Verujući treba da dobiju blagodat Svetog Duha. Delovanje blagodati Svetog Duha u čoveku. Darovi Svetog Duha. Dve krajnosti: veličanje i umanjivanje telesnog. Šta daje miropomazanje? Plodovi Svetog Duha. Na koji način Se ljudima davao Sveti Duh? Darovi Svetog Duha Korintskoj Crkvi. Poreklo miropomazanja. Kako se pojavio običaj pomazivanja mirom? Poteškoće vezane za miropomazanje. Sastav mira. Pominjanje jeleja u Svetom Pismu.
Verujući treba da dobiju blagodat Svetog Duha.
U Novom Zavetu je rečeno da verujući treba da dobiju Svetog Duha. „A ovo reče o Duhu Koga trebaše da prime oni koji veruju u ime Njegovo, jer Duh Sveti još ne beše dat, zato što Isus još ne beše proslavljen“ (Jn. 7, 39)
Delovanje blagodati Svetog Duha u čoveku.
U Pravoslavnoj Crkvi Se Sveti Duh daje na dva načina: kroz miropomazanje i kroz polaganje ruku episkopa. Duh Božiji daje život čoveku, Sveti Duh je sa ljudima od momenta stvaranja. On nije nešto sa strane, što dolazi spolja, On je Onaj Ko je bio u čoveku. Ljudska struktura se promenila posle pada u greh, i Sveti Duh je za čoveka postao sila sa strane. U Svetom Pismu postoje dve vrste tekstova: jedni govore o tome da čovek nosi na sebi otisak Svetog Duha, a drugi ističu da je ovaj lik izvrnut i pokvaren. Strasti su ovaj lik načinile truležnim, ali ga Bog obnavlja.
„I siđe na Jeftaja Duh Gospodnji, te prođe kroz Galad i kroz Manasiju, prođe i Mispu galadsku, i od Mispe galadske dođe do sinova Amonovih“ (Sud. 11, 29). „I Duh Gospodnji siđe na nj, te rastrže lava kao jare nemajući ništa u ruci: i ne kaza ocu ni materi šta je učinio“ (Sud. 14, 6). Ovde vidimo da delovanje Svetog Duha daje čoveku snagu spolja, kao Samsonu. Ili mu kao Gedeonu daje sposobnost da organizuje, da podeljenu vojsku učini složnom. Ili mu daje sposobnost da upravlja narodom kao Mojsiju. Sve su to spoljašnja dejstva Svetog Duha, On dolazi čoveku spolja, a ne iznutra. Svi darovi Svetog Duha o kojima se govori u Starom Zavetu deluju spolja, oni ne mogu da preobraze čoveka iznutra.
„Ali kad Mojsije dolažaše pred Gospoda da s Njim govori, skidaše pokrivalo dokle ne bi izašao; a izašavši kazivaše sinovima Izrailjevim šta mu se zapovedaše. Tada viđahu sinovi Izrailjevi lice Mojsijevo, gde se svetli koža na licu njegovom, te Mojsije opet zastiraše pokrivalom lice svoje dokle ne bi opet ušao da govori s Njim“ (2 Mojs. 34, 29-30). Lice sija – ruski prevod je neprecizan, u jevrejskom originalu je napisano – „koža njegovog lica je počela da svetli“, svetlost je dopirala spolja, a ne iznutra.
Miropomazanje je povezano sa Krštenjem, jer čovek posle Krštenja prima Duha, ali Sveti Duh može da dođe i pre i posle Krštenja u smislu ispovedanja vere.
Dejstvo Svetog Duha.
Sveti Duh preporađa čoveka u Tajni Krštenja. Hrišćani dobijaju pečat dara Svetog Duha u Tajni Miropomazanja.
Darovi Svetog Duha.
Zajedničari Svetog Duha. „Jer nije moguće one koji su jednom prosvetljeni, i okusili dar nebeski, i postali zajedničari Duha Svetoga“ (Jevr. 6, 4).
Duh Sveti ostavlja pečat na nama. „I ne žalostite Svetoga Duha Božijega, Kojim ste zapečaćeni za dan izbavljenja“ (Ef. 4, 30).
