Svojstva Božija. Zašto nam je Bog otkrio tajnu o Presvetoj Trojici? Delovanje Trojice. Objašnjenje dogme o Presvetoj Trojici. Biblijska svedočanstva o Presvetoj Trojici. Svojstva Boga Oca. Pominjanje Boga Sina (Hrista) u Starom Zavetu. Pominjanje Boga Sina (Hrista) u Novom Zavetu. Božanstvo Sina. Delovanje Sina u istoriji čovečanstva pre dolaska u svet. Božije trijedinstvo.
Jedna od najsloženijih tema jeste učenje o Presvetoj Trojici. Kad govorimo o nekoj dogmi prvo treba da navedemo njen opis, a zatim da je ilustrujemo. Kad govorimo o Trojici treba da kažemo: „Bog je jedinstvena Suština (jedno carstvo, jedna moć, jedna vlast, jedna sila), koja prebiva u tri Ličnosti (tri Ja, tri Samosvesti).“
Svojstva Božija.
Večno postojeći, besmrtni, netruležni, nepodložan promenama, dobar, pravedan, svet i milosrdan. Biblija sadrži 80 imena Božijih i sva ona opisuju suštinu (prirodu) Boga, odgovaraju na pitanje: Ko je Bog? Sveto Pismo, Predanje i naše lično iskustvo nam govore o tome da je Bog tri Ličnosti, ali ne tri posebna Boga, već Jedan Bog. Ove tri Ličnosti se međusobno razlikuju, to su različita Ja. U Bogu postoji spoznatljivo i nespoznatljivo. Bog je ljudima otkrio tajnu Trojice.
Razlike između Ličnosti (ipostasi) Svete Trojice su sledeće: Bog Otac se ne rađa, Bog Sin (Hristos) se rađa, Sveti Duh ishodi od Oca. Ne može se reći da je Bog stariji od Sina. On je pre Sina u smislu bića, ali nije stariji.
Uključujem svetlo u prostoriji. Šta prvo nastaje: zagrevanje sijalice ili svetlost? Ako zanemarimo vreme zagrevanja, oni postoje istovremeno, ali je sijalica pre svetlosti koja potiče od nje. Zato je Otac uvek početak, Sin je uvek od Oca, ali pritom Oni koegzistiraju u večnosti. U Božanskoj prirodi nema vremena, zato su kategorije „stariji-mlađi“ u odnosu na Lica Svete Trojice nekorektne. Pravoslavno učenje govori o monarhiji Oca – jednovlašću. Bog je jedan, jer jedan izvor Božanstva obezbeđuje jedinstvo Božanske suštine.
Učenje o Presvetoj Trojici lepo ilustruje primer sa svećama. Uzimamo tri sveće. Prvo palimo jednu, zatim istovremeno od nje pripaljujemo druge dve, spajamo ih i ostavljamo da gore zajedno. Koliko vatri ima? Jedna? Koliko upaljenih sveća ima? Tri. To je očigledan primer pomoću kojeg se lakše može shvatiti da je Trojica – jedan Bog. Rođenje ne pretpostavlja odvajanje Sina od Oca, jer je Bog nematerijalan. Ishođenje Svetog Duha ne pretpostavlja odvajanje zbog istih ovih razloga nematerijalnosti. A pošto je Bog sveprisutan (sveprisutan je Otac, sveprisutan je Sin i sveprisutan je Duh Sveti), nalaze Se jedan u drugom. Ne može se reći da je ovde sfera Oca, tamo je sfera Sina, a negde drugde je sfera Svetog Duha.
Zašto nam je Bog otkrio tajnu Presvete Trojice?
Bog nam je otkrio tajnu Presvete Trojice kako bismo znali svog Tvorca i kako bismo Mu se pravilno klanjali radi našeg spasenja.
Zašto da znamo da postoji Bog Otac? On ostaje naš Otac i u krštenju.
Zašto nam je potrebno da znamo da je Isus Sin Božiji? Ostajemo sinovi Božiji u sjedinjenju sa Hristom. Sjedinjujući se sa Sinom postajemo sinovi.
Zašto nam je potrebno da znamo da Sveti Duh ishodi od Oca? Dobijamo pomazanje na Krštenju i postajemo ljudi Ishoda. Zato je glavni praznik hrišćana Pasha (Ishod).
Delovanje Trojice.
