Učenje o silasku Gospoda u pakao. Nisu se spasili svi u Starom Zavetu. Biblijski opis pakla. Šta se dešavalo posle silaska Hrista u pakao? Vaskrsenje Hrista Spasitelja iz mrtvih. Priroda smrti. Argumentacija onih koji veruju u Hristovo vaskrsenje. Argumentacija protivnika Hristovog vaskrsenja. Šta je Gospod učinio posle vaskrsenja? Vaznesenje Hrista na Nebo.
Na koji način se ostvarilo oslobođenje drevnih pravednika, drevnih ljudi? I kakav je značaj Hristovog vaskrsenja za ljude?
Učenje o silasku Gospoda u pakao
Sveto Pismo direktno kaže da je Gospod sišao u pakao odmah posle smrti. Prvi tekst: „Kojim i siđe i propoveda duhovima u tamnici. Ovi nekada bejahu neposlušni kad ih očekivaše Božije dugotrpljenje u dane Nojeve, kada se građaše kovčeg, u kome se malo, to jest, osam duša spasoše vodom“ (1 Petr. 3, 19-20).
Hristos je posle smrti sišao u paklenu tamnicu kod duhova da tamo propoveda vaskrsenje. Da bismo se uverili u to da su to bili umrli ljudi pogledajmo knjigu Postanja: „A kad se ljudi počeše množiti na zemlji, i kćeri im se narodiše. Videći sinovi Božiji kćeri čovečije kako su lepe uzimaše ih za žene koje hteše. A Gospod reče: Neće se duh Moj doveka preti s ljudima, jer su telo; neka im još sto dvadeset godina. A beše tada divova na zemlji; a i posle, kad se sinovi Božiji sastajahu sa kćerima čovečijim, pa im one rađahu sinove; to behu silni ljudi, od starine na glasu“ (1 Mojs. 6, 1-4).
Drugo mesto koje govori o silasku Gospoda u pakao: „Ovoga, po određenom savetu i promislu Božijem predanog uzeste i rukama bezakonika prikovaste i ubiste. Njega Bog vaskrse, razdrešivši muke smrti, jer ne beše moguće da ga ona drži. Jer David govori za Njega: Gospoda neprestano gledah pred sobom, jer mi je s desne strane, da se ne pokolebam. Zato se razveseli srce moje i obradova se jezik moj, pa još i telo moje počivaće u nadi. Jer nećeš ostaviti dušu moju u adu, niti ćeš dati da Svetac Tvoj vidi truljenje. Pokazao si mi puteve života, ispunićeš me veselja licem Tvojim. Ljudi braćo, neka je dopušteno sa slobodom reći vam za praoca Davida da i umre, i ukopan bi, i grob je njegov među nama do ovoga dana. Budući, dakle, da je bio prorok, i znajući da mu se Bog zakletvom zakleo da će od ploda bedara njegovih po telu podignuti Hrista da sedi na prestolu njegovom, predvidevši govori za vaskrsenje Hristovo da ne bi ostavljena duša Njegova u adu, niti telo Njegovo vide truljenja. Ovoga Isusa vaskrse Bog, čemu smo svi mi svedoci“ (Dap. 2, 23-32).
Kako je Gospod istovremeno mogao biti i u paklu, i u raju?
„I reče mu Isus: Zaista ti kažem, danas ćeš biti sa Mnom u raju“ (Lk. 23, 43). Gospod je sveprisutan: „I niko se nije popeo na nebo osim Onaj Koji siđe s neba, Sin Čovečiji koji je na nebu“ (Jn. 3, 13).
Božanstvom je uveo pokajanog razbojnika u raj, a dušom je bio u paklu. Postoji još jedno mesto na kojem se govori o vlasti Gospoda nad smrću i paklom: „Jer zato Hristos i umre i vaskrse i oživi da ovlada i mrtvima i živima“ (Rim. 14, 9). Da bi utvrdio Svoju vlast nad mrtvima On je sišao u pakao: „I kad Ga videh, padoh k nogama Njegovi kao mrtav, i On položi desnu ruku Svoju na Me, govoreći: Ne boj se, ja sam Prvi i Poslednji i Živi; i bejah mrtav i evo živ sam u vekove vekova, i imam ključeve od smrti i od pakla“ (Otkr. 1, 17-18). O istom govori poslanica apostola Pavla: „A ono ‘uziđe’ šta je, osim da prvo i siđe u najdonja mesta zemlje? Onaj Koji siđe to je Isti Koji i uziđe više svih neba da ispui sve“ (Ef. 4, 9-10).
