НАСЛОВНА » ДОГМАТСКО БОГОСЛОВЉЕ ЗА МИСИОНАРЕ » Предавање шеснаесто. О искупљењу

Предавање шеснаесто. О искупљењу

„Распетог за време Понтија Пилата“. Шта се подразумева под речју „искупљење“, „откуп“? Зашто је Богу потребна ова жртва? Крв Исуса Христа нас чисти од греха. Христос је постао проклетство због нас. Жртва је жртва завета. Искупљење се односи на Божији народ. Зашто Христос умире на Крсту? Будући свет ће бити материјалан.

 

Ова тема је главна и најсложенија. Апостол Павле каже: „Јер је реч о крсту лудост онима кои гину, а сила Божија нама који се спасавамо. Јер је написано: Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу“ (1 Кор. 1, 18-31). Скандал је за осуђене, али изазива радост у онима који се спасавају. Не помоћу учења и примера, за наш живот Христос је дао Своју крв без које се не можемо спасити – ова вест је врло скандалозна.

„Распетог у време Понтија Пилата.“

Јер вам најпре предадох што и примих, да Христос умре за грехе наше по Писму, и да би погребен, и да је устао трећи дан по Писму“ (1 Кор. 15, 3) – ове речи су срце Јеванђеља. Ако човек не верује у Христову жртву искупљења, он није хришћанин. Невини је умро за криве.

Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце… Као што Отац познаје Мене и Ја Оца; и живот Свој полажем за овце… Нико га не узима од Мене, него га Ја сам од себе полажем. Власт имам положити га и власт имам опет узети га. Ову заповест примих од Оца Свога“ (Јн. 10, 11-18).

Шта се подразумева под речју „искупљење“, „откуп“?

А сада се без закона јавила правда Божија, посведочена од закона и пророка; и то правда Божија кроз веру у Исуса Христа за све и на све који верују, јер нема разлике. Јер сви сагрешише и лишени су славе Божије, а оправдавају се даром, благодаћу Његовом, кроз искупљење које је у Христу Исусу, Којега одреди Бог да буде крвљу Својом жртва помирења кроз веру, да покаже правду своју опроштењем пређашњих греха, у дуготрпљењу Божијем, да се покаже правда Његова у садашње време, да је Он праведан и да оправдава онога који је од вере Христове“ (Рим. 3, 21-26).

Човек учествује у смрти Господњој кроз Крштење, у Завету с Господом кроз Причешће – и тако се спасава. Спасавамо се у Крштењу. Ако се крштење не доживљава као Тајна, значи пред нама нису спасени људи. Писмо не каже да треба просто поверовати, треба се још и спасити.

Шта значи откуп? Реч „откуп“ значи плаћање за заробљеника, откуп Богу за првенце: „Шта год отвара материцу између сваког тела које приносе Господу, и између људи и између стоке, твоје да буде; али првенац човечји нека се откупљује; и првенац нечисте стоке нека се откупљује“ (4 Мојс. 18, 15).

У Старом Завету је такође описан откуп ратних заробљеника и робова (3 Мојс. 19, 20-22; 25, 50-55). Откуп је ради ослобођења од смрти (2 Мојс. 21, 29-31). Онај ко плаћа назива се Искупитељ. По цену сопствене крви: Знајући да се пропадљивим сребром или златом не искуписте из свога сујетнога живљења, од отаца вам преданога, него часном крвљу Христа, као Јагњета непорочног и безазленог, предвиђеног још пре постања света, а јављеног у последња времена ради вас“ (1 Петр. 1, 18-20).

Такође је написано: „Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за вас, остављајући вам пример да идете Његовим стопама; Он греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим; Он вређан, не узвраћаше увредом; страдајући не прећаше, него је препустио Ономе Који праведно суди. Он грехе наше Сам изнесе на телу Свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо, јер се Његовом раном исцелисте“ (1 Петр. 2, 21-24).

Христова смрт уништава власт ђавола (али није жртва за ђавола), то је жртва принета Богу.

Зашто је Богу потребна ова жртва?

