„Pomirite se sa Bogom, postanite ljubljeno dete Svemogućeg Boga“ (prepiska sa muslimanima) – Sveštenomučenik Danil Sisojev

 

 

 

---

* * * * * * * * * * *

Muslimanu koji je postavio pitanje: „Kako možete Isusa nazivati Sinom Božijim? Svevišnji nije ograničen ni vremenom, ni prostranstvom, On nema ni majku, ni oca, On je Večan, Njemu su strane želje tela i ni jedna žena ne može Bogu da rodi dete – to je apsurd“.

To što Vi izlažete zaista je apsurd i bogohulstvo. Ako neko tako veruje, onda mogu samo saosećati sa njim i reći da je daleko od istine i da uopšte nije hrišćanin. Hrišćanska vera je daleka od takve zablude. Mi verujemo u Jednoga Boga, Koji ima Svoje Slovo i Svog Svetog Duha. Jedno Božanstvo, Jedna Priroda, Jedna Vlast, Jedna Sila, Jedna Volja, Koja se poznaje u Tri Ličnosti.

Slovo Božije nije prosto skup informacija, već Ličnost koja je prilikom Ovaploćenja uzela ime Isus, kako o tome i Koran govori (4, 169 (171)). Slovo se večno rađa od Boga i zato se naziva Njegovim Sinom (Jn. 1). Ne zato što Bog ima ženu (neka je što dalje od nas takvo bezumlje!) već na neshvatljiv način, kao što i u našoj glavi um rađa reč koja može u potpunosti da ga izrazi. Tako se i Isus predvečno rađa od Oca bez odvajanja i stradanja, bez ičega telesnog i životinjskog, već duhovno kao što sijanje na prirodan način prati sunce. Zato Biblija i naziva Isusa Hrista Rečju Božijom (Jn. 1:1), Premudrošću i Silom Njegovom (1 Kor. 1:24), Ikonom Boga nevidljivog, rođenog pre svake tvari (Kol 1:15), sjajem slave i obličjem bića Njegovoga (Jevr. 1:3), Istinskim Bogom od Istinitog Boga (1 Jn. 5:20). Zar muslimani misle da je Bog nerazuman poput životinje? Ako ne misle tako, zašto ne poštuju istinitog Sina Božijeg, Koji je rođen bez žene na duhovan način?

Takođe verujemo da Slovo Božije nije bezdušno i da Bog nije lišen prirodnog života. I ova Sila Života je lična i naziva se Duhom Svetim, Koji od Oca ishodi (Jn. 15:26) bez odvajanja, stradanja, večno. Kao što i naša razumna duša nema samo sposobnost reči, već i životnu silu za oživljavanje tela, tako i Bog poseduje prirodni Život, Kojim On oživljava Svoje stvorenje.

Mi verujemo da bez obzira što postoje tri Ličnosti, One se ne mešaju u jedno (kao što se i kod nas duša razlikuje od njene sposobnosti slova i životne sile), ali su Jedan Bog, kao što govori Biblija: „Jer je Troje što svjedoči na nebu: Otac, Logos (Riječ), i Sveti Duh; i ova Trojica su Jedno“ (1 Jn. 5:7)… Mi ne dodajemo Bogu drugove, jer znamo da su Slovo i Duh večni sa Ocem jer su iste prirode sa Njim.

2004. g.

* * *

Muslimanu koji je posetio sajt „Pravoslavlje i islam“ i koji je sporio po pitanju predodređenosti i Božanstvu Hrista.

Uvaženi N,

Da odgovorim redom:

1. O Božijem Predodređenju Pravoslavna Crkva, oslanjajući se na Sveto Pismo, uči na sledeći način: „Verujemo da je sveblagi Bog predodredio za slavu one koje je izabrao od večnosti; a koje je odbacio, njih je predao na sud, ali ne zato kao da bi On hteo na taj način jedne da opravda, a druge da ostavi i osudi bez uzroka. Jer to nije svojstveno Bogu, zajedničkom Ocu svih, Koji ne gleda na lice, Koji hoće da se svi ljudi spasu i dođu do poznanja istine (1 Tim 2:4), već ukoliko je On predvideo da će se jedni dobro koristiti svojom slobodnom voljom, a drugi zlo, to je zato jedne predodredio za slavu, a druge je osudio. O potrebi pak slobode mi ovako sudimo: ukoliko je dobrota Božija darovala božansku blagodat, koja prosvećuje, koju mi takođe nazivamo prethodnom koja slično svetlosti koja obasjava one koji idu po tami, pokazuje nam svima put. Oni koji žele da se njoj slobodno pokoravaju (jer ona pomaže onima koji je traže, a ne onima, koji joj se protive), i ispunjavaju njezine zapovesti preko potrebne za spasenje, – dobijaju prema tome i posebnu blagodat, koja, pomažući, krepeći i postojano ih usavršavajući u ljubavi Božijoj, to jest u onim dobrim delima koja traži od nas Bog (i koja je isto tako tražila i prethodna blagodat) – opravdava ih, i čini ih predodređenima. Oni, naprotiv koji neće da se pokoravaju i da slede blagodat, i zato ne vrše zapovesti Božije, već, slušajući uputstva satane, na zlo upotrebljavaju svoju slobodu koju im je Bog za to dao da bi oni dragovoljno činili dobro – predaju se večnoj osudi.