Bog je trojedinstven u večnosti i svuda deluje kao Presveta Trojica. Bog Otac je uzrok koji smišlja, Bog Sin je stvaralačka sila, Bog Duh Sveti je sila koja dovodi do savršenstva. To se odnosi na stvaranje: Otac je smislio, Sin je stvorio, Duh Sveti dovodi do savršenstva. Ovo se odnosi na darovanje zakona, propast Sodoma i Gomora, ovaploćenje Boga i tako dalje. U ovaploćenju Boga Otac daje Svog Sina na žrtvu za ljude. Ali zašto Se Sam Otac nije ovaplotio? Zato što On nije rođen i da Se rodio na zemlji, promenili bi se Njegova priroda i svojstva ipostasi. Da Se rodio Sveti Duh, prestao bi da bude Duh. Upravo Sin Se ovaploćuje kako se ne bi promenila Božanska priroda. Ovo govori o tome da je ljudsko rođenje srodno Božanskom rođenju, to je jedan od odraza lika Božijeg u čoveku. Čak i rođenje životinja predstavlja daleki odjek Božanskih odnosa. Ceo svet je prožet duhom Božanskog života.
Objašnjenje dogmata o Presvetoj Trojici.
Glavni primer koji treba da upotrebimo kako bismo objasnili dogmat o Presvetoj Trojici, posebno muslimanima, jeste primer čoveka. Čovek je – um, reč i duša (odnosno život, koji životvori telo, ili dah koji izražava reč). Disanje je povezano sa životom (ako živiš – dišeš), ali disanje našoj reči daje mogućnost da se ispolji. Isto je i sa našim razumom: on uvek poseduje sposobnost slovesnog izražavanja i zapravo ima život, ali pritom život i razum nisu isto i razum ne postoji bez života. Postoji reč koja je svojstvena razumu; ne može postojati razum bez sposobnosti govora. Ako ne možemo da razmišljamo mi ne postojimo. Bog Otac je um, zato se naziva svetorodnim Umom. To je Um koji se izražava kroz Svoju Reč (Hrista) i Duh (disanje), Koji ovu reč prenosi ljudima. Mi verujemo u jednog Boga, Njegovu Reč i Njegov Duh.
Biblijska svedočanstva o Presvetoj Trojici.
Biblija govori o delovanju Presvete Trojice u toku cele istorije života sveta (1 Mojs. 1, 1-25). Čitamo „rekao je, stvorio, nazvao“ – Bog Otac, Bog Sin i Bog Duh Sveti, i isto to drugog, trećeg i četvrtog dana. Vidimo jednu radnju, koju obavljaju tri Ličnosti. Kad govorimo o stvaranju čoveka možemo pomenuti reči iz Knjige Postanja: „Potom reče Bog: da načinimo čoveka po Svom obličju, kao što smo Mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miču po zemlji“ (1 Mojs. 1, 26). U originalnom tekstu glagol je upotrebljen u množini. Isto tako je preveden i na ruski (srpski, prim. prev.) jezik. To govori o delovanju svih Lica Presvete Trojice.
Svojstva Boga Oca.
Po mišljenju ranih otaca Crkve prilikom pominjanja Boga, ne u smislu prirode, već u smislu Ličnosti bez ikakvog predikata ima se u vidu Bog Otac. Njegovo ipostasno svojstvo je nerođenost. „Pisah vam, oci, jer ste poznali Onoga Koji je od početka“ (1 Jn. 2, 14).
Pominjanje Boga Sina (Hrista) u Starom Zavetu.
Njegovo glavno ime, po kojem Se razlikuje od drugih Ličnosti jeste Sin. O rođenju Sina govori se još u Starom Zavetu, na primer, u grčkoj varijanti 110. psalma. U ruskom prevodu nije potpuno precizno prenesen smisao: „Kao rosa zori iz utrobe, takva je u Tebe mladost Tvoja“ (prevod s ruskog glasi: „Iz utrobe pre danice poput rose je rođenje Tvoje“, prim. prev.) (110, 3). Grčki original glasi: „Iz utrobe pre danice rodio sam Te.“ Pre Danice, odnosno pre rađanja „Jutarnje zvezde“ – Lucifera. Iz utrobe znači iz suštine Oca. U 2. psalmu se vrlo mnogo govori o Sinu Božijem: „Ti si Sin Moj, Ja Te sad rodih… Poštujte Sina, da Se ne razgnevi, i vi ne izginete na putu svom; jer će se gnev Njegov brzo razgoreti. Blago svima koji se u NJ uzdaju“ (Ps. 2, 7-12).