Osnovu za crkvenu molitvu za umrle nalazimo u poslanicama apostola Pavla Efescima i Rimljanima.
Nisu se svi spasili u Starom Zavetu.
Ljudi pre potopa, kao i sad, mogli su da se spasu, a mogli su i da poginu. Koji ljudi su ušli u Carstvo Nebesko posle Hristovog silaska u pakao? Oni koji su se za života pokajali i koji su se klanjali Jedinom Bogu želeći da žive po zapovestima (da postupaju po savesti). Pre Hristovog vaskrsenja svi umrli su dospevali u pakao, uključujući i starozavetne pravednike, i niko nije mogao da se oslobodi, tek je Hristos oslobodio pravednike – ljude koji su živeli po savesti i koji su se pokajali.
„Nego svojom upornošću i nepokajanim srcem sabiraš sebi gnev za dan gneva i otkrivanja pravednoga suda Boga, Koji će dati svakome po delima njegovim: život večni onima koji istrajnošću u dobrim delima traže slavu i čast i besmrtnost; a jarost i gnev onima koji se uporno protive istini a pokoravaju nepravdi. Nevolja i tuga na svaku dušu čoveka koji čini zlo, a najpre Judejca i Jelina; a slava i čast i mir svakome koji čini dobro, a najpre Judejcu i Jelinu; jer Bog ne gleda ko je ko. (Rim. 2, 5-11).
Jelini su drevni neznabošci koji su se spasavali, ako se nisu klanjali idolima i ako su živeli po savesti (po tumačenju svetitelja Jovana Zlatoustog).
Biblijski opis pakla.
Pakao se opisuje, na primer, u Knjizi proroka Isaije: „Pakao dole uskoleba se tebe radi da te sretne kad dođeš, probudi ti mrtvace i sve knezove zemaljske, diže s prestola njihovih sve careve narodne. Svi će progovoriti i reći tebi: i ti li si iznemogao kao mi? Izjednačio se s nama? Spusti se u pakao ponos tvoj, zveka psaltira tvojih; prostrti su poda te moljci, a crvi su ti pokrivač. Kako pade s neba, zvezdo danice, kćeri zorina? Kako se obori na zemlju koji si gazio narode? A govorio si u srcu svom: Izaći ću na nebo, više zvezda Božjih podignuću presto svoj, i sešću na gori zbornoj na strani severnoj; Izaći ću u visine nad oblake, izjednačiću se s Višnjim. A ti se u pakao svrže, u dubinu grobnu. Koji te vide pogledaće na te, i gledaće te govoreći: To li je onaj koji je tresao zemlju, koji je drmao carstva, koji je vaseljenu obraćao u pustinju, i gradove njene raskopavao? Roblje svoje nije otpuštao kući? Svi carevi narodni, svikoliki, leže slavno, svaki u svojoj kući. A ti se izbaci iz groba svog, kao gadna rana, kao haljina pobijenih, mačem probodenih, koji silaze u jamu kamenu, kao pogažen strv. Nećeš se združiti s njima pogrebom, jer si zemlju svoju zatro, narod si svoj ubio; neće se spominjati seme zlikovačko dok je veka“ (Is. 14, 9-20).
Najdetaljniji opis pakla sadrži se u Knjizi proroka Jezekilja. Ovde nije reč o paklu u smislu kazne, već u smislu zatočeništva duša.
„Potom dvanaeste godine, petnaesti dan istog meseca, doće mi reč Gospodnja govoreći: Sine čovečji, nariči za mnoštvom misirskim, i svali njih i kćeri jakih naroda u najdonji kraj zemlje s onima što silaze u jamu. Od koga si lepši? Siđi i lezi s neobrezanima. Pašće posred pobijenih mačem, mač je dat, vucite ga i sve mnoštvo njegovo. Govoriće mu najhrabriji junaci isred groba s pomoćnicima njegovim, koji siđoše i leže neobrezani, pobijeni mačem“ (Jez. 32, 17-21).
Ovo mesto pokazuje da se u preispodnji razmatra sudbina pridošlica.
„Onde je Asirac i sav zbor njegov, grobovi su mu oko njega, svi su pobijeni pali od mača. Grobovi su mu u dnu jame, a zbor mu je oko njegovog groba; svi su pobijeni, pali od mača, koji zadavahu strah zemlji živih“ (Jez. 32, 22-23).
