NASLOVNA » DOGMATSKO BOGOSLOVLJE ZA MISIONARE » Predavanje deveto. Bog je Tvorac Vaseljene

Predavanje deveto. Bog je Tvorac Vaseljene

Biblijska predstava o stvaranju. Bog je Tvorac. Teorija emanacije. Teorija nestvorenosti Vaseljene. Neosnovanost naučnih dokaza evolucije. Deizam. Uniformizam. Inflaciona teorija. Pokušaji usklađivanja darvinizma i hrišćanstva. Obrazlaganje pravilnog shvatanja Biblije o tome da je Bog stvorio svet. Smrt nije normalno stanje za čoveka. Teorija nastanka čoveka. Tragovi Božijih prstiju. Kako se treba odnositi prema teoriji evolucije?

 

Postoji uvreženi sistem stereotipa vezan za stvaranje, a teorija evolucije predstavlja ključnu zabludu današnjice. Međutim, postoje i drugi oblici jeresi protiv Stvaranja. Na primer, poznata jeres koja tvrdi da je svet emanacija Božanstva, odnosno izvestan deo Boga. Drugim rečima, svet nije stvoren, njega Bog rađa – ovakva teorija nastaje zbog zbrke u rečima „roditi“ i „stvarati“. Najupečatljivija je teorija po kojoj smo svi mi deca Božija. Ljudi sebe smatraju decom Božijom od prirode, oni zaista smatraju da je u njihovoj duši Bog kao deo njih samih, da je duša deo Boga. To je povezano s lažnom predstavom o stvaranju Vaseljene.

Biblijska predstava o stvaranju.

Postoji biblijska predstava: Bog je stvorio svet iz nebića za šest dana (prvi je nedelja, drugi je ponedeljak, treći je utorak, četvrti je sreda, peti je četvrtak, šesti je petak i sedmi je subota). Od tada se dani smenjuju, ali se dejstva Božija sad razlikuju od dejstava Boga u vreme stvaranja. Na osnovu sadašnjih dejstava Boga ne možemo da izvedemo dela stvaranja, odnosno delo stvaranja se u Bibliji doživljava kao veliko čudo, kao najveće delo Božije koje se ne može svesti na svakodnevicu. Stvoreni svet nije bio podvrgnut truležnosti, bio je stvoren kao divan, u njemu nije bilo grabljivaca. Svim životinjama je bilo dato da jedu hranu i na svetu nije bilo truležnosti. Kako kaže apostol Pavle, tvar se pokori taštini ne od svoje volje, nego zbog onoga ko je pokori, sa nadom da će se i sama tvar osloboditi od robovanja propadljivosti na slobodu slave dece Božije“ (Rim. 8, 20-21). Kasnije je čovek – vrhunac materijalne tvorevine – otpao od Boga i kroz njega su smrt i truležnost ušli u Vaseljenu. Zato će se kroz čoveka desiti vaskrsenje mrtvih i obnavljanje cele Vaseljene i samog čoveka. Ako ne bude stvaranja – nećemo imati Boga. Onaj Bog Koji je otkriven u Bibliji jeste Bog Tvorac. Tvrdnja da je Bog Sazdatelj Neba i Zemlje sreće se u Bibliji preko 2,5 hiljade puta.

Bog je Tvorac

Ovo je biblijska istina koja je najčešće u upotrebi. Svaka propoved (kerigma – grč. κήρυγμα – objavljivanje, propoved) počinjala je upravo od vere u Boga Tvorca. Kad objašnjavamo Ko je Bog počinjemo od toga da je Bog Tvorac. Ukoliko ne uvedemo pojam o tome da je Bog Tvorac nećemo moći da govorimo ni o sveprisutnosti, ni o svemoći, jer to nećemo moći logički da izvedemo. Ako pretpostavimo da Bog nije Tvorac, nećemo moći da kažemo ništa o Njegovoj prirodi. Nije slučajno to što u paganskim religijama koje su odbacivale stvaranje sveta praktično nikad nije postojao pojam Boga. Ko je Istiniti Bog u paganstvu? Veliko Nešto. I to je logično, jer ako Bog nije Tvorac, ako ne verujem da je On Tvorac, na osnovu posmatranja sveta ne mogu da dođem do sozercavanja Njegove suštine, čak ni u negativnom smislu. Ne mogu znati da li je On sveznajući ili nije sveznajući, da li je organski ili nije organski. Postoji izvestan duh i mi ne znamo u kakvim je on odnosima sa svetom. To nije apofatika, to je nerazumevanje. Prosto, postoji nešto i to je sve. I u običnom čovekovom životu odbacivanje Boga kao Tvorca dovodi do toga da čovek kaže: „Ja sam sâm svoj gospodar. Ako me Bog nije stvorio ili ako nije stvorio neki moj deo, ovim delom ili celim sobom mogu da raspolažem kako hoću.“

Na primer, ne možemo da osudimo eutanaziju ako nemamo pojma o Bogu Tvorcu. Čovek će reći: „A ja imam pravo na sebe. Imam nepobitno pravo ličnosti (pravo, za koje se ne zna odakle potiče) na život i na smrt: ako hoću – živim, ako hoću – napuštam život.“ Ne samo to, odbacivanje Isusa Hrista u tom slučaju postaje potpuno logično. Setimo se reči iz Jevanđelja: „Svojima dođe, i Svoji ga ne primiše“ (Jn. 1, 11). Ako Bog nije stvorio čoveka, On je došao kod tuđinaca. Još je sveti Irinej Lionski protiv gnostika govorio da ako Bog nije Sazdatelj sveta, ako Hrista nije poslao Bog Tvorac, došao je tuđinac. Znači, on je lopov. I nemojte se čuditi što su Ga proterali. Lopova i treba proterati. Ne samo to, onda nemamo nikakvu nadu u budućnost. Gnostici su verovali da postoji zli sazdatelj sveta – demijurg, a Bog Hrista je Onaj Bog Koji nije stvorio svet, već je sanjao o tome da ga uništi. Ova koncepcija nam je dobro poznata, zove se satanizam.