U Starom Zavetu kod proroka Isaije se direktno govori o Sinu: „Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, Kome je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mirni“ (Is. 9, 6). Ovde je reč „mir“ upotrebljena u smislu pomirenja, zato što se knezom mira ovog u smislu vladavine naziva đavo. U Knjizi Priča se takođe govori o Sinu Božijem: „Ko je izašao na nebo i opet sišao? Ko je skupio vetar u pregršti svoje? Ko je svezao vode u plašt svoj? Ko je utvrdio sve krajeve zemlji? Kako Mu je ime? I kako je ime Sinu Njegovom? Znaš li?“ (Prič. 30, 4). U Knjizi Isusa sina Sirahova takođe se pominje Sin Božiji: „Zavapih Gospodu, Ocu Gospoda mog da me ne ostavi u danima nevolje“ Sirah. 51, 14). Bog Otac Boga. Reč Božija (Sin) Se u Starom Zavetu pominje oko 2500 puta.
Pominjanje Boga Sina (Hrista) u Novom Zavetu.
Nema smisla navoditi sva mesta u Novom Zavetu na kojima se pominje Sin Božiji, zato što se On pominje u svakoj glavi. Ime Sina Božijeg se u Svetom Pismu Novog Zaveta pominje 83 puta.
Rođenje. „U početku beše Logos (Reč), i Logos beše u Boga, i Logos beše Bog“ (Jn. 1, 1). Sin večno stremi ka Ocu, a Otac Se večno daje Sinu. Ovde se govori o večnoj ljubavi između Oca, Sina i Svetog Duha. „On beše u početku u Boga. Sve kroz Njega postade, i bez Njega ništa ne postade što je postalo. U njemu beše život, i život beše svetlost ljudima“ (Jn. 1, 2-4). U Sinu je bio Duh Sveti. „On ne beše svetlost, nego [je bio poslat] da svedoči o svetlosti. Beše svetlost istinita koja obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet“ (Jn. 1, 8-9). Istinska svetlost koja prosvetljuje jeste Sin Božiji. „I Logos postade telo i nastani se među nama, i videsmo slavu Njegovu, slavu kao jedinorodnoga od Oca“ (Jn. 1, 14). Jedinorodni je jedinac Roditelja, koji se razlikuje od usvojenog. „Boga niko nije video nikad: Jedinorodni Sin Koji je u naručju Oca, On Ga objavi“ (Jn. 1, 18). Ličnosti prebivaju jedna u drugoj – Otac u Sinu, Sin u Ocu.
Sin poseduje potpuno znanje Oca. „Sve je Meni predao Otac Moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin, i ako Sin hoće kome otkriti“ (Mt. 11, 27).
Sin je punoća Boga. „Jer u Njemu obitava sva punoća Božanstva telesno“ (Kol. 2, 9).
Bog Sin poseduje istu vlast kao Otac. „A Isus im odgovori: Otac Moj do sada dela, i Ja delam. I zato još više tražahu Judejci da Ga ubiju, ne samo što narušavaše subotu, nego što i Boga nazivaše Svojim Ocem gradeći se jednak Bogu. A Isus odgovori i reče im: Zaista, zaista vam kažem: Sin ne može ništa činiti Sam od Sebe nego što vidi da Otac čini; jer što On čini, to isto čini i Sin; jer Otac ljubi Sina, i sve mu pokazuje što Sam čini; i pokazaće mu veća dela od ovih da se vi čudite. Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljava, tako i Sin koje hoće oživljava. Jer Otac ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu. Da svi poštuju Sina kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina ne poštuje ni Oca koji Ga je poslao. Zaista, zaista vam kažem: Ko Moju reč sluša i veruje Onome Koji Me je poslao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život“. (Jn. 5, 17-24). Sin kaže da ne može Sam od Sebe da tvori, zato što je Otac uzrok. Sin je Reč Oca, Očev razum se u potpunosti ispoljava u Sinu. Sin zna sve. „Gospode, Ti sve znaš“ (Jn. 21, 17).
Božanstvo Sina.
