Sudbina grešnika nakon Vaskrsenja. Argumenti protiv večnih muka. Carstvo Nebesk. Mere nagrade. Mesto Raja. Opis Raja.
Sudbina grešnika nakon Vaskrsenja
„I ovi će otići u muku vječnu, a pravednici u život vječni“ (Mt. 25:46). Po rečima Spasitelja, grešnike koji na zemlji nisu poželeli da prinesu pokajanje i žive po zapovestima Božijim, očekuje večno mučenje. Njih očekuje večno udavljenje od Boga. Njih očekuje strašno stanje – osećanje večnog geenskog ognja: „Gdje crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi“ (Mk. 9:44).
Zašto će muke biti večne? Postoji jako mnogo mesta u Bibliji koja govore o večnim mukama grešnika. Sam Bog u Pismu se naziva ognjem koji spaljuje. „Jer je Gospod Bog tvoj oganj koji spaljuje i Bog koji revnuje“ (5 Mojs. 4:24). „Znaj dakle danas da je Gospod Bog tvoj, koji ide pred tobom, [kao] oganj koji spaljuje; On će ih istrebiti i On će ih oboriti pred tobom, i izgnaćeš ih i istrebiti brzo, kao što ti je kazao Gospod“ (5 Mojs. 9:3). „…Jer Bog naš je oganj koji spaljuje“ (Jevr. 12:29).
Na Sudu već neće moći ništa da se izmeni. „A kad one otidoše da kupe, dođe ženik, i spremne uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata“ (Mt. 25:10). Ništa neće moći da se izmeni na Sudu, pokajanje i dobra dela se prihvataju samo na zemlji. „Kad ustane domaćin i zatvori vrata, i počnete napolju stajati i kucati u vrata govoreći: Gospode, Gospode, otvori nam! I odgovarajući reći će vam: Ne poznajem vas otkuda ste“ (Lk. 13:25). Ovo je slika velikog odbacivanja. Videćete Carstvo Božije, a nećete moći da uđete u njega.
Geena ognjena. „A ja vam kažem da će svaki koji se gnjevi na brata svoga ni za što, biti kriv sudu; a ako li ko reče bratu svome: „Raka!“ biće kriv sinedrionu; a ko reče: „Budalo!“ biće kriv paklu ognjenome“ (Mt. 5:22). „…I ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe: bolje ti je s jednim okom u život ući nego da imaš dva oka, a da te bace u pakao ognjeni“ (Mt. 18:9). Postoji mnogo drugih mesta u Svetom Pismu o geeni ognjenoj. Geena je dolinau okolini Jerusalima, a u Bibliji se još naziva i dolinom Tafet. U tom mestu su idolopoklonički carevi Izrailja napravili mesto za ljudske žrtve. Tamo su spaljivali decu u žrtvu đavolu. Stajao je ogroman idol sa glavom bika u kojoj se nalazila peć za spaljivanje. Tafet je bio uništen od strane pobožnog care Osije, žrečevi su tamo i ubijeni. A na mestu idolišta pojavila se opštenarodno đubrište, gde su bacali leševe kažnjenih ljudi koji su lišeni sahrane. Ako se pogleda na Jerusalim sa strane Maslinske gore, dolina se nalazi sa leve strane: „I izlaziće i gledaće mrtva telesa onih ljudi koji se odmetnuše od mene; jer crv njihov neće umreti i oganj njihov neće se ugasiti, i biće gad svakom telu“ (Is. 66:24).
Peć ognjena. „I baciće ih u peć ognjenu; ondje će biti plač i škrgut zuba“ (Mt. 13:50). Peć je ograničeno prostranstvo.
Tama najkrajnja. „A sinovi carstva biće izgnani u tamu najkrajnju; ondje će biti plač i škrgut zuba“ (Mt. 8:12). „Tada reče car slugama: Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite i bacite u tamu najkrajnju; ondje će biti plač i škrgut zuba“ (Mt. 22:13). „…A nevaljaloga slugu bacite u tamu najkrajnju; ondje će biti plač i škrgut zuba“ (Mt. 25:30). Tama najkrajnja je spoljašnja, ovi ljudi će se nalaziti van opštenja sa pravednicima.