U slučaju da se odbacuje stvaranje, vaskrsenje tela je takođe pod znakom pitanja. Zašto smo sigurni da će Bog imati snage da sakupi ono što nije stvorio? Od hrišćanstva ne ostaje apsolutno ništa. Postojao je izvestan čovek, jedan od vodećih evolucionista, zvao se Tomas Haksli, koji je govorio: „Uništite Adama i Evu s njihovim prirodnim grehom i u prahu ćete pronaći navodnog Sina Božijeg.“ To je logično. Jer ako smrt nije došla kroz čoveka, Isus ne može biti Iskupitelj. To je vrlo važno, zato što je čak i među pravoslavcima rašireno mišljenje da nije važno kako veruješ u stvaranje, važno je da veruješ u Hrista. Međutim, radi se o tome što verujemo u Hrista Tvorca. Sećate se Simvola vere? „…Im že vsja biša.“ Šta to znači? Kroz Koga je sve postalo. Ako ne veruješ da je sve postalo kroz Hrista, ne možeš da veruješ u Hrista. Ne poznaješ Onog Hrista Kojeg Crkva ispoveda.

Neprijatelji Crkve odlično znaju kakva opasnost preti usled negiranja dogme o stvaranju, a pravoslavci smatraju da to nije važno. Ako posetite sajt „ateolog“ – sajt ateista, videćete da je 2/3 članaka posvećeno kreacionizmu. Ne razmatranju hijerarhije, ne Hristovom vaskrsenju, već učenju o stvaranju. Oni odlično znaju da će ako se dokaže da Bog nije Tvorac sve ostalo srušiti samo po sebi. Ako se izvuče temelj – provaliće se krov. Postoji biblijsko polazno znanje o stvaranju, njega su se pridržavali oci Vaseljenskih sabora i svi oci Crkve (bez izuzetka). Postoji knjiga pod nazivom „Ko je kao Bog? Ili: koliko je trajao dan Stvaranja?’“ Ona je posvećena opovrgavanju evolucije i sa naučne i sa bogoslovske tačke gledišta.

Teorija o nestvorenosti sveta.

Postoji teorija o nestvorenosti sveta. Ova teorija ima dva oblika: svet nije stvoren, već je rođen – to je teorija emanacije (isticanja iz Boga), drugim rečima, svet je Bog. Svet nije stvoren, već postoji sam po sebi – to je druga teorija. U ovoj teoriji postoje ogromne unutrašnje protivrečnosti.

Kao prvo, šta je emanacija? Isticanje! Ispostavlja se da Bog nehotice rađa nešto što ima istu prirodu. Tvrdnja da je svet deo Boga pretpostavlja da je Bog nesavršen, zato što ne može da se kontroliše. Ili ako može da se kontroliše, nije nesavršen, zato što je stvorio nesavršeni svet. Apsolut je u oba slučaja nemoguć.

Kao drugo, ako se prihvati ova teorija, ispostavlja se da Bog nije dobar, jer na svetu postoji zlo.

Kao treće, iz teorije sledi da Bog nije ličnost (ili je iskvarena ličnost), zato što je lišen samokontrole.

Dolazimo do panteizma: stvaranje je zapečaćeno razumom Boga, u njemu je očigledna ogromna harmonija sveta, ali pritom teorija tvrdi da takvog razuma nema ili da se on ni na koji način nije ispoljio. Po ovoj teoriji svet je deo Boga.

U stvari, kao što znamo – svet je Božija tvorevina. On postoji u rukama, u sili Boga, ali svet koji se razlikuje od Boga. Iako Bog drži svet u Sebi, jer je sveprisutan, On nije svet, i svet nije Bog. Zapravo, reč „stvaranje“ i označava pojavu nečega što je principijelno drugačije od Boga.

Panteizam se raspada ili se ispostavlja da je ceo svet samo iluzija: čini nam se da svet postoji, ali zapravo postoji samo Bog i Njegov san. Istina, nije jasno na koji način nam se to čini. Mogu biti u zabludi u pogledu bilo čega, samo ne u pogledu svog postojanja. Ne mogu da sumnjam u svoje postojanje, jer ko će inače sumnjati? To je nelogično. U činjenici mog postojanja neosporno je postojanje sveta. Kako sam se pojavio ja, koji se razlikujem od Boga?

Solipsizam (od lat. solus – jedan, jedini i ipse – sam) jeste teorija po kojoj postojim samo ja, a ostalo je emanacija. Njeno najbolje demantovanje jeste tuča. Ispostavlja se da te je tvoja emanacija pretukla. Panteizam je protivrečan. Ili će ostati samo Bog, znači sve je Bog. Ili ćemo doći do materijalizma. Materijalizam je takođe jedan od oblika panteizma, kad se materiji pripisuju božanske osobine, kao što su večnost i nestvorenost. A. F. Losjev je govorio da je materijalizam vera u ogromnog, crnog, mrtvog Levijatana, koji rađa samog sebe (mrtvog, zato što je materija mrtva).

Teorija nestvorenosti Vaseljene.

Teorija nestvorenosti Vaseljene pretpostavlja da svet nije stvoren, da je večan. Rođena je mnogo pre nego što se pojavio čovek. Ovu teoriju je smislilo vrlo razumno i vrlo moćno biće po imenu Lucifer – kako bi obrazložilo sopstvenu pobunu. Zamislite, anđeo se pobunio. Kako da obrazloži da može da pobedi Boga? Ne može da spori s tim da je Bog Istina. On kaže: ja sam se u stvari začeo sam – u haosu, a Bog je samo jedan od duhova koji se rodio pre mene. Zato se sve svetske mitologije svode na to da postoji izvestan svetski haos, obično voden i taman. U njemu se začinju izvesna duhovna božanstva – bogovi. Počinje generacija bogova i oni postepeno stvaraju svet.

Ali zašto sve počinje od vodenog haosa? Sećate se početka Knjige Postanja: U početku stvori Bog nebo i zemlju. A zemlja beše bez obličja i pusta, i beše tama nad bezdanom; i duh Božiji dizaše se nad vodom“ (1 Mojs. 1, 1-2). Šta su anđeli prvo ugledali u materijalnom svetu kad su bili stvoreni? Ugledali su tamni haos. I tada je pobunjeni anđeo ubedio sebe, a kasnije i druge (nije video kako je stvoren, proces stvaranja niko nije video) da stvaranja nije bilo. Prva teorija koja se rađa u Luciferovom umu jeste teorija evolucije, odnosno teorija samorazvoja. Prvi i glavni predlog upućen Adamu i Evi jeste predlog da se samousavršavaju. Bezbožno oboženje: „A zmija reče ženi: Nećete vi umreti; nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro šta li zlo“ (1 Mojs. 3, 4-5). Bićete kao bogovi koji znaju šta je dobro i šta je zlo bez Boga, svojim silama. Eto kako se pojavljuje ova teorija.

