Kriterijumi istinitosti. Neophodnost vere za spasenje. Kriterijum ‘dobrote’. Onima koji traže Istinitog Boga, Bog sprema nagradu. Vera treba da bude povezana sa dostupnošću Boga. Vera treba da ishodi samo od Boga. Iskrivljenje istine. Ne postoje ljudi koji ne mogu da spoznaju Boga. Duhovni razlog neverovanja u Istinitog Boga. Šta treba uraditi da bi se spasli? Šta je glavno delo koje Bog od nas traži? Svojstva vere i znanja. Šta otkriva vera? Zašto je nemoguć dogovor sa drugim religijama?
Vek Prosvetiteljstva je u naše glave ubacio niz mitova: znanje je iznad vere; vera je slepa, a znanje je prosvećenje, vera je glupa, a znanje pametno. Ne postoje na svetu ljudi koji ne veruju. Vera postoji kod svih. Međutim, ako čovek veruje, to ne znači da je on dobar. Pitanje je u koga i u šta veruje: da li je u pitanju istiniti Bog ili nije, da li su otkrivenja istinita ili lažna? Vera je prema rečima apostola Pavla, „osnov svega čemu se nadamo, potvrda stvari nevidljivih.“ (Jevr. 11, 1).
Vera pretpostavlja ne samo teoretsko priznanje neke od mogućnosti već potpunu privrženost srca budućim dobrima, onome što je sada skriveno u nevidljivim daljinama, kod Boga, ali što je mnogo sigurnije, nego bilo šta drugo na zemlji. U grčkom originalu navedenog stiha govori se da je vera ipostas očekivanog, odnosno konkretno postojanje očekivanog. Čovek kao da oseća nevidljivo, u dodiru je sa njim. Čovek čvrsto zna da je vidljivo slabo, privremeno, a da je nevidljivo večno. Vidljiva realnost je iluzija, a nevidljiva čvrsta. U prirodi su nevidljive sile najjače (električna struja, gravitacija). Vera je najvažnije što postoji u životu, to je ono što otkriva čoveku smisao svega što se dešava na ovom svetu.
Može li nam znanje otkriti smisao postojanja nekog predmeta? Nauka se ne bavi pitanjima smisla nečega. Na primer, zašto deluje sila teže, zašto postoji električna energija, zašto postoje nebeska tela itd. Na pitanja ‘zašto?’, „zbog čega?“ , ‘koji je smisao u tome?’ nauka nema odgovor. Nauka i ne pretpostavlja traženje odgovora na slična pitanja. Odgovor zna vera. Čovek bez vere nije u stanju da se orijentiše u životu. Dakle, pitanje je u sledećem: da li je predmet vere dostojan našeg poverenja (veru)? Da li je to istinska vera ili lažna? Da li vera može da govori o stvarima koje se nama uopšte ne dopadaju? Može, jer nije stvar u tome da li se to nama dopada ili ne, već u tome da li je to istina ili laž.
Kriterijumi istinitosti.
Istinita vera potiče od istinitog Boga. Ko je istiniti Bog, čija je vera istinita? Istiniti Bog je Onaj Koji je stvorio Svet. Mi, hrišćani, verujemo da jedino vera u istinitog Boga može da spašava. Kako je Bog govorio kroz Proroka Jeremiju: „A Gospod je pravi Bog, Bog živi i Car vječni, od njegove srdnje trese se zemlja, i gnjeva njegova ne mogu podnijeti narodi. Ovako im recite: bogova, koji nijesu načinili neba ni zemlje, nestaće sa zemlje i ispod neba.“ (Jer. 10, 10-11). Svako ko se ne klanja Tvorcu neba i zemlje, postupa bezumno. U šta čovek veruje, time i živi. Ne može biti dobar čovek koji veruje u loše, kod njega je narušen ideal ‘dobrote’.
Neophodnost vere za spasenje.
Čovek bez vere ne može biti dobar. Međutim, on može da vrši dobre postupke. Čovek koji ne ume dobro da igra šah može slučajno da pobedi partiju, ali ne može postati šampion. Čovek može slučajno da učini dobro delo (jer u njemu postoji glas savesti), ali ako ne poseduje kriterijume dobra i zla, onda on po definiciji ne može da bude dobar čovek. Dobro kod njega prosto ne može da pređe u naviku, jer on ne zna šta je to. Ateista svesno krši 40% zapovesti: od deset zapovesti, prvih četiri sigurno. Može li da bude dobar, čovek koji je prekršio 40% članova Krivičnog zakona? Dovoljno je prekršiti jedan član, da bi bio kažnjen. Čak ni u zatvorima ne možeš da nađeš ljude koji su prekršili 40% Krivičnog zakona.