Sin nam precizno javlja Oca. O tome govori cela prva glava poslanice apostola Pavla Jevrejima (Jevr. 1, 1-14). Na nju se možemo pozivati kad govorimo o Božanstvu Sina. Sveto Pismo namerno podvlači da Sin nije anđeo po Svojoj prirodi, da su se svi anđeli klanjali Sinu (Jevr. 1, 4-5). Bog kaže da je najviše Otkrovenje dato kroz Sina (Jevr. 1, 1-2). Otac ne može da bude bez Sina, i Sin „je sjaj slave i obličje bića Njegovoga“ (Jevr. 1, 3). Sin je Obraz Ličnosti (ipostasi) Boga, zato Hristos kaže: „Ja sam put i istina i život: niko ne dolazi Ocu osim kroz Mene… Ko je video Mene, video je Oca… Ja sam u Ocu i Otac u Meni“ (Jn. 14, 6-10). Hristos je Put, zato što onaj ko se ugleda na Njega ide ka Ocu, On je Istina, zato što je merilo svega što postoji u ovom svetu, On je Život, zato što daje sve oblike života. Onaj ko je video Njega, video je i Oca.
Dalje se za Sina kaže da On drži „sve moćnom rečju Svojom“ (Jevr. 1, 3). Gospod ceo svet drži Svojom moćnom rečju, a u grčkom originalu je napisano „sve okreće jednim prstom, Rečju Svoje Sile“. Bog Sin jednim prstom drži Vaseljenu. Sin je Svedržitelj, Gospodar, Iskupitelj, Njemu se klanjaju svi anđeli, On večno postoji zajedno s Ocem, On je tačno obličje Oca. Božanstvo u Hristu je isto Božanstvo koje je svojstveno i Ocu, i Svetom Duhu. Isus Hristos je stvorio nebo i zemlju: „Gospode, u početku Ti osnova zemlju, i nebesa su delo ruku Tvojih“ (Jevr. 1, 10). Gospod u Otkrovenju kaže: „Ja sam Prvi i Poslednji i Živi; i imam ključeve od smrti i od pakla“ (Otkr. 1, 17-18). „Ja sam prvi i Ja sam poslednji“ (Is. 44, 6), kaže Jehova – Isti Onaj Ko kaže da je prvi i poslednji Isus. Vrlo je važno mesto u Prvoj poslanici Korinćanima: „Onima pak pozvanima, i Judejcima i Jelinima, Hrista, Božiju silu i Božiju premudrost“ (1 Kor. 1, 24). Isus Hristos je Božija sila i Božija premudrost. Reč „premudrost“ u Starom Zavetu označava Hrista (na primer, u pričama cara Solomona, Prič. 8, 22-36).
„Premudrost sazida sebi kuću, i otesa sedam stupova; pokla stoku svoju, rastvori vino svoje, i postavi sto svoj. Posla devojke svoje, te zove svrh visina gradskih: ko je lud, neka se uvrati ovamo. I bezumnima veli: odite, jedite hleb moj, i pijte vino koje sam rastvorila. Ostavite ludost i bićete živi, i idite putem razuma“ (Prič. 9, 1-6). Kuća je Pravoslavna Crkva, sedam stubova su sedam Tajni, žrtva je Hristova ljudska priroda, trpeza je sveto Pričešće, sluge su misionari. Opis suštine Hrista Boga (šta je On) postoji u Pričama cara Solomona (Prič. 7, 21-27; 8, 1). Glavni argument u korist Božanske prirode Hrista je vrlo jednostavan. Kad ljudi pitaju ko je Hristos možemo im odgovoriti rečima iz Jevanđelja: „A znamo da je Sin Božiji došao i dao nam razum da poznajemo Istinitoga; i jesmo u Istinitome, u Sinu Njegovom Isusu Hristu. On je istiniti Bog i život večni“ (1 Jn. 5, 20). Ne postoje dva istinita boga. Argument protiv Jehovinih svedoka: „Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetog Duha“ (Mt. 28, 19). Stari i Novi Zavet imaju istog Autora.
Delovanje Sina u istoriji čovečanstva pre dolaska u svet.