A što se tiče same teorije, ona postoji u različitim verzijama:

– teorija o večnosti sveta;

– teorija Vaseljene koja pulsira je popularna u naše vreme (Vaseljena eksplodira – skuplja se, eksplodira – skuplja se, i tako u beskraj);

– teorija beskonačnog linearnog postojanja Vaseljene je u naše vreme zaboravljena i nepopularna zbog otkrivanja drugog principa termodinamike (sve teži haosu). U zatvorenom sistemu haos uvek raste. A svet je zatvoreni sistem i zato će haos rasti i za beskonačno vreme haos će dostići beskonačni nivo, a to znači da u svetu ne može da postoji red. Činjenica da postojimo dokazuje da svet ne može postojati beskonačno.

Teorija evolucije je postojala i u stara vremena, upravo na ovoj teoriji se gradi paganstvo. Paganske mitologije predstavljaju teoriju evolucije u različitim oblicima. Misao o evolucionizmu je svojstvena čovečanstvu od trenutka kad su Adam i Eva pali u greh. To je stara satanina izmišljotina kojom je sam sebe prevario i nastavlja da vara druge.

Neosnovanost naučnih dokaza evolucije.

Da li nauka može znati prošlost? Ne, zato što nauka nema odgovarajući instrument. Kad neko kaže: nauka je dokazala da je postojala Velika eksplozija, treba imati na umu da nauka ne može sa sigurnošću da tvrdi da li se Velika eksplozija desila ili nije. Ako se čak i u velikom hadronskom sudaraču pojavi „crna rupa“ to neće biti dokaz da se desila Velika eksplozija, već će značiti samo jedno: da se u velikom hadronskom sudaraču stvorila „crna rupa“. Prošlost se ne može reprodukovati u eksperimentima. Prošlost se može uključiti u oblast nauke samo u slučaju da bude pronađena mašina vremena. Dok nje nema, ni prošlost, ni budućnost ne mogu spadati u oblast nauke. Sad sve teorije koje su povezane s prošlošću predstavljaju mitologiju. U doslovnom smislu ove reči, i to mitologiju koja se krije iza naučnih podataka. O prošlosti možemo saznati od svedoka čije se reči proveravaju pouzdanim dokazima (arheološki izvori – ostaci građevina, spomenici kulture).

Kako se pojavila naučna mitologija? U potrazi za njenim korenima dospevamo u novo vreme, to je vreme pokušaja uvođenja ateizma umesto hrišćanstva, iako je ovih pokušaja bilo stalno, recimo, od vremena Preporoda (XV vek), ali su se ovi pokušaji uvek spoticali o „beznačajno“ pitanje. Ateisti kažu, eto, dokazaćemo da Boga nema. Ali pitanja „odakle potiče svet?“, „ko je stvorio svet?“ svakog ateistu dovode u ćorsokak.

Deizam.

Prva sinteza ateizma i vere u Tvorca naziva se deizam. Deizam tvrdi da je Bog stvorio svet kao sad – i da je otišao. Bog je časovničar. Zbog čega je zgodna ova teorija? Zašto je neophodna? Ljudima je vrlo važno da se Bog ne meša u njihov život. Jer, ako Bog ne upravlja svetom, čovek može da radi šta god hoće. I kad je Bog bio realno „uklonjen“ iz ovog sveta, počele su da se pojavljuju teorije koje isključuju Boga kao Tvorca. Međutim, to svejedno nije bilo prijatno. Postavljalo se pitanje: a ako se delovi „satnog“ mehanizma pokvare? Časovničar će morati da se umeša, zar ne? Onda su se pojavili pokušaji da se svet na različite načine objasni na osnovu toga da Bog uopšte ne postoji. Tako se pojavila teorija uniformizma, bez koje bi teorija evolucije bila nemoguća.

Uniformizam.

Uniformizam tvrdi da su prirodni zakoni večni i nepromenjivi. Sistemi geoloških faktora su takođe nepromenjivi u vremenu. Recimo, imamo sloj zemljine kore u naslagama koji je debeo jedan metar. Kolika je brzina stvaranja ovog sloja? Sva merenja su se vršila u Napuljskom zalivu: sloj zemlje se godišnje povećavao za 1,5 mm. Delimo debljinu sa 1,5 – dobili smo godine stvaranja sloja zemljine kore od jednog metra. Ali evo u čemu je problem. Kao prvo, ko je rekao da su prirodni zakoni uvek bili isti? To je prosto vera, i to vera koja se zasniva na tome da Bog ne može da menja Svoje reči. Stvaranje je završeno, ali Bog može da menja brzinu procesa. Kao drugo, ko je rekao da brzina procesa mora biti ista? Odakle nam takav podatak? Setimo se da sva naša znanja o prošlosti predstavljaju analizu iskaza svedoka. Iskazi svedoka o Vaseljeni s tačke gledišta Boga su nam dati – to je Biblija. Iskazi svedoka – ljudi, u vidu pisanih tekstova potiču iz III-IV veka pre Hristovog Rođenja, a pre toga nema ničega. Najstariji pisani dokument koji danas postoji jeste šumerska tablica sa spiskom goveda, koja se datira otprilike 3100. godinom pre Hristovog Rođenja. Jednostavno nemamo starije sačuvane dokumente.

Kad radimo s tekstovima – bez obzira da li su to pisani ili usmeni iskazi svedoka iz ljudske istorije – vidimo da oni ne govore o ujednačenom, stalnom toku svih procesa. Istorija čovečanstva obiluje pričama o katastrofama. 6 Najupečatljivija je priča o Svetskom potopu. Danas je zabeleženo 27 nezavisnih predanja o Svetskom potopu koji je preplavio celu planetu. Preživela je samo jedna porodica, odnosno preživelo je osmoro ljudi. Preživeli su zato što su se ukrcali u veliku kutiju ili čak u kanu, ili izdubljeno brvno, ili mali čamac u obliku kvadrata. Čak se često navode i njihova imena – Nuah, Nu. Ovi izvori su zabeleženi nezavisno od hrišćanskog predanja. Etnografi ili misionari su zabeležili različite legende koje su im bile ispričane.