Ali ono što govore bogohulni jeretici, kao da Bog predodređuje ili osuđuje, nimalo ne gledajući na dela predodređenih ili osuđenih, to mi smatramo bezumljem i bezboštvom, jer bi u takvom slučaju Pismo protivrečilo samo sebi. Ono uči da se onaj koji veruje spasava verom i delima svojim i ujedno s tim predstavlja Boga kao jedinog uzročnika našeg spasenja ukoliko, to jest, On prethodno daje blagodat koja prosvećuje, koja donosi čoveku poznanje božanstvene istine i uči ga da se usaglasi s njom (ako se ne protivi), i čini dobro, ugodno Bogu, da bi zadobio spasenje ne gubeći slobodu čovečije volje, već joj dopuštajući da se pokorava njenom delovanju. Nije li bezumno posle ovoga bez ikakve osnove tvrditi da je božanska volja uzrok nesreće osuđenih? Ne znači li to strašno huliti na Boga? Ne znači li to izricati užasnu nepravdu i huljenje na nebo? Bog nije učesnik nikakvog zla, jednako želi spasenje svima, i ne gleda na lice. Zato mi ispovedamo da on pravedno predaje osudi one koji ostaju u bezbožnosti po pokvarenoj svojoj volji i neraskajanom srcu. Ali nikada, nikada ga nismo nazvali niti ćemo Ga nazvati uzročnikom večne kazne i muka, i takoreći čovekomrscem, Njega, Boga Koji je Sam rekao da je radost na nebu kad se jedan grešnik kaje. Verovati tako ili misliti mi se nećemo nikada usuditi dok imamo svesti – i one koji tako govore i misle predajemo večnoj anatemi i priznajemo da su gori od svih nevernika.“ (Poslanica Istočnih Patrijaraha iz 1723. godine)

Što se tiče islamskog učenja o predodređenju – u Vašem izlaganju ono predstavlja bogohulstvo. Vi pišete: „Ako čovek reši da učini nešto loše i uloži napor za to, Svevišnji će to i dati, ali će čovek za to i odgovarati kao za svoj izbor dela i uloženog truda. Neophodno je međutim pamtiti da je Tvorac svega jedino Alah (hvala Njemu Svevišnjemu). Ako ne poželi Svevišnji Alah, ništa neće biti ni sazdano. Da, On je sazdao, ali je sazdao po izboru određenih dela svog roba“.

U tom slučaju Alah je direktan saučesnik svih zločina na svetu. Njegova uloga je slična ulozi plaćenog ubice koji ispunjava volju svog nalogodavca. Ovo je direktno odbacivanje samog shvatanja o Bogu kao blagom biću (da ne govorim već kao o Sveblagom). Istinsko Otkrovenje Božije govori: „Bog je svjetlost, i tame u Njemu nema nikakve“ (Jn. 1:5). „Nijedan kad je kušan da ne govori: Bog me kuša; jer Bog je neprijemčiv za kušanje zlom, i On ne iskušava nikoga“ (Jak. 1:13).

Štaviše, Vaš stav je iznutra protivrečan. Tvrdite da je „Tvorac svega jedino Alah“, što znači da je on Tvorac i samog akta izbora, ali se pritom tvrdi da je Alah „učinio po izboru određenih dela svog sluge“, koga je stvorio isti taj Alah. Očigledno da pri takvom pogledu na stvari, nema nikakvog mesta za slobodu volje, što onda znači da je Alah istinski nepravedni tiranin koji prvo primorava da se čini zlo, a zatim kažnjava za njega.

Sa druge strane, Vaš stav protivreči reči Korana (jer Vi odbacujete tumačenje Biblije, što znači da ne treba da tumačite ni Koran). Saglasnoj toj knjizi: „Ako ti Allah dade kakvu nevolju, niko je osim Njega ne moze otkloniti“ (Sura 10,107), što znači da sam čini zlo. I za najteži greh je krivac takođe Alah: „Da Allah hoce, oni ne bi druge Njemu ravnim smatrali“ (Sura 6,107). „Tako smo svakom vjerovjesniku neprijatelje odredivali, sejtane u vidu ljudi i dzina koji su jedni drugima kicene besjede govorili da bi ih obmanuli – a da je Gospodar tvoj htio, oni to ne bi ucinili“ (Sura 6,112). Polazeći iz reči teksta koji se pripisuje Alahu vidimo da su i dobro i zlo – jednako od Alaha – što samim tim lišava te pojmove realnog smisla, jer za hrišćane dobro predstavlja – slobodno sledovanje volji Božijoj, a zlo – slobodno protivljenje toj volji.

