govorite da se Bog rodio od žene? Zar može Bog da se rode iz ženske utrobe?
Sveti Konstantin Filosof: Nije se od obične, već od bezbračne Prečiste Djeve rodio Bog Sin dejstvom Svetog Duha, Koji je u Prečistoj devičanskoj utrobi neiskazano stvorio telo Hristu Bogu i uredio natprirodno ovaploćenje i rođenje Slova Očevog. Zato je i Djeva, koja je začela Sina od Svetog Duha, kako pred rođenje, tako i u vreme i nakon rođenja ostala Djeva čista, po odluci Božijoj, kome se povinuje svako stvoreno biće, po rečima crkvene pesme: „jer gde hoće Bog, pobeđuje se prirode čin“. (deže bo hoщet Bog, pobeždaetsя estestva čin)
A da se Hristos rodio od čiste Djeve Duhom Svetim, svedoči takođe i vaš prorok Muhamed, napisavši sledeće: „poslan je Duh Sveti čistoj Djevi, da bi po Njegovoj volji ona rodila Sina“. Da je Hristos običan čovek, a ne i Bog uz to, zašto bi trebalo da se dogodi Njegovo začeće od Svetog Duha? Običan čovek se rađa od obične žene, a ne od Bezbračne Device, i začinje se po prirodi od muža, a ne po posebnom dolasku i dejstvu Svetoga Duha.
Sveti Grigorije Palama: Bog nije neko veliko telo, koje ne može da se, zbog svojih dimenzija, smesti u nešto malo. Naprotiv, budući bestelesan, On je u stanju da bude svuda, iznad svega i u svakoj stvari. On može da se smesti čak i u najmanju stvar koju možeš zamisliti.
– Zašto vi smatrate Hrista Sinom Božijim i Bogom?
Prepodobni Maksim Grk: Vaš Koran na mnogim mestima hvali sveto Evanđelje, naziva ga pravilnim i svetim i smatra da je poslano sa neba. Evo i mi, čitajući u Evanđelju, verujemo glasu Božijemo, koji govori: Ovo je Sin Moj ljubljeni, koji je po mojoj volji, Njega slušajte. Ako sveto Evanđelje pokazuje da Bog Otac naziva Hrista Sinom Svojim ljubljenim, zašto vi, agarjani, odričete Sinovstvo i Božanstvo Njegovo, prekorevate nas, koji Ga ispovedamo za Sina Božijeg i Boga? Ako smatrate sveto Evanđelje pravilnim i svetim, verujte i vi i sa nama ispovedajte da je Hristos zaista i stvarno Sin Božiji. Imajući takvo svedočanstvo Samog Boga Oca koje je sišlo sa neba, mi hrišćani, verujući svedočanstvu Boga Oca, pravilno i dobro ispovedamo Hrista Sinom Božijim, a ne slugom i prostim čovekom, kako Ga vi zovete… Ako iskreno, a ne licemerno, hvalite sveto Evanđelje i govorite o njemu „indžil hak“, prestanite da dosađujete i hulite Hrista, već ga zajedno sa nama ispovedajte za Sina Božijeg, kako o Njemu svedoči sveto Evanđelje.
– Kada bi Hristos bio Bog, Jevreji ne bi mogli da Mu nanesu stradanja i ubije ga sramnom smrću.
Prepodobni Maksim Grk: On je dobrovoljno Sebe predao na smrt. Nisu ga zbog nemoći Njegove ljudske prirode, Jevreji uhvatili i ubili. On je mogao u tren oka ne samo Jerusalim i Jevreje koji su živeli u njemu pogubiti, već i sve nepokorne u vaseljeni odmah istrebiti. Međutim, On je Sam Sebe dobrovoljno predao na smrt radi spasenja ljudi, o čemu On svedoči govoreći: „Ja sam pastir dobri. Pastir dobri život svoj polaže za ovce. Zato me Otac ljubi, jer ja život svoj polažem da ga opet uzmem. Niko ga ne uzima od mene, nego ga ja sam od sebe polažem. Vlast imam položiti ga i vlast imam opet uzeti ga. Ovu zapovijest primih od Oca svoga„. (Jn. 10:11,17-18)
O poštovanju ikona
– Zašto poštujete ikone? Još je Mojseju Bog rekao: ne pravi sebi idola?