Jedan Nojev sin je morao biti crnac, drugi Azijat, treći belac. Kako su on i žena izrodili tako različitu decu? Njihove majke su imale kožu različite boje. Kod mulata se rađaju ljudi svih tipova: mulati, i beli, i crni. To se zove „genetsko cepanje“ i postoje specijalne genetske tablice na osnovu kojih se mogu vršiti proračuni. A kako su posle stvaranja nastale tri rase ako je postojalo samo dvoje ljudi – Adam i Eva? Adam je bio mulat. Ovaj tip je genetski najbogatiji. Ko je rekao da je Adam bio belac?

Uniformizam protivreči ovim iskazima svedoka, svedoci govore o nizu nesreća – ističem, ne o jednoj katastrofi. Ako uzmemo iskaze, recimo Platona, kod njega postoji priča o Atlantidi, u kojoj se govori o tome da je bilo nekoliko potopa. Jedan globalni i drugi manji. Znači, moguće je da su se dešavale katastrofe na nekoliko nivoa. Postoji opis čudovišnih požara, postoji opis strašne kosmičke noći, postoji opis uzavrelog mora. Sve ove nesreće su opisivane kao globalne. I drevni narodi su razlikovali globalne prirodne nepogode od lokalnih događaja. Na primer, za vreme cara Tanija došlo je do strašnog izlivanja reke Hoangho, koje je odnelo preko 1,5 miliona ljudi u Kini, ali gotovo da nema sačuvanih legendi o ovoj poplavi. Pritom se govori o strašnom potopu iz vremena cara Hao Jana (XV vek pre Hristovog Rođenja) kad su se talasi okeana podigli na visinu od tri kilometra i kad su preplavili planine, zaliv i Kinu. Eto, Kiezi su to zapamtili.

Čak i ako ne razmatramo predanja raznih naroda, u rudimentima se može videti mnogo toga zanimljivog. Na primer, zatvorene školjke. O čemu to govori? O tome da je školjka umrla živa. Na Krimu postoji Veliki kanjon i tamo ćete naći fosilne ostatke meduza, fosilne ostatke kretanja vodenog crva. U Vjatki je 1997. godine pronađen dinosaurus koji je stajao na zadnjim nogama s vratom izvijenim pet metara u visinu. Teško je zamisliti koliko bi dinosaurus morao da stoji da su se naslage formirale prirodnim putem.

Godine 2001. pronađeni su eritrociti u kostima dinosaurusa. Ako su dinosaurusi nestali pre 62 miliona godina, kao što neki kažu, kako je moguće da se za to vreme nije razložila njihova krv? Pred nama su tragovi ogromne katastrofe i klasičan primer za to su mamuti koji su se toliko dobro sačuvali da su im čak i uši ostale čitave. Zamislite kolika je bila brzina njihove smrti? Teorija uniformizma protivreči činjenicama koje vidimo! Brzina stvaranja slojeva nije mogla biti stalna. Godine 1985. izvršen je eksperiment koji je pokazao kako se stvaraju slojevi zemljine kore. Slojevi ne nastaju sukcesivno, tako da se prvo formira jedan sloj, zatim drugi, pa treći. U vodenoj bujici koja se kreće i koja ima veliku težinu raznorodnih čestica svi slojevi se stvaraju istovremeno. Broj sloja zavisi od oblika i težine. Na Kavkazu se jasno vide slojevi u obliku falti. O čemu to govori? Da li kamen može da se pretvori u sloj? Slojevi mogu poprimiti oblik falti samo ako su mekani. Ovakav oblik govori o tome da su ovi slojevi, odnosno naslage, nastali istovremeno.

Evolucionisti su definisali smer kretanja bujice, ali se ispostavilo da se ogromna silovita bujica širine 4000 kilometara kretala iz pravca Grenlanda. Kretanje glečerskih oblutaka koji su dospeli sa udaljenosti od nekoliko desetina kilometara, po objašnjenju Ludviga Agasisa, povezano je s tim što glečer može da pomera ove oblutke. Zapravo, glečer može da pomera oblutke ako se kreće pod uglom, u suprotnom slučaju bi kamen pod pritiskom leda samo upao u prvo udubljenje. Kamen ne može biti bačen na vrh planine ili brda.

Postoje takozvene morene (gomile krhotina rude koje glečeri prenose ili stvaraju od njih naslage), na primer, jedna prolazi u blizini Moskve. U okolini Moskve ima oblutaka koji su po sastavu slični karelskim. Glečer koji se kreće polako nikad neće povući oblutke ispred sebe, jer će ih sila sopstvene težine primoravati da padaju unutar glečera. A ove morenske ostavlja cunami. Na Sumatri su posle nedavnog cunamija ostale iste takve morenske linije. Cunami baca ogromno kamenje daleko na kopno.

Tvrdnja da se svi procesi odvijaju istom brzinom je apsolutno neodrživa. Na primer, proces raspada dioksina se smatrao večnim. Međutim, otkriveno je da se kobalt raspada različitom brzinom. Dugo vremena je vladalo mišljenje da je period raspada stalan i da ni od čega ne zavisi. On zaista ne zavisi ni od okoline, ni od pritiska, ali zato, kako se ispostavilo, zavisi od zračenja brzim neutronima. To znači da eksplozija nove zvezde nedaleko od Zemlje može da promeni brzinu radioaktivnog raspada. Kad naučnici kažu da je neki kamen star toliko i toliko godina, zato što je u njemu pronađena određena količina olova i određena količina urana, moramo razmisliti o tome da li imamo prava da rasuđujemo na taj način. Jer, da bismo došli do takvog zaključka treba da budu ispunjeni sledeći uslovi:

  • mora nam biti poznata početna količina urana;
  • mora nam biti poznata početna količina olova;
  • proces se morao odvijati ujednačenom brzinom;
  • bakar nije bio ispran i nije nanet;
  • uran nije bio ispran i nije nanet.