Jezero ognjeno koje gori sumporom. „I bi uhvaćena zvijer, i s njom lažni prorok koji je činio čudesa pred njom, kojima prevari one što primiše žig zvijeri, i koji se klanjaju liku njeziiom; oboje živi biše bačeni u jezero ognjeno, koje gori sumporom“ (Otk. 19:20).
Pakla nakon Suda neće biti. „I smrt i pakao biše bačeni u jezero ognjeno. Ova smrt je druga smrt“ (Otk. 20:14).
Vremena više neće biti. „I zakle se Onim koji živi u vijekove vijekova, Koji sazda nebo i što je na njemu, i zemlju i što je na njoj, i more i što je u njemu, da vremena više biti neće“ (Otk. 10:6). Upravo zato će nastupiti večnost.
Ljudi neće moći nikome da nanesu štetu, čak ni sebi. „Tada reče car slugama: Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite i bacite u tamu najkrajnju; ondje će biti plač i škrgut zuba“ (Mt. 22:13). Čovek neće moći nikome da nanese štetu.
Različite mere kazne. „Jer će doći Sin Čovječiji u slavi Oca svojega sa anđelima svojim, i tada će uzvratiti svakome po djelima njegovim“ (Mt. 16:27). „Koji će dati svakome po djelima njegovim“ (Mt. 2:6). „A onaj sluga koji je znao volju gospodara svojega i nije pripravio niti učinio po volji njegovoj, biće mnogo bijen; A koji nije znao. pa je učinio što zaslužuje batine, biće malo bijen“ (Lk. 12:47-48). Grad gde nije bilo misionara biće podvrgnut manjoj kazni od grada koji je odbacio misionare. „Zaista vam kažem: Lakše će biti zemlji sodomskoj i gomorskoj u dan Suda negoli gradu onome“ (Mt. 10:15).
Sve muke će biti večne. O tome je pisao Prorok Isaija (Is. 66:24), Prorok Danil je govorio da će grešnici ustati na sramotu i prekor večni (Dan. 12:2). Pisali su o tome takođe i Matej (Mt. 25:46), Juda (Jud. 1:7), Apostol Pavle (Sol. 1.9).
Argumenti protiv večnih muka
‘Bog je Ljubav. Kako On može večno da muči čoveka?’
Bog je i ljubav i pravednost istovremeno, i svakome daje po njegovim delima. Sveti Grigorije Niski piše da će „u dan Suda svi ljudi priznati apsolutnu pravednost Boga“. Ljubav se ne raduje nepravdi, a raduje istini. Ljubav i pravednost su jedno i isto. „A povrh svega toga, obucite se u ljubav, koja je sveza savršenstva“ (Kol. 3:14). Ljubav je ispunjenje zakona. „Ljubav ne čini zla bližnjemu; ljubav je, dakle, punoća zakona“ (Rim. 13:10). U ljubavi ne postoji radovanje nepravdi i ona ne protivreči kazni (1 Kor. 13:1-13).
‘Izraz ‘večna muka’treba shvatiti kao alegoriju. Reč ‘večna’ označava ‘vek’ ili drugi period vremena koji je obavezno konačan’.
Biblija se alegorijski ne tumači, uz izuzetak prič. Reč ‘večna’ u jednom i istom biblijsom citatu stoji i ispred grešnika i ispred pravednika. Šta se onda dobija – da ni pravednici u raju neće biti večno? Argument je usmeren protiv večnog blaženstva pravednika. Učenje o odbacivanju večne kazne je osuđeno na Petom Vaseljenskom Saboru i drugim sabornim odlukama. Čovek koji se pridržava ovih argumenata dospeva pod osudu ovih sabora i treba da bude lišen Svetog Pričešća i pravoslavne sahrane ako se ne bude pokajao.
‘Ako Bog nekoga kažnjava ispostavlja se onda da On nije bio u stanju da ga ispravi. Šta, Bog je izgubio?’
Da, Bog je ‘izgubio’, čovek nije želeo da Ga sluša. Krivac za to je sam čovek, Bog nije želeo da kazni, ali je sloboda volje takva da čovek može zauvek da odbaci volju Božiju.