Postajemo hram Svetog Duha Koji živi u nama: „Ili ne znate da je telo vaše hram Svetoga Duha Koji je u vama, Kojega imate od Boga i niste svoji?“ (1 Kor. 6, 19).
Bogatimo se nadom kroz Svetog Duha. „A Bog nade da vas ispuni svakom radošću i mirom u veri, da izobilujete u nadi silom Duha Svetoga“ (Rim. 15, 13).
Sveti Duh je zalog našeg spasenja. „A Bog je Onaj Koji nas utvrđuje s vama u Hristu, i Koji nas pomaza, Koji nas i zapečati, i dade zalog Duha u srca naša“ (2 Kor. 1, 21-22). Ove reči predstavljaju osnovu naše formule miropomazanja.
Lična Pedesetnica.
Tajna budućeg veka. „A vi niste po telu nego po Duhu, pošto Duh Božiji živi u vama. Ako pak neko nema Duha Hristova, on nije Njegov. A ako je Hristos u vama, onda je telo mrtvo za greh, a Duh je život za pravednost. Ako li živi u vama Duh Onoga Koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih, Onaj Koji je podigao Hrista iz mrtvih oživeće i vaša smrtna telesa Duhom Svojim Koji živi u vama. Tako, dakle, braćo, nismo dužni telu da po telu živimo; jer ako živite po telu, pomrećete; ako li Duhom dela telesna umrtvljujete, živećete. Jer koje vodi Duh Božiji oni su sinovi Božiji. Jer ne primiste duha ropstva, da se opet bojite; nego primiste Duha usinovljenja, kojim vičemo: Ava, Oče! Ovaj Duh svedoči našemu duhu da smo deca Božija“ (Rim. 8, 9-16). Postoji zakon tela i zakon Duha, i oni su suprotni. Zakon tela je telesni život. Ako čovek ne stavlja Boga na prvo mesto, onda je njegov život telesan. Ako se ljudi pridržavaju zakona ovog sveta, oni postaju životinje koje govore.
Dve krajnosti: veličanje i umanjivanje telesnog.
Treba da izbegnemo dve krajnosti: veličanje telesnog, i istovremeno potcenjivanje svega telesnog. Postojali su pokreti – katara, albigojaca, bogomiraca, pavlikijanaca, manihejaca, valdensa i teozofa. Sve ove jeresi su tvrdile da je materijalni svet tvorevina zlog načela i da je veštastvo, materija – zlo. Razume se, ovo učenje je lažno. Sve materijalno, uključujući i nasladu, stvorio je Bog. „Brak neka bude u svemu častan i postelja bračna čista: a bludnicima i preljubnicima sudiće Bog“ (Jevr. 13, 4). Zlatna sredina: ne treba uzdizati telesne potrebe iznad duha i treba imati na umu da je zadatak tela da bude sluga, ali se i o slugi treba brinuti.
Demonska učenja o potcenjivanju braka na kraju vremena. „A Duh izričito govori da će u poslednja vremena odstupiti neki od vere slušajući duhove prevare i nauke demonske, u licemerju lažljivaca, čija je savest spaljena, koji zabranjuju ženiti se, i traže uzdržavanje od jela koja je Bog stvorio da ih sa zahvalnošću uzimaju verni i oni koji su poznali istinu. Jer je svako stvorenje Božije dobro i ništa nije za odbacivanje kad se prima sa zahvalnošću“ (Tim. 4, 1-4). Na primer, učenje Porfirija Ivanova.
Šta daje Miropomazanje?
Sveti Duh Se useljava u čovekovo srce. Miropomazanje čoveku daje glavnu životnu snagu. „A vi niste po telu nego po Duhu, pošto Duh Božiji živi u vama. Ako pak neko nema Duha Hristova, on nije Njegov“ (Rim. 8, 9). Duh Božiji živi u čoveku – upravo to je čovekova glavna životna snaga.
Duh uvodi u nas Hrista, a Hristos – Boga Oca. To je put ulaska Svete Trojice u nas. „A ako je Hristos u vama, onda je telo mrtvo za greh, a Duh je život za pravednost“ (Rim. 8, 10).