Za koju rudu ovo možemo reći sa sigurnošću? Ni za jednu! Nauci nije poznata početna količina. Zato se prilikom svake radiougljeničke analize brzine perioda poluraspada obavezno piše samo hipotetička starost rude. Tako se podaci lakše usklađuju s potrebnim rezultatima. Moj drug – geolog, koji je radio na MDU (sad je on o.Silvester) – u svojoj knjizi navodi priču o tome kako se šalio sa laboratorijom za radiougljeničku analizu. Obično se uzorci slojeva stena predaju odozgo nadole, a on je uradio obrnuto – odozdo nagore i predao ih je laboratoriji bez komentara. I što je najzanimljivije, dobijeni su izvanredni rezultati: gore su bili najstariji slojevi, a dole najmlađi. I čak se nisu haotično menjali, već su postepeno prelazili od mlađih ka starijim. Moj drug je u laboratoriji ispričao da je sve predao po obrnutom redosledu. Odgovorili su mu da ne treba da se šali i da će sve ponovo izračunati. Izračunali su i dobili iste rezultate. Zemlji se pripisuju milijarde godina kako bi se istorija uklopila u teoriju evolucije. Nema nikakvih dokaza za to da Zemlja postoji 4,5 milijarde godina! Ako se brzina crvenog pomaka shvati kao rezultat širenja Vaseljene postavlja se pitanje od koje tačke je počela da se širi.

Brzina crvenog pomaka vezana je za tamnu materiju, kojom navodno treba da bude ispunjeno do 95% mase Vaseljene (to je materija – energija, koju niko nikad nije posmatrao i ne može da posmatra). Kako se onda zna da ova energija postoji? Bez nje nije moguće zatvaranja Vaseljene. Ako Vaseljena postoji večno, materije treba da ima 20 puta više, inače će gubitak energije prilikom zatvarnja dovesti do kraja Vaseljene. Stoga se, da bi se dokazala večnost Vaseljene uvodi pojam nepostojeće, nevidljive materije i nevidljive energije koja se ne može posmatrati.

Neki kažu da je Bog mogao da utka čovekov lik u majmuna. Da, mogao je – u principu, teorijski. Ali čovek nije potekao od majmuna, i čak nije mogao da nastane od njega zbog fizioloških razloga: prelazni oblik između majmuna i čoveka ne bi mogao da se razmnožava, zato što su muški polni organi drugačije građe. Majmuni imaju principijelno drugačiji način razmnožavanja. Zatim, građa vestibularnog aparata kod čoveka i majmuna je takođe potpuno različita. Hipotetička prelazna karika između majmuna i čoveka bi morala da pada u nesvest, zato što su vestibularni aparat kod čoveka i majmuna usmereni na uspravan hod ili na hod na tri noge.

Poznati australopitekus „Lusi“ (skelet ženke australopitekusa), koji je svima nama pokazivan u školi je, kako se ispostavilo – običan majmun, a ne ljudski predak. To su priznali svi naučnici posle ispitivanja njenog vestibularnog aparata. Ušne školjke čovekolikih majmuna i čoveka su apsolutno različite, oni se na različite načine orijentišu u trodimenzionalnom prostoru. Građa ušne školjke australopitekusa „Lusi“ je takva da „Lusi“ jednostavno nije mogla da hoda uspravno. Da je načinila nekoliko koraka u uspravnom položaju, ne bi mogla da održi ravnotežu i pala bi na treću nogu, kao što to sad čine gorile i orangutani: oni ne mogu da hodaju uspravno zbog drugačije građe vestibularnog aprata i zbog različite građe kičme.

Dakle, koji je naš zadatak? Mi, hrišćani, treba da donosimo Reč Božiju, a druge teorije treba jednostavno da proveravamo – prvo zdravim razumom. Teoriju koja se očigledno ne slaže sa zdravim razumom, treba da okarakterišemo kao glupost i tačka. Čak ni ne razmatrajući da li je u skladu s Biblijom.

Inflaciona teorija.

Pred matematičarima se postavljaju nerazrešiva pitanja vezana za teoriju Velikog praska i kao jedno od rešenja ovih problema smišljena je teorija „inflacije“. Postoji inflaciona teorija koja podrazumeva da su pre Velike eksplozije delovale toliko snažne sile gravitacionog odbijanja, da su razvile brzinu nekoliko stotina hiljada puta veću od brzine svetlosti. Ova tvrdnja sama po sebi protivreči svim poznatim teorijama. U odgovor čujemo objašnjenje da se u trenutku eksplozije Vaseljena nalazila u drugačijem stanju. Međutim, to se očigledno ne može proveriti. Veliki prasak se ne može proveriti. Uzgred rečeno, elektronsko zračenje koje navodno potvrđuje inflacionu teoriju, treba da bude toplije za 40 stepeni. Ne 2,7 K (po Kelvinu), kao što je sad, već 43 K.

Isto tako, prilikom merenja brzine crvenog pomaka ispostavilo se sledeće: 1) neke galaksije se približavaju, a neke ne; 2) starost naše Vaseljene ne može biti veća od 2 milijarde godina, dok su naučnici smatrali da Zemlja ima 4,5 milijarde godina.

Zvanična tačka gledišta na vreme postojanja Vaseljene je 7-30 milijardi godina. I uz ovakvu „preciznost“ naučnici tvrde da nauka protivreči Bibliji.

Recimo nešto o vulkanskoj erupciji. Količina vode koja se izbacuje u atmosferu i u okean i koja ne učestvuje u kruženju vode u prirodi, iznosi jedan kubni metar godišnje. Na osnovu toga se lako može izračunati da je za 500 miliona godina uz ovakav tempo izbacivanja vode u okeane, ona trebalo da potpuno preplavi zemlju, čak i da na zemljinoj površini uopšte nije bilo vode. Međutim, voda je postojala. I to čak pod uslovom da su se vulkanske erupcije dešavale istom brzinom kao u naše vreme, a ne intenzivnije. Maksimalna starost okeana iznosi 10.000 godina. Čak i ako za neko vreme prihvatimo tačku gledišta uniformizma, sama koncepcija ne može da izdrži protivrečnosti i raspada se na naše oči.