Sveti Grigorije Palama: prijatelji poštuju jedan drugog, ali se ne obogotvoravaju. Očigledno je za sve da je upravo to Mojsej dobio od Boga i da je upravo tome on zatim naučio narod. Međutim, taj isti Mojsije u to isto vreme nije ostavio ništa što bi zabranjivalo da se čine izobraženja (slike). On je prostoriju iza zavese napravio je nalik na nebesko, da predstavlja nebesko. Takođe, pošto su Heruvimi na nebu, napravio je njihova izobraženja i stavio u Svetinju nad svetinjama hrama. Što se spoljašnjeg izgleda hrama tiče, on ga je napravio da predstavlja zemaljsko. Ako bi neko pitao Mojseja: „Zašto si napravio sve te stvari, kada je Bog zabranio ikone (obraze) i predmete nalik na stvari koje su na nebu i na zemlji?“, on bi naravno odgovorio ovako: „Ikone i izobraženja su zabranjene na način da im neko služi kao bogovima. Međutim, ako se neko preko njih uzdiže Bogu, to je dobro!“ Neznabošci su takođe služili tvarima, kao da su bogovi. Pmi se preko ikona koje poštujemo uzdižemo slavi Božijoj.
O poštovanju Krsta
– Zašto se vi poklanjate krstu? Zar to nije očigledno idolosluženje?
Prepodobni Jovan Damaskin: A zašto se vi dotičete kamena, koji se nalazi u vašoj Kabi i grleći ga ljubite? Neki govore da se na njemu Avraam spojio sa Agarom; drugi govore da je on tu vezao magarca kada je hteo da prinese Isaaka na žrtvu. Dakle, grleći ga samo zato što se na njemu Avraam spojio sa ženom ili zato što je vezao magarca za njega, vi se ne stidite da nas optužujete zbog toga što se poklanjamo krstu Hristovom, kojim su sila demona i zablude satane bili uništeni?
Sveti Grigorije Palama: Čak će se i sam muslimanski vladar, verovano dobro odnositi prema onima koji poštuju njegov simbol i u najvećoj meri biti nezadovoljan onima koji ga vređaju; trofej i simbol Hrista je Krst.
O braku
– Zašto odbacujete mnogoženstvo (poligamiju)?
Sveti Simeon Solunski: jer je (Bog Adamu) dao ženu, i kako je napisano, „biće dvoje jedno tijelo“ (Mt. 19:5-6). Takav je bio u početku predan poredak Božiji, to jest jedan muž i jedna žena su bili stvoreni od početka i oni su – jedina priroda. I zato učenje o mnogoženstvu predstavlja poročno, neznabožačko bezumlje. I Pavle govori da muž treba da ima jednu ženu: „zbog bluda svaki neka ima svoju ženu“ (1 Kor. 7:2), a ne mnoge.
O Evharistiji
– Kako je moguće da hleb i vino postanu Telo i Krv Hristova?
Sveti Samon Gaski: Nisi uvek bio toliko visok kao što si sada. Počevši sa detinjstvom rastao si i sada imaš više tela krvi nego tada. Koji je razlog toga? Tvoje telo je promenilo hranu koju si uzimao u krv i telo. Dakle, ako ljudsko telo može pretvarati hranu i piće u telo i krv, onda zaista i Bog može uraditi isto to.
– Kako se po vama Telo Hristovo, koje se nalazi unutar hleba, deli na bezbrojna tela i delove? Zar postoje mnogi podeljeni Hristosi ili je u svakom deo Istog?
Sveti Samon Gaski: Kada govorim sa jednim čovekom, on me sluša i prima u sebe ono što govorim. Ako te iste reči prenosim hiljadama ljudi, svi oni bi čuli jedno i isto. Ili, uzmimo veliko ogledalo. Vidiš svoj lik u njemu, ali samo jedan. Kada razbiješ ogledalo na sto delova, videćeš sam sopstveni lik u stotinu delića. Ako takve pojave postoje u svakodnevnom životu, zašto da bude nemoguće za Telo našeg Gospoda da prisustvuje u mnogim mestima u isto vreme?
Sveti Ignjatije Brjančaninov: Sunce se potpuno odražava u svakoj pokornoj, ali čistoj kapljici rose: tako i Hristos potpuno prisustvuje i predlaže se na svetu trpezu u svakoj hrišćanskoj pravoslavnoj crkvi. On predaje svetlost i život svojim pričasnicima, koji uzimaju udela u Božijoj svetlosti i životu i time sami postaju svetlost i život: tako kapljice rose, čim prime u sebe sunčeve zrake, počinju same da ispuštaju zrake slične sunčevim zrakama. Ako materijalno i propadljivo sunce, delo Stvoritelja – koje je Njega, da bi počelo da postoji, koštalo jednog nimalo teškog miga Njegove volje – može u isti mah da se odrazi u bezbrojnim kapljicama vode, zašto sam Sazdatelj, svemogući i svuda prisutni, ne bi svojim presvetim telom i svojom krvlju, koji su sjedinjeni s Njegovim božanstvom, u isti mah potpuno prisustvovao u bezbrojnim hramovima, u kojima, po Njegovoj zapovesti i uredbi, svedelatni, svesveti Duh poziva na hleb i vino radi ispunjenja najveće, najspasonosnije, najneshvatljivije tajne?
http://mission-center.com/islams/answers.htm