Dar Miropomazanja je povezan s budućim Vaskrsenjem. „Ako li živi u vama Duh Onoga Koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih, Onaj Koji je podigao Hrista iz mrtvih oživeće i vaša smrtna telesa Duhom Svojim Koji živi u vama“ (Rim. 8, 11). Postoje dva vaskrsenja: na osudu (večnu pogibelj) i na opravdanje (na večni život).
Usinovljenje: „Jer koje vodi Duh Božiji oni su sinovi Božiji“ (Rim. 8, 14). „Ovaj Duh svedoči našemu duhu da smo deca Božija. A kad smo deca, i naslednici smo: naslednici, dakle, Božiji a sunaslednici Hristovi; pošto s Njim stradamo da se s Njim i proslavimo“ (Rim. 8, 16-17). Sveti Duh je garant za to da smo naslednici Božiji.
Plodovi Svetog Duha.
„A plod Duha jeste: ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdržanje. Za takve nema zakona“ (Gal. 5, 22-23). Ovi plodovi izrastaju iz dara Duha Svetog, Kojeg dobijamo u Miropomazanju. Zato se hrišćani nazivaju pismom Hrista: „Pokazujući se da ste poslanica Hristova, kroz naše služenje napisana, ne mastilom, nego Duhom Boga živoga, ne na kamenim tablicama, nego na telesnim tablicama srca“ (2 Kor. 3, 3).
Na koji način Se ljudima davao Sveti Duh?
„Ovi sišavši pomoliše se Bogu za njih da prime Duha Svetoga; jer još ni na jednoga od njih ne beše sišao, nego bejahu samo kršteni u ime Gospoda Isusa. Tada polagahu ruke na njih, i oni primahu Duha Svetoga“ (Dap. 8, 15-17). „Dogodi se pak, kad beše Apolos u Korintu, da Pavle prolažaše gornje zemlje, i dođe u Efes, i našavši neke učenike reče im: Jeste li primili Duha Svetoga kada ste poverovali? A oni mu rekoše: Nismo ni čuli da ima Duh Sveti. A on im reče: U šta se, dakle, krstiste? A oni rekoše: U krštenje Jovanovo… i kad Pavle položi ruke na njih, siđe Duh Sveti na njih, i govorahu jezike i proricahu“ (Dap. 19, 1-3, 6).
Darovi Svetog Duha Korintskoj Crkvi.
Ovim darovima je posvećena cela 12. glava prve poslanice Korinćanima: „Jer jednome se daje kroz Duha reč mudrosti; a drugome reč znanja po istom Duhu; a drugome vera istim Duhom; a drugome darovi isceljivanja istim Duhom; a drugome činjenje čudesa, a drugome proroštvo, a drugome razlikovanje duhova, a drugome različni jezici, a drugome tumačenje jezika. A sve ovo čini jedan i isti Duh, deleći svakome ponaosob kako hoće“ (1 Kor. 12, 8-11). Glavni dar Svetog Duha je ljubav (1 Kor. 13, 1-13). U Crkvi su se do danas sačuvali svi darovi Svetog Duha koji su dati na dan Pedesetnice.
Poreklo miropomazanja.
Najstarije Sveto Pismo kaže da pomazanje potiče od svetih apostola koji su pomazivali prezvitere po ugledu na Stari Zavet. „A vi imate pomazanje od Svetoga i znate sve. Ne pisah vam zato što ne znate istinu, nego što je znate, i da nikakva laž nije od istine“ (1 Jn. 2, 20-21). Miropomazanje čoveku omogućava da raspozna ono što već zna. Istina se daje u pomazanju.
„Ko je lažljivac ako ne onaj ko poriče da Isus jeste Hristos. Taj je antihrist, koji odriče Oca i Sina“ (1 Jn. 2, 22). Odricanje da Isus jeste Hristos znači negiranje toga da je pomazanik Božiji. Antihristi su oni koji odbacuju Hristovo ovaploćenje, koji tvrde da Hristos po telu nije Jevrejin (da nije Mošiah, Mesija). „Svaki koji odriče Sina, ni Oca nema; a koji priznaje Sina, ima i Oca“ (1 Jn. 2, 23). To je stih koji izričito govori o muslimanima koji negiraju Hrista kao Sina Božijeg.