Zatim, nema nijednog precizno praćenog rodoslova. Na primer, u Darvinovom muzeju je prikazan poznati rodoslov konja Afanasjeva. Međutim, kod ovog rodoslova postoji mali problem: konji hipotetičkih predaka su sakupljeni iz različitih krajeva sveta – jedni su iz Afrike, drugi su iz Azije, treći su iz Amerike. To se zove naučna prevara. Tvorci teorije evolucije se od samog početka mogu optužiti za prevaru. Koje obrazovanje je imao Darvin? Bogoslovsko! On je bio loš učenik bogoslovije, stalno je pio, slali su ga na lečenje. Pored svega ostalog, bio je još i „pitomac“! Postoji tehnički pojam „pitomac“. Bio je sin vrlo uticajnog masona i unuk masona (vrlo uglednog). Njegov deda Erast Darvin je zvanično izopšten iz Crkve i njegova knjiga je uvrštena u spisak zabranjenih knjiga.

Vaseljena nije dovoljno stara za proces evolucije. I kad nam neko kaže: nauka je dokazala da svet postoji nekoliko miliona godina, treba da upitamo: koja nauka? Kako je dokazala? Kako to proveriti? Ni na jednom sloju nema natpisa, tablice s datumom proizvodnje. Starost slojeva je vrlo nepouzdana stvar i možemo saznati kolika je ako imamo izvesne markere povezane s ljudskom delatnošću. Na primer, u permskom sloju je pronađen okamenjeni gvozdeni čekić, Perm ima 6 hiljada godina. Tačka. Brzina disperzije nafte je takva da bi se za 10.000 godina sva nafta našla na površini, zato postojanje nafte govori o tome da su se slojevi koji sadrže naftu pojavili nedavno. Ovakvih primera ima vrlo mnogo. O tome se može pročitati u knjigama koje su objavljene na sajtu Krimskog naučnog kreacionističkog društva.

Pokušaji usklađivanja darvinizma i hrišćanstva.

Otkako se pojavio darvinizam, pojavili su se i pokušaji da se on uskladi sa hrišćanstvom. Prvi pokušaj je načinio Tompson. On je izjavio da je dan stvaranja trajao milione godina – hiljadu godina je kao jedan dan. Na to se može odgovoriti vrlo jednostavno. Sećate se četvrte zapovesti? Gospod Bog je za šest dana stvorio nebo i zemlju, a sedmog dana je počivao. Da li ova rečenica ima ikakvog smisla ako Bog nije stvarao u toku običnog dana? Bilo je veče, bilo je jutro – jedan dan, bilo je veče, bilo je jutro, drugi dan.

Obrazlaganje pravilnog shvatanja Biblije o tome da je Bog stvorio svet.

Kako pravilno shvatiti Bibliju? Bibliju treba shvatati onako kao što su je shvatali sveti oci.

Jefrem Sirijski: „Niko ne treba da misli da je šestodnevno stvaranje alegorija, čak se ne sme reći da je ono što je po opisu stvoreno u toku šest dana stvoreno za jedan trenutak, kao da su u ovom opisu dati samo nazivi, ili nešto što ništa ne znači ili nešto što znači nešto drugo. Rekavši nešto o stvaranju neba, zemlje, tame, bezdana i vode na početku prve noći Mojsije se okreće kazivanju o stvaranju svetlosti u toku jutra prvog dana. Dakle, po isteku dvanaest noćnih sati stvorena je svetlost među oblacima i vodom, i ona je rasejala senku oblaka, koji su se dizali nad vodom, koji su predvodili tamu, tada je počinjao prvi mesec Nisan, koji u danima i noćima ima jednak broj sati.“ (mesec nisan je mart-april)

Kiril Jerusalimski: „Zar zemlja sad nije puna cveća i zar se ne orezuju vinogradi? Vidiš, pomenuo je i da je zima već prošla, zato što s dolaskom ovog meseca ksanfika, već počinje proleće. A ovo vreme je prvi mesec kod Jevreja, u kojem je praznik Pashe, ranije kao praobraz, a sad stvarni. Uprvo to je vreme stvaranja sveta. Jer je Bog tada rekao: „neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme, i drvo rodno, koje rađa rod po svojim vrstama“ (1 Mojs. 11). I sad, kao što vidiš, svaka trava ima seme. I kad je Bog stvorivši sunce i mesec, darovao da jednako teku; nekoliko dana pre toga je bilo vreme ravnodnevice.“

Vasilije Veliki: Bi veče i bi jutro – jedan dan. Zašto dan nije nazvan prvim, već jednim? Ovim se određuje mera dana i noći i spaja u jedno vreme punog dana, zato što 24 časa ispunjavaju jedan dan, ako se pod danom podrazumeva i noć, iako se prilikom okretanja sunca dešava da dan i noć nisu jednake dužine, pun dan se ograničava jednim određenim vremenom. Dakle, Mojsije je tako i rekao: mera od 24 sata čini trajanje jednog dana odnosno povratak neba od jednog zraka ka istom znaku se dešava u jednom danu.“

Za Crkvu su dan stvarnja i dan iskupljenja direktno povezani. Zašto je Gospod bio razapet u petak? Zato što je čovek stvoren u petak. Zašto je Gospod počinuo u grobu u subotu? Zato što je Bog počinuo. Zašto je Bog Hristos vaskrasao u nedelju? Obnovio je svet u isti dan kad ga je stvorio. I u našem sinaksaru se na dan Vaskrsa čita: „Upravo ove noći Bog je iz nebića u biće izveo Vaseljenu…“

Sveci Pravoslavne Crkve koji potvrđuju doslovnost šestodneva:

1. v.: Dionisije Areopagit.
2. v.: Justin Filosof, Amfilohije Antiohijski, Irinej Lionski, Ipolit Rimski
3. v.:. Metodije Olimpijski, Viktorin Piktavski.
4. v.: Atanasije Veliki, Jefrem Sirijski, Vasilije Veliki, Grigorije Niski, Grigorije Bogoslov, Amvrosije Milanski, Epifanije Kiparski, Jovan Zlatousti.
5. v.: Avgustin, Lav Veliki, Tedorit Kirski, Kiril Aleksandrijski.
6. v.: car Justinijan.
7. v.: Maksim Ispovednik, Isak Sirijski, Anastasije Sinait, Isidor Sirijski.
8. v.: Jovan Damaskin.
9. v.: sv. Fotije
10. v.: Simeon Novi Bogoslov.
11. v.: Teofilakt Ohridski.
13. v.: Jefimije Zigaben.
14. v.: Grigorije Palama.
15. v.: Epifanije Premudri, Josif Volocki.
16. v.: Maksim Grk.
17. v.: Petar Mogila.
18. v.: Dimitrije Rostovski.
19. v.: Filaret Moskovski, Ignjatije Brjančaninov, Teofan Zatvornik, Jovan Kronštatski.
20. v.: Vladimir Kijevski, Justin Popović.