Sin je učestvovao u stvaranju, Sin je stvorio čoveka po Svom obrazu, odnosno po obrazu Sina i po podobiju Duha; obraz Oca je Sin koji Se upodobljuje Ocu. Kad je Adam zgrešio, upravo Sin je tražio Adama u Raju: „I začuše glas Gospoda Boga, Koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu“ (1 Mojs. 3, 8). I našao ga je nakon što je postao čovek i posle Vaskrsenja na dnu pakla. Stari i Novi Zavet predstavljaju jednu liniju Otkrovenja koje vodi ka istom cilju. Bog je isterao Adama iz raja: „I reče Gospod Bog: Eto, čovek posta kao jedan od Nas znajući šta je dobro šta li zlo; ali sada da ne pruži ruku svoju i uzbere i s drveta od života, i okusi, te do veka živi“ (1 Mojs. 3, 22). Otac je zapovedio da se Adam istera, Sin ga je isterao, Sveti Duh je postavio stražu na kapiji raja. Kainu se Bog obraćao glasom (Rečju), drugim rečima, Sinom. U Starom Zavetu ima nekoliko hiljada svedočanstava o delovanju Hrista.
Božije trijedinstvo.
„Hajde da siđemo, i da im pometemo jezik, da ne razumeju jedan drugog šta govore“ (1 Mojs. 11, 7). Hajde da siđemo i da pometemo je množina. Otac je zapovedio, Sin je pomešao jezike, Duh je rasejao narode po celoj zemlji. Isto tako se Agara u pustinji srela sa Sinom (1 Mojs. 16, 7-14). I Sin šalje muslimane protiv hrišćana zbog naših grehova. U 18. i 19. glavi Knjige Postanja tajna trijedinstva je opisana vrlo jasno: „Tri čoveka stajaše prema njemu… I oni mu rekoše… reče Gospod… On reče… I ustadoše“ (1 Mojs. 18, 2-16). Dalje: „Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomor od Gospoda s neba dažd od sumopra i ognja“ – ovde se govori o Sinu, upravo On je spalio Sodom i Gomor.
U Knjizi Ishod u 3. glavi je rečeno da je upravo Sin izveo Jevreje iz Egipta, a egipatske prvence je takođe istrebio Sin (Prem. 18, 12-17). Najveće Otkrovenje o imenu Jahve-Jehova dao je upravo Sin Božiji: „A Mojsije reče Bogu: Evo, kad otidem k sinovima Izrailjevim, pa im kažem: Bog otaca vaših posla me k vama, ako mi kažu: Kako Mu je ime? Šta ću im kazati? A Gospod reče Mojsiju: Ja sam Onaj što jeste. I reče: Tako ćeš kazati sinovima Izrailjevim: Koji jeste, On me posla k vama“ (2 Mojs. 3, 13-14). Upravo Isus je rekao da je On Jahve. Trijedinstvo Oca, Sina i Svetog Duha se lepo vidi i u Knjizi proroka Isaije u 63. glavi (Is. 63, 7-14). Cela sveštena istorija jeste istorija delovanja Oca, Sina i Svetog Duha.
Pitanja i odgovori na temu predavanja
Po čemu se razlikuju ipostasna svojstva Boga?
Razlike između ličnosti (ipostasi) Svete Trojice. Bog Otac Se ne rađa, Bog Sin (Hristos) Se rađa, Sveti Duh ishodi od Oca. Ne može se reći da je Bog Otac stariji od Sina, Otac je pre Sina u smislu bitka, ali nije stariji.
Zašto nam je Bog otkrio tajnu Presvete Trojice?
Bog nam je otkrio tajnu Presvete Trojice kako bismo znali svog Tvorca i kako bismo Mu se pravilno klanjali radi našeg spasenja.
Gde u Bibliji postoje svedočanstva o Presvetoj Trojici?
Biblija svedoči o delovanju Presvete Trojice, koje se odvijalo u toku cele istorije sveta (1 Mojs. 1-25). Vidimo jedno dejstvo koje ispunjavaju tri Ličnosti. Isto se može reći i za stvaranje čoveka. Direktno se pominje Trijedinstvo Boga: „Potom reče Bog: da načinimo čoveka po Svom obličju, kao što smo Mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miču po zemlji“ (1 Mojs. 1, 26).
Koje je glavno svojstvo Boga Oca?
Nerođenost. „Pisah vam, oci, jer ste poznali Onoga Koji je od početka“ (1 Jn. 2, 14).
Kako dokazati božansku prirodu Isusa Hrista?
Bog ne može biti bez Sina – Koji „je sjaj slave i obličje bića Njegovoga“ (Jevr. 1, 3). Sin je Obraz Ličnosti (ipostasi) Boga, zato Hristos kaže: „Ja sam put i istina i život: niko ne dolazi Ocu osim kroz Mene… Ko je video Mene, video je Oca… Ja sam u Ocu i Otac u meni“ (Jn. 14, 6-10).