‘Kako će pravednici biti u blaženstvu kada su njihovi bliski u paklu?’ Rođačke veze se završavaju smrću. Čovek treba na zemlji da napravi izbor: „Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili kćer većma nego mene, nije mene dostojan“ (Mt. 10:37).
‘Nije pravedno kažnjavati sve večnom kaznom’.
Kazne će biti različite. Mera kazne zavisi od mere čovekovog greha. A u večnosti će se dogoditi odbacivanje čoveka od strane Boga. Blaženi Avgustin je pisao da je kazna u zatvoru vremenski mnogo duža od vršnja nekog greha: krađe, ubistva, preljube. I to se smatra normalnim. „Gle, svi koji ložite oganj i opasujete se iskrama, idite u svetlosti ognja svog i u iskrama koje raspaliste. To vam je iz moje ruke, u mukama ćete ležati“ (Is. 50:11). Večni oganj raspaljuje sam čovek.
Carstvo Nebesko.
Pravednici će se nakon Vaskrsenja udostojiti Carstva Nebeskog koje nije od ovog sveta. „Isus odgovori: Carstvo Moje nije od ovoga svijeta: kad bi bilo od ovoga svijeta carstvo Moje, sluge Moje bi se borile da ne budem predan Judejcima: ali carstvo Moje nije odavde“ (Jn. 18:36) Vidi takođe kod Apostola Mateja (Mt. 5, 3; 7, 21; 8, 11; 11, 11; 19, 14; 25, 1).
Pismo govori o tri Carstva Boga: prirode, blagodati i Sile.
U Carstvu prirode Bog caruje nad celokupnom tvorevinom.
Carstvo blagodati počinje od vremena iskupljenja, ali se začinjalo onda kada je Bog carovao nad Svojim narodom Izrailja.
Carstvo Slave je Carstvo Nebesko koje će početi od Drugog Dolaska Hristovog.
Carstvo Nebesko u sili. „Jer Carstvo Božije nije u riječi nego u sili“ (1 Kor. 4:20).
U Carstvo Nebesko su pozvani svi. „Preklinjasmo vas i hrabrismo i svijedočismo, da se vladate dostojno Boga, Koji vas priziva u Svoje Carstvo i slavu“ (1 Sol. 2:12). „I koje iskupi Gospod, vratiće se i doći će u Sion pevajući, i večna će radost biti nad glavom njihovom, dobiće radost i veselje, a žalost i uzdisanje bežaće“ (Is. 35:10). „Tako oni koje iskupi Gospod neka se vrate i dođu u Sion pevajući, i veselje večno neka bude nad glavom njihovom; radost i veselje neka zadobiju, a žalost i uzdisanje neka beži“ (Is. 51:11). „Za dvostruku sramotu vašu, i što se pevaše: Rug je deo njihov, zato će u zemlji njihovoj naslediti dvojinom i imaće večnu radost“ (Is. 61:7).
Duh Sveti je izvor Carstva. On uvodi ljude u Carstvo Nebesko gde će ljudi biti bogovi: „Pošto nam je NJegova božanska sila darovala sve što je potrebno za život i pobožnost, poznanjem Onoga Koji nas pozva slavom i vrlinom, kroz koje su nama darovana dragocjena i prevelika obećanja da kroz njih postanete pričasnici božanske prirode, izbjegnuvši pohotnu trulež u svijetu. I upravo na ovo uložite svu revnost pa projavite u vjeri vašoj vrlinu, a u vrlini znanje, a u znanju uzdržanje, a u uzdržanju trpljenje, a u trpljenju pobožnost, a u pobožnosti bratoljublje, a u bratoljublju ljubav. Jer kad ovo sve imate i umnožava se u vama, to vas neće učiniti neradnim i neplodnim za poznanje Gospoda našega Isusa Hrista. Jer ko ovoga nema slijep je, kratkovid je, zaboravivši svoje očišćenje od starih grijeha. Zato, braćo, postarajte se još većma da svoje prizvanje i izbor utvrdite, jer čineći ovo nećete pogriješiti nikad; Jer će vam se tako izobilno dati ulazak u vječno Carstvo Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista (2 Petr. 1:3-11).