Kriterijum ‘dobrote’.
Ako čovek ne smeta drugim ljudima, onda je on dobar, tako misle mnogi. Međutim, ne smetati nekome i nije dobro delo, u pitanju je neutralno delo. Fraza ‘treba da se žrtvuješ za druge’ sadrži u sebi određenu ocenu. Postoji neki dug, čije postojanje ne zavisi od tebe. Dug da deluješ u korist drugog čoveka. Taj dug je dao Neko, Ko ima pravo na to.
Čovek nikome nije dužan osim Onome, Ko ga je stvorio. Iz duga pred Tvorcem slede svi ostali moralni principi: dug pred roditeljima, dug pred zemljom itd. Međutim, ako ne postoji početni princip, o čemu onda može da se govori? Apostol Pavle naglašava da su pagani krajnje nemoralni. Čovek koji komunicira sa duhovima, a ne veruje Tvorcu, ne poseduje nikakve moralne kriterijume.
Onima koji traže Istinitog Boga, Bog sprema nagradu.
Ako govorimo o spasavajućoj veri, koja je neophodna da nam omogući pobedu nad smrću, grehom, prokletstvom, nevoljama koje nas okružuju – nama je neophodna vera u istinitog Boga. Apostol Pavle piše, „bez vjere nije moguće ugoditi Bogru; jer onaj koji prilazi Bogu, treba da vjeruje da Bog postoji i da On nagrađuje one koji ga traže“ (Jev. 11, 6). Potrebno je, kao prvo, verovati da Bog postoji i razumeti ko je On. Drugo, one koji ga traže Bog će nagraditi. Čoveka može spasiti jedino vera koja je sposobna da ga privede Bogu, pruži mu znanje o istinitom Bogu i putevima ka Njemu, koja obezbeđuje dobru nagradu za njegove dobre postupke ili platu za njegova zla dela. Nepostojanje apsolutnog Božanstva lišava smisla apsolutno sve što postoji.
Vera treba da bude povezana sa dostupnošću Boga.
Nedostupan Bog nikoga ne interesuje. On ništa ne može da izmeni i to je isto isto kao i da Ga nema. Deisti tvrde, da je Bog stvorio svet kao da je navio sat i otišao. Takav Bog, koji je ‘navio’ svet i otišao, nama je isto, postojao On ili ne. Kod muslimana Bog deluje, ali ‘ne stupa’ u kontakt. Oni sa njim ne komuniciraju, već prosto prinose hvalu Alahu. Obični muslimani nisu time zadovoljni. Mi započinjemo razgovor sa muslimanima tako što objašnjavamo kako hrišćanstvo čini Boga dostupnim. I to predstavlja potresnu vest za muslimane, zanimljivo im je da se lično sretnu sa Bogom.
Vera treba da ishodi samo od Boga.
Inače ne spasava. Kako se odnositi prema ljudima koji krive veru i pridržavaju se određenih zabluda? U Svetom Pismu se o tome govori u mnogim stihovima. „A poganih praznih razgovora kloni se; jer će takvi još više napredovati u bezbožnosti. I riječ njihova kao živa rana razjedaće oko sebe, među kojima su Imenej i Filit, Koji zastaniše od istine, govoreći da je vaskrsenje već bilo, i ruše vjeru nekih“ (2 Tim. 2, 16-18). Za apostola Pavla iskrivljenje vere predstavlja bezbožnost, nepoštovanje Boga, otstupanje od istine i rušenje vere. Apostol Pavle nabraja telesna dela: „A poznata su djela tijela, koja su: preljuba, blud, nečistota, besramnost. Idolopoklonstvo, čaranje, neprijateljstva, svađe, pakosti, gnjev, prkosi, razdori, jeresi, Zavisti, ubistva, pijanstva, raskalašnosti, i slično ovima za koja vam unaprijed kazujem, kao što sam i ranije govorio, da oni koji tako nešto čine neće naslijediti Carstva Božijega“ (Gal. 5, 19-21). Čovek koji širi jeres i koji iskrivljuje učenje Božije, neće naslediti Carstvo Božje.
Iskrivljenje istine.