Ради спасења потребно је избавити човека од власти ђавола, грех се чини пред Богом. Бог се гневио зато што је човек кршио Његове заповести. Да ли је Богу потребна Крв Сина Божијег? За само битије Божије она није потребна, а за наше јесте. Човек који чини зло изазива казну. Бог се никад не мири са злом. Љубав којој је свеједно није љубав. Прави Бог не штеди зло. Христос није откупио грехове, он је откупио човека од греха. Бог је излечио болесника, али не болест. Бог преузима на Себе казну за наш грех, а не наш грех. Слика брака у Библији: човек узима жену за супругу и преузима све њене дугове.

Жене, покоравајте се својим мужевима као Господу. Јер муж је глава жени као што је и Христос глава Цркви, и Он је Спаситељ тела. Но као што се Црква покорава Христу, тако и жене у свему својим мужевима. Мужеви, волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и Себе предаде за њу, да је освети, очистивши је крштењем у води речју. Да је стави преда Се, славну Цркву, која нема мрље ни боре, или што томе слично, него да буде света и непорочна“ (Еф. 5, 22-27).

Старозаветна црква је била одвратна кад ју је Христос узео. „Јер вам кажем, да још и то што је написано: И уврстише Га међу безаконике, треба да се изврши на Мени; Јер што је о Мени писано завршава се“ (Лк. 22, 37); „Зато ћу Му дати део за многе, и са силнима ће делити плен, јер је дао душу Своју на смрт, и би метнут међу злочинце, и Сам носи грехе многих, и за злочинце се моли“ (Ис. 53, 12).

Зид зла не дозвољава Богу да буде милостив према људима, требало је променити односе између Бога и човека, и не само то. „Ранама Његовим смо се исцелили.“ Крв Господња је скинула с нас казну и исцелила нас је од наших грехова. Дошло је до прераде, до претапања самог човека. Христова крв претапа човека изнутра: „Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије“ (Јн. 3, 5).

Христова крв нас чисти од греха.

„Ако ли у светлости ходимо, као што је Он Сам у светлости, имамо заједницу једни са другима, и крв Исуса Христа, Сина Његова, очишћава нас од сваког греха“ (1 Јн. 1, 7); „Зато, браћо света, заједничари звања небескога, познајте Посланика и Првосвештеника вере наше коју исповедамо, Исуса Христа, Који је веран Ономе Који Га је поставио, као и Мојсије у свему дому Његову“ (Јевр. 3, 1).

Они који су одступили од Мојсија погинули су, а ти пре ће погинути онај ко је одступио од Првосвештеника. Бог не гарантује да ће човек увек имати шансу, већ може и да не стигне. Саул је желео да се поправи, желео је да замоли Бога за опроштај, али му Бог није одговорио. Исав је желео да промени очев благослов, али није био прихваћен. Главна мисао посланице Јеврејима јесте да човек треба да жури да не би закаснио. Бог оставља ове људе ради поуке другим људима. Васкрсење из мртвих је Очев одговор на Христову молитву. Жртва је принета и Оцу, и Сину, и Светоме Духу. На који начин је Христос постао савршенији кроз страдања? Он је непорочан и над њим немају власт страсти као што су: страдање, смрт и туга. Добио је нову власт – власт препорођеног човека.

„Утолико Исус поста јемац бољега Завета. И оних свештеника било је много, јер их је смрт спречавала да остају, а Овај, пошто остаје вавек, има непролазно свештенство. Зато и може потпуно и заувек спасти оне који кроз Њега долазе Богу, пошто свагда живи па може посредовати за њих. Јер такав нам Првосвештеник требаше: свет, незлобив, чист, одвојен од грешника и виши од небеса; Који нема потребе, као они првосвештеници, да сваки дан приноси жртве, најпре за своје грехе, а потом и за народне, јер Он ово учини једном заувек приневши Самога Себе. Јер закон поставља за првосвештенике људе који имају слабости, а реч заклетве после закона, поставља Сина вавек савршенога“ (Јевр. 7, 22-28).

Апостол Павле пореди Христа и Мелхиседека, он показује да је свештенство по чину Мелхиседека изнад свештенства по Ароновом чину, зато што је Аронов предак Аврам принео десетину Мелхиседеку.