Hristos je večni Car koji će carovati nad ljudima. Suština večnog života se zaključuje u ovome: „A ovo je vječni život da poznaju Tebe jednoga istinitoga Boga i Koga si poslao Isusa Hrista“ (Jn. 17:3). ovde nije poznanje o Bogu, već poznanje Boga, kroz lični kontakt: „Ja dođoh da život imaju i da ga imaju u izobilju“. Izobilje – to su oni darovi koje Gospod daje mimo života, mimo opštenja sa Sobom.
Mere nagrade.
Bog će pohvaliti čoveka. „A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i vjerni, u malome si bio vjeran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svojega“ (Mt. 25:23).
Hristos ispoveda čoveka pred Ocem Svojim. „Svaki koji prizna Mene pred ljudima, priznaću i Ja njega pred Ocem Svojim Koji je na nebesima“ (Mt. 10:32).
Venac pravde. „Sad me čeka vijenac pravde, koji će mi u onaj Dan dati Gospod, pravedni Sudija: ali ne samo meni, nego i svima koji s ljubavlju očekuju Dolazak njegov“ (2 Tim. 4:8).
Pravednici će se obući u blistajuće odežde. „Veoma ću se radovati u Gospodu, i duša će se moja veseliti u Bogu mom, jer me obuče u haljine spasenja i plaštem pravde ogrte me, kao kad ženik namesti nakit i kao kad se nevesta ukrasi uresom svojim“ (Is. 61:10). „Evo dolazim kao lopov; blago onome koji bdi i koji čuva haljine svoje, da ne hodi nag i ne vide sramotu njegovu“ (Otk. 16:15). „I dano joj [Crkvi] bi da se obuče u svilu čistu i svijetlu, jer svila označava pravedna djela svetih“ (Otk. 19:8). „Jer znamo, ako se naša zemaljska kuća, tjelesni šator, razruši, imamo zdanje od Boga, kuću nerukotvorenu, vječnu na nebesima. Jer za tim i uzdišemo želeći da se obučemo u svoj nebeski stan, tako da se i obučeni, ne nađemo nagi. Jer budući u ovome šatoru, uzdišemo opterećeni zato što nećemo da se svučemo, nego da se još obučemo, da bi život progutao ono što je smrtno. A Onaj koji nas je baš za ovo i sazdao, jeste Bog, koji nam je i dao zalog Duha“ (2 Kor. 5:1-5).
Kraj sveta. „Onda kraj, kad preda Carstvo Bogu i Ocu, kad ukine svako poglavarstvo i svaku vlast i silu. Jer On treba da caruje dok ne položi sve neprijatelje pod noge svoje. Posljednji neprijatelj ukinuće se – smrt. Jer sve pokori pod noge njegove. A kada kaže da mu je sve pokoreno, očigledno, osim Onoga koji mu pokori sve. A kad Mu sve pokori, onda će se i sam Sin pokoriti Onome Koji Mu sve pokori, da bude Bog sve u svemu“ (1 Kor. 15:24-28).
Ljudi će biti slični aneđlima. „Gledajte da ne prezrete jednoga od malih ovih; jer vam kažem da anđeli njihovi na nebesima stalno gledaju lice Oca moga nebeskoga“ (Mt. 18:10).
Ljudi će videli Boga licem k licu. „Blaženi čisti srcem, jer će Boga vidjeti“ (Mt. 5:8). „Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda ćemo licem u lice; sad znam djelimično, a onda ću poznati kao što bih poznat“ (1 Kor. 13:12). „…a znamo da kada se otkrije, bićemo slični Njemu, jer ćemo ga vidjeti kao što jeste“ (1 Jn. 3:2).
Pravednici žesijati kao sunce u Carstvu Oca Nebeskog. „Tada će se pravednici zasjati kao sunce u Carstvu Oca svoga. Ko ima uši da čuje, neka čuje!“ (Mt. 13:43).
Pravednici će sedeti na prestolu Hrista Spasitelja. „Onome koji pobijedi daću da sjedi sa Mnom na prijestolu Mome, kao i Ja što pobijedih i sjedoh sa Ocem Mojim na prijestolu NJegovom“ (Otk. 3:21).
Pravednici će carovati zajedno sa Hristom. „Istinita je riječ: ako s Njim umrijesmo, s Njim ćemo i živjeti; Ako trpimo, s Njim ćemo i carovati; ako li se odreknemo, i On će se nas odreći“ (2 Tim. 11:12).