2. Božanstvo Isusa se vidi u tome što On nije prosto prorok koji je poslan sa Slovom Božijim, već Samo Slovo Boga Koje je od početka bilo u Bogu i Koje je Bog (Jn. 1:1-2). Uzgred rečeno, činjenicu da je Isus Slovo, priznaje i Koran iako i nepravilno tumači (Sura 3, 40 (45)). Zato je neumesno svako poređenje proroka i Hrista. Isus je – Jedinorodni Sin Božiji (Jn. 1:18), a proroci mogu biti sinovi samo po usinovljenju (Jn. 1:12-13).

Pitate: „da li je nekada u Jevanđelju sveti prorok Isus (mir mu) govorio da je on Bog ili: „Ja sam Gospod i poklanjajte mi se i uznosite molbe Mojoj Majci?“

Sam Isus Hristos je govorio da je On „Početak“ (Jn. 8:25); „Ja sam Alfa i Omega, Prvi i Posljednji, Početak i Svršetak“ (Otk. 22:13). On je zahtevao veru u Sebe kao i u Oca (Jn: 14:1) i govorio da „ko ne poštuje Sina ne poštuje ni Oca koji ga je poslao“ (Jn. 5:23), a ko Ga ne prima (kao muslimani na primer) imaju za oca – đavola (Jn. 8:44). Ako to nisu svedočanstva Božanstva, ja onda jednostavno ne mogu ni da zamislim kakva svedočanstva treba da budu! Gospod Isus je više puta primao i poklonjenje (Mt. 28:17; Jn. 10:38) i služenje (pri čemu su Mu služili ne ljudi, već anđeli – Mk. 1:13) nazivali su Ga Gospodom (Jn. 10:38) i Sam Sebe je nazivao Gospodom (Mt. 7:21).

Uvekdjevu Mariju, Bogorodicu mi, naravno, ne smatramo boginjom, već kao ispunjenje proroštva koje je Ona izrekla (Lk. 1:47) mi je poštujemo i molimo Je da se moli Bogu za nas.

3. Što se tiče Vaših reči: „Meni su dovoljna svedočanstva Korana“ – ona pokazuju da je vaša vera slepa i da nije zasnovana na čvrstom temelju Istine, već na principu poročnog kruga: „Koran je u pravu, jer je Koran sam tako rekao!“

2004. g.

* * *

Pravoslavnom čitaocu sajta „Pravoslavlje i islam“ koji je pitao: „šta da se radi ako se čovek koga voliš (musliman) sa prezirom odnosi prema Pravoslavlju, smatra islam najvišom konfesijom? Da li u samom Koranu postoji zabrana prezira prema drugoj veri?

Uvaženi N!

Ako ste pravoslavni hrišćanin, onda treba da znate iz Jevanđelja da ponekada treba da biramo između Hrista i najbližeg čoveka. Gospod Isus Hristos govori: „Svaki koji prizna Mene pred ljudima, priznaću i Ja njega pred Ocem Svojim Koji je na nebesima. A ko se odrekne Mene pred ljudima, odreći ću se i Ja njega pred Ocem Svojim Koji je na nebesima. Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač. Jer sam došao da rastavim čovjeka od oca njegovog i kćer od matere njezine i snahu od svekrve njezine. I neprijatelji čovjeku postaće domaći njegovi. Koji ljubi oca ili mater većma nego Mene, nije Mene dostojan; i koji ljubi sina ili kćer većma nego Mene, nije Mene dostojan“ (Mt. 10:32-37). Upravo ovaj izbor je pred Vama. Najbolje bi bilo kada bi se čovek koga ljubite odrekao islamske zablude i postao hrišćanin. Onda bi Vaši odnosi mogli da imaju posledice i u večnosti. Međutim, ako se hula na Boga Sina bude nastavila i Vi, nakon dužnog savetovanja, ne prekinete bliski odnos sa bogohulnikom (naravno, ne govorim da počnete da se svađate sa njim), ona će Vaš večni udeo biti jako žalostan.

Za vreme razgovora o istinama vere ne zaboravljajte da se u molitvama obraćate Svetom Duhu da On omekša srce sagovornika, jer kako je govorio prepodobni Jovan Lestvičnik: „bogohulstvo je delo ne čoveka, već demona“ sa kojim ćete morati Vi i da se borite. Jer ne huli čovek na Crkvu, već demon deluje preko njega kao preko svog nesrećnog oruđa.

