У предложеном тематском зборнику сакупљени су одговори Светих Отаца на традиционална питања муслимана на која су одговарали.
Без сумње, дела Светих Отаца о исламу су у целини много богатија, дубља и занимљивије откривају њихов поглед на ту религију. Далеко да су сви одговори које су они разматрали овде представљени. Усудили смо се да се ограничимо на круг питања која се најчешће сусрећу у савременој пракси, на која неретко треба да одговоре и свештеници и парохијани. Ова питања нам и данас задају многи муслимани. Одговори Светих Отаца су у већини случајева, у потпуности примењиви у истинском дијалогу. Многи од Отаца су лично били у контакту са муслиманима, дуго живели међу њима и одлично схватали њихов менталитет.
Зборник приредио
Свештеник Георгије Максимов
* * * * *
О Мухамеду
– Зашто не поштујете Мухамеда? Јер, он је веома хвалио Христа и говорио за Њега: од Дјеве се родио велики пророк, Који је васкрсавао мртве и великом силом исцељивао сваку болест.
Свети Константин Философ: Реци ми, ако је Мухамед пророк, да ли ћемо веровати Данилу који је рекао да ће са Христом престати свако виђење и пророштво? Како након тога он може бити пророк? Ако називамо Мухамеда пророком, значи да одбацујемо Данила.
Преподобни Максим Грк: Мухамед је рекао: „Мојсеј и они након њега, такозвани пророци и сам Христос, послани су од Бога са чудесима и различитим знамењима, а ја сам послан са мачем и имам заповест да убијам људе који се не покоравају мојим речима“. Из овог грубог одговора, као и из многих других његових дела очигледно је да овај нечисти човек није послан од Бога. Јер преблаги Бог никога не принуђује силом.
Свети Григорије Палама: И код нас и код вас постоји обичај који је утврђен дугим временом и законом: без сведочанства ништа не прихватати и не сматрати за истинито. Сведочења бивају двострука: или од самих дела и јављања или од људи, који су достојни вере. Тако је Мојсеј казнио Египат „знацима и чудесима“ (Пс. 135:9), жезлом натерао море да се растави и поново састави, по његовој вољи падао је хлеб са неба (2 Мојс. 16:4). Да ли треба још нешто додати? Јер и ви сматрате Мојсеја достојним вере (поверења). Бог га је признао за верног слугу (Бројеви 12:4), али не и за Сина и Слово. Затим се по Божијој заповести попео на гору и умро, сјединивши се са људима који су били пре њега (5 Мојс. 32:49-50). У вези са Христом, Који је учинио многа велика и до тада невиђена дела, постоје сведочења самог Мојсеја и других пророка. Од самог почетка, само се Он признаје, чак и са ваше стране, за Слово Божије; само је он од почетка времена рођен од Дјеве; једино Он од почетка узет на небо и остаје тамо бесмртан; једино ће Он поново сићи доле да суди живима и мртвима (2 Тим. 4:1; 1 Петр. 4:5), који ће васкрснути. Говорим о Њему оно што и сами признајете. Ето зашто верујемо у Христа и верујемо Његовом Еванђељу. Што се тиче Мухамеда, ми не налазимо ни једно сведочанство код пророка о њему, ништа необично и вредно помињања у његовим делима што је у стању да изазове веру у њега.
– У Еванђељу је било написано о Мухамеду, али сте ви уништили то сведочанство.
Свети Григорије Палама: У нашем Еванђељу никада, ништа и ни од једног хришћанина није уништено или измењено. Јер такво дела за собом повлачи тешка и страшна проклетства. Онај ко се усуди да уништи било шта у Еванђељу сам се одриче Христа (Отк. 22:19). Како је онда хришћанин могао то да учини? Да ли човек може бити хришћанин или уопште, да ли може бити примљен у општење са хришћанима ако уништава оно што је написано од Бога, што је Сам Христос или писао или предсказао? Са друге стране, о томе сведоче и многобројни језици на којима је Еванђеље Христово изложено од самог почетка, јер од самог почетка није написано само на једном језику. Ако би нешто тамо било измењено, како је то могло остати непримећено? Како је могло код различитих народа да се сачува јединство смисла? Христово Еванђеље постоји и код многих који другачије мисле, које називамо јеретицима. Од њих су неки у низу питања сагласни са вама, али не могу да нађу потврду тога у Еванђељу Христовом. Чак и они који иступају против нас од самог почета – а таквих је много – не позивају се на нешто слично. Сем тога, у Еванђељу нема ничега што није пророковано од стране пророка Божијих. На тај начин, ако би у њему било нешто похвално написано у вези са Мухамедом, то би било написано и код пророка. Међутим, пре можеш наћи да је написано да ће доћи многи лажни христоси и пророци и да ће завести многе (Мт. 24:5; 11:24; Мк. 13, 6, 22; Јн. 4:1). Зато Еванђеље и призива: „Чувајте се да вас ко не превари“ (Мт. 24, 4; Мк 13, 5; Лк. 21, 8).
– Али, Мухамеду је дато Божанско Писмо.
Преподобни Јован Дамаскин: Ко је сведок, да му је Бог дао писмо? Мојсеј је добио Закон, када се Бог јавио на гори Синају пред лицем читавог народа у облаку и огњу, мраку и диму. Сви пророци, почевши од Мојсеја и надаље, пророковали су у вези са Христовим доласком и о томе, да је Христос Бог и Син Божији, да ће доћи у телу, бити распет, умрети и васкрснути, да ће бити судија живих и мртвих. Зашто ваш пророк није дошао тако да други сведоче о њему? И зашто Бог, Који је дао закон Мојсеју на гори у диму пред лицем народа, није у вашем присуству и Мухамеду дао писмо о коме говорите ви који сте поверовали у њега? Зашто му ви, када вам Мухамед у вашем писму наређује да не радите ништа и не примате без сведока, не кажете: пре свега сам потврди кроз сведоке да си ти пророк, да си од Бога дошао и која писма сведоче о теби?“
– Мухамед, изишавши са крајњег Истока, као победник је дошао до Запада. Зар то не доказује да је он посланик Божији?
Свети Григорије Палама: Нека је Мухамед кренувши са Истока и стигао до Запада као победник. Међутим, он је побеђивао ратом, мачем, пљачком, поробљавањем, повређивањем људи. Ништа од тога не може потицати од Бога Који је добар. Пре је све то условљено вољом човека и ђавола, који је човекоубица од почетка (Јн. 8:44). Шта, зар Александар Македонски кренувши са Запада, није покорио цео Исток? Међутим, многи други у разна времена покретали су војне походе, неретко су освајали читаву васељену. Никоме од њих ниједан народ није поверавао своју душу, као ви Мухамеду. Међутим, он користећи и силу и предлажући насладе, није привукао на своју страну чак ни један цео део васељене. А Христово учење, иако одбацује скоро сва задовољства живота, обухватило је све делове света и господари међу онима који ратују са њим, без икаквог насиља и тријумфује над насиљем које му се сваки пут супротставља, тако да се у томе остварује победа, која је победила свет. (2 Јн. 5:4)
О Тројици
– Називајући Христа Богом и Духа Светога Богом, додајете једном Богу другове.
Преподобни Јован Дамаскин: Ви говорите да је Христос Слово Божије и Дух. Зашто нас оптужујете онда да додајемо Богу другове, ако су слово и дух неодвојиви од онога у коме постоје. Дакле, ако у Богу постоји Његово Слово (Реч), јасно је да је и оно Бог; ако се налази ван Бога, онда је Бог, по вама, бесловесан (неразуман) и бездушан. Дакле избегавајући то да Бог има другог Бога, ви сте Га убили. Јер боље би вам било да кажете да Он има другог, него да Га убијете или представите као камен или нешто од мртвих предмета. На тај начин нас лажно оптужујете да додајемо Богу другове, а ми вас праведно можемо назвати богоубицама.
– Зашто ви хришћани Једног Бога делите на три: зовете их Оцем, Сином и Духом. Ако Бог може имати Сина, дајте Му и жену, да би било много богова.
Свети Константин Философ: Немојте хулити Божанску Тројицу, Коју смо научили да исповедамо од древних пророка, које признајете и ви, као они који се са њима држе обрезања. Нешто налик на ово може се видети на небу. Тако се у сунцу, које је створио Бог у образу Свете Тројице, налазе три ствари: круг, зраци светлости и топлота. У Светој Тројици сунчани круг је подобије Бога Оца. Као што круг нема ни почетак ни крај, тако је и Бог беспочетан и бесконачан. Као што од сунчаног круга излазе (происходе) светлосни зраци и топлота, тако се и од Бога рађа Син и исходи Свети Дух. Тако је зрак светлости који просвећује читаву васељену подобије Бога Сина, рођеног од Оца и јављеног у овом свету. Сунчана топлота која исходи из тог круга заједно са зрацима је подобије Бога Духа Светог, Који заједно са рађаним Сином предвечно исходи од Оца, иако се у времену шаље људима и Сином, као што је например, био послат на апостоле у виду огњених језика. И као што се сунце, које се састоји из три предмета: круга, зрака светлости и топлоте – не дели на три сунца, иако свако од њих има своје особине: једно је – круг, друго – зрак, треће – топлота, нису три сунца већ – једно. Тако се и Пресвета Тројица, иако има Три Лица: Оца, Сина и Светога Духа, не дели Божанством на три бога, већ је Један Бог.
Памтите ли ви, како говори Писмо, како се Бог код дуба Мамвријског јавио праоцу Аврааму, од кога чувате обрезање? Бог се јавио Аврааму у Три Лица.
„Подигавши очи своје (Авраам) погледа, и гле, три човека стајаше према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свог, и поклони се до земље; и рече: Господе, ако сам нашао милост пред Тобом, немој проћи слуге свог“ (Пост. 18:2-3) Обратите пажњу: Авраам види пред собом три мушкарца, а беседи као са једним: говорећи Господе, ако сам нашао милост пред Тобом! Очигледно је да је свети праотац исповедао Једног Бога у Три Лица.
Преподобни Максим Грк: Ви говорите да ми хришћани, исповедајући Оца и Сина и Светога Духа, уводимо три бога. Не дај Боже! То не може бити! Ако неко исповеда три бога, нека буде проклет у векове векова, амин! Ми знамо Једног Бога, Творца свега, који има Слово и Дух, истоветне и равночасне по Божанству, сабеспочетне и сапостојеће, јер никада Бог није био без Слова и Духа. Такве неће бити код нама. Зато и говоримо: вечан је Бог Отац, вечан Син и Слово Његово и са Њим вечан Дух Свети, Који исходи од Оца. Један је Бог у Тројици, а не три Бога, да не буде! Као што су ум, реч и дух једна душа, а не три душе; такође круг сунца, светлост и зраци, састављају једно сунце, а не три сунца. Таква је и тајна Свете Тројице. Иако и говоримо: Бог Отац, Бог Син и Слово Његово, Бог и Свесвети Дух. Међутим та Тројица нису три бога, већ су – Један Бог, беспочетни и бесконачни.
О Христовом Оваплоћењу и Божанству
– Ви говорите да је Бог имао жену када тврдите да је Он родио Сина.
Свети Григорије Палама: Ви сами признајете Христа Словом Божијим, рођеним од Дјеве Марије, Коју поштујемо као Богомајку. Дакле, ако Марија која је родила Христа, није имала мужа и није имала потребу за мужем, јер је родила у телу Слово Божије, још у већем степену је основано то да Бог, рађајући Своје Сопствено бестелесно Слово на бестелесан и божански начин, није имао жену и није имао потребу за женом, као што ви то погрешно претпостављате.
Свети Симеон Солунски: Ми проповедамо Самог Сина Божијег, не телесно рођеног: јер Бог нема тела, већ као што је Отац бестелесни, нематеријални, вечно постојећи и живи, тако је и Син Његов и Слово бестрасан, нетелесан, вечно постојећи и живи. Савршен од савршеног, као светлост од огња. Зато ми и не говоримо да је Бог тобож имао жену, како неразумно говоре јеретици, будући само телесни и због животињског живота глупи умом и неразумни. Свето и бестрасно, неизрециво и нетелесно, изнад сваког ума – и ангелског и људског – рађа нематеријални Бог и Отац нематеријално Слово и Сина Свог.
– Како ви хришћани говорите да се Бог родио од жене? Зар може Бог да се роде из женске утробе?
Свети Константин Философ: Није се од обичне, већ од безбрачне Пречисте Дјеве родио Бог Син дејством Светог Духа, Који је у Пречистој девичанској утроби неисказано створио тело Христу Богу и уредио натприродно оваплоћење и рођење Слова Очевог. Зато је и Дјева, која је зачела Сина од Светог Духа, како пред рођење, тако и у време и након рођења остала Дјева чиста, по одлуци Божијој, коме се повинује свако створено биће, по речима црквене песме: „јер где хоће Бог, побеђује се природе чин“. (деже бо хощет Бог, побеждается естества чин)
А да се Христос родио од чисте Дјеве Духом Светим, сведочи такође и ваш пророк Мухамед, написавши следеће: „послан је Дух Свети чистој Дјеви, да би по Његовој вољи она родила Сина“. Да је Христос обичан човек, а не и Бог уз то, зашто би требало да се догоди Његово зачеће од Светог Духа? Обичан човек се рађа од обичне жене, а не од Безбрачне Девице, и зачиње се по природи од мужа, а не по посебном доласку и дејству Светога Духа.
Свети Григорије Палама: Бог није неко велико тело, које не може да се, због својих димензија, смести у нешто мало. Напротив, будући бестелесан, Он је у стању да буде свуда, изнад свега и у свакој ствари. Он може да се смести чак и у најмању ствар коју можеш замислити.
– Зашто ви сматрате Христа Сином Божијим и Богом?
Преподобни Максим Грк: Ваш Коран на многим местима хвали свето Еванђеље, назива га правилним и светим и сматра да је послано са неба. Ево и ми, читајући у Еванђељу, верујемо гласу Божијемо, који говори: Ово је Син Мој љубљени, који је по мојој вољи, Њега слушајте. Ако свето Еванђеље показује да Бог Отац назива Христа Сином Својим љубљеним, зашто ви, агарјани, одричете Синовство и Божанство Његово, прекоревате нас, који Га исповедамо за Сина Божијег и Бога? Ако сматрате свето Еванђеље правилним и светим, верујте и ви и са нама исповедајте да је Христос заиста и стварно Син Божији. Имајући такво сведочанство Самог Бога Оца које је сишло са неба, ми хришћани, верујући сведочанству Бога Оца, правилно и добро исповедамо Христа Сином Божијим, а не слугом и простим човеком, како Га ви зовете… Ако искрено, а не лицемерно, хвалите свето Еванђеље и говорите о њему „инџил хак“, престаните да досађујете и хулите Христа, већ га заједно са нама исповедајте за Сина Божијег, како о Њему сведочи свето Еванђеље.
– Када би Христос био Бог, Јевреји не би могли да Му нанесу страдања и убије га срамном смрћу.
Преподобни Максим Грк: Он је добровољно Себе предао на смрт. Нису га због немоћи Његове људске природе, Јевреји ухватили и убили. Он је могао у трен ока не само Јерусалим и Јевреје који су живели у њему погубити, већ и све непокорне у васељени одмах истребити. Међутим, Он је Сам Себе добровољно предао на смрт ради спасења људи, о чему Он сведочи говорећи: „Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце. Зато ме Отац љуби, јер ја живот свој полажем да га опет узмем. Нико га не узима од мене, него га ја сам од себе полажем. Власт имам положити га и власт имам опет узети га. Ову заповијест примих од Оца свога„. (Јн. 10:11,17-18)
О поштовању икона
– Зашто поштујете иконе? Још је Мојсеју Бог рекао: не прави себи идола?
Свети Григорије Палама: пријатељи поштују један другог, али се не обоготворавају. Очигледно је за све да је управо то Мојсеј добио од Бога и да је управо томе он затим научио народ. Међутим, тај исти Мојсије у то исто време није оставио ништа што би забрањивало да се чине изображења (слике). Он је просторију иза завесе направио је налик на небеско, да представља небеско. Такође, пошто су Херувими на небу, направио је њихова изображења и ставио у Светињу над светињама храма. Што се спољашњег изгледа храма тиче, он га је направио да представља земаљско. Ако би неко питао Мојсеја: „Зашто си направио све те ствари, када је Бог забранио иконе (образе) и предмете налик на ствари које су на небу и на земљи?“, он би наравно одговорио овако: „Иконе и изображења су забрањене на начин да им неко служи као боговима. Међутим, ако се неко преко њих уздиже Богу, то је добро!“ Незнабошци су такође служили тварима, као да су богови. Пми се преко икона које поштујемо уздижемо слави Божијој.
О поштовању Крста
– Зашто се ви поклањате крсту? Зар то није очигледно идолослужење?
Преподобни Јован Дамаскин: А зашто се ви дотичете камена, који се налази у вашој Каби и грлећи га љубите? Неки говоре да се на њему Авраам спојио са Агаром; други говоре да је он ту везао магарца када је хтео да принесе Исаака на жртву. Дакле, грлећи га само зато што се на њему Авраам спојио са женом или зато што је везао магарца за њега, ви се не стидите да нас оптужујете због тога што се поклањамо крсту Христовом, којим су сила демона и заблуде сатане били уништени?
Свети Григорије Палама: Чак ће се и сам муслимански владар, веровано добро односити према онима који поштују његов симбол и у највећој мери бити незадовољан онима који га вређају; трофеј и симбол Христа је Крст.
О браку
– Зашто одбацујете многоженство (полигамију)?
Свети Симеон Солунски: јер је (Бог Адаму) дао жену, и како је написано, „биће двоје једно тијело“ (Мт. 19:5-6). Такав је био у почетку предан поредак Божији, то јест један муж и једна жена су били створени од почетка и они су – једина природа. И зато учење о многоженству представља порочно, незнабожачко безумље. И Павле говори да муж треба да има једну жену: „због блуда сваки нека има своју жену“ (1 Кор. 7:2), а не многе.
О Евхаристији
– Како је могуће да хлеб и вино постану Тело и Крв Христова?
Свети Самон Гаски: Ниси увек био толико висок као што си сада. Почевши са детињством растао си и сада имаш више тела крви него тада. Који је разлог тога? Твоје тело је променило храну коју си узимао у крв и тело. Дакле, ако људско тело може претварати храну и пиће у тело и крв, онда заиста и Бог може урадити исто то.
– Како се по вама Тело Христово, које се налази унутар хлеба, дели на безбројна тела и делове? Зар постоје многи подељени Христоси или је у сваком део Истог?
Свети Самон Гаски: Када говорим са једним човеком, он ме слуша и прима у себе оно што говорим. Ако те исте речи преносим хиљадама људи, сви они би чули једно и исто. Или, узмимо велико огледало. Видиш свој лик у њему, али само један. Када разбијеш огледало на сто делова, видећеш сам сопствени лик у стотину делића. Ако такве појаве постоје у свакодневном животу, зашто да буде немогуће за Тело нашег Господа да присуствује у многим местима у исто време?
Свети Игњатије Брјанчанинов: Сунце се потпуно одражава у свакој покорној, али чистој капљици росе: тако и Христос потпуно присуствује и предлаже се на свету трпезу у свакој хришћанској православној цркви. Он предаје светлост и живот својим причасницима, који узимају удела у Божијој светлости и животу и тиме сами постају светлост и живот: тако капљице росе, чим приме у себе сунчеве зраке, почињу саме да испуштају зраке сличне сунчевим зракама. Ако материјално и пропадљиво сунце, дело Створитеља – које је Њега, да би почело да постоји, коштало једног нимало тешког мига Његове воље – може у исти мах да се одрази у безбројним капљицама воде, зашто сам Саздатељ, свемогући и свуда присутни, не би својим пресветим телом и својом крвљу, који су сједињени с Његовим божанством, у исти мах потпуно присуствовао у безбројним храмовима, у којима, по Његовој заповести и уредби, сведелатни, свесвети Дух позива на хлеб и вино ради испуњења највеће, најспасоносније, најнесхватљивије тајне?
http://mission-center.com/islams/answers.htm