U paklu se duše nalaze u simvoličnim grobnicama, one su smeštene oko rodonačelnika naroda. Pravednici su se nalazili na specijalnom mestu, oni su videli Boga i zato ih je čak i u paklu ispunjavala izvesna radost.
„Onde je Elam i sve mnoštvo njegovo oko njegovog groba; svi su pobijeni, pali od mača, koji siđoše neobrezani na najdonji kraj zemlje, koji zadavahu strah zemlji živih; i nose sramotu svoju s onima koji silaze u jamu. Među pobijenima namestiše postelju njemu i svemu mnoštvu njegovom, grobovi su mu oko njega, svi su neobrezani pobijeni mačem, koji zadavahu strah zemlji živih, i nose sramotu svoju s onima koji silaze u jamu, metnuti su među pobijene“ (Jez. 32, 24-25).
Ljudi koji su prolivali tuđu krv u zemaljskom životu imaju ovu želju i posle smrti, njihova mržnja ostaje s njima (mačevi pod glavama).
„Onde je Meseh, Tuval i sve mnoštvo njegovo, grobovi su mu oko njega, svi su neobrezani pobijeni mačem, koji zadavahu strah zemlji živih. Ali ne leže među junacima koji padoše između neobrezanih, koji siđoše u grob s oružjem svojim, i metnuše mačeve pod glave svoje, i bezakonje njihovo leži na kostima njihovim, ako i behu junaci strašni na zemlji živih. I ti ćeš se satrti među neobrezanima, i ležaćeš kod probijenih mačem. Onde je Edom, carevi njegovi i svi knezovi njegovi, koji su sa silom svojom metnuti među pobijene mačem; leže među neobrezanima i s onima koji siđoše u jamu. Onde su svi knezovi severni i svi Sidonci, koji siđoše k pobijenima sa strahom svojim, stideći se sile svoje; i leže neobrezani s onima koji su pobijeni mačem, i nose sramotu svoju s onima koji siđoše u jamu. Njih će videti faraon, i utešiće se za svim mnoštvom svojim, faraon i sva vojska njegova, pobijeni mačem, govori Gospod Gospod. Jer zadadoh Svoj strah zemlji živih, i faraon će i sve mnoštvo njegovo ležati među neobrezanima s onima koji su pobijeni mačem, govori Gospod Gospod“ (Jez. 32, 26-32).
Meseh je predak Slovena, Tuval je predak Gruzijaca. Obratite pažnju: kad faraon dođe u pakao sve će moći sam da vidi. Crkveno predanje tvrdi da duše umrlih od 9. do 40. dana obilaze pakao, zato se Crkva pojačano moli za novoprestavljenog čoveka. Smisao je u tome da čovek shvati do čega dovodi greh videći posledice greha.
U paklu su trulež i crvi, kao i crni bezdan, tama: „Pre nego otidem odakle se neću vratiti, u zemlju tamnu i u sen smrtni, u zemlju tamnu kao mrak i u sen smrtni, gde nema promene i gde je videlo kao tama“ (Jov. 10, 21-22). „Zašto ne umreh u utrobi? Ne izdahnuh izlazeći iz utrobe? Zašto me prihvatiše kolena? Zašto sise, da sem? Jer bih sada ležao i počivao; spavao bih i bio bih miran, s carevima i savetnicima zemaljskim, koji zidaše sebi pustoline, ili s knezovima, koji imaše zlata, i kuće svoje puniše srebra. Ili zašto ne bih kao nedonošče sakriveno, kao dete koje ne ugleda videla? Onde bezbožnici prestaju dosađivati, i onde počivaju iznemogli, i sužnji se odmaraju i ne čuju glas nastojnikov. Mali i veliki onde je, i rob slobodan od svog gospodara“ (Jov. 3, 11-19).
Bog je svetlost. „Bog je svetlost, i tame u Njemu nema nikakve“ (1 Jn. 1, 5). Svetlost (Bog) dolazi u tamu (pakao) i pakao kao mesto tame nestaje, pakao se ruši. Suština pakla je u neviđenju Boga. Reč „ad“ potiče od grčkog „ades“ – nevidljivo. Biblija ga shvata konkretno – kao nevidljivu oblast u koju Gospod silazi. Detalji o Hristovom dolasku u pakao sadrže se u Solomonovim odama, u poslanici apostola Varnave, drevnim apokrifima (Jevanđelje po Petru – II vek, Jevanđelje po Nikodimu – IV-V vek), propovedi o Krstu sveštenomučenika Ipolita Rimskog (početak III veka), „Knjizi o jeresima“ svetog Irineja Lionskog, u delu mitropolita Ilariona (Alfejeva) „Hristos je uništitelj pakla“ i nizu drugih tekstova. Svi ovi tekstovi govore izvesne opšte stvari, govore o dijalogu sa satanom, koji se ispočetka raduje tome što se Hristos približava, ali kad Ga ugleda u jarkoj svetlosti počinje da ga obuzima panika i kaže da zatvore vrata i da ni u kom slučaju ne puštaju Isusa Hrista.