„Vi, dakle, što čuste od početka, to u vama neka ostane; ako u vama ostane to što od početka čuste, i vi ćete ostati u Sinu i Ocu“ (1 Jn. 2, 24). Dogma sama po sebi poseduje spasonosnu silu, jer je data od Hrista. „A vi, pomazanje koje primiste od Njega, u vama ostaje, i nema potrebe da vas iko uči; nego kako vas to isto pomazanje uči o svemu, i istinito je i nije laž, i kao što vas nauči, ostanite u njemu“ (1 Jn. 2, 27). Pomazanje je dobijeno od Boga, ono nas uči svemu. Crkva treba da se odrekne nastave veronauke po spoljašnjim izvorima. Ona može da uzima formulacije, ali se sam sadržaj učenja u potpunosti sadrži u Crkvi od početka. Sveti Duh Koji prebiva u Crkvi uči je svemu.
Odakle potiče običaj pomazivanja mirom?
Miro je uzeto po običaju Starozavetne Crkve: „Još reče Gospod Mojsiju govoreći: Uzmi mirisa najboljih: smirne najčistije pet stotina sikala i cimeta mirisavog pola toliko, dvesta pedeset, i iđirota takođe dvesta pedeset, i kasije pet stotina merom svetom, i ulja maslinovog jedan in. I od toga načini ulje za sveto pomazanje, ulje najbolje veštinom apotekarskom; to da bude ulje svetog pomazanja. I njim pomaži šator od sastanka i kovčeg od svedočanstva. I sto i sve sprave njegove, i svećnjak i sprave njegove, i oltar kadioni, i oltar na kome se prinosi žrtva paljenica, i sve sprave njegove, i umivaonicu i podnožje njeno. Tako ćeš ih osvetiti, te će biti svetinja nad svetinjom, i šta ih se god dotakne biće sveto. Pomaži i Arona i sinove njegove, i osvetićeš ih da mi budu sveštenici“ (2 Mojs. 30, 22-30). „A od sinova svešteničkih neki su pravili miro od miomirisnih materija“ (1 Par. 9, 30).
„Ko je ona što ide gore iz pustinje kao stupovi od dima, potkađena smirnom i tamjanom i svakojakim praškom apotekarskim?“ (Pes. 3, 6). To je slika Crkve. Lik Hrista je opisan na sledeći način: „Mirisom su tvoja ulja prekrasna; ime ti je ulje razlito; zato te ljube devojke“ (Pes. 1, 3). Miro je razliveno, zato što je do ovaploćenja miro bilo zatvoreno, a posle je postalo razliveno, odnosno delatno, i miomirisno. Puna ga je Vaseljena. „A hvala Bogu Koji nam svagda daje pobedu u Hristu Isusu, i kroz nas javlja miris poznanja Svojega na svakome mestu; jer smo mi Hristov miomir Bogu među onima koji se spasavaju i među onima koji propadaju: jednima miris smrti za smrt, a drugima miris života za život. A za ovo ko je sposoban?“ (2 Kor. 2, 14-16).
Poteškoće vezane za miropomazanje.
U ranoj Crkvi su postojale dve tradicije vezane za miropomazanje. Do IV veka (do Laodikijskog sabora, 47. kanonskog pravila) miropomazanje se obavezno obavljalo, ali često pre Krštenja. Pomazanje mirom je uvek pratilo Krštenje, ali se obavljalo ili pre ili posle.
Sedmo pravilo II Vaseljenskog Sabora govori o pomazivanju: čela, očiju, nozdrva, usta i ušiju. Kasnija crkvena tradicija je tome dodala: grudi, ruke i noge.
Glavno je da su to organi čula i kod hrišćanina se stvaraju novi organi čula.
Zašto pre Krštenja i zašto posle? U Pismu postoje dva slučaja u kojima je Sveti Duh sišao pre Krštenja: „I odgovarajući anđeo reče Joj: Duh Sveti doći će na Tebe, i sila Višnjega oseniće Te; zato i ono što će Se roditi biće sveto, i nazvaće Se Sin Božiji“ (Lk. 1, 35). Prečista Marija je dobila Svetog Duha pre Svog Krštenja. I u Pismu se pominje još jedan slučaj: „Dok Petar još govoraše ove reči, siđe Duh Sveti na sve koji slušahu reč“ (Dap. 10, 44). Ovde vidimo kako na pagane koji su usvojili osnove vere prvo silazi Sveti Duh, a tek posle toga se krštavaju. U sledećoj glavi apostol Petar kaže: „A kad ja počeh govoriti, siđe Duh Sveti na njih, kao i na nas u početku“ (Dap. 11, 15). Petar silazak Svetog Duha koji se odigrao ovde poistovećuje sa silaženjem na dan Pedesetnice.
Zašto Sveti Duh ovde silazi pre Krštenja? To je bilo prvo Krštenje pagana. Ova praksa se ustalila u nekim Crkvama na Istoku, na primer u Antiohijskoj Crkvi kad su ljudi pomazivani mirom posle Simvola vere, ali pre Krštenja. I poslednji sveti otac koji je govorio o takvoj praksi bio je Jovan Zlatousti.
Sastav mira.
Tradicija spravljanja mira potiče od apostola. Sad se prilikom spravljanja mira koriste 33 sastojka i svake godine se dodaje miro iz prethodne godine. U osnovu mira ulaze maslinovo ulje, belo i crno vino, različita ulja i tamjan. „I pred veče vrati se k njemu golubica, i gle, u kljunu joj list maslinov, koji beše otkinula; tako pozna Noje da je opala voda sa zemlje“ (1 Mojs. 8, 11). List masline označava prestanak gneva Božijeg.
Pominjanje jeleja u Svetom Pismu.
Jelej se u Svetom Pismu pominje na mnogim mestima: „Da učinim žalosnima u Sionu i dam im nakit mesto pepela, ulje radosti umesto žalosti, odelo za pohvalu umesto duha tužnog, da se prozovu hrastovi pravde, sad Gospodnji za slavu Njegovu“ (Is. 61, 3). „Ljubiš pravdu i mrziš na bezakonje; toga radi pomaza Te, Bože, Bog Tvoj uljem radosti više nego drugove Tvoje“ (Ps. 45, 7).
Pitanja i odgovori na temu predavanja
Kako Se u Crkvi daje Sveti Duh?
U Pravoslavnoj Crkvi se Sveti Duh daje na dva načina: kroz miropomazanje i kroz polaganje ruku episkopa.
Koji su darovi Svetog Duha?
Zajedničari Svetog Duha (Jevr. 6, 4).
Sveti Duh nas zapečaćuje (Ef. 4, 30).
Postajemo hram Duha Koji živi u nama (1 Kor. 6, 19).
Bogatimo se nadom kroz Svetog Duha (Rim. 15, 13).
Sveti Duh je zalog našeg spasenja (2 Kor. 1, 21-22).
Lična Pedesetnica.
Tajna budućeg veka (Rim. 8, 9-16).
Šta daje miropomazanje?
Sveti Duh se useljava u čovekovo srce (Rim. 8, 9).
Duh uvodi u nas Hrista, a Hristos – Boga Oca (Rim. 8, 10).
Dar miropomazanja je povezan s budućim Vaskrsenjem (Rim. 8, 11).
Usinovljenje (Rim. 8, 14).
Koji su plodovi Svetog Duha?
„A plod Duha jeste: ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdržanje. Za takve nema zakona“ (Gal. 5, 22-23).
Odakle potiče običaj pomazivanja mirom?
Miro je uzeto po ugledu na Starozavetnu Crkvu (2 Mojs. 30, 22-30); (1 Par. 9, 30).
Koji je sastav mira?
Sada se prilikom spravljanja mira koriste 33 sastojka. Svake godine se dodaje miro iz prethodne godine. U osnovu mira ulaze maslinovo ulje, belo i crno vino, različita ulja i tamjan.
Da li se jelej pominje u Svetom Pismu?
Jelej se u Svetom Pismu pominje na mnogim mestima: „Da učinim žalosnima u Sionu i dam im nakit mesto pepela, ulje radosti umesto žalosti, odelo za pohvalu umesto duha tužnog, da se prozovu hrastovi pravde, sad Gospodnji za slavu Njegovu“ (Is. 61, 3). „Ljubiš pravdu i mrziš na bezakonje; toga radi pomaza Te, Bože, Bog Tvoj uljem radosti više nego drugove Tvoje“ (Ps. 45, 7).