Smrt nije normalno stanje za čoveka.

Teorija „dana-epohe“ (dan traje nekoliko miliona godina); teorija da je Bog stvarao pomoću evolucije; teorija da se Bog začinje u procesu evolucije (Pjer Šarden) i drugi – sve ove teorije imaju jedan ‘mali’ minus. Tvorevina je stvorena kao netruležna: „Jer žarkim iščekivanjem tvorevina očekuje da se jave sinovi Božiji. Jer se tvar pokori taštini, ne od svoje volje, nego zbog onoga koji je pokori, sa nadom da će se i sama tvar osloboditi od robovanja propadljivosti na slobodu slave dece Božije. Jer znamo da sva tvar zajedno uzdiše i tuguje do sada. A ne samo ona, nego i mi koji prve darove Duha imamo, i mi sami u sebi uzdišemo čekajući usinovljenje, izbavljenje tela našega“ (Rim. 8, 19-23). „Zato kao što kroz jednoga čoveka uđe u svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, pošto svi sagrešiše“ (Rim. 5, 12).

„No zaista je Hristos ustao iz mrtvih, te postade prvenac onih koji su umrli. Jer pošto je kroz čoveka smrt, kroz čoveka je i vaskrsenje mrtvih. Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti. No svaki u svome rodu: prvenac Hristos, potom, o Njegovu dolasku, oni koji su Hristovi; onda kraj, kad preda Carstvo Bogu i Ocu, kad ukine svako poglavarstvo i svaku vlast i silu. Jer On treba da caruje dok ne položi svoje neprijatelje pod noge svoje. Poslednji neprijatelj ukinuće se – smrt“ (1 Kor. 15, 20-26); „Zato što Bog nije smrt stvorio niti se raduje propasti živih. Jer je izveo sve u bitije i spasonosni su postanci sveta, i nema u njima otrova propasti niti na zemlji paklenog carstva. Jer pravednost je besmrtna (a nepravednost – uzročnik smrti)“ (Prem. 1, 13-15).

Svi ovi tekstovi govore o tome da smrt za čoveka nije normalno stanje. Svet je stvoren kao netruležan. Smrt se pojavila zato što se čovek udaljio od Izvora života. Smrt i truležnost nisu priroda. To je kvarenje prirode.

Ako verujemo da je, kako Bog tvrdi, svet stvoren kao netruležan i porobljen truležnosti kroz čovekov pad u greh, ne možemo znati koliko vremena je svet postojao pre pada u greh. Svi zakoni koji sad deluju – deluju u situaciji truležnosti. Sad ne možemo izvesti zakone koji su važili pre pada ugreh, i nijedno naše iskustvo se ne može primeniti na svet pre pada u greh. Sve što vidimo u svetu zahvaćeno je truležnošću od trenutka grehopada. Ako kažemo da je Bog stvario pomoću evolucije ispostavlja se da je Bog nesposobnjaković, i to još okrutan i slab. Nesposobnjaković je zato što nije mogao da stvori svet iz prvog pokušaja. Okrutan i slab je zato što je maltretirao svet stvarajući po principu „uspeće – neće uspeti“. Po Simvolu vere, Bog je stvorio sve vidljivo i nevidljivo. S tačke gledišta evolucije Bog nije stvorio ništa osim zakona prirode, koji su sami stvorili svet. Ako kažemo da je svet stvoren tako da od početka sadrži truležnost i smrt, to znači da je za to kriv Bog i Hristovo vaskrsenje je besmisleno. Tako odbacujemo Vaskrs. Ako truležnost ne potiče od čoveka, spasenje nije moguće.

Teorija o nastanku čoveka.

Kad neko kaže da je Adam bio majmun u kojeg je Bog udahnuo životni dah, ispostavlja se da čovek nije potekao od Boga. Postoje izvesna dva načela u čovekovom poreklu – od Boga i od majmuna. Imamo majmunsko telo i Božiju dušu. Tako se može opravdati svaki greh, jer životinjska priroda živi po svojim zakonima. O ovome se neposredno govori u 49. psalmu: čovek se izjednačio sa stokom. I Biblija namerno pokazuje razliku između čoveka i životinja kako čovek ne bi pokušavao da smatra životinje svojim precima: I Adam nadede ime svakom živinčetu i svakoj ptici nebeskoj i svakoj zveri poljskoj; ali se ne nađe Adamu drug prema njemu“ (1 Mojs. 2, 20). Nazivanje životinja precima je totemizam, stara paganska zabluda, kad je čovek smatrao da potiče od različitih totema. U Knjizi Postanja (5. i 11. glava) se vrlo jasno pokazuje hronologija od Adama do Hrista. Od početka do Noja – možemo da izračunamo tačan datum Potopa. Zatim od Noja do Avrama. A znamo koliko je vremena prošlo od preseljenja Avrama u Hanan do izlaska iz Egipta (460). Dalje je poznata hronologija od Ishoda do izgradnje Solomonovog hrama. Takođe je poznato vreme vavilonskog ropstva i vreme careva Izrailja.

Tragovi prstiju Božijih.

Postoji pojam koji se naziva ‘tragovi prstiju Božijih’ Trg Majakovskog je popločan granitom. Granit se sastoji od liskuna i komadića bazalta. U liskunu se nalaze svetli tragovi koji govore o tome da se u njemu raspadao određeni izotop. U liskunu postoji ogroman broj oblasti sa svetlim tragovima koji pripadaju plutonijumu – 218, 214. Period poluraspada plutonijuma iznosi oko 35 dana. Kod 214 – 1/30.000 stotinke sekunde, a kod 218 – period od 1,5 minute. Granit na kojem počivaju svi slojevi naše planete stvoren je u hladnom stanju za vreme od najmanje 1/30.000 stotinke sekunde pri temperaturi od najmanje 300 °S (inače bi se oblasti sa tragovima svetlosti raspršile). Ovo otkriće je načinjeno 1983. godine, autor otkrića je postao vernik i rekao je da je našao tragove prstiju Božijih. Do momenta uključivanja zakona raspada svi slojevi osnove su bili hladni i sadržali su sve radioaktivne elemente. Sve na čemu počivaju naslage nastalo je u jednom trenu i bez uticaja visoke temperature!