Pravednici neće biti ni gladni, ni žedni. „Neće više ogladnjeti, niti će više ožednjeti; i neće ih peći sunce, niti kakva žega. Jer Jagnje, koje je nasred prijestola, napasaće ih i vodiće ih na izvore voda života; i ubrisaće Bog svaku suzu sa očiju njihovih“ (Otk. 7:16-17).
Nagrada pravednika neće biti jednaka. Jevanđelista Matej piše: „Jer će doći Sin Čovječiji u slavi Oca Svojega sa anđelima Svojim, i tada će uzvratiti svakome po djelima njegovim“ (Mt. 16:27). „U kući Oca Mojega stanovi su mnogi“ (Jn. 14:2). Svako će dobiti nagradu prema svom trudu, piše Apostol Pavle: „A onaj koji sadi i onaj koji zalijeva jedno su, i svaki će primiti svoju platu prema svome trudu“ (1 Kor. 3:8). „Ako, dakle, ko ukine jednu od ovih najmanjih zapovijesti i nauči tako ljude, nazvaće se najmanji u Carstvu nebeskome; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u Carstvu nebeskome“ (Mt. 5:19). „A ovo velim: Ko škrto sije, škrto će i žnjeti; a ko sa blagoslovima sije, sa blagoslovima će i žnjeti“ (2 Kor. 9:6).
Nagrada misionarima. „Reče dakle: Čovjek neki plemenita roda otide u daljnu zemlju da primi sebi carstvo, pa da se vrati. Dozvavši pak deset svojih slugu, dade im deset kesa srebra i kaza im: Trgujte dok se ne vratim. A njegovi građani mrzeli su ga, i poslaše za njim izaslanstvo govoreći: Nećemo da on caruje nad nama. I dogodi se, kada se on vratio primivši carstvo, reče da mu dozovu one sluge kojima dade srebro, da vidi šta je koji zaradio. I dođe prvi govoreći: Gospodaru, kesa tvoja donese deset kesa. I reče mu: Dobro, dobri slugo; za to što si u najmanjem bio vjeran, evo ti vlast nad deset gradova. I dođe drugi govoreći: Gospodaru, kesa tvoja donese pet kesa. A on reče i njemu: I ti budi nad pet gradova. I treći dođe govoreći: Gospodaru, evo tvoja kesa koju sam držao zavezanu u ubrusu; Jer sam se bojao tebe, zato što si čovjek strog: uzimaš što nisi ostavio, i žanješ što nisi sijao, i sabiraš gdje nisi vijao. A on mu reče: Po tvojim ću ti riječima suditi, zli slugo! Znao si da sam ja čovjek strog. koji uzimam što nisam ostavio, i žanjem što nisam sijao, i sabiram gdje nisam vijao. Pa zašto nisi dao srebro moje u mjenjačnicu, i došavši ja bih ga primio sa dobitkom? I reče prisutnima: Uzmite od njega kesu i podajte onome što ima deset kesa. I rekoše mu: Gospodaru, on ima deset kesa. Kažem vam pak: Svakome koji ima daće se; a od onoga koji nema, uzeće se i ono što ima. A one neprijatelje moje koji nisu htjeli da ja carujem nad njima, dovedite amo, i isijecite ih preda mnom“ (Lk.19:12-27).
Slika večnog slavlja. Vidi kod Proroka Isaije (Is. 25:6-11). Slavlje će biti pre svega u bogoopštenju, a ne u uzimanju hrane.
Mesto Raja
Sveti Irinej Lionski piše. „Jedni će živeti u vraćenom raju, drugi će živeti na zemlji krotkih, jedni će živeti u gornjem Jerusalimu, drugi će živeti na Nebu, neki će živeti iznad svih Nebesa, ali će svi posmatrati najslađi lik Isusa i videti Boga Oca“. Različite su obitelji u Ocu.