Јер Њега, Који није знао греха, учини грехом нас ради, да ми постанемо правда Божија у Њему“ (2 Кор. 5, 21).

Христос је постао проклет због нас.

Христос нас је искупио од проклетства закона поставши за нас проклетство, јер је написано: Проклет сваки који виси на дрвету“ (Гал. 3, 13).

Чаша због које Се молио Христос јесте чаша гнева Божијег, чаша проклетства, која пада на грешнике. И невини добровољно испија чашу проклетства, сам постаје проклет, добија казну као грешник за грехове других. Замена кривих невиним представља срж хришћанства. Људи не замишљају нормалну слику опроштаја грехова. Посланица Јеврејима каже да имамо гаранцију – Сам Христос је умро за нас. Управо Он је гаранција опроштаја наших грехова. На проповеди томе треба да посветимо пажњу. Многи кажу да је код православаца све лако: згрешио си, покајао си се, опроштено ти је. одговарамо: да, код нас је све лако, зато што Невини преузима наше казне. Јудејце је искупио од клетве закона, а незнабошце од онога што су учинили против савести.

Жртва је жртва завета.

Суштина Новог Завета је у томе да се Божији закон пише у људском срцу. И Бог више не помиње људске неправде. О томе је написано у 8. глави посланице апостола Павла Јеврејима.

А сада Овај доби толико узвишеније служење колико је посредник бољег завета, који је на бољим обећањима заснован“ (Јевр. 8, 6).

Искупљење се односи на Божији народ.

Јер ово је Крв Моја Новога Завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова“ (Мт. 26, 28).

Крв се пролива за многе. Потенцијално – за све, у стварности – за многе. Они који не буду хтели, сами ће одговарати за своје поступке. Крштени гину због својих поступака. Некрштени, који је чуо јеванђељску проповед, али ју је одбацио, одговараће и за то. Они који нису чули јеванђељску проповед такође нису ослобођени кривице. О томе пише апостол Павле у првој и другој глави посланице Римљанима.

Имала је, додуше, и прва скинија правила за богослужење, а и светињу земаљску. Јер  беше уређен први део скиније, у њему свећњак и трпеза и постављени хлебови, и то се зове Светиња. А иза друге завесе део скиније, назван Светиња над светињама. Која имаше златну кадионицу, и ковчег обложен свуда златом, у коме беше златни сасуд са маном, и процветали штап Аронов, и плоче завета, а над њим херувими славе, који осењиваху очистилиште; о чему сада не треба говорити подробно. А пошто ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у први део скиније да врше службу Божију; а у други једном у години сам првосвештеник, не без крви, коју приноси за себе и за народне грехе из незнања. Овим Дух Свети показује да још није отворен пут у Светињу, докле год прва скинија стоји; која је праслика за садашње време, када се приносе и дарови и жртве које не могу да усаврше савест онога који служи, а прописане су само за јела и пића и разна прања и обеде телесне до времена обнове. Али кад је дошао Христос, Првосвештеник будућих добара, кроз већу и савршенију скинију, нерукотворену, то јест не од ове творевине, не са крвљу јарчијом ни јунчијом, него са Својом крвљу уђе једном за свагда у Светињу извршивши вечно искупљење. Јер ако крв јараца и јунаца и пепео од јунице, којом кад се кропе нечисти освећује их да буду телесно чисти, колико ли ће више крв Христа, Који Духом вечним принесе Себе непорочна Богу, очистити савест вашу од мртвих дела, да би служили Богу живоме и истинитоме“ (Јевр. 9, 1-14).

У овој посланици се говори о предности жртве Новог Завета у односу на жртву Старог Завета. Старозаветне жртве никога нису могле да очисте до краја. Старозаветне жртве је требало да буду сенке будућности, да припремају људе за време поправљања. Христова жртва је узрок нашег уласка у Царство Небеско. На Голготи су се отворила врата Царства Небеског за људе. У Књизи Бројеви говори се о обреду приношења жртве (4 Мојс. 19, 9-17), али после Христовог распећа он је изгубио моћ. Савремени Јевреји чине безакоње једући пресне хлебове и вршећи обрезање.

Чинећи нехотичне грехе Јевреји је требало да се чисте водом с пепелом риђе јунице, а пошто немају храм, не могу да принесу на жртву риђу јуницу, а пошто се нису очистили, значи да су оскрнављени, да чине светогрђе обављајући своје ритуале. Кад су Јевреји били у прогонству Господ је преко пророка Језекиља рекао: „Зато реци: Овако вели Господ Господ: Ако их и одагнах далеко међу народе, ако их и расејах по земљама, опет ћу им бити светиња за мало у земљама у које отидоше“ (Јез. 11, 16).

У VIII веку је начињен покушај обнављања скиније у Хазарском каганату. Међутим, по Закону храм може бити само на једном месту које је Бог изабрао – у Јерусалиму.

Крв Господња поседује моћ да чисти нашу савест од мртвих дела. Не просто да нас ослобађа казне за грех, већ нас ослобађа греха у нама и навике; Крв ослобађа од тежње ка греху. Да бисмо се спасили треба да се покајемо и да се причешћујемо (то зна сваки хришћанин). Без проливања крви нема опроштаја. Живот се може исправити само по цену живота, јер грех излази из саме дубине људског живота. Крв се лечи само крвљу. Ми једни другима опраштамо једноставно, али не чистимо једни друге од греха. Опраштамо једни другима без жртве угледајући се на Христа, као што је и Он нама опростио.

Реинкарнације не постоји.

„И као што људима предстоји једанпут умријети, а потом суд“ (Јевр. 9, 27).

Човек једном умире, а онда следи Суд. И човек се једном чисти. Очишћење се огледа у томе што човек губи свест о учињеном греху, престаје да доживљава свој грех као нешто своје. Једном жртвом Бог чини савршенима оне које освећује.

„Јер ако ми грешимо хотимице и после примљеног познања истине, ту више нема жртве за грехе, него само страшно очекивање суда и јарост огња који ће прогутати противнике. Кад неко преступи закон Мојсијев, по исказу два или три сведока, има да умре без милости; замислите колико ће сада тежу казну заслужити онај који гази Сина Божијега, и крв завета којом је освећен за несвету држи, и Духа благодати вређа?“ (Јевр. 10, 26-29).

Апостол Павле у посланици Ефесцима пише да смо се ослободили власти ђавола – он нема за шта да се држи у нама (Еф. 2, 4-22). Крштавани се помазује уљем и ђаво не може да се ухвати за њега. Распеће нам открива љубав Божију с нове, незамисливе стране, о којој иначе нико ништа не би знао (чак ни анђели). За апостола Павла искупљење је ново стварање човека, ново сазидавање човека. Исус је наш мир. Он је помирио Јевреје и незнабошце и учинио их је једном целином. Он је укинуо непријатељство између Јевреја и пагана. А закон заповести укида учењем. На Крсту престаје да важи Мојсијев закон. Престале су све забране које се односе на кошер. Од два народа Он чини једног новог човека и тако се успоставља мир међу људима. И Јевреји су били у непријатељству с Богом, зато што су кршили заповести, и незнабошци, зато што су поступали несавесно. Али Христос и једне и друге у Себи мири с Богом. Даљњи су незнабошци, ближњи су Јевреји, обома благовести мир. Кроз Господа су и Јевреји и незнабошци добили једнаку могућност за приступ Богу Оцу у једном Духу – у Светом Духу.

Зашто Христос умире на Крсту?

Светитељ Атанасије Велики каже да ако неко излази у бој, победу добија онда кад игра по правилима противника. Ђаво је смислио крсну смрт за Господа (најсрамније погубљење). Господ побеђује ђавола по ђавољим правилима. Крст је погубљење које садржи и вешање у ваздуху и проливање крви. Проливање крви је потребно за опроштај грехова; вешање је потребно да би се уништила власт кнеза ваздуха (сатане); вешање је на дрвету – да би се дрветом послушања излечило дрво непослушања (првородни Адамов грех).

И кад Ја будем подигнут са земље, све ћу привући Себи. А ово говораше, указујући каквом ће смрћу умрети“ (Јн. 12, 32-33).

Раширене руке Господа пробили су ексери, како би се исцелиле Адамове руке које су посезале за злом; ребра су пробијена копљем да би се исцелила она која је узета из ребра; крунисан је трновим венцем да би се скинуло проклетство са земље (трње и чичак). Све ово постоји у богослужењу Великог петка и Велике суботе. Христос је разапет тамо где је умро Адам.

Будући свет ће бити материјалан.

Нека се подигну и дођу народи у долину Јосафатову; јер ћу онде сести да судим свим народима унаоколо“ (Јоил. 3, 12). Све ће окупити у Јосафатовој долини. Пакао ће бити у Мртвом мору. Сатана каже да је духовно добро, а телесно је лоше. То није тачно. Бог је Творац и тела, и духа. Он воли и једно и друго.

 

Питања и одговори на тему предавања

Да ли се човек може назвати хришћанином ако не верује у Христову жртву искупљења?

Не, такав човек није хришћанин.

Јер вам најпре предадох што и примих, да Христос умре за грехе наше по Писму, и да би погребен, и да је устао грећи дан по Писму“ (1 Кор. 15, 3)

Зашто се човек спасава у крштењу?

Човек учествује у смрти Господњој кроз Крштење, у завету с Господом и Причешћу, – самим тим се спасава.

„А сада се без закона јавила правда Божија, посведочена од закона и пророка; и то правда Божија кроз веру у Исуса Христа за све и на све који верују, јер нема разлике. Јер сви сагрешише и лишени су славе Божије, а оправдавају се даром, благодаћу Његовом, кроз искупљење које је у Христу Исусу, Којега одреди Бог да буде крвљу Својом жртва помирења кроз веру, да покаже правду своју опроштењем пређашњих греха, у дуготрпљењу Божијем, да се покаже правда Његова у садашње време, да је Он праведан и да оправдава онога који је од вере Христове“ (Рим. 3, 21-26).

Зашто је Богу потребна жртва?

Треба избавити човека од власти ђавола, грех се чини пред Богом. Бог се гневио, зато што је човек кршио Његове заповести. Да ли је Богу потребна крв Сина Божијег? Слика брака у Библији: човек узима жену за супругу и преузима све њене дугове.

Жене, покоравајте се својим мужевима као Господу. Јер муж је глава жени као што је и Христос глава Цркви, и Он је Спаситељ тела. Но као што се Црква покорава Христу, тако и жене у свему својим мужевима. Мужеви, волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и Себе предаде за њу, да је освети, очистивши је крштењем у води речју. Да је стави преда Се, славну Цркву, која нема мрље ни боре, или што томе слично, него да буде света и непорочна“ (Еф. 5, 22-27).

Како човек може да се очисти од греха?

Христовом крвљу.

Ако ли у светлости ходимо, као што је Он Сам у светлости, имамо заједницу једни са другима, и крв Исуса Христа, Сина Његова, очишћава нас од сваког греха“ (1 Јн. 1, 7); „Зато, браћо света, заједничари звања небескога, познајте Посланика и Првосвештеника вере наше коју исповедамо, Исуса Христа, Који је веран Ономе Који Га је поставио, као и Мојсије у свему дому Његову“ (Јевр. 3, 1).

За кога је Христос пострадао?

За све људе.

Јер ово је Крв Моја Новога Завет која се пролива за многе ради отпуштења грехова“ (Мт. 26, 28).

Крв се излива за многе. Потенцијално – за све, у стварности – за многе. Они који не буду хтели, сами ће одговарати за своје поступке. Крштени гину због својих поступака. Некрштени, који је чуо јеванђељску проповед, али ју је одбацио, одговараће и за то.

Да ли постоји реинкарнација?

Не, реинкарнација не постоји.

То је мамац ђавола који да би упропастио човека, сугерише му да може да проведе живот у греховима, а у следећем да се опамети. То је лаж.

И као што људима предстоји једанпут умрети, а потом суд“ (Јевр. 9, 27).

 

 

Да ли ће будући свет бити материјалан?

 

Да, биће. И васкрсење ће се десити у телу. Господ ће сићи на Маслинску гору.

„Нека се подигну и дођу народи у долину Јосафатову; јер ћу онде сести да судим свим народима унаоколо“ (Јоил. 3, 12).