Svako iskrivljenje istine se pojavljuje zato što čovek pokušava da koriguje Otkrivenje Božje ili da ga odbaci polazeći telesnih, zemnih pretpostavki. Zato Sveti Vasilije Veliki piše da ako društvo kaže jedno, a Reč Božija drugo, onda treba slediti Reč Božiju, jer je Reč Božija važnija od društva. Ako moje iskustvo govori jedno, a Reč Božija drugo, onda treba slediti Reč Božiju. Ako nauka govori jedno, a Reč Božija drugo, treba slediti Reč Božiju, jer je u tome podvig vere. Mi verujemo Bogu bez obzira na sve. Apostoli su na tu temu mnogo govorili: „Ljubljeni, ne vjerujte svakome duhu, nego ispitujte duhove jesu li od Boga; jer mnogi su lažni proroci izašli u svijet. Po ovome raspoznajet Duga Božijeg: Svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u tijelu došao, od Boga je; A svaki duh koji ne priznaje da je Isus Hristos u tijelu došao, nije od Boga; i to je duh Antihrista, za kojega ste čuli da dolazi, i sada je već u svijetu“ (1 Jovan. 4, 1-3). Ne ispoveda – ne samo da huli, već i pažljivo prećutkuje.
Apostol Pavle kaže da će sam Antihrist delovati silom đavola i ta sila već deluje u ljudima koji nisu primili Istinu. „Onoga je dolazak po dejstvu sataninu sa svkom silom i znacima i čudesima lažnim, I sa svakom prijevarom nepravde među onima koij propadaju, zato što ne primiše ljubav istine da bi se spasli. I zato će im Bog poslati silu obmane, da vjeruju laži; Da budu osuđeni svi koji ne vjerovaše istini, nego zavolješe nepravdu“ (2 Sol. 2, 9-12). Ljudi ne primataju Otkrivenje, jer u njima nema ljubavi ka Istini. Razlog pogibije ljudi nije samo u odsustvu znanja, već u odsustvu želje da saznaju. Sa tačke gledišta Biblije, neverujući ne veruju upravo zato što ne vole Istinu, zato ne prihvataju Otkrivenje Božje. Upravo zato je Gospod jasno govorio o ljudima koji ne veruju: „Koji povjeruje i krsti se biće spasen, a koji ne vjeruje biće osuđen“ (Marko 16, 16). Neverovanje ubija čoveka zauvek, jer nevera predstavlja porod odsustva ljubavi prema Istini.
Ne postoje ljudi koji ne mogu da spoznaju Boga.
Da li postoje ljudi koji ne mogu da spoznaju Boga? O tome je jasno govorio apostol Pavle: nema takvih ljudi. „Jer se otkriva gnev Božiji s neba na svaku bezbožnost i nepravdu ljudi koji drže istinu u nepravdi. Jer što se može doznati za Boga poznato je njima, jer im je Bog objavio. Jer što je na njemu nevidljivo, od postanja svijeta umom se na stvorenjima jasno vidi, njegova vječna sila i božanstvo, da nemaju izgovora. Jer kad poznaše Boga, ne proslaviše ga kao Boga, niti mu zahvališe, nego zaludješe u svojim umovanjima, i potamnje nerazumno srce njihovo; Govoreći da su mudri, poludješe, i zamijeniše slavu besmrtnoga Boga podobijem smrtnoga čovjeka i ptica i četvoronožnih životinja i gmizavaca. Zato ih predade Bog u željama njihovih srca u nečistotu, da se beščaste tjelesa njihova među njima samima“ (Rim. 1, 18-24).
Razlozi zašto ljudi ne mogu (ne žele) da spoznaju Boga: 1) nezahvalnost Bogu – čovek se odvikav da zahvaljuje Bogu; 2) sujeta srca – čovek počinje da opravdava sebe; 3) pomračenje srca; 4) nazivajući sebe mudrim, ljudi čine bezumlje – smišljaju lažne koncepcije; 5) idolopoklonstvo, greh, skrnavljenje.
Duhovni razlog za neverovanje u Istinitog Boga.
„Koji u njega vjeruje ne sudi mu se, a koji ne vjeruje već je osđen, jer nije vjerovao u ime Jedinorodnoga Sina Božijega. A ovo je sud što je svjetlost došla na svijet, a ljudi više zavolješe tamu negoli svjetlost; jer njihova djela bijahu zla. Jer svaki koji čini zlo mrzi svjetlost i ne ide ka svjetlosti, da se ne razotkriju djela njegova, jer su zla. A ko istinu tvori, ide ka svjetlosti, da se vide djela njegova, jer su u Bogu učinjena.“ (Jovan 3, 18-21). Duhovni razlog za neverovanje je u tome što ljidi čine zla dela i to im se dopada, ne žele da prestanu da ih čine. I tada nalaze opravdanje za svoja zla dela. Razlog neverovanja je u tome što čovek ne želi da priđe Hristu, jer bi ga u suprotnom Svetlost Hristova obasjala i prosvetlila njegovo srce.
Šta treba činiti da bismo se spasli?
Da bi se spasli, nephodno je obratiti se Bogu Tvorcu. A pošto je Bog vladar neba, zemlje i svih ljudi, On će čuti čoveka i poslati mu misionare. Postoji puno primera koji svedoče o tome. Setimo se makar Svete Varvare. Sveti Josif je, nalazeći se u Indiji, zavapio Bogu i On mu je poslao Svetog Varlaama koji je peške krenuo iz Iraka u Indiju (više od 2000 km) kako bi krstio Josifa. Još jedan primer: Anđeli su učili hrišćanstvu jednog čoveka na Aleutskim ostrvima, jer je zaželeo da spozna istinitog Boga; niko nije mogao da dođe do njega, a on je želeo da sazna Istinu. Zatim su Anđeli rekli da će mu uskoro doći čovek (sveti Inokentije) i da treba pažljivo da sluša tog čoveka. Tako se i desilo.
Evo slučaja iz žitija Prepodobnog Makarija Gluhareva (XIX vek). Neki čovek sa Altaja lovio je ribu i video da po površini ogromnog jezera ide predivna Žena Koja je svetlela – bela Domaćica Altaja. Ona mu je naredila da odmah napusti čamac i krene tamo gde će biti Makarije, da ga sasluša i uradi sve što on kaže. Dolazi Altajac kod Makarija i kaže: „Mene je tebi poslala Domaćica Altaja. Rekla je da ćeš mi ti govoriti o Istini“. Nakon Krštenja, video je da je u pravoslavnom hramu Domaćica Altaja prikazana sa leve strane Carskih dveri. To je bila Bogorodica Koja je došla čak ineznabošcu, jer je tražio Istinu i on je i našao. Bog upravlja svetom i svakim čovekom, bez njegove volje čak „ni dlaka s glave vaše neće propasti“ (Luka 21, 18). Bog, kao apsolutni Vladar svih, zna koga i na koji način da prizove u slučaju da čovek traži istinu. Bez vere je spasenje nemoguće. Postavlja se pitanje: a ako čovek jednostavno bude činio dobra dela, da li će se spasiti? Dobro delo bez istinite vere ne vodi spasava, jer bez vere nema kriterijuma dobra i zla.
Koje glavno delo koje Bog od nas traži?
U Jevanđelju po Jovanu je napisano: „Šta da činimo da bismo tvorili djela Božija? Odgovori Isus i reče im: Ovo je djelo Božije da vjerujete u Onoga koga On posla“ (Jovan 6, 28-29). Glavno delo, najvažnije koje postoji u Vaseljeni je vera u Gospoda Isusa Hrista. Ako čovek neće to da čini, on samog sebe osuđuje, sam odbacuje svoje spasenje. Zato je svaki čovek koji ne veruje u Isusa Hrista već osuđen: sam je odbacio jedinstveni put spasenja. Prema Svetom Pismu, ljudi koji se nisu krstili nalaze se pod vlašću prvorodnog greha. Najvažniji odlomak iz Jevanđelja je: „Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Božije. Što je rođeno od tijela, tijelo je; a što je rođeno od Duha, duh je“ (Jovan 3, 5-6).
Da bi se Bog video, neophodno je da se poseduju odgovarajući organe vida. Vera i predstavlja taj organ vida kojim možemo videti Boga. Ako se obratimo Svetom Pismu, videćemo da Gospod o veri govori veoma i veoma mnogo, da govori da vera može činiti potresne stvari: otvarati oči ne samo duhovne, već i fizičke (na primer, vraćanje vida slepom Vartimeju – Luka 18, 35-43). Kada je Gospod silazio sa gore Preobraženja i video muškarca koji je imao sina, posednutog zlim duhom, na molbu da pomogne On je odgovorio: „Ako možeš vjerovati, sve je moguće onome koji vjeruje“ (Marko 9, 14-29).
Svojstva vere i znanja.
Vera je iznad znanja jer otvara dostup razumu Božjemu i susretu sa Bogom. Vera čini sve mogućim: otkriva Božje tajne, čini da čovek zna Otkrivenje Božije, postaje izvor proroštava, otkriva tajne ljudskog srca. Postoji velika razlika između znanja zemaljskog i vere (prepodobni Isaak Sirin). Znanje je uvek ograničeno zakonima prirode, a vera se izdiže iznad svih zakona prirode. Znanje je ograničeno ovim životom, vera je ustremljena ka budućnosti. Znanje obuhvata period samo poslednjih 7,5 hiljada godina, a vera zna šta je bilo i pre početka sveta, zna kako se svet pojavio i šta će biti posle. Znanje ne može da iščupa čoveka iz vlasti zakona prirode, vera to može da učini. Znanje govori da će čovek bačen u vatru izgoreti, a vera tri mladića ostavlja ih nepovređenim u ognju. Znanje govori da ako čoveka baciš gladnome lavu, lav će ga pojesti, vera pak zatvara i usta lavovska, kao što je bilo sa prorokom Danilom. Znanje kaže da je nemoguće hodati po vodi, a vera kaže da je po volji Božijoj sve moguće.
Primer odnosa između vere i znanje je apostol Petar. Dok je verovao Hristu hodao je po vodi, čim se oslonio na znanje počeo je da tone. Petar se uplašio i prešao od vere ka znanju, pomislio je da nije moguće da Bog deluje za vreme vetra i bure. I odmah je počeo da tone. Glavno sredstvo kojim se opravdavamo je vera. Nadamo se opravdanju isključivo time što čuvamo veru Božiju.
Šta otkriva vera?
Pristup intelektu Boga. Pristup sili Božijoj. Pristup srcu Božijem. Pristup direktnom opštenju sa Bogom. Vera je svemoguća, jer ona omogućava pristup ka Svemogućem Bogu. Koren spasenja je u Bogu sa Kojim sjedinjuje vera. Vera je instrument bogopoznanja, mesto delovanja Boga, ali ne i Sam Bog.
Sveto Pismo jasno govori o izvoru nehrišćanske religije: „Gledajte Izrailja po tijelu: koji jedu žrtve nisu li zajedničari žrtvenika? Šta dakle kažem? Da je idol nešto? Ili da je idolska žrtva nešto? Ne, nego da ono što neznabošci žrtvuju, demonima žrtvuju, a ne Bogu; a ja neću da ste vi zajedničari sa demonima. Ne možete piti čašu Gospodnju i čašu demonsku; ne možete učestvovati u trpezi Gospodnjoj i u trpezi demonskoj. Zar da razljutimo Gospoda? Jesmo li jači od njega?“ (1 Kor. 10, 18-22). Pismo direktno govori o tome da je nehrišćanska religioznost povezana sa objektivnom realnošću demona. Za Sveto Pismo, đavo je otac svih jeresi.
Islam je strašna, čudovišna religija koja postoji već 13 vekova, jer iza nje stoje realne duhovne sile. Ko je izučavao islam zna da postoji ceo institut derviša, institut šeika. Šeik je u islamu neka vrsta duhovnog lidera koji poseduje duhovnu snagu. Kod šiita su to imami koji mogu da padaju u posebna stanja i u trans. ‘Sveti ljudi’ sufizma– derviši – mogu da hodaju po vatri, ali im je pre toga neophodno da sebe uvedu u trans. Bilo je slučajeva kada su prerano izlazili iz transa i dobijali opekotine. Oni opšte sa duhovnim svetom i time se objašnjava činjenica da slična religija postoji. Religija bez kontakta sa duhovnim svetom ne može da postoji.
Zašto je nemoguć dogovor sa drugim religijama?
Mi možemo da se dogovorimo sa ljudima, ali ne mogžemo da se dogovorimo sa duhovima. Upravo su zato svi pokušaji pregovora između predstavnika raznih religija osuđeni na neuspeh. Koliko god da se dogovaraš sa ljudima, sa Satanom se nećeš dogovoriti. On je čovekoubica od početka i mrzi istinu. Ljudi iz drugih religija nisu lažovi, ne obmanjuju, oni govore o onome što zaista osećaju. Kako oceniti njihova osećanja?
Čime je Pravoslavlje predivno? Pravoslavno hrišćanstve priznaje sve činjenice svekolike tvorevine, ali ne priznaje neke interpretacije tih činjenica. Može li se reći da se Muhamedu neko javljao? Da, može. Može li se reći da se šamanu neko javlja? Da, može. Pitanje je: ko se upravo javio Muhamedu? Odgovor postoji u Svetom Pismu, gde je rečeno, da se ovde Bog otkriva, a tamo đavo. Sve sekte zato i postoje jer iza njih stoje zle sile. Pravoslavna vera se razlikuje od svih drugih vera time što mi imamo Duha od Istinitog Boga. Sam čovek se svojim silama nikada neće probiti do Boga i izbaviti od smrti.
Pitanja i odgovori na temu predavanja
Šta je vera?
Vera je prema rečima apostola Pavla „osnov svega čemu se nadamao, potvrda stvari nevidljivih“ (Jevr. 11, 1).
Koja vera je istinita?
Istinita vera potiče od istinitog Boga. Ko je istiniti Bog, čija je vera istinita? Istiniti Bog je Onaj Koji je stvorio Svet. Mi, hrišćani, verujemo da jedino vera u istinitog Boga može da spašava. Kako je Bog govorio kroz Proroka Jeremiju: „A Gospod je pravi Bog, Bog živi i Car vječni, od njegove srdnje trese se zemlja, i gnjeva njegova ne mogu podnijeti narodi. Ovako im recite: bogova, koji nijesu načinili neba ni zemlje, nestaće sa zemlje i ispod neba.“ (Jer. 10, 10-11). Svako ko se ne klanja Tvorcu neba i zemlje, postupa bezumno. U šta čovek veruje, time i živi. Ne može biti dobar čovek koji veruje u loše, kod njega je narušen ideal ‘dobrote’.
Da li je moguće spasenje bez vere?
Ne, bez vere nije moguće ugoditi Bogu. Apostol Pavle piše: „A bez vjere nije moguće ugoditi Bogu; jer onaj koji prilazi Bogu, treba da vjeruje da Bog postoji i da On nagrađuje one koji ga traže“ (Jevr. 11, 6).
U čemu se ogleda ikrivljenje vere?
Za apostola Pavla iskrivljenje vere predstavlja bezbožnost, nepoštovanje Boga, otstupanje od istine i rušenje vere. „A poganih praznih razgovora kloni se; jer će takvi još više napredovati u bezbožnosti. I riječ njihova kao živa rana razjedaće oko sebe, među kojima su Imenej i Filit, Koji zastaniše od istine, govoreći da je vaskrsenje već bilo, i ruše vjeru nekih“ (2 Tim. 2, 16-18).
Postoje li ljudi koji ne mogu da spoznaju Boga?
O tome Apostol jasno govori: takvi ljudi ne postoje. „Jer se otkriva gnev Božiji s neba na svaku bezbožnost i nepravdu ljudi koji drže istinu u nepravdi. Jer što se može doznati za Boga poznato je njima, jer im je Bog objavio. Jer što je na njemu nevidljivo, od postanja svijeta umom se na stvorenjima jasno vidi, njegova vječna sila i božanstvo, da nemaju izgovora. Jer kad poznaše Boga, ne proslaviše ga kao Boga, niti mu zahvališe, nego zaludješe u svojim umovanjima, i potamnje nerazumno srce njihovo; Govoreći da su mudri, poludješe, i zamijeniše slavu besmrtnoga Boga podobijem smrtnoga čovjeka i ptica i četvoronožnih životinja i gmizavaca. Zato ih predade Bog u željama njihovih srca u nečistotu, da se beščaste tjelesa njihova među njima samima“ (Rim. 1, 18-24).
Zašto ljudi ne mogu (ne žele) da spoznaju Boga?
Iz mnogih razloga: 1) nezahvalnost Bogu – čovek se odvikav da zahvaljuje Bogu; 2) sujeta srca – čovek počinje da opravdava sebe; 3) pomračenje srca; 4) nazivajući sebe mudrim, ljudi čine bezumlje – smišljaju lažne koncepcije; 5) idolopoklonstvo, greh, skrnavljenje.
Koje je glavno delo koje Bog od nas traži?
Glavno delo, najvažnije koje postoji u Vaseljeni je vera u Gospoda Isusa Hrista. Ako čovek neće to da čini, on samog sebe osuđuje, sam odbacuje svoje spasenje. Zato je svaki čovek koji ne veruje u Isusa Hrista već osuđen: sam je odbacio jedinstveni put spasenja.
Šta otkriva vera?
Pristup intelektu Boga. Pristup sili Božijoj. Pristup srcu Božijem. Pristup direktnom opštenju sa Bogom. Vera je svemoguća, jer ona omogućava pristup ka Svemogućem Bogu. Koren spasenja je u Bogu sa Kojim sjedinjuje vera. Vera je instrument bogopoznanja, mesto delovanja Boga, ali ne i Sam Bog.