Ko je Hristos? Vaskrsenje je ključni događaj u svetskoj istoriji. Istovetnost Isusa i Jehove. Hristos nije Anđeo. Šta je učinio Hristos? Zašto je potrebno ovaploćenje? Da li je čovek dostojan Božijeg ovaploćenja? Kako Bog može da se smesti u ljudsko telo? Rođenje. Hristos je posrednik između Boga i ljudi. Hristos je idealan Čovek na Kojeg se treba ugledati.
Ova tema je razmatrana na VI i VII Vaseljenskom Saboru. Mi verujemo u Jednoga Sina, Gospoda Isusa Hrista u dve prirode ili jestastva, koja su sjedinjena nesliveno, neraskidivo, nepromenjivo i nerazdeljivo. To je formula Halkidonskog Sabora (451) dopunjena formulom VI Vaseljenskog Sabora (u Hristu postoje dve volje, dve prirodne energije, ali one ne protivreče jedna drugoj, a ljudska volja u svemu sledi božansku). To je ključna formula za pravoslavno dogmatsko bogoslovlje i za život svakog hrišćanina, jer je to glavno pitanje dogmatskog bogoslovlja i u životu svakog hrišćanina, pošto glavno pitanje koje nam postavlja Jevanđelje nije šta je Hristos učinio, već ko je On, s obzirom na to da je dolazak Boga u telu najuzvišenije Božije Otkrovenje. „Bog Koji je iz davnine mnogo puta i raznim načinima govorio ocima preko proroka, u ove poslednje dane govorio je nama preko Sina, Kojega postavi naslednikom sveta, kroz Kojega je i vekove stvorio“ (Jevr. 1, 1-2). Činjenica Bogojavljenja predstavlja srž ljudske istorije. To je nešto više čak i od stvaranja sveta, kako kaže svetitelj Jovan Zlatousti, pošto je prilikom stvaranja sveta Bog stvorio nešto tuđe Sebi, a prilikom ovaploćenja Bog je ovo tuđe (čoveka) učinio delom Sebe.
Ko je Hristos?
Ovo pitanje postavlja mnoštvo ljudi. Čak i neki hrišćani smatraju da je Hristos bio Bog, pa je postao čovek. Ovo mišljenje pretpostavlja da se Hristova priroda na neki način promenila. Ovo mišljenje liči na jeres Jehovinih svedoka, samo što je po njihovom mišljenju Hristos pre ovaploćenja bio arhanđeo Mihail, pa je postao čovek, a posle vaskrsenja se pretvorio u neko božansko biće. Vrlo je rašireno mišljenje da je Hristos prosto idealan čovek, učitelj morala, da Ga ne treba smatrati Bogom. Ali Hristos za Sebe kaže da je Bog. Ovakvih mesta u Novom Zavetu ima vrlo mnogo. „Ja i Otac jedno smo“ (Jn. 10, 30); „Isus mu reče: Toliko sam vremena s vama i nisi Me poznao, Filipe? Ko je video Mene, video je Oca; pa kako ti govoriš: Pokaži nam Oca?“ (Jn. 14, 9); „Sve je Meni predao Otac Moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin, i ako Sin hoće kome otkriti“ (Mt. 11, 27).
Postoji mišljenje da su prvi hrišćani zbog gluposti bogotvorili Iusa, da Isus to nije govorio, ali je Biblija istorijski dokument i nema svedočanstava o tome da Isus nije govorio ove reči. Božanska priroda Mesije i njeno pretpostojanje su poznati i iz kumranskih tekstova (o. Dmitrij Jurkevič „Lik Mesije u kumranskim dokumentima“). Isus nije bio prosto čovek – o tome govore sva dokumenta ove epohe, čak i apokrifi. U Talmudu postoji optužba da je Hristos prisvajao neizrecivo ime „Jahve“.
Vaskrsenje je ključni događaj u svetskoj istoriji.