U vezi sa Koranom treba reći da je sa jedne strane tamo zaista napisano: „One koji su vjerovali, pa i one koji su bili jevreji, krscani i sabejci – one koji su u Allaha i u onaj svijet vjerovali i dobra djela cinili – doista ceka nagrada od Gospodara njihova; nicega se oni nece bojati i ni za cim nece tugovati!“ (2, 59 (63)), dok se sa druge strane ukazuje: „Nevjernici su vam, doista, otvoreni neprijatelji… Allah je nevjernicima pripremio sramnu patnju“ (4, 102 (101), 103 (102)). Zato Koran zahteva da se sa nevernima (pod kojima se podrazumevaju i hrišćani koji veruju u Trojicu) vodi neprekidni rat – „I napadajte takve gdje god ih sretnete i progonite ih odande odakle su oni vas prognali. A zlostavljanje je teze od ubijanja!“ (2, 187 (191)); „Kada se u borbi s nevjernicima sretnete po sijama ih udarajte sve dok ih ne oslabite“ (47,4). Zapamtite da je Koran pun protivrečnosti i da je veoma surov tako da teško da ćete tamo naći osnove za miran život. Između ostalog, savetujem Vam da na sajtu pročitate tekst N. Grigorjeva „Beseda Bogdana Kolostova sa tatarima o Muhamedu“. To će Vam pomoći u delu obraćenja Vama bliskog čoveka svetlosti Blage vesti za šta se treba moliti. Neka Vam Gospod pomogne!

2004. g.

* * *

Muslimanu koji ga je vređao i pretio mu („Takvima kao što si ti biće odsečene ruke i noge za tvoju laž šejtansku“)

Zašto se protiviti Tvorcu? Bolje je pomiriti se sa Njim, primiti Krštenje i postati istinski musliman – pokorni sin nebeskog Oca. Pretnje potiču jedino od nemoći!

5.12.2005. g.

* * *

Istom muslimanu koji je počeo da tvrdi, pozivajući se na Koran, da Bog ne može biti Trojica i da je Hristos samo prorok.

Koran nije slovo Boga Tvorca! Čak na javnoj raspravi muslimani nisu uspeli da pokažu nikakve smislene argumente u korist toga. Koran je plod delatnosti nekog duha koji davi one koji se ne slažu sa njim (Muhameda na planini Hira). Tvorac se na taj način neće rugati nad svojim stvorenjem.

Bog je Trijedin – Bog Otac, Bog Sin, Bog Duh Sveti – ali nisu tri boga, već jedan Bog. To znaju hrišćani, deca Božija. A odakle vi, robovi, znate šta se događa u dubinama Božanskog života? Razumljivo je da vama, koji živite daleko od Tvorca, On izgleda prosto kao jedan. Mi smo, međutim, pored Njega. Mi smo Njegova deca i zato znamo Njegov unutrašnji život beskonačno bolje od vas. Ako vi znate Boga lično, recite nam onda kako je On u Sebi Samom.

Što se tiče Hrista – On je Večno Slovo Večnog Oca, Koji je iz ljubavi prema Svom stvorenju postao čovek, ostajući pritom Bog. On je jedan u dve prirode – Bog i čovek, kao i mi – duša plus telo. Glupo je odbaciti lekara pozivajući se na to da je isprljan tvojim gnojem. Isto tako je glupo odbacivati Bogoovaploćenje, pozivajući se na svoj slabi razum. Zar vi možete da zabranite Bogu da postane čovek ili ste u stanju da shvatite Njegovu zamisao? Pokajte se i verujte u Jevanđelje. Krstite se i postaćete ne moljac ni rob, već sin Tvorca.

25.12.2005. g.

* * *

Još jednom muslimanu koji ga je vređao zbog teksta o islamu i koji je govorio da učenje o Trojici protivreči zdravom razumu.

Mene zaprepašćuje Vaše ubeđenje da se „zdravim razumom“ (kao da kod grešnika razum može biti zdrav) može ispititi unutrašnji Božanski život. Što se tiče toga da tekst predstavlja pomračenje islama, delimično se slažem. Pokazati da je Koran laž je isto što i pokazati tamu koja je bila u njegovom autoru. Tako da se bojim da ako se ne pomirite sa Bogom, nećete pronaći život večni, već ćete otići u večnu tamu koja bukti ognjem bez svetlosti. Tako da je najbolje da ne vređate, već da razmotrite istinsko Božije Otkrovenje – Bibliju – uporedite sa Njom Koran i primite Sveto Krštenje. Tada neće biti drski i nepokorni rob, već ljubljeni sin Svemogućeg Boga. Bog neka Vas urazumi.

Želim Vam da uđete u ljubav Božiju.

11. 3. 2006. g.

* * *

Muslimanu koji je pitao da li može da se moli pravoslavnim Svetiteljima.