Šta se desilo posle Hristovog silaska u pakao?
Kako kaže svetitelj Jovan Zlatousti, pakao je mesto nemoći, to je mesto na granici bića. Duša umrlog čoveka koji nije obnovljen tajnama je nemoćna duša, zato što su je razjele sasvim neobuzdane strasti. Pakao je mesto beznadežne tuge, Bibija ništa ne govori o mučenjima. Grešnike muči oganj nezadovoljenih želja. A prava mučenja će početi tek posle svršetka sveta.
Posle Hristovog dolaska u pakao počinju da se dešavaju sledeći događaji.
- Satana ne želi da pusti Hrista u pakao.
- Hristos ulazi u pakao i uništava ga, vrata pakla padaju. Zbog ovog pada se na zemlji desio zemljotres. To je detaljno opisano u 107. psalmu: „Sedeše u tami i u senu smrtnom, okovani u tugu i u gvožđe; jer ne slušaše reči Božijih, i ne mariše za volju Višnjeg. On poništi srce njihovo stradanjem; spotakoše se, i ne beše koga da pomogne. Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove; izvede ih iz tame i sena smrtnog, i raskide okove njihove. Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih! Jer razbi vrata bronzana, i prevornice gvozdene slomi“ (Ps. 107, 10-17).
- Anđeli dovode satanu kod Hrista.
- Hristos pita satanu s kojim pravom se usudio da pruži ruku prema Hristu, jer On nije učinio nikakav greh. Zbog toga je satana lišen svog uobičajenog mesta boravka.
- Hristos vezuje satanu vezama večnog mraka i baca ga na hiljadu godina u podzemlje.
- Hristos govori s mrtvacima živim ustima i oni se bude.
- Hristos budi pravednike iz sna i sve one koji nisu bili idolopoklonici i koji su živeli po savesti i vodi ih sa Sobom u Carstvo Nebesko.
- Iz same dubine pakla za ruku izvodi Adama i Evu govoreći Adamu: „Zašto si pobegao od Mene tako daleko?“
- Hristos vaskrsava nekoliko pravednika. Po predanju, to su bili Melhisedek, Jov, prorok Danilo, trojica mladića, Simeon Bogoprimac i dvojica njegovih sinova. Gospod ih vaskrsava kako bi na zemlji govorili o pobedi nad smrću. Oni umiru na dan Vaznesenja kako bi zajedno s Gospodom ušli u raj. Kod jevanđeliste Mateja postoji potvrda o vaskrsavanju pravednika: „I grobovi se otvoriše, i ustadoše mnoga tela svetih koji su pomrli; i izišavši iz grobova po vaskrsenju Njegovu, uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogim“ (Mt. 27, 52-53).
Vaskrsenje Hrista Spasitelja iz mrtvih.
Gospod je izvor netruležnosti i On je pokazao ljudima netruležnost: „A sada pokazanoj javljanjem Spasitelja našega Isusa Hrista, Koji razruši smrt i obasja život i neraspadljivost jevanđeljem“ (2 Tim. 1, 10).
Od tog trenutka oni koji se pričešćuju Telom Gospodnjim mogu imati netruležna tela kao znak budućeg vaskrsenja. Najdivniji primer netruležnosti kod nas u Rusiji jesu mošti prepodobnog Aleksandra Svirskog koje su praktično potpuno netruležne i teške su 16 kilograma. Kod prepodobnog se sačuvala čak i prirodna boja kože. U Bibliji je opisan slučaj kad je mrtvac dodirnuo kosti proroka Jeliseja, pa je vaskrsao: „I dogodi se kad pogrebavahu nekog čoveka, ugledaše četu i baciše čoveka u grob Jelisijev; i kad čovek pade i dotače se kostiju Jelisijevih, ožive i usta na noge svoje“ (2 Carstv. 13, 21).
Ima mnogo primera čuda koja su učinjena od kostiju svetaca, zato što je to praobraz budućeg vaskrsenja.
Zašto je telo Isusa Hrista bilo netruležno?
Zbog ipostasnog jedinstva Bogočoveka smrt nije mogla da uništi Njegovu ličnost. U trenutku Hristove smrti duša se odvojila od tela, ali je Božanstvo nerazdeljivo i kroz božansku prirodu se sačuvala veza između duše i tela. U trenutku vaskrsenja dolazi do rušenja treće pregrade između Boga i ljudi – pregrade smrti (pregrada priroda se ruši ovaploćenjem, pregrada greha – na Krstu). Smisao Hristovog vaskrsenja je detaljno opisan u prvoj poslanici Korinćanima (1 Kor. 15).
Zašto Hristos vaskrsava u prvi dan nedelje? Hristos vaskrsava u prvi dn nedelje, zato što počinje nova Vaseljena. Istog dana kad je Bog stvorio Vaseljenu On je ponovo začinje kroz Hrista, zato što je On Onaj Bog, Onaj Hristos koji je prostro nebesa prilikom stvaranja i Koji obnavlja Vaseljenu istog dana.
Zašto je Hristos razapet u petak?
Tog dana je stvoren čovek. Životinje su stvorene ujutru, a čovek je stvoren u toku dana. I u vreme kad je čovek stvoren, Hristos je razapet na Krstu.
Zašto je Gospod ležao u grobu u subotu?
Subota je dan mirovanja. Istovetnost dana stvaranja i dana iskupljenja ukazuje na istovetnost Delatnika.
Zašto nije poznato u kom trenutku je Hristos vaskrsao?
Osmi dan Stvaranja je stupanje Vaseljene u večnost, a večnost se ne opisuje vremenom. Zato trenutak vaskrsenja ostaje tajna i niko ga ne opisuje. Čak ni anđeli nisu videli kako je Isus vaskrsao iz mrtvih: On šalje anđela nakon što je već vaskrsao u telu. I od tog trenutka počinje nova Vaseljena. Hristos vaskrsava na dan donošenja snopa nove letine, On je prvenac iz mrtvih. Žrtva žetve počinje na Pashu, a završava se na dan Pedesetnice.
Kad će početi vaskrsenje?
Ono je već počelo. U trenutku vaskrsenja počinje preobražaj neba i zemlje. Posle vaskrsenja naših tela završiće se proces vaskrsenja Vaseljene. Sveti Grigorije Niski je u IV veku govorio da se po filosofiji sva tela sastoje od atoma i svaki atom ima svoju energiju, i ova energija je skrivena, ona se obično ne ispoljava. Ali na dan vaskrsenja Bog će zapovediti toj energiji i ona će se otkriti i spaliće smrt na atomskom nivou. Otkriće se atomska energija – i to je rečeno u IV veku.
Koliko je pravoslavno bogoslovlje napredno! U IV veku je bilo reč o nuklearnoj sintezi. Bog vaskrsava u istom telu, ali već preobraženom, On prolazi kroz Plaštanicu. Vojnici su se neprijatno iznenadili kad su saznali da su čuvali praznu grobnicu. Postoji „Kembrički rukopis“ (početak V veka), u njemu je rečeno da je anđeo bukvalno bacio kamen na vrh groba. Grobnicu je čuvala rimska straža od 16 ljudi, od kojih su četvorica stajala na samom ulazu u grobnicu, a preostala dvanaestorica su bila pored vatre, ali niko od njih nije imao prava da spava.
Koliko anđela je bilo u grobnici? Simvoličnost vaskrsenja.
Bilo je mnogo anđela: jedan je sedeo na kamenu grobnice (za pažljive Jevreje neosporan simvol poklopca kovčega Zaveta), a druga dvojica su sedela unutra licem okrenuta jedan prema drugom (Lk. 24, 4). Dok je u Starom Zavetu glavni predmet bio poklopac čistilišta (očišćenja) u Novom se glavnim mestom smatra Presto. Presto je simvol Groba Gospodnjeg. Naprestona pokrivala označavaju pelene.
Zašto je žena prva začula vest o vaskrsenju?
Žena je prva kažnjena, ali je žena prva i blagoslovena.
Zašto se grob nalazio u vrtu?
Vrt pravednog Josifa je simvol Edemskog vrta.
Priroda smrti.
Smrt je lično biće, pali anđeo: „I smrt i pakao biše bačeni u jezero ognjeno. Ova smrt je druga smrt“ (Otkr. 20, 14). To je konjanik s kosom. Smrt nastaje kao rezultat prokletstva: „Zaista, zaista vam kažem: Ko održi reč Moju neće videti smrti vavek“ (Jn. 8, 51). Hrišćani umiru, a ne vide smrt: duh smrti im ne prilazi. Oni su već odsečeni od smrti i vezani za Nebo.
Argumentacija onih koji veruju u Hristovo vaskrsenje.
- Prazan grob.
- Postojanje složenih pelena koje su ostale na istom mestu (da je telo bilo ukradeno, ukrali bi ga zajedno s pelenama).
- Javljanje vaskrslog Hrista.
- Čuda koja su povezana s vaskrslim Gospodom (vlast nad demonima, nad smrću).
Argumentacija protivnika Hristovog vaskrsenja.
- Priča o vaskrsenju je izmišljotina od početka do kraja. Međutim, činjenice koje potvrđuju vaskrsenje opisane su kod Josifa Flavija u „Judejskoj starini“.
- Najstariji argument koji je opisan još u Jevanđelju: Hristovo telo je bilo ukradeno iz grobnice. Ovaj argument se navodi u jevrejskom antihrišćanskom dokumentu „Toldot Ješu“ (VI vek posle Hristovog Rođenja), u nizu delova iz „Talmuda“. U čemu se sastoji apsurd ove verzije? Na primer, vidimo da nije organizovana potraga. Nije bilo teško pronaći apostole. U Rimskom carstvu sva ispitivanja su praćena mučenjima i da je Telo zaista ukradeno stražari ne bi mogli da ne kažu gde su ga sakrili. Ali istraga nije sprovedena. Kako u hrišćanskim, tako i u judejskim dokumentima nigde se ne pominje da je bilo ko pokušao pravno da okrivi apostole da su ukrali telo. Čuvari su sve precizno referisali Pilatu, načelnik straže je bio kapetan Longin. Trinaestorica ljudi od šesnaestorice (straža) su uzela novac – plaćeno im je da ćute o vaskrsenju. Kapetan Longin je bio jedan od onih koji nisu uzeli novac: on je poverovao u Hrista i postao je propovednik, a uskoro je pogubljen u gradu Kesariji.
Zamislite sledeću sliku. Spava 16 ljudi iz rimske straže (u to vreme je u rimskoj vojsci bila predviđena smrtna kazna za spavanje na stražarskom mestu), dok im se prikradaju neki ljudi, skidaju pečate, potpuno nečujno pomeraju kamen od dve tone na vrh grobnice (preko tri metra nagore), nečujno uzimaju telo i na samom mestu počinju da skidaju krvave pelene, zatim ih uredno slažu i stavljaju na mesto i pridaju im oblik tela. Onda uzimaju Telo kriju ga ko zna gde i svima pričaju da je Hristos vaskrsao iz mrtvih kako bi za to garantovano dobili smrtnu kaznu. Vrlo „logično“ objašnjenje. Čitav niz besmislica.
- Trećeg dana je u grobnici bio Hristos, a žene su došle do pogrešne grobnice, umesto anđela ugledale su mladića, a opis vaskrsenja je kasnije ubačen.
Dakle, da li su žene mogle da pogreše? Mogle su. Da li su mogli i učenici? I učenici su mogli. Ali da li su mogli da pogreše prvosveštenici? Na dan Pedesetnice u Jerusalimu krstilo se preko 3000 ljudi. Prvosveštenike direktno optužuju za Hristovu smrt. Da je Hristovo Telo bilo tu pokazali bi ga narodu, ali tela nije bilo. Postoji stari tekst iz vremena cara Tiberija, koji je pronađen šezdestih godina HH veka, u kojem je rečeno da se za krađu mrtvaca iz grobnica predviđa smrtna kazna. Na osnovu toga sledi da je Pilat napisao referet i uputio ga je u Rim kako bi se opravdao tvrdeći da je telo ukradeno.
- Grob je prazan, zato što je Hristos pao u nesvest i Hristos je sam otišao iz grobnice.
To je verzija Davida Štrausa i sad je podržava niz muslimanskih organizacija. Ova verzija se razvija u knjizi „Da Vinčijev kod“ Dena Brauna: Hristos je navodno sa svojom ženom Marijom Magdalinom otišao u Francusku ili u Kašmir. Šta će biti sa čovekom ako se u nesvesti njegovo telo čvrsto i hermetički uvije u tkaninu i položi u neprovetrenu hladnu grobnicu na temperaturi od oko 0 °S? Ovaj čovek će svejedno umreti. Maksimum što bi mogao da učini čovek u nesvesti jeste da padne. Setimo se da je Hristu kopljem probodeno srce (istekle su krv i voda). Ali čak i ako se zamisli da je to preživeo ostaje jedna prepreka – kamen od dve tone koji treba odvaliti iznutra.
- Isus je svoje telo pretvorio u gas i tako se provukao. Ovo smatraju Jehovini svedoci. Da li gas može da jede? Gas, vazduh, ne poseduje sposobnost da jede. A Hristos je više puta jeo i pio s apostolima. Da li se gas može opipati? Da li se mogu staviti prsti u rane od gasa? Jehovisti ovo objašnjavaju tako da je Hristos vaskrsao duhom: „Koja i nas sada spasva krštenjem kao ispunjenjem praobraza, ne kao pranje telesne nečistoće, nego obećanje Bogu dobre savesti vaskrsenjem Isusa Hrista“ (1 Petr. 3, 21), ali time nije rečeno da je vaskrsao u duhovnom telu, bez plotskog tela. Sama reč „vaskrsenje“ pretpostavlja ustajanje onoga što je palo. I Hristos kaže apostolima u 24. glavi Jevanđelja po Luki da ima kosti i telo. Mnogi izrailjski sveštenici (u vreme Drugog Hrama bilo ih je 18.000) poverovali su u Hristovo vaskrsenje. O tome se govori u Delima apostolskim, u Novom Zavetu. I sve do XIX veka u mnogim svešteničkim jevrejskim rodovima je prenošena informacija o tome da je Isus zaista vaskrsao.
Šta je Gospod učinio posle vaskrsenja?
„Kojima i po stradanju Svome pokaza Sebe živa mnogim istinitim dokazima, javljajući im se četrdeset dana i govoreći o Carstvu Božijemu“ (Dap. 1, 3).
Na osnovu toga se vidi da je Hristos učio o tajnama Carstva Božijeg.
Darovi vaskrslog Hrista: 1) Krštenje (Mt. 28, 1-19; Mk. 2, 16); 2) razumevanje Pisma; 3) obećanje darova Svetog Duha.
Hristovo vaznesenje na Nebo.
Četrdesetog dana Hristos se vaznosi na Nebo. Za nas je vest o Hristovom vaznesenju vest o tome gde se nalazi naša domovina: „Ako ste, dakle, vaskrsli sa Hristom, tražite ono što je gore gde Hristos sedi s desne strane Boga. Mislite o onome što je gore, a ne što je na zemlji. Jer umreste i vaš je život sakriven sa Hristom u Bogu. A kada se javi Hristos, život naš, onda ćete se i vi s Njime javiti u slavi. Umrtvite, dakle, udove svoje koji su na zemlji: blud, nečistotu, strast, zlu pohotu i lakomstvo, što je idolopoklonstvo, zbog kojih dolazi gnev Božiji na sinove protivljenja, u kojima i vi negda hodiste, kada živeste u njima. A sad odbacite i vi to sve: gnev, ljutinu, pakost, huljenje, sramotne reči iz usta svojih. Ne lažite jedan drugoga, jer svukoste staroga čoveka sa delima njegovim, i obukoste se u novoga, koji se obnavlja za poznanje, prema liku Onoga Koji ga je sazdao, gde nema Jelina, ni Judejca, obrezanja ni neobrezanja, varvarina ni Skita, roba ni slobodnjaka, nego je sve i u svemu Hristos“ (Kol. 3, 1-11).
Moralni zahtevi proističu iz činjenice Hristovog vaskrsenja. Hrišćani imaju život na nebu sa Hristom, oni su mrtvi za ovaj život.
Pitanja i odgovori na temu predavanja
Gde je Hristos dospeo posle smrti?
U pakao. Sveto Pismo otvoreno kaže da je Gospod posle smrti sišao u pakao: „Kojim i siđe i propoveda duhovima u tamnici. Ovi nekada bejahu neposlušni kad ih očekivaše Božije dugotrpljenje u dane Nojeve, kada se građaše kovčeg, u kome se malo, to jest, osam duša spasoše vodom“ (1 Petr. 3, 19-20).
Ko se u Starom Zavetu spasio pre Hristovog silaska u pakao?
Niko. Svi su išli u pakao. Čak su i starozavetni pravednici i proroci bili u paklu. Prepotopski ljudi su, kao i sad, mogli da se spasu, a mogli su i da poginu. Posle Hristovog silaska u pakao, u Carstvo Nebesko, ušli su ljudi koji su se za života pokajali, klanjali Jednom Bogu i želeli da žive po zapovestima (da postupaju po savesti).
Gde se u Starom Zavetu daje opis pakla?
Pakao se opisuje, na primer, u Knjizi proroka Isaije (Is. 14, 9-20). A najdetaljniji opis se sadrži u Knjizi proroka Jezekilja. Ovde se ne govori o paklu u smislu kazne, već u smislu zatočeništva duša (Jez. 32, 17-32). Kod Jova takođe postoji opis pakla – u 3. i u 9. glavi. „Zašto ne umreh u utrobi? Ne izdahnuh izlazeći iz utrobe? Zašto me prihvatiše kolena? Zašto sise, da sem? Jer bih sada ležao i počivao; spavao bih i bio bih miran, s carevima i savetnicima zemaljskim, koji zidaše sebi pustoline, ili s knezovima, koji imaše zlata, i kuće svoje puniše srebra. Ili zašto ne bih kao nedonošče sakriveno, kao dete koje ne ugleda videla? Onde bezbožnici prestaju dosađivati, i onde počivaju iznemogli, i sužnji se odmaraju i ne čuju glas nastojnikov. Mali i veliki onde je, i rob slobodan od svog gospodara“ (Jov. 3, 11-19).
Zašto je telo Isusa Hrista bilo netruležno?
Zbog ipostasnog jedinstva Bogočoveka smrt nije mogla da uništi Njegovu ličnost. U trenutku Hristove smrti duša se odvojila od tela, ali je Božanstvo nedeljivo i kroz božansku prirodu se sačuvala veza između duše i tela. U trenutku vaskrsenja se ruši treća pregrada između Boga i ljudi – pregrade smrti (pregrada između priroda se ruši ovaploćenjem, a pregrada greha na Krstu). Smisao Hristovog vaskrsenja je detaljno opisan u prvoj poslnici Korinćanima (1 Kor. 15).
Zašto Hristos vaskrsava u prvi dan nedelje?
To je početak nove Vaseljene. Istog dana kad je Bog stvorio svet On ga i obnavlja kroz Hrista. Sin Božiji Koji je prvog dana stvorio nebo, istog dana obnavlja Vaseljenu.
Zašto je Hristos razapet u petak?
Tog dana je stvoren čovek. Životinje su stvorene ujutru, a čovek je stvoren u toku dana. U isto vreme kad je stvoren čovek Hristos je razapet na Krstu. Po predanju, Adam i Eva su isterani iz raja u peti dan nedelje.
Zašto je Gospod ležao u toku subote, pogreben u pećini?
Subota je dan odmora. Svetkovina dana stvaranja i dana iskupljenja ukazuje na to da je Delatnik isti.
Zašto se ne zna u kom trenutku Hristos vaskrsava?
Osmi dan je dan Stvaranja – to je ulazak Vaseljene, a večnost nije opisana vremenom. Zato momenat vaskrsenja ostaje tajna i niko ga ne opisuje. Čak ni anđeli nisu videli kako je Isus vaskrsao iz mrtvih: On kao već vaskrsli u telu šalje anđela. I od tada počinje nova Vaseljena. Hristos vaskrsava na dan prinošenja snopa nove letine, On je prvenac iz mrtvih. Žrtva letine počinje na Pashu, a završava se na dan Pedesetnice.
Kakva je priroda smrti?
Smrt je lično biće, pali anđeo. „I smrt i pakao biše bačeni u jezero ognjeno. Ova smrt je druga smrt“ (Otkr. 20, 14). To je konjanik s kosom.
Kakva je argumentacija onih koji veruju u Hristovo vaskrsenje?
Prazan grob; zalepljene pelene koje su ostale na istom mestu (da je neko ukrao telo, ukrao bi ga zajedno s pelenama); pojava vaskrslog Hrista; čuda koja su povezana s Vaskrslim Gospodom (vlast nad demonima, nad smrću).
Šta je Gospod učinio posle vaskrsenja?
Hristos je otkrivao tajne Carstva Božijeg.
„Kojima i po stradanju Svome pokaza Sebe živa mnogim istinitim dokazima, javljajući im se četrdeset dna i govoreći o Carstvu Božijemu“ (Dap. 1, 3).
Koji su darovi vaskrslog Hrista?
Krštenje (Mt. 28, 1-19; Mk. 2, 16); razumevanje Pisma; obećanje darova Svetog Duha.