„O Sinu Svom, Koji je po telu rođen od semena Davidova, Isusu Hristu Gospodu našem, Koji je objavljen u sili po Duhu Svetome za Sina Božijega vaskrsenjem iz mrtvih“ (Rim. 1, 3-4). Ličnost Isusa Hrista je Ličnost Jednog od Trojice, zato se prlikom opisa ovaploćenja koriste reči kao što su: „I Logos postade telo i nastani se među nama, i videsmo slavu Njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine“ (Jn. 1, 14), odnosno ušao je u najbliže jedinstvo. Ima mnogo stvorenih ličnosti (ljudi) i među njima je Jedna nestvorena – u telu i krvi. „Zato neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu, Koji budući u obličju Božijem, nije smatrao za otimanje to što je jednak sa Bogom, nego je Sebe ponizio uzevši obličje sluge, postao istovetan ljudima, i izgledom se nađe kao čovek; unizio je Sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu; zato i Njega Bog visoko uzdiže, i darova Mu ime koje je iznad svakog imena. Da se u ime Isusovo pokloni svako koleno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom; i, da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca“ (Fil. 2, 5-11).
Ruski prevod ne odražava svu preciznost originala. Hristos kaže: čini kao Ja. To je moral hrišćana. Zahvaljujući Bogoovaploćenju dostupna nam je sila Božija. Čovek drugačije ne bi mogao da je primi. Pomoću različitih sredstava (izgradnja zamka – Vaal, pomoću vojne operacije Marduk) u paganstvu su božanstva postizala svoje „oboženje“, ali nema nijednog paganskog božanstva kojem ne bi bilo potrebno usavršavanje. „Bogovi“ koji svrgavaju svoje konkurente – rastu. Namaz postoji radi bogotvorenja Alaha (po vahabitima, a u sufizmu je drugačije – bezlična sila ne može da se oboži). Hristu to nije potrebno. On je ionako Bog, jednak Bogu Ocu. Nije mu potrebno otimanje da bi bio jednak Ocu. Hristos je sišao s neba, a đavo je zbačen s njega.
„A Isus im odgovori: Otac Moj do sada dela, i Ja delam“ (Jn. 5, 17). On je opustošio, učinio je siromašnim Samog Sebe, primivši obličje sluge, učinivši Sebe sličnim čoveku i postavši po izgledu kao čovek. Hristova ljudska priroda je savršena i bezgrešna. Hristos ne pokazuje na zemlji onu slavu koju ima kod Oca na Nebu. Hristos Sebe doživljava kao Boga i kao Čoveka: „A sada tražite da ubijete Mene, Čoveka Koji sam vam kazao istinu, koju čuh od Boga. To Avram nije činio“ (Jn. 8, 40); „A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: pre nego Avram nastade, Ja jesam“ (Is. 45, 23). On ljudsku prirodu doživljava kao Svoju sopstvenu prirodu: „Sobom se zakleh; izađe iz usta Mojih reč pravedna, i neće se poreći, da će im se pokloniti svako koleno, i zaklinjati se svaki jezik“ (Is. 45, 23).
Istovetnost Isusa i Jehove.
Koju ljudsku prirodu je Hristos primio – onu koja je postojala pre pada u greh ili posle? Crkva odbija da odgovori na ovo pitanje. Ako je to ona priroda, koja je postojala pre pada u greh Hristos ne bi mogao da strada, a ako je posle, nešto bi Ga vuklo da čini zlo. Hristos je primio ljudsku prirodu – onakvu kakvu je stvorio („svako drvo koje nije usadio Otac Moj nebeski, iskoreniće se“, Mt. 15, 13). On dobrovoljno prihvata sve posledice pada u greh (oseća bol, plače nad Lazarom, oseća tugu, žalost), ali greh nema vlast nad Njim.
Ostvarilo se neporočno začeće. Isus nije mogao da čuje o Sebi glas đavola (A. Menj), jer je to posledica prvorodnog greha. Vlast nad stihijama je vraćena hrišćanima. Danas je u društvu i u bogoslovlju prilično raširena nestorijanska ideja, između ostalog, među sektašima (adventistima, baptistima, harizmatima) o tome da je Hristos mogao da zgreši, ali se On borio, obuzdavao Se i zato nije zgrešio. Pristalice ove ideje (bez ikakve osnove) se oslanjaju na poslanicu apostola Pavla Jevrejima (Jevr. 2, 5-18).
Hristos nije anđeo.
Niz jevrejskih sekti je tvrdio da će Mesija biti anđeo – Metatron, ali Isus Hristos nije anđeo: „Gospode, Gospode naš! Kako je veličanstveno ime Tvoje po svoj zemlji! Podigao si slavu Svoju više nebesa. U ustima male dece i koja sisaju činiš Sebi hvalu nasuprot neprijateljima Svojim, da bi učinio da zamukne neprijatelj i nemirnik. Kad pogledam nebesa Tvoja, delo prsta Tvojih, mesec i zvezde, koje si Ti postavio; šta je čovek, te ga se opominješ, ili sin čovečiji, te ga polaziš? Učinio si ga malo manjeg od anđela, slavom i čašću venčao si ga; postavio si ga gospodarem nad delima ruku Svojih, sve si metnuo pod noge njegove, ovce i volove sve, i divlje zverinje, ptice nebeske i ribe morske, šta god ide morskim putevima. Gospode, Gospode naš! Kako je veličanstveno ime Tvoje po svoj zemlji!“ (Ps. 8, 2-10).
Šta je Hristos učinio?
- Hristos je glava Crkve.
- Dao je vlast preporoda čoveka u tajnama. Najveći dar Boga jeste Hristova smrt. „Evo ja i deca koju mi je dao Gospod jesmo znak i čudo Izrailju od Gospoda nad vojskama, Koji nastava na gori Sionu“ (Is. 8, 18).
- Mi smo usvojena deca Božija, a Hristos je jedinorodni Sin Božiji. „Reče joj Isus: Ne dotiči Me se, jer još nisam uzišao Ocu Svojemu; nego idi braći Mojoj i kaži im: Uzlazim Ocu Mojemu i Ocu vašemu, i Bogu Mojemu i Bogu vašemu“ (Jn. 10, 17), odnosno ushodim Ocu Mojem (po Božanstvu), Ocu vašem (po usinovljenju), Bogu Mom (po ljudskoj prirodi), Bogu vašem (po prirodi). Nije rekao: ushodim našem Ocu. Gospod telo i krv prima da bi umro, da bi lišio moći onoga ko ima vlast smrti.
Zašto je potrebno ovaploćenje?
„Ne zastupnik, niti Anđeo, već Sam Gospod spasiće ih, zato što ih voli i poštedeće ih: Sam će ih izbaviti!“ (Is. 63, 9) – tako glasi grčka varijanta prevoda.
Da li je čovek dostojan Božijeg ovaploćenja?
Samo Tvorac može da donese sud o tome. U Bibliji se sreću slična mesta.
„Još dođe tajno do mene reč, i uho moje doču je malo. U mislima o noćnim utvarama, kad tvrd san pada na ljude, strah poduze me i drhat, od kog ustreptaše sve kosti moje, i duh prođe ispred mene, i dlake na telu mom nakostrešiše se. Stade, ali mu ne poznah lica; prilika beše pred očima mojim, i ćuteći čuh glas: Eda li je čovek pravedniji od Boga? Eda li je čovek čistiji od Tvorca svog? Gle, slugama Svojim ne veruje, i u anđela Svojih nalazi nedostataka; a kamoli u onih koji stoje u kućama zemljanim, kojima je temelj na prahu i satiru se brže nego moljac. Od jutra do večera satiru se, i nestane ih navek da niko i ne opazi. Slava njihova ne prolazi li s njima? Umiru, ali ne u mudrosti“ (Jov. 4, 12-21) – „potresao je kosti“, odnosno drhtao je. Ko krije svoje lice? Kad se Muhamedu javio duh, on se takođe nije predstavio, a Bog i anđeli se uvek predstavljaju. Logika satane je sledeća: uzrok greha je u tome što čovek poseduje telo (materijalan je). Sa satanine tačke gledišta, kriv je Tvorac.
Kako Bog može da se smesti u ljudsko telo?
Bog je nematerijalan. Bog ispunjava Nebo i zemlju: „Jesam li Ja Bog iz bliza, govori Gospod, a nisam Bog i iz daleka? Može li se ko sakriti na tajno mesto da ga Ja ne vidim? Govori Gospod; ne ispunjavam li Ja nebo i zemlju? Govori Gospod“ (Jer. 23, 23-24).
Da li se Hristos ograničio telom čoveka?
„I niko se nije popeo na nebo osim Onaj Koji siđe s neba, Sin Čovečiji Koji je na nebu“ (Jn. 3, 13). Hristos je ostao sveprisutan i kao čovek. On je Onaj Koji je na nebu. Ko je upravljao svetom dok je Hristos bio na zemlji? Protestanti odgovaraju: dva druga dela Boga su bila na Nebu. Kako adventisti kažu: Hristos je izgubio Svoju sveprisutnost postavši čovek. Protestanti i adventisti imaju apsolutno lažne i neosnovane teorije.
Potvrda Hristove sveprisutnosti. „Isus pak dođe opet u Kanu Galilejsku, gde pretvori vodu u vino. I beše neki carev čovek čiji sin bolovaše u Kapernaumu. Ovaj čuvši da je Isus došao iz Judeje u Galileju, otide k Njemu i moljaše Ga da siđe i da mu isceli sina; jer beše na samrti. Kaza mu, dakle, Isus: Ako ne vidite znake i čudesa, nećete da poverujete. Reče mu carev čovek: Gospode, dođi dok nije umrlo dete moje. Reče mu Isus: Idi, sin tvoj je živ. I verova čovek reči koju mu reče Isus i pođe. A već dok on silažaše, gle, sretoše ga sluge njegove i javiše mu govoreći: Dete je tvoje živo. Tada ih upita za čas u koji mu bi lakše; i kazaše mu: Juče u sedmi čas pusti ga groznica. Tada razume otac da to beše u onaj čas u koji mu reče Isus: Sin tvoj je živ. I verova on i sva kuća njegova. Ovo je opet drugo znamenje koje učini Isus došavši iz Judeje u Galileju“ (Jn. 4, 46-54). Nije rečeno da je poslao anđela, već da se pomolio. Rastojanje iznosi 30 kilometara.
Rođenje.
Hristos je rođen u neporočnom začeću od Svetog Duha i Djeve Marije. Za Boga nema prljavih delova tela. „Zato neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu“ (Fil. 2, 5). Ako Bog prilikom rođenja promenio da li to znači da Bog može i da umre? Evo opovrgavanja tih reči: „Jer Ja Gospod ne menjam Se; zato vi, sinovi Jakovljevi, ne izgiboste“ (Mal. 3, 6). Ako Hristos nije bio pravi čovek, Njegova stradanja nemaju nikakvog smisla za nas. Hristos Se ne menja po Božanstvu, promenljiv je po ljudskoj prirodi.
Hristos je posrednik između Boga i ljudi.
„Jer jedan je Bog, jedan i posrednik između Boga i ljudi, čovek Hristos Isus“ (1 Tim. 2, 5). Zastupnik moli, posrednik svodi. „Imajući dakle, braćo, slobodu za ulazak u svetinju krvlju Isusovom, putem novim i živim, koji nam je On otvorio zavesom, to jest telom Svojim“ (Jevr. 10, 19-20); „Jer se zakon dade preko Mojsija, a blagodat i istina postade kroz Isusa Hrista“ (Jn. 1, 17) – blagodat i sila u obliku u kojem su nam dostupne.
Hristos je idealan čovek na Kojeg se treba ugledati.
„A Isus izađe napolje noseći trnovi venac i purpurnu haljinu. I reče im Pilat: Evo Čoveka!“ (Jn. 19, 5). „Evo Čoveka“ su Pilatove reči. Po čemu se Hristov um razlikuje od našeg uma? U njemu nema grešnih pomisli, nema mašte. Volja je u potpunosti pokorna Bogu. Primer Getsimanije – dve volje. Kad volja postaje snažna? Kad čovek ne postupa po svojoj, već po Božijoj volji. Uzima svoju slabu volju i stavlja u volju Božiju. Ljudska volja u Hristu je potpuno pokorna Božijoj, zato je Hristos svemoguć. Treba da imate ista osećanja kao Isus Hristos.
Pitanja i odgovori na temu predavanja
Ko je Hristos?
Bog. O tome nam govori Sam Hristos.
„Ja i Otac jedno smo“ (Jn. 10, 30); „Isus mu reče: Toliko sam vremena s vama i nisi me poznao, Filipe? Ko je video Mene, video je Oca; pa kako ti govoriš: Pokaži nam Oca?“ (Jn. 14, 9); „Sve je Meni predao Otac Moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin, i ako Sin hoće kome otkriti“ (Mt. 11, 27).
Da li je Hristos anđeo?
Ne, to je jeres. Niz jevrejskih sekti je tvrdio da će Mesija biti anđeo – Metatron, ali Isus Hristos nije anđeo: „Gospode, Gospode naš! Kako je veličanstveno ime Tvoje po svoj zemlji! Podigao si slavu Svoju više nebesa. U ustima male dece i koja sisaju činiš sebi hvalu nasuprot neprijateljima Svojim, da bi učinio da zamukne neprijatelj i nemirnik. Kad pogledam nebesa Tvoja, delo prsta Tvojih, mesec i zvezde, koje si Ti postavio; šta je čovek, te ga se opominješ, ili sin čovečiji, te ga polaziš? Učinio si ga malo manjeg od anđela, slavom i čašću venčao si ga; postavio si ga gospodarem nad delima ruku Svojih, sve si metnuo pod noge njegove, ovce i volove sve, i divlje zverinje, ptice nebeske i ribe morske, šta god ide morskim putevima. Gospode, Gospode naš! Kako je veličanstveno ime Tvoje po svoj zemlji!“ (Ps. 8, 2-10).
Zašto je potrebno ovaploćenje?
Da bi se ljudi spasili. „Ne zastupnik, niti Anđeo, već Sam Gospod spasiće ih, zato što ih voli i poštedeće ih: Sam će ih izbaviti!“ (Is. 63, 9 – grčka varijanta prevoda).
Kako Bog može da se smesti u ljudsko telo?
Bog je nematerijalan. Bog ispunjava nebo i zemlju.
„Jesam li Ja Bog iz bliza, govori Gospod, a nisam Bog i iz daleka? Može li se ko sakriti na tajno mesto da ga Ja ne vidim? Govori Gospod; ne ispunjavam li Ja nebo i zemlju? Govori Gospod“ (Jer. 23, 23-24).
Da li se Hristos ograničio telom čoveka?
Hristos je ostao sveprisutan i kao čovek. On je Onaj Koji jeste na nebesima.
„I niko se nije popeo na nebo osim Onaj Koji siđe s neba, Sin Čovečiji Koji je na nebu“ (Jn. 3, 13).
Da li je Hristos posrednik između Boga i ljudi?
Jeste.
„Jer jedan je Bog, jedan i posrednik između Boga i ljudi, čovek Hristos Isus“ (1 Tim. 2, 5). Zastupnik moli, posrednik svodi. „Imajući dakle, braćo, slobodu za ulazak u svetinju krvlju Isusovom, putem novim i živim, koji nam je On otvorio zavesom, to jest telom Svojim“ (Jevr. 10, 19-20).