Sa tačke gledišta hrišćanstva moguće je da se musliman moli Svetiteljima. Bog i Njegovi Svetitelji čuju i pomažu u zemaljskim delima svakom čoveku. Ali mislim da ako Vam Bog i Njegov Svetitelj pomognu, plemenitost zahteva Sveto Krštenje.

12. 4. 2007. g.

* * *

Ženi koja je pitala „zar Bog ne prima služenje muslimana, njihov post i ostalo, kada ih ima tako mnogo“?

Bogu treba da se služi samo onako kako je Njemu ugodno. Mislim da ni Vama nisu potrebni znaci pažnje koji Vam ne prijaju. Tako i Bog ne spasava one koji odbacuju Hrista. Što se tiče predaka i naroda, skup zabluda ništa osim zablude ne može da da.

18. 10. 2005. g.

* * *

Muslimanu koji je optuživao hrišćane za nasilnu hristijanizaciju Kavkaza, za alkoholizam, narkomaniju i prostituciju, i koji je još i tvrdio da sve više ima muslimana i da će ih uskoro biti ogromna većina.

Ja na kraju nisam razumeo šta se Vama dopalo u islamu. O Bogu Vi ne govorite – očigledno da Vas On ne zanima, govorite samo o nacionalnim sukobima. Ubeđen sam da svi narodi treba da postanu pravoslavni i da sama nacionalnost treba da iščezne pred licem Božijim.

Ne treba klevetati Crkvu. Jedino se Crkva i bori sa narkoticima (dok islam proizvodi narkotike – 80% heroina proizvode muslimani), alkoholizmom (kod nas postoje grupe trezvenosti, a vi ih nemate) i prostitucijom (u islamu zato postoje institucije ljubavnica i „privremenih“ brakova).

Što se tiče nasilne hristijanizacije Kavkaza – hajde da ne izmišljamo. Ono čega nije bilo, jednostavno nije bilo. Postojala je samo nasilna islamizacija. Što se tiče toga koga će uskoro biti više, reći ću vrlo jednostavno – Bog zna. Rusa je u 16. veku bilo 5 misliona, sada ih ima 145 miliona, a kavkaskih muslimana koliko je bilo, toliko je i ostalo. Ali uopšte, to i ne predstavlja argument. Ja biram istinitog Boga uprkos čitavom ljudskom rodu, kao što je bilo i u dane Noja. Bogu nije važan broj, već vernost Njemu i Njegovoj Reči. Islam predstavlja sledovanje bogobornoj obmani. Nije slučajno što muslimani ni u jednom polemičkom sustretu nikako nisu mogli da dokažu bogootkrivenost svoje vere. Islam ne predstavlja više od kulture koja nije pomogla muslimanima ni sada (islamske zemlje su među najnerazvijenima i najsiromašnijima), a neće pomoći ni nakon smrti kada će Bog kazniti muslimane za njihova zla dela.

Muslimani nemaju Spasitelja, a nas spasava ovaploćeni Bog. I to je činjenica koja se realno vidi. Kako Vi mislite da se opravdate pred Njim?

Muslimanstvo realno nije bilo u stanju da učini ono što je učinilo hrišćanstvo kada se nalazilo na vlasti. Tako da Vi birate varvare koji ne znaju za Tvorca. To je Vaše pravo i Vaša odgovornost pred Bogom. On će Vas susresti bez ikakve milosti jer ste i Vi sami nemilostivi.

8.2.2006 g.

* * *

Pravoslavnom hrišćaninu koji je pitao da li je greh ako se musliman pozdravi rečima „salam alejkum“?

Mislim da tu greha nema, jer u prevodu ovaj pozdrav znači „mir tebi“. Druga stvar je što muslimani pod „mirom“ podrazumevaju primanje islama. Ali bojim se da ruski muslimani smatraju ovo za uljudan pozdrav, bukvalno, želju za mirom. Tako da greha ja tu ne vidim.

21.2.2007. g.

* * *

Muslimanki koja je sporila sa tvrdnjom u tekstu oca Danila i ukazivala na bogobojažljivost muslimana, a takođe ga optuživala i za netrpeljivost.

Pozdrav! Nisam pisao da islam tvrdi da je on, tobož, samo za Arape. Pisao sam da Koran daje to na znanje rečima koje sam citirao („I Kur’an je, sigurno, objava Gospodara svjetova; donosi ga povjerljivi Dzibril na srce tvoje, da opominjes na jasnom arapskom jeziku“ (2, 192-195)). Ovo je prosta unutrašnja protivrečnost islama. Arapski jezik uopšte nije jasan Tatarinu ili Rusu, ali se zato tvrdi da je islam sveopšta vera i pritom je autentičan Koran samo arapski original. A šta sa nepismenima koji ne mogu da nauče arapski? Istinita reč Božija – Biblija – objavljuje se na svim jezicima sveta i nemamo potrebe da učimo jevrejski ili grčki na kojima je bilo dano Otkrovenje.

Što se tiče bogobojažljivosti – pa, i satana se boji Boga ali mu se to ne računa u dobro. Ne treba se samo bojati Boga, već i ljubiti Ga. A to je moguće samo ljudima koji su postali sinovi ili kćeri Božije kroz Krštenje. Ljudi koji nisu primili poslednje Otkrovenje u javljanju na zemlji ne truležnog čoveka Muhameda, već večnog Boga Isusa Hrista, ostali su pobunjeni robovi. Oni su do sada pod vlašću greha i zato ne mogu dobiti spasenja.

Jasno je da tolerancija treba da bude usmerena ne prema religijama, već prema ljudima. Zabluda nije dostojna uvažavanja. Mislim da ćete se složiti sa mnom da će mir na zemlji postojati samo kada vlast Božija postane jasna celoj tvorevini u Dan Suda. Želim Vam da primite hrišćanstvo i postanete čedo Božije, i tada će milost Božija biti sa Vama.

Sa uvažavanjem prema Vama, ali ne i prema Vašim zabludama, sveštenik Danil Sisojev.

7.7. 2006. g.

* * *

Istoj muslimanki koja mu je odgovorila da je hrišćanstvo isuviše komplikovano za nju, rugala se monaštvu, optuživala hrišćane za pijanstvo i preljube, navodila citat iz Korana da Bog ne može imati decu.

Odakle Vi znate da Bog nema decu? Odakle znate da je Koran reč Boga Tvorca ako je sam Muhamed nije dobio od Boga, već od duha koga je on smatrao anđelom, dok je saglasno Svetom Pismu, pa i sopstvenim Muhamedovim osećanjima nakon viđenja na planini Hiva – u pitanju bio satana? Gde je garancija tačnog prenosa informacije od poslanika Muhamedu? Gde je garancija da on nije lagao?

Biblija upozorava da satana uzima na sebe izgled anđela svetlosti. Upravo se to i dogodilo u slučaju sa Muhamedom.

Što se tiče složenosti – odakle Vam ideja da je realnost jednostavna? Fizičari znaju da se mikrosvet može opisati samo najsloženijim definicijama kvantne mehanike, a Vi smatrate da svet Božiji mora da bude primitivan? Odakle ste to uzeli? I Mojsej i David i Proroci i Hristos govore da Bog ima Svog Sina Koji je Njegovo Slovo i Svog Duha, a Vi, zajedno sa arapskim samozvancem to odbacujete.

Zašto Vam se treba verovati na reč i ne verovati reči na koju se poziva Muhamed? Vi izdajete sebe, govoreći: „ne mogu da razumem vašu veru u kojoj je sve zakomplikovano. Islam je – laka religija“. Mi hrišćani ne pokušavamo da odbacimo slovo Božije i ne pokušavamo da ga izopačimo svojim slabim i grehovnim umom. Mi slušamo Boga i povinujemo se. Zar je Vaš razum ravan razumu Tvorca? Da li možete znati svoju budućnost? Ako ne, kako možete da poznate tajnu Boga ako ste odbacili Njegovo sopstveno svedočanstvo o Sebi Samom? Potrebno je tražiti ne složenost ili jednostavnost, već istinu.

Što se tiče monaštva – u pitanju je predivni put koji uzvodi ljude iznad nebesa. Ja ne razumem zašto Vam se ne dopada čovek koji kao svoj glavni cilj odredi bogopoznanje?

Što se tiče pijanstva i preljuba, izvinite, ali Crkva se sa time oduvek uspešno borila. Navedite mi makar jedan islamski centar gde se uspešno bore sa alkoholizmom u Rusiji, a ja Vam mogu navesti desetine hrišćanskih centara gde se obraća i na desetine muslimana. Islam pokušava da reši problem greha kažnjavanjem grešnika, dok ga hrišćanstvo isceljuje. Dakle, gde onda deluje Tvorac? Gde su u islamu znaci Njegove natprirodne sile? Crkva je preispunjena čudima, ona cveta od pokajanih grešnika, ukrašena je onima koji su dostigli najvišu pravednost, a gde su vaši svetitelji, gde su oni koji znaju Boga kakvim On jeste? Kada slušamo o islamu, slušamo samo o ubistvima nevinih ili o suvom, besmislenom zakonu koji ništa ne daje niti umu niti srcu. Šta postoji dobro u islamu, čega nema u hrišćanstvu?

Ništa.

Hrišćanstvo ima i beskonačno više od toga. U nama živi životvorna sila, mi znamo za radost oproštenja grehova, možemo nazivati Boga Ocem i osećamo Njegovu ruku, a vi nam predlažete da se odreknemo toga. Radi čega? Mi se i bez vas borimo sa idolima, mi i bez vas znamo da je Bog Jedan. Šta ste novo vi doneli? Gde su vaša svedočanstva? Ko je prisustvovao kada je Muhamed dobijao Koran? Gde su znamenja koja je on pokazao kao dokaz svoje misije? Gde su mrtvaci koje je vaskrsao, gde su bolesnici koje je iscelio, gde su grešnici očišćeni od greha, gde su očišćene bludnice? Vi se gordite umišljenom pravednošću, ali Bog zna srca vaša, zna da su daleka od smirenja. Najbolje bi bilo da se pokajete, primite Krštenje i postanete ne robinja, već kćer Božija. I to ćete osetiti i umom i srcem. Zašto da verujete knjizi koja može biti i dobro napisana, a ne verujete živoj reči Božijoj?

8.7. 2006. g.

* * *

Čoveku koji je pisao da tobož šahidi-teroristi ispovedaju lažni islam i da među muslimanima ima mnogo dobrih ljudi koji se sa njima ne slažu.

Islam koji je propovedao Muhamed potpuno odgovara predstavama šahida. Na sreću, obični muslimani mnogo češće slede sopstveni glas savesti nego norme islama.

27.12. 2006. g.

* * *

Ženi koja je želela da zna da li sme da se uda za muslimana.

Uvažena N!

Pokušaću da odgovorim na Vaše pitanje, ali je prvo važno da znam ko ste Vi po Vašem veroispovedanju. Jedna stvar je ako ste hrišćanka, ako ste u svetom Krštenju stupili u savez sa Bogom, ako u Pričešću učestvujete u Božanskom životu i ako su Vam gresi oprošteni. Ako je tako, onda mislim da odgovor mora da Vam bude očigledan: nikakav brak nije moguć sa onim ko ne veruje u Hrista, ko se nalazi pod vlašću zlih duhova (budući nekršten). Za njega se treba i mora moliti da ga Bog privede Krštenju, ali razmišljati o zajedničkom životu sa onim ko nije u savezu sa Bogom – krajnje je opasno.

Druga stvar je ako niste hrišćanka. Onda se nalazite u isto tako teškom položaju kao i Vaš poznanik. Vama mogu jedino da posavetujem da se pomirite sa Bogom kroz Krštenje i ispovest.

Uopšte, Vaše bolesti, Vaše nespokojno srce očigledno svedoče da sve te misli o zajedničkom životu sa muslimanom – nisu od Boga. Nemir i histerija su znak delovanja đavola. Progonite ga kroz molitvu i pokajanje.

Mi smo ljudi i zato ne možemo sami rešavati svoju sudbinu. Ako želimo sreću, samo nam je Bog može dati. Savetujem Vam da pročitate hrišćansku literaturu o islamu. Molite se, čitajte Jevanđelje i postupajte po njegovim zapovestima.

Oprostite ako sam Vas nekako povredio. Ako imate pitanja – pišite mi. Bog neka Vam pomogne!

23.11.2006. g.

* * *

Još jednoj ženi koja je postavljala slično pitanje.

Za pravoslavnog hrišćanina je istinski neophodno venčanje. Član Crkve ne može da stupa u brak sa nevernim i naravno, za njega nije dozvoljen blud. Ali ako se čovek obratio Hristu već nalazeći se u braku, onda, po rečima apostola Pavla, ne treba razoriti već postojeći brak osim u slučajevima kada druga strana insistira na odricanju od vere. Uzrok je u tome što se muž neverni osvećuje verujućom ženom.

Međutim, nikada se brak sa nevernim ne dozvoljava onome ko se već nalazi u Crkvi.

Neka Vas čuva Bog.

21.10.2008. g.

* * *

Drugoj ženi koja se udala za muslimana i čiji brak je bio nesrećan.

Uvažena N!

Vaistinu Voskrese Gospod! Ako govorimo o crkvenim zakonima, Vaš brak ne može biti priznat pred Bogom. Vi ste u njega ušli kao već krštena. Zato za Crkvu Vaš razvod ne može da se računa kao razvod. Ako rođaci Vašeg muža počnu da zahtevaju odricanje od Hrista, razvod je tada prosto neophodan. Ako Ashat ne primi hrišćanstvo – jednostavno nemate na čemu da izgradite zajedničke odnose. na kraju ćete se Vi ili odreći od Boga (i svejedno opet ne sačuvate ni porodicu, a pogubite dušu) ili ćete prosto unakaziti život i sebi i njemu.

Neka Vam Bog da razuma!

14.5.2007. g.

* * *

Muslimanki koja ga je pitala zašto je „antiislamski“ raspoložen, zašto jedino hrišćanstvo smatra istinskom religijom i zašto veruje u Isusa kao u Sina Božijeg?

1. Zašto sam antiislamista? Zato što Bog smatra da je islam laž. Ja ne volim laž iako i žalim obmanute. Zahvaljujem Vam za navedenu varijantu tafsira, ali iz toga se nikako ne menja činjenica da Koran sadrži očigledne greške – na primer, Djevu Mariju smatra Mojsejevom sestrom) i sadrži niz tvrdnji koje se protive čovekovoj savesti. Tako da je nepotrebno govoriti da se Koran ne sme prevoditi. Kao i svako drugo delo i on se može prevesti, a tačnost prevoda se kao i uvek određuje razumevanjem. Ako bukvalni smisao prevoda Korana predstavlja klevetu na islam, kakva je onda vrednost te religije? Zar Alah nije imao snage da preda svoje otkrovenje tako da ga mogu razumeti i ne-Arapi?

2. Zašto smatram hrišćanstvo jedinom pravilnom religijom? Odgovor je jednostavan. Bog je Sebe otkrio u Hristu u punoj formi od koje viša ne postoji. Bog se javio u telu. Uzgred, šta je novo doneo islam u poređenju sa judaizmom i hrišćanstvom? Sam Isus Hristos je govorio: „Ja sam Put i Istina i Život: niko ne dolazi Ocu osim kroz Mene“ (Jn. 14:6). Ova tvrdnja Isusa Hrista potvrđena je i Njegovim čudima i vaskrsenjem nakon tridnevne smrti i svim onim znacima kojima do sada preizobiluje hrišćanstvo. Kada se povede spor između hrišćanstva i islama – u pitanju je spor između razumnog života i smrtnog racionalizma. Mi znamo da su nam gresi oprošteni, znamo ne samo i Biblije, već i iz iskustva. A Vi se samo bavite razmišljanjima. Mislim da Vam razmišljanja neće pomoći u Sudnji Dan, jer po reči Božijoj, onaj koji ne veruje u Sina Božijeg već je osuđen.

3. Pitate me: „Zar zaista verujete da prosti smrtnik, makar i začet neporočnim putem, Isus može biti Bog? Zar ne vidite protivrečnost u tome? Čovek ne može da bude Bog!!!“

U suštini, Vi optužujete mene i sve hrišćane za namerno obmanjivanje nepismenih ljudi. Ali neka Sam Bog u Poslednji Dan Suda traži od Vas odgovor za tu optužbu. Da, ja i verujem i znam da je neporočno začeti silom Svetog Duha, Gospod Isus Hristos – Istiniti Bog Koji se javio u ljudskoj prirodi. On je Jedna Ličnost u dve prirode – i Bog i čovek. Ja ne vidim u tome protivrečnost. Za razliku od muslimana ja se ne usuđujem da govorim da Bogu nešto nije moguće. Mi, hrišćani odlično znamo Oca nebeskog da bismo govorili takvu glupost – da Bog nešto ne može. Naravno, mi ne govorimo da je čovek postao Bog, već da je Bog postao Čovek ne prestajući da bude Bog.

4. Vi govorite: „reč „sin Božiji“ odnosi se apsolutno na svakog čoveka jer smo svi mi stvorenja Božija“. Međutim, tada morate da ispravite Koran gde je rečeno da niko ne dolazi Alahu osim kao rob. Pa i u suštini, ako je svako stvorenje sin Božiji, onda su u pravu mnogobošci a i Alah onda ima ćerke. Jer lažna boginja Arapa – Manat, očigledno je stvorenje, što po Vašoj logici znači da je i Alahova ćerka. Pa i samo Vaše poistovećivanje stvorenja Božijeg i bogosinovstva je potpuno nekorektno. Vaše dete se očigledno razlikuje od Vašeg stola, makar Vi taj sto i napravili svojim rukama. Jer inače, sto je čovek kao i Vi, jedne prirode sa Vama? Tako ni Sin Božiji nije isti kao stvorenja Božija – On je iste prirode kao i Bog Otac.

Mi, hrišćani, možemo da nazivamo Boga Ocem jedino sjedinivši se sa Njegovim Sinom i stekavši usinovljenje. I Vama želim to isto – primite sveto Krštenje i iz iskustva ćete pojmiti očinstvo Božije i videti svu laž islama.

Božija pomoć sa Vama!

26.3.2007. g.

* * *

Čoveku koji je pitao da li je tačno da islam potiče od judaizma?

Ne. Islam je nastao iz arapskog neznaboštva, unevši u sebe neke iskrenute elemente judaizma i hrišćanstva. Pod imenom Avraama, Noja i drugih Proroka muslimani podrazumevaju potpuno izmišljene ličnosti koje imaju jako malo zajedničkog sa realnim bliblijskim ličnostima. Koran ne predstavlja sažetu Bibliju, već njenu parodiju. Savetujem Vam da pročitate predivno izdanje instituta za prevod Biblije – „Biblija i Koran – paralelna mesta“.

21.10.2007. g.

* * *

Muslimanu koji ga je pitao zašto se on bori sa islamom, pa islam daje ljudima znanje da je Bog jedan. