Predavanje trinaesto. Proročanstva o Isusu Hristu

Naslednost Novog Zaveta. Dva tipa proročanstava o Hristu u Starom Zavetu. Hulitelji Hrista. Božanska priroda Isusa Hrista. Devestveno rođenje Isusa Hrista. Propoved Gospoda počinje u Galileji. Mesija će se roditi u Vitlejemu (Efrati). Proročanstvo o Mesijinom poreklu. Zvezda će objaviti Mesijin dolazak. Vreme Mesijinog dolaska. Hristos čisti od grehova. Hristos je Prorok. Mesija će učiniti mnogo čuda. Služenje Gospoda se tiče svih naroda na zemlji. O propovedi Gospoda. Propoved je vezana za očišćenje hrama.

 

Stari Zavet jasno govori o Isusu kao o Bogu Jehovi. Tako se u razgovoru s muslimanima mogu navoditi primeri iz Mojsijevog Petoknjižja i Psaltira, jer se Kuran poziva na ove knjige. Sveto Pismo poznaje Mesiju Isusa, našeg Gospoda, zna da je On Bog u telu, predskazuje Njegovo raspeće i vaskrsenje. Muslimani smatraju da se broj proroka ne ograničava onima koji su pomenuti u Kuranu (21) i da postoji još mnogo proroka, koje Alah šalje na zemlju, prorok Isaija se nalazi na ovom spisku i zato hrišćanin može da se poziva na njega. Sve religije sveta su nastale posle biblijske vere, zato što istinska vera neprekidno postoji od vremena Adama i Eve do danas.

Naslednost Novog Zaveta.

Kako obrazložiti istovetnost hrišćanstva i Avramove verske zajednice, Mojsijeve zajednice? Ako se ne pozivamo na proročanstva, ovo se ne može obrazložiti, zato što je u Starom Zavetu napisano: „Daću ti večni zakon“ ili „ovo je večno pravilo“. Pokušaj da se Novi Zavet odvoji od Starog jeste nečiji pokušaj da nas liši Hrista, jer ako je Hristos došao od drugog Boga i s vešću koja se razlikuje od vesti proroka, On je lažljivac i Njegovog pogubljenje je sasvim opravdano (na osnovu 18. glave Ponovljenih zakona – kao lažni prorok). U Starom Zavetu se 33 puta ukazuje na epizode iz života Spasitelja (to je najmanji broj, neki navode i 50, i 80 epizoda), a u Novom Zavetu ima 276 citata iz Starog Zaveta, od čega se 272 poklapa s prevodom sedamdesetorice, 4 se podudara s jevrejskim tekstom.

Dva tipa proročanstava o Hristu u Starom Zavetu.

Hristos je rođen dva puta. Od Oca bez Majke – u večnosti, i od Majke bez Oca – u vremenu. U skladu s ovim proročanstva se dele na dva tipa: proročanstva koja govore o Hristovoj Božanskoj prirodi i proročanstva koja govore o Njegovom dolasku u telu. Najstarije proročanstvo je vezano za dolazak Gospoda u telu: „I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvog i semena njenog; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati“ (1 Mojs. 3, 15).

Hulitelji Hrista.

Moramo imati na umu da danas podiže glavu novo arijanstvo. Ovo se odnosi na zemlje Zapada (takozvano liberalno hrišćanstvo) – na primer, Londonski nadbiskup Hans King je svoj život posvetio pokušajima da dokaže da Hristos nije Bog. S druge strane, sve jača muslimanska ekspanzija u Evropi pokazuje da je glavni napad muslimana usmeren na božansku prirodu Spasitelja Hrista. I bogoslovi – pristalice tolerancije i korektnosti na Zapadu pokušavaju da isključe pominjanje Hristove božanske prirode u svojim tekstovima kako ne bi vređali verska osećanja muslimana. A hrišćanin – misionar – uvek mora vređati verska osećanja muslimana i nikada se ne sme stideti da to čini, jer je to jedina mogućnost da stekne Nebesko Carstvo.

Pogledajmo Rusiju. L. N. Tolstoj je hulio Bogorodicu (sveti Jovan Kronštatski je za njega govorio da je ‘đavo u telu’). Postoji pokret koji zahteva ukidanje odluke o izopštenju L. N. Tolstoja. Upravo s tolstojevcima, kao i s učenjem Reriha i Blavatske povezana je predstava o tome da Isus nije Bog. Zar hrišćanin može dozvoliti sebi ijednu reč odobravanja upućenu ovom nitkovu L. N. Tolstoju, koji je hulio na Prečistu Bogorodicu, Sveto Pričešće i Gospoda Isusa Hrista govoreći da Isus nije umro i da nije vaskrsao?!

Božanska priroda Isusa Hrista.

1. „Zašto se bune narodi i plemena pomišljaju zaludne stvari? Ustaju carevi zemaljski, i knezovi se skupljaju na Gospoda i na Pomazanika Njegovog. „Raskinimo sveze njihove i zbacimo sa sebe jaram njihov.“ Onaj, što živi na nebesima, smeje se, Gospod im se podsmeva, pa im govori u gnevu Svom i jarošću Svojom zbunjuje ih: „Ja sam pomazao Cara Svog na Sionu, na svetoj gori Svojoj.“ Kazaću naredbu Gospodnju; On reče Meni: „Ti si Sin Moj, Ja te sad rodih. Išti u Mene, i daću Ti narode u nasledstvo, i krajeve zemaljske Tebi u državu. Udarićeš ih gvozdenom palicom; razbićeš ih kao lončarski sud.“ Sad, carevi, orazumite se; naučite se sudije zemaljske! Služite Gospodu sa strahom, i radujte se s trepetom. Poštujte Sina, da Se ne razgnevi, i vi ne izginete na putu svom; jer će se gnev Njegov brzo razgoreti. Blago svima koji se u NJ uzdaju! (Ps. 2, 1-12). Ovaj psalam se direktno (on se ne može protumačiti nikako drugačije) odnosi na Isusa Hrista. Psalam govori o Gospodu kao o Sinu, Koji je danas rođen, zato što je večno rođen. Kaže se da će protiv Isusa ustati carevi i kneževi. U knjizi Dela svetih apostola čitamo: „Ti si ustima Davida, sluge Svojega, rekao: Zašto se bune neznabošci, i narodi pomišljaju zaludne stvari? Ustadoše carevi i zemaljski knezovi sabraše se zajedno na Gospoda i na Pomazanika Njegovog. Jer se zaista sabraše u ovome gradu na Svetoga Sina Tvojeg Isusa, Kojeg si pomazao, Irod i Pontijski Pilat sa neznabošcima i s plemenima Izrailjevim“ (Dap. 4, 25-27).

Car je Irod, knez je Pontije Pilat. Ovde se govori o pobedi Crkve nad paganskim narodima. Žezlo hrišćana je simvol državne vlasti. „Poštujte Sina da se ne bi gnevio.“ Treba poštovati Sina da se On ne bi gnevio, to je direktan zahtev Boga Oca. Isto kaže i Jevanđelje. „Da svi poštuju Sina kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina ne poštuje ni Oca Koji Ga je poslao“ (Dap. 25-27).

2. 2. „Presto je Tvoj, Bože, večan i nepokolebljiv; skiptar je carstva Tvog skiptar pravice. Ljubiš pravdu i mrziš na bezakonje; toga radi pomaza Te, Bože, Bog Tvoj uljem radosti više nego drugove Tvoje. Sve haljine Tvoje mirišu smirnom, alojom i kasijom. Koji žive u dvorima od minijske slonove kosti, oni Te vesele. Carske kćeri dvore Te; s desne Ti strane stoji carica u ofirskom zlatu. Čuj, kćeri, pogledaj i obrati k meni uho svoje, zaboravi narod svoj i dom oca svog. I caru će omileti lepota tvoja; jer je On Gospod tvoj, i Njemu se pokloni“ (Ps. 45, 6-11).

Najstariji tumači, kao što su sveti Atanasije i Origen, govorili su da se od prvog stiha ovog psalma govori o večnom rođenju Sina. Jer psalam se uvek doživljavao kao potpuno mesijanski. Možete da pročitate kod episkopa Kasijana Bezobrazova i Alekseja Knjazeva da je 45. psalam svadbena pesma jevrejskih careva i da je 109. psalam – psalam krunisanja. To je laž. Crkva ga nikad nije tako tumačila, nikad ga tako nije tumačila ni sinagoga, i sinagoga ga ne tumači tako čak ni danas. Ovaj psalam govori o oba dolaska Gospoda u telu. O Božanstvu – „presto je Tvoj, Bože, večan“. O Caru kao o velikom osvajaču: On stupa u bitke radi istine, krotosti i pravde, kako bi pobedio ceo svet – „narodi će pasti pod vlast Tvoju“ (Ps. 45, 5). Čovek može da padne ako ga pogodi strela, a može i pred veličanstvom. Oni koji poveruju u Gospoda pašće ničice pred Njim, a oni koji ne poveruju biće pogođeni božanskom silom. Strele su njegova Reč, apostoli su vesnici Njegove Reči, zato se u Crkvi poje: „Kao strele poslao si apostole u svet Tvoj, Gospode. Presto Tvoj, Bože, večan je.“ Mesija je Bog, njegov presto je večan. Večni presto ima samo večni Bog. Pomazao je Bog Boga uljem radosti (Duh), odnosno Mesija je Pomazanik, zajedničari u tome su hrišćani, zajedničari u istom Ovom Duhu. Dalje se u psalmu govori o carevoj Nevesti – to je i Crkva, i Prečista Djeva.

3. Psalam 72. U njemu se govori o devstvenom začeću Gospoda Isusa Hrista. Ovaj Car će sići s neba. Silazi samo onaj ko već postoji. Deseti stih se tradicionalno tumači kao proročanstvo o mudracima: „Carevi tarsijski i ostrvljani doneće dare, carevi šavski i svaki daće danak“ (Ps. 71, 10).
4. „Davno si postavio zemlju, i nebesa su delo ruku Tvojih. To će proći, a Ti ćeš ostati; sve će to kao haljina ovetšati, kao haljinu promenićeš ih i promeniće se. Ali Ti si Taj isti i godine Tvoje neće isteći“ (Ps. 102, 26-29).U poslanici apostola Pavla Jevrejima čitamo:„Ti, Gospode, u početku osnova zemlju, i nebesa su delo ruku Tvojih; oni će proći, a Ti ostaješ, i sve će ostariti kao odelo, i savićeš ih kao haljinu, i izmeniće se, a Ti si uvek isti, i godine Tvoje neće minuti“ (Jevr. 1, 10-12).Mesija je upravo Onaj Ko je stvorio Nebo, Onaj Ko je došao s Neba. Onaj Ko je došao da izbavi od smrti, isti je Onaj Ko je na početku stvorio Vaseljenu.
5. On će postojati i onda kad Vaseljena završi svoje postojanje. „Reče Gospod Gospodu mom: sedi Meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje za podnožje nogama Tvojim. Skiptar sile daje Ti Gospod sa Siona: vladaj sred neprijatelja Svojih. U dan rata Tvog narod je Tvoj gotov u svetoj krasoti. Kao rosa zori iz utrobe, takva je u Tebe mladost Tvoja. Gospod se zakleo, i neće se pokajati: Ti si sveštenik doveka po redu Melhisedekovom. Gospod je Tebi s desne strane. Pobiće u dan gneva Svog careve; sudiće narodima, napuniće zemlju trupova; satrće glavu na zemlji širokoj. Iz potoka će na putu piti, i zato će podignuti glavu“ (Ps. 109, 1-7). Sam Gospod Isus Hristos je ovaj psalam primenjivao na Sebe. Apostol Pavle je Jevrejima prvo dokazivao da je Mesija Bog u telu, Koji je došao kako bi nas izbavio od greha prokletstva i smrti, a zatim, da je to upravo Isus.

Devstveno rođenje Isusa Hrista.

Sledeće proročanstvo o božanskoj prirodi Gospoda jeste proročanstvo o devstvenom rođenju: „Zato će vam Sam Gospod dati znak; eto Devojka će zatrudneti i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuilo. Maslo i med ješće, dok ne nauči odbaciti zlo, a izabrati dobro. Jer pre nego nauči dete odbaciti zlo a izabrati dobro, ostaviće zemlju na koju se gadiš, dva cara njena. Gospod će pustiti na te i na narod tvoj i na dom oca tvog dane, kakvih nije bilo otkad se Jefrem odvoji od Jude, preko cara asirskog“ (Is. 7, 14-17).

Gospod govori o onome što će prethoditi dolasku Mesije. Grčki tekst daje zanimljivu varijantu (veliki svitak Isaije – kumranski svitak): pre nego što dete nauči da razlikuje dobro i zlo odbaciće zlo i izabraće dobro. Na osnovu toga Crkva uči da je Hristos odbacio zlo od samog trenutka Svog ovapoćenja. Ovaj tekst o devstvenom rođenju Isusa Hrista vrlo često se koristi u polemici s Judejcima. Marija je Bogorodica. Rečju „alma“ se naziva mlada žena u godinama za brak, ali koja nije stupila u brak. Kakav smisao će imati znamenje ako žena jednostavno rodi dete? U kumranskim rukopisima stoji reč „betula“, odnosno devstvenica. Radi se o čudu. Reč „devojka“ je u ruskom jeziku promenila značenje. „Alma“ se koristi u značenju devstvenice koja nije udata: „I beše vrlo lepa, još devojka, još je čovek ne beše poznao. Ona siđe na izvor, i natoči krčag, i pođe“ (1 Mojs. 24, 16).

Propoved Gospoda počinje u Galileji.

Gedeon je sa 300 vojnika porazio vojsku od 100 hiljada. Sve nevolje prestaju zato što dolazi Sin. Dat nam je Sin, odnosno Sin već unapred postoji. Mesija je Davidov sin, on sedi na prestolu cara Davida. „Vladavina je na njegovim ramenima“ znači da će Gospod poneti Krst. Znak Hristove vlasti je Krst. „Zašto Me pitaš za ime? Ono je divno“ (Sud. 13, 18; v. takođe 1 Mojs. 32, 29). Divni, Koji je predskazao Samsonovo rođenje. Divni Koji se borio s Jakovom u tami. Divni će se roditi. On je Savetnik Oca (zato što je učestvovao u Predvečnom savetu Svete Trojice). Silni Bog. Ne mogu postojati dva Boga.

„Glas je nekoga koji viče: pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoši stazu Bogu našem. Sve doline neka se povise, i sve gore i bregovi neka se slegnu, i što je krivo neka bude pravo, i neravna mesta neka budu ravna. I javiće se slava Gospodnja, i svako će telo videti; jer usta Gospodnja govoriše. Glas govori: viči. I reče: šta da vičem? Da je svako telo trava i sve dobro njegovo kao cvet poljski. Suši se trava, cvet opada kad duh Gospodnji dune na nj; i doista je narod trava. Suši se trava, cvet opada, ali reč Boga našeg ostaje doveka. Izađi na visoku goru, Sione, koji javljaš dobre glasove; podigni silno glas svoj, Jerusalime, koji javljaš dobre glasove; podigni, ne boj se. Kaži gradovima Judinim: evo Boga vašeg. Evo, Gospod Bog ide na jakog, i mišica će Njegova ovladati njim; evo plata je njegova i delo njegovo pred Njim. Kao pastir pašće stado Svoje; u naručje svoje sabraće jaganjce, i u nedrima će ih nositi, a dojilice će voditi polako“ (Is. 40, 3-11).

Jahve je naše opravdanje. Veliki car koji će se zacariti, jeste i Jahve, i naše opravdanje (čini nas pravednima)

„Evo, idu dani, govori Gospod, u koje ću podignuti Davidu Klicu pravednu, koja će carovati i biti srećna i činiti sud i pravdu na zemlji. U Njegove dane spasiće se Juda, i Izrailj će stanovati u miru, i ovo mu je ime kojim će se zvati: Gospod je pravda naša“ (Jer. 23, 5-6). „A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među hiljadama Judinim, iz tebe će Mi izaći Koji će biti Gospodar u Izrailju, Kome su izlasci od početka, od večnih vremena. Zato će ih ostaviti dokle ne rodi Ona Koja će roditi; tada će biti ostatak braće Njegove vratiti sa sinovima Izrailjevim. I stajaće i pašće ih silom Gospodnjom, veličanstvom imena Gospoda Boga svog; i oni će nastavati, jer će On tada biti velik do krajeva zemlje. I On će biti mir; kad dođe Asirac u našu zemlju, i kad stupi u dvore naše, tada ćemo podignuti na nj sedam pastira i osam knezova iz naroda. I oni će opasti zemlju asirsku mačem i zemlju Nevrodovu na vratima njegovim; i On će nas izbaviti od Asirca kad dođe u našu zemlju i kad stupi na među našu“ (Mih. 5, 2-6).

Mesija će se roditi u Vitlejemu (Efrati).

Njegovo poreklo je od početka, od večnih dana. Kad Ga rodi Ona Koja će Ga roditi (Bogorodica), sinovima Izrailja pridružiće se i druga braća iz drugih naroda. Gospod je rekao da ima i druge „ovce koje nisu iz ovog tora“ (Jn. 10 16).

„Evo, Ja ću poslati anđela Svog, Koji će pripraviti put preda Mnom, i iznenada će doći u crkvu Svoju Gospod, Kog vi tražite, i Anđeo zavetni, Kog vi želite, evo doći će, veli Gospod nad vojskama. Ali ko će podneti dan dolaska Njegovog? I ko će se održati kad Se pokaže? Jer je On kao oganj livčev i kao milo beljarsko. I sešće kao Onaj Koji lije i čisti srebro, očistiće sinove Levijeve, i pretopiće ih kao zlato i srebro, i oni će prinositi Gospodu prinose u pravdi. I ugodan će biti Gospodu prinos Judin i jerusalimski kao u staro vreme i kao pređašnjih godina. I doći ću k vama na sud, i biću brz svedok protiv vračara i protiv preljubočinaca i protiv onih koji se kunu krivo i protiv onih koji zakidaju najam najamniku, i udovici i siroti i došljaku krivo čine i ne boje se Mene, veli Gospod nad vojskama. Jer Ja Gospod ne menjam Se; zato vi, sinovi Jakovljevi, ne izgiboste“ (Mal. 3, 1-6).

Doći će Jehova Savaot lično i pred Njim će doći anđeo (Preteča), doći će Gospod u drugi hram (prorok Malahija je o tome govorio oko 400. godine pre Hristovog Rođenja), to znači da je beskorisno tražiti Mesiju van drugog hrama. On nije mogao da dođe pre izgradnje ili posle rušenja drugog hrama.

Proročanstvo o Mesijinom poreklu.

1. Mesija treba da bude seme žene, On treba da uništi vlast satane: „I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvog i semena njenog; ono će ti na glavu stajati, a ti ćeš ga u petu ujedati“ (1 Mojs. 3, 15).
2. Mesija je potomak Sima – ne Hama i ne Jafeta: „I još reče: Blagosloven da je Gospod Bog Simov, i Hanan da mu bude sluga“ (1 Mojs. 9, 26).
3. Mesija treba da bude Avramov potomak: „I učiniću od tebe velik narod, i blagosloviću te, i ime tvoje proslaviću, i ti ćeš biti blagoslov. Blagosloviću one koji tebe uzblagosiljaju, i prokleću one koji tebe usproklinju; i u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji“ (1 Mojs. 12, 2-3)

Avram je imao desetoro dece, „u Isaku će ti se seme prozvati“. „Ali Bog reče Avramu: Nemoj da ti je krivo radi deteta i radi robinje tvoje. Šta ti je god kazala Sara, poslušaj; jer će ti se u Isaku seme prozvati“ (1 Mojs. 21, 12).

4. Isav ili Jakov – Jakov je bio blagosloven. „Narodi ti služili i plemena ti se klanjala! Bio gospodar braći svojoj i klanjali ti se sinovi matere tvoje! Proklet bio koji tebe usproklinje, a blagosloven koji tebe uzblagosilja!“ (1 Mojs. 27, 29)
5. Jakov ima 12 dece. „Juda, tebe će hvaliti braća tvoja, a ruka će ti biti za vratom neprijateljima tvojim, i klanjaće ti se sinovi oca tvog. Laviću Juda! S plena si se vratio, sine moj; spusti se i leže kao lav i ljuti lav; ko će ga probuditi? Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne dođe Onaj Kome pripada, i Njemu će se pokoravati narodi. Veže za čokot magare svoje, i za plemenitu lozu mlade od magarice svoje; u vinu pere haljinu svoju i ogrtač svoj u soku od grožđa. Oči mu se crvene od vina i zubi bele od mleka“ (1 Mojs. 49, 8-12).
6. Mesija će doći onda kad Juda izgubi vlast (kad Jevrejima bude oduzeta samouprava). U 8. godini posle Hristovog Rođenja Sinedrionu je oduzeto pravo na smrtnu kaznu.
7. Mesija će biti pomiritelj. On će pomiriti Boga i ljude, pagane i Judejce. Jedanaesti stih predskazuje kako će Hristos vezati magare za vinogradnu lozu (zlatnu vinogradnu lozu na kapiji hrama).

Zvezda će najaviti dolazak Mesije.

„Vidim Ga, ali ne sad; gledam Ga, ali ne izbliza; izaći će zvezda iz Jakova i ustaće palica iz Izrailja, koja će razbiti knezove moavske i razoriti sve sinove Sitove. I Edoma će osvojiti i Sira će osvojiti neprijatelji njegovi; jer će Izrailj raditi junački. I vladaće koji vlada od Jakova, i zatrće ostatak od grada. A ugleda Amalika, otvori priču svoju, i reče: Amalik je početak narodima, ali će najposle propasti. A ugledavši Keneja otvori priču svoju, i reče: Tvrd ti je stan, i na steni si savio gnezdo svoje; ali će biti izgnan Kenej; Asur će ga zarobiti. I opet otvori priču svoju, i reče: Jaoh! Ko će biti živ kad to učini Bog! I lađe iz zemlje Kitimske doploviće i dosadiće Asircima i dosadiće Jevrejima; ali će i sami propasti“ (4 Mojs. 24, 17).

Ovde je opisana istorija starog Istoka od vremena proroka do rušenja drugog hrama (Kitim je savremena Italija).

Vreme Mesijinog dolaska.

Mesija dolazi u vreme rimske vladavine. „Ti gledaše dokle se odvali kamen bez ruku, i udari lik u stopala bronzana i zemljana, i satre ih. Tada se satre i gvožđe i zemlja i bronza i srebro i zlato, i posta kao pleva na gumnu u leto, te odnese vetar, i ne nađe mu se mesto; a kamen, koji udari lik, posta gora velika i ispuni svu zemlju“ (Dan. 2, 34-35). „Sedamdeset je nedelja određeno tvom narodu i tvom gradu svetom da se svrši prestup i da nestane greha i da se očisti bezakonje i da se dovede večna pravda, i da se zapečati utvara i proroštvo, i da se pomaže Sveti nad svetima. Zato znaj i razumi: Otkada iziđe reč da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedelja, i šezdeset i dve nedelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teško vreme. A posle te šezdeset i dve nedelje pogubljen će biti pomazanik i ništa mu neće ostati; narod će vojvodin doći i razoriti grad i svetinju; i kraj će mu biti s potopom, i određeno će pustošenje biti do svršetka rata. I utvrdiće zavet s mnogima za nedelju dana, a u polovini nedelje ukinuće žrtvu i prinos; i krilima mrskim, koja pustoše, do svršetka određenog izliće se na pustoš“ (Dan. 9, 24-27).

Odbrojavanje počinje od izdavanja naredbe o obnovi Jerusalima (Jezdra). Posle ropstva car Kir je odlučio da obnovi samo Hram (do obnove Jerusalima došlo je nekoliko decenija nakon obnavljanja Hrama – 1. marta 445. godine pre Hristovog Rođenja (1 Jezdr. 7, 11-26). Sedmina je sedam godina. U Starom Zavetu godina je trajala 360 dana, a mesec 30 dana. Dužina godine se promenila zbog kosmičkih katastrofa u vreme proroka Isaije (senka se pomerila za deset stepeni unazad) i kasnije. Dodajemo 69 sedmina i dobijamo 30. ili 27. godinu posle Hristovog Rođenja, i dobijamo 1. mart. Raspeće je tačno predskazano. Grad i svetilište će srušiti vođa – Tit. Poslednja sedmina se deli na dva dela: vlast Hrista i vlast antihrista. „I potrešću sve narode, i doći će izabrani iz svih naroda, i napuniću ovaj dom slave, veli Gospod nad vojskama“ (Ag. 2, 7).

Hristos čisti od grehova.

On prekida delovanje velikog prestupa (prvorodni greh). Bezakonja su učinili bezakonici – neznabošci. Biće dato večno opravdanje i na Njemu će se završiti proročanstva Starog Zaveta.

Hristos je Prorok.

O tome da će On biti prorok govori Knjiga Ponovljenih zakona: „Proroka ću im podignuti između braće njihove, kao što si ti, i metnuću reči Svoje u usta Njegova, i kazivaće im sve što Mu zapovedim. A ko god ne bi poslušao reči Moje, koje će govoriti u Moje ime, od toga ću Ja tražiti“ (5 Mojs. 18, 18-19). Prorok kao Mojsije, odnosno Prorok koji sklapa Zavet.

Mesija će učiniti mnogo čuda.

„Recite onima kojima se srce uplašilo: Ohrabrite se, ne bojte se; evo Boga vašeg; osveta ide, plata Božija, Sam ide, i spasiće vas. Tada će se otvoriti oči slepima, i uši gluvima otvoriće se. Tada će hromi skakati kao jelen, i jezik nemog pevaće, jer će u pustinji provreti vode i potoci u zemlji sasušenoj“ (Is. 35, 4-6); „Kad Izrailj beše dete, ljubih ga, i iz Misira dozvah Sina Svog“ (Os. 11, 1). Ovde se radi o Izrailju kao o usvojenom detetu Božijem. Jevanđelista Matej smatra da se ove reči odnose na bekstvo u Egipat i na povratak. Jevanđelista Mesiju doživljava kao Vođu Izrailja (izveo je Jevreje iz ropstva). Izrailj je nazvan sinom, zato što je njime rukovodio Sin Božiji. „Ovako veli Gospod: Glas u Rami ču se, naricanje i plač veliki; Rahilja plače za decom svojom, neće da se uteši za decom svojom, jer ih nema“ (Jer. 31, 15).

Da, Rahilj oplakuje decu, zato što su ubijena za vreme Navuhodonosorovog osvajanja, ali za njih postoji nada. Dalje se govori o tome da nastupa vreme Novog Zaveta (smrt dece je znak približavanja Novog Zaveta).

Služenje Gospoda se tiče svih naroda na zemlji.

„Ali će izaći šibljika iz stabla Jesejevog, i izdanak iz korena njegovog izniknuće. I na Njemu će počivati Duh Gospodnji, duh mudrosti i razuma, duh saveta i sile, duh znanja i straha Gospodnjeg. I mirisanje će Mu biti u strahu Gospodnjem, a neće suditi po viđenju svojih očiju, niti će po čuvenju svojih ušiju karati. Nego će po pravdi suditi siromasima i po pravici karati krotke u zemlji, i udariće zemlju prutom usta Svojih, i duhom usana Svojih ubiće bezbožnika. I pravda će Mu biti pojas na bedrima, i istina pojas po bocima. I vuk će boraviti s jagnjetom, i ris će ležati s jaretom, tele i lavić i ugojeno živinče biće zajedno, i malo dete vodiće ih. I krava i medvedica zajedno će pasti, mlad njihova ležaće zajedno, i lav će jesti slamu kao vo. I dete koje sisa igraće se nad rupom aspidinom, i dete odbijeno od sise zavlačiće ruku svoju u rupu zmije vasilinske. Neće uditi ni potirati na svoj svetoj gori Mojoj, jer će zemlja biti puna poznanja Gospodnjeg kao more vode što je puno. I u to će vreme za koren Jesejev, koji će biti zastava narodima; raspitivati se narodi, i počivalište Njegovo biće slavno. I tada će Gospod opet podignuti ruku Svoju da zadobije ostatak naroda Svog, šta ostane od asirske i od Misira i od Patrosa i od etiopske i od Elama i od Senara i od Emata i od ostrva moskih“ (Is. 11, 1-10).

Sedmostruki dar Svetog Duha počivaće na Isusu. Mesija će biti veliki Sudija i ubiće antihrista. Hristos pruža ruku u zmijsko gnezdo. Mesiji će se okrenuti paganski narodi i On će postati kao zastava ispod koje se okupljaju narodi. Njegov grob će postati mesto slave za sve narode (5 Mojs. 32, 43; Ps. 18, 50; 19, 4; 117, 1; Is. 32, 1; 45, 23; 49, 6; Os. 1, 10; 2, 23; Joil. 2, 32).

O propovedi Gospoda.

„Otvaram za priču usta svoja, kazaću stare pripovetke“ (Ps. 78, 2); „Žrtve i darove nećeš; Ti si mi uši otvorio; žrtvu paljenicu i koja se za greh prinosi ne tražiš. I po tome rekoh: Evo idem, kao što je u knjizi pisano za mene; hoću činiti volju Tvoju, Bože moj, i zakon je Tvoj meni u srcu. Kazujem prvdu na saboru velikom; evo, usta svojih ne ustavljam; Gospode, Ti znaš. Pravde Tvoje ne sakrivam u srcu svom, kazujem vernost Tvoju i spasenje Tvoje; i ne tajim milosti Tvoje i istine Tvoje od sabora velikog“ (Ps. 40, 6-10).

Propoved je povezana sa čišćenjem hrama.

„Nemoj da se postide u meni koji se uzdaju u Tebe, Gospode, Gospode nad vojskama! Nemoj da se posrame u meni koji traže Tebe, Bože Izrailjev! Jer Tebe radi podnosim rug, i sramota popade lice moje. Tuđin postadoh braći svojoj, i neznan sinovima matere svoje. Jer revnost za kuću Tvoju jede me i ruženja onih koji Tebe ruže padaju na me“ (Ps. 68, 6-9).

Revnost za dom dovela je Gospoda do smrti (mešanje u poslove hrama).

„Biće u potonja vremena gora doma Gospodnjeg utvrđena uvrh gora i uzvišena iznad humova, i sticaće se k njoj svi narodi. I ići će mnogi narodi govoreći: Hodite da idemo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljevog, i učiće nas svojim putevima, i hodićemo stazama Njegovim. Jer će iz Siona izaći zakon, i reč Gospodnja iz Jerusalima. I sudiće među narodima, i karaće mnoge narode, te će raskovati mačeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove, neće dizati mača narod na narod, niti će se više učiti boju“ (Is. 2, 2-4).

Izaći će zakon – Mesija će biti zakonodavac, Koji će doći iz Siona (Jerusalima).

„Duh je Gospoda Boga na Meni, jer Me Gospod pomaza da javljam dobre glasove krotkima, posla Me da zavijem ranjene u srcu, da oglasim zarobljenima slobodu i sužnjima da će im se otvoriti tamnica. Da oglasim godinu milosti Gospodnje i dan osvete Boga našeg, da utešim sve žalosne. Da učinim žalosnima u Sionu i dam im nakit umesto pepela, ulje radosti umesto žalosti, odelo za pohvalu umesto duha tužnog, da se prozovu hrastovi pravde, sad Gospodnji za slavu Njegovu“ (Is. 61, 1-3). „Ali će u poslednja vremena biti utvrđena gora doma Gospodnjeg navrh gora i uzvišena iznad humova, i narodi će se sticati k njoj. I ići će mnogi narodi govoreći: Hodite, da idemo na goru Gospodnju i u dom Boga Jakovljevog, i učiće nas svojim putevima i hodićemo Njegovim stazama; jer će iz Siona izaći zakon i reč Gospodnja iz Jerusalima. I sudiće među mnogim narodima, i pokaraće jake narode nadaleko, i oni će raskovati mačeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove; neće dizati mača narod na narod; niti će se više učiti ratu. Nego će sedeti svaki pod svojom vinovom lozom i pod smokvom, i neće biti nikoga da ih plaši; jer usta Gospoda nad vojskama rekoše“ (Mih. 4, 1).

Pitanja i odgovori na temu predavanja

Da li postoji naslednost između Novog i Starog Zaveta?

U Starom Zavetu se 33 puta ukazuje na epizode iz života Spasitelja (to je najmanji broj, neki navode i 50, i 80 epizoda), a u Novom Zavetu ima 276 citata iz Starog Zavet, od čega se 272 poklapa s prevodom sedamdesetorice, 4 se podudara s jevrejskim tekstom.

Gde se u Starom Zavetu govori o Božanstvu Isusa Hrista?

Ovakvih mesta ima vrlo mnogo. Navešćemo samo nekoliko. Na primer, u 2. psalmu. Ovaj psalam se direktno (on se ne može protumačiti ni na koji drugi način) odnosi na Isusa Hrista. Psalam govori o Gospodu kao o Sinu, Koji je danas rođen, zato što je On večnorođeni. Kaže se da će protiv Isusa ustati carevi i knezovi. O 45. psalmu su tumači iz najstarijih vremena, kao što su sveti Atanasije i Origen, govorili da čak i njegov prvi stih govori o večnom rađanju Sina. Ceo psalam se uvek shvatao kao potpuno mesijanski.

Da li postoji proročanstvo o devstvenom rođenju Hrista?

Da, postoji.

„Zato će vam Sam Gospod dati znak; eto Devojka će zatrudneti i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuilo. Maslo i med ješće, dok ne nauči odbaciti zlo, a izabrati dobro. Jer pre nego nauči dete odbciti zlo a izabrati dobro, ostaviće zemlju na koju se gadiš, dva cara njena. Gospod će pustiti na te i na narod tvoj i na dom oca tvog dane, kakvih nije bilo otkad se Jefrem odvoji od Jude, preko cara asirskog“ (Is. 7, 14-17).

Gde se u Bibliji nalazi proročanstvo o mestu Hristovog rođenja?

„Evo, Ja ću poslati anđela Svog, Koji će pripraviti put preda Mnom, i iznenada će doći u crkvu Svoju Gospod, Kog vi tražite, i Anđeo zavetni, Kog vi želite, evo doći će, veli Gospod nad vojskama. Ali ko će podneti dan dolaska Njegovog? I ko će se održati kad Se pokaže? Jer je On kao oganj livčev i kao milo beljarsko. I sešće kao Onaj Koji lije i čisti srebro, očistiće sinove Levijeve, i pretopiće ih kao zlato i srebro, i oni će prinositi Gospodu prinose u pravdi. I ugodan će biti Gospodu prinos Judin i jerusalimski kao u staro vreme i kao pređašnjih godina. I doći ću k vama na sud, i biću brz svedok protiv vračara i protiv preljubočinaca i protiv onih koji se kunu krivo i protiv onih koji zakidaju najam najamniku, i udovici i siroti i došljaku krivo čine i ne boje se Mene, veli Gospod nad vojskama. Jer Ja Gospod ne menjam Se; zato vi, sinovi Jakovljevi, ne izgiboste“ (Mal. 3, 1-6).

Da li postoji proročanstvo o vremenu Mesijinog dolaska?

Da, postoji. Najranije vreme u koje je Mesija mogao da dođe je 63. godina pre Hristovog Rođenja.

„Sedamdeset je nedelja određeno tvom narodu i tvom gradu svetom da se svrši prestup i da nestane greha i da se očisti bezakonje i da se dovede večna pravda, i da se zapečati utvara i proroštvo, i da se pomaže Sveti nad svetima. Zato znaj i razumi: Otkada iziđe reč da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedelja, i šezdeset i dve nedelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teško vreme. A posle te šezdeset i dve nedelje pogubljen će biti pomazanik i ništa mu neće ostati; narod će vojvodin doći i razoriti grad i svetinju; i kraj će mu biti s potopom, i određeno će pustošenje biti do svršetka rata. I utvrdiće zavet s mnogima za nedelju dana, a u polovini nedelje ukinuće žrtvu i prinos; i krilima mrskim, koja pustoše, do svršetka određenog izliće se na pustoš“ (Dan. 9, 24-27).

Da i postoji proročanstvo o tome da će Mesija učiniti mnogo čuda?

„Recite onima kojima se srce uplašilo: Ohrabrite se, ne bojte se; evo Boga vašeg; osveta ide, plata Božija, Sam ide, i spasiće vas. Tada će se otvoriti oči slepima, i uši gluvima otvoriće se. Tada će hromi skakati kao jelen, i jezik nemog pevaće, jer će u pustinji provreti vode i potoci u zemlji sasušenoj“ (Is. 35, 4-6).