Kako se treba odnositi prema teoriji evolucije?

Prema teoriji evolucije se treba odnositi onako kao što su se prema njoj odnosili sveti oci: treba je kritikovati i pokazivati svu njenu neodrživost i glupost.

Sveti Jovan Kronštatski: „Neznalice i oni koji su izgubili pamet od previše učenja, ne veruju u Ličnog Svemogućeg i Bespočetnog Boga, a veruju u bezlično načelo, u nekakvu evoluciju sveta, i zato žive i rade tako kao da ni pred kim neće odgovarati za svoje reči i dela… U svojoj zaslepljenosti dolaze do bezumlja odbacujući Biće Božije i tvrde da se sve dešava kroz evoluciju. Onaj ko ima razuma neće poverovati u takvo bezumno bunilo.“

Sveti Teofan Zatvornik: „Prema evoluciji se treba odnositi kao prema sanjivom bunilu.“

Sveti Varsanufije Optinski: „Engleski filosof Darvin je stvorio čitav sistem po kojem je život borba za opstanak. To je već početak zverinje filosofije. Ljudi koji budu odrasli na njoj više neće prezati od toga da ubiju čoveka, da uvrede ženu, da pokradu najbližeg druga, i sve to potpuno mirno, s punom svešću o svom pravu na ove zločine.“ (Nekoliko godina kasnije ove reči su se u potpunosti potvrdile: evolucionisti koji su došli na vlast u Rusiji i u Nemačkoj preplavili su krvlju celu planetu.)

Sveti Nektarije Pentapoljski: „Gnev Božiji pada na one koji se hvale da su postali od majmuna.“

Sveštenomučenik Vladimir Kijevski: „Danas se pojavila tako drska filosofija koja svrgava ljudsko dostojanstvo i pokušava da raširi svoje lažno učenje. Ona kaže da čovek nije nastao iz ruku Božijih, već da se u beskonačnom, postpenom prelasku od nesavršenog ka savršenom razvio iz carstva životinja. Kako neizmerno duboko ovo vređa i ponižava čoveka. S najvišeg stepena u tvorevini svrgava ga na isti stepen sa životinjama. To što ovo učenje u poslednje vreme nalazi sve više i više sledbenika, nije zato što je učenje neverja postalo neosporno istinito, već zato što ne smeta razvraćenom srcu sklonom grehovima da se prepušta svojim strastima. Braćo, ne slušajte pogubno i otrovno učenje neverja.“

Svetitelj Nikolaj Velimirović: „Kad bi se istorija XVIII-XX veka mogla opisati u par reči, to bi glasilo ovako – zapisnik sa suđenja između Evrope i Hrista. Evropa odgovara Hristu da je zastareo i da je umesto Jevanđelja pronašla biologiju, da zna svoje potomke – orangutane i gorile.“

Sveti Makarije (Gluharjov): „Odavno, pre više od hiljadu godina, bezumnik je, i to samo u svom srcu, govorio da nema Boga. A danas već na ulicama viču i u štampi propovedaju da nema Boga, da je sve nastalo samo po sebi, slučajno, da svime upravlja sudbina.“

 

Pitanja i odgovori na temu predavanja

Ko je Tvorac Vaseljene?

Tvorac Vaseljene je Bog. Postoji biblijska predstava o tome da je Bog stvorio svet iz nebića za šest dana. Ovo stvaranje je detaljno opisano u Starom Zavetu u Knjizi Postanja.

U čemu se sastoji zabluda teorije emanacije?

Šta je emanacija? Isticanje! Ispostavlja se da Bog nehotice rađa iz Sebe nešto što ima istu prirodu. Teorija pretpostavlja da Bog nije savršen, zato što ne može da Se kontroliše. Bog nije dobar, zato što u svetu postoji zlo. Bog nije ličnost (ili je iskvarena ličnost), zato što ne poseduje samokontrolu. Dakle, dolazimo do panteizma.

U čemu se sastoji zabluda teorije o tome da Vaseljena nije stvorena?

Ova teorija po kojoj je svet večan nastala je pre nego što se pojavio čovek. Prvi put je teoriju o tome da svet nije stvoren smislilo vrlo razumno i vrlo moćno biće po imenu Lucifer kako bi obrazložilo sopstvenu pobunu.

Da li nauka može znati prošlost?

Nauka ne poseduje ovaj instrument. Kad neki kažu: „Nauka je dokazala da se dogodio Veliki prasak,“ treba im reći: „Nauka ne može sa sigurnošću da tvrdi da li se Veliki prasak dogodio ili nije.“

U čemu se sastoji neodrživost teorije deizma?

Prva sinteza između ateizma i vere u Tvorca naziva se deizam. To je tvrdnja da je Bog stvorio svet kao sat i da je otišao. Bog je časovničar. A šta će biti ako se delovi mehanizma pokvare? Časovničar će morati da se umeša, zar ne?

U čemu se sastoji zabluda teorije uniformizma?

Uniformizam je tvrdnja da su zakoni prirode večni i postojani. Kako da znamo da su zakoni uvek isti? To je samo vera, i to vera koja se zasniva na tome da Bog ne može da menja Svoje reči. Stvaranje je završeno, ali Bog može da menja brzinu procesa. Kako znamo da je brzina procesa ista? Princip uniformizma protivreči činjenicama koje vidimo! Činjenica da su se svi procesi odvijali jednakom brzinom je neodrživa.

U čemu se sastoji zabluda inflacione teorije?

Ova teorija podrazumeva da su pre Velike eksplozije delovale toliko jake sile gravitacionog odbijanja da su razvijale brzinu nekoliko stotina hiljada puta veću od brzine svetlosti, što protivreči poznatim teorijama. Međutim, ovi podaci se očigledno ne mogu proveriti.

Kako se opovrgava teorija nastanka čoveka od majmuna?

Biblija namerno pokazuje razliku između čoveka i životinja kako čovek ne bi pokušavao da smatra životinje svojim precima: I Adam nadede ime svakom živinčetu i svakoj ptici nebeskoj i svakoj zveri poljskoj; ali se ne nađe Adamu drug prema njemu“ (1 Mojs. 2, 20). Nazivanje životinja precima predstavlja totemizam, staru pagansku zabludu, kad je čovek svojim precima nazivao različite toteme.