Opis Raja
Sveti Jovan Zlatoust govori: „Zamisli stanje tog života koliko je moguće da to predstaviš sebi: jer potpuno ga predstaviti po dostojanstvu nije u stanju nijedna reč; međutim, iz onoga što čujemo, kao iz nekih zagonetki možemo da dobijemo neku nejasnu predstavu o njemu. Pismo govori: „Žalost i uzdisanje bežaće“ (Is. 35:10). Šta može biti blaženije od takvog života? Tamo sene rteba bojati ni siromaštva, ni bolesti; ne može se videti ni onaj koji vređa, niti uvređeni, ni onaj koji razdražuje, ni razdraženi; ni razgnevljeni, niti onaj koji zavidi, niti raspaljeni nepristojnom pohotom, niti onaj ko brine o sticanju neophodnog za život, ni mučen željom vlasti i gospodarenja. Jer će sva bura naših strasti, utihnuvši, prestati i sve će biti u miru, veselju i radosti, sve tiho i spokojno, sve dan i jasnoća i svetlost – i svetlost ne ova sadašnja, već druga, koja je toliko svetlija od ove koliko je ova svetlija od sveće. Svetlost tamo ne pomračuje ni noć, ni zgušnjavanje oblaka; ne pali niti peče tela, jer tamo nema ni noći, ni večeri, hladnoće ni vrućine, ni bilo koje druge promene vremena, već je neko drugačije stanje koje poznaju jedino dostojni; tamo nema ni starosti, niti nevolja starosti, već je sve truležno odbačeno, jer svuda caruje slava netruležna. I što je važnije od svega – neprekidna naslada od opštenja sa Hristom, zajedno sa Anđelima i Arhanđelima i gornjim Silama“. Detaljni opis Carstva Nebeskog nalazi se u dve poslednje glave Otkrivenja Apostola Jovana Bogoslova (Otkr. 21:1-27; 22:1-20).
Pitanja i odgovori na temu predavanja
Kakva je sudbina grešnika nakon Vaskrsenja?
„I ovi će otići u muku vječnu, a pravednici u život vječni“ (Mt. 25:46).
Da li će muke biti večne?
Postoji jako mnogo mesta u Bibliji koja govore o večnim mukama grešnika. Sam Bog u Pismu se naziva ognjem koji spaljuje. „Jer je Gospod Bog tvoj oganj koji spaljuje i Bog koji revnuje“ (5 Mojs. 4:24). „Znaj dakle danas da je Gospod Bog tvoj, koji ide pred tobom, [kao] oganj koji spaljuje; On će ih istrebiti i On će ih oboriti pred tobom, i izgnaćeš ih i istrebiti brzo, kao što ti je kazao Gospod“ (5 Mojs. 9:3). „…Jer Bog naš je oganj koji spaljuje“ (Jevr. 12:29).
Da li će čovek moći nešto da promeni na Sudu?
Na Sudu već neće moći ništa da se izmeni, pokajanje i dobra dela se prihvataju samo na zemlji. „A kad one otidoše da kupe, dođe ženik, i spremne uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata“ (Mt. 25:10).
O koliko Carstava Boga se pominje u Svetom Pismu?
Pismo govori o tri Carstva Boga: prirode (Bog caruje nad celokupnom tvorevinom), Blagodati (počinje od vremena Iskupljenja, ali se začinjalo dok je Bog carovao nad Svojim narodom Izrailja) i Slave (Carstvo Nebesko koje će početi sa Drugim Hristovim Dolaskom).
Ko je izvor Carstva Božijeg?
Duh Sveti je izvor Carstva. Duh Sveti uvodi ljude u Carstvo i ljudi će biti bogovi. Detaljnije kod Apostola Petra (2 Petr. 1:3-11).
Kakve će biti mere nagrade pravednicima?
Bog će pohvaliti čoveka (Mt. 25:23). Hristos ispoveda čoveka pred Ocem Svojim (Mt. 10:32). Venac pravde (2 Tim. 4:8). Pravednici će se obući u blistajuće odežde (2 Kor. 5:1-5). Kraj sveta (1 Kor. 15:24-28). Ljudi će biti nalik na Anđele (Mt. 18:10). Ljudi će videti Boga (Mt. 5:8; 1 Kor. 13:12; 1 Jn. 3:2). Pravednici će sijati kao sunce u Carstvu Oca Nebeskog (Mt. 13:43). Pravednici će sedeti na prestolu Hrista Spasitelja (Otk. 3:21). Pravednici će carovati zajedno sa Hristom (2 Tim. 2:11-12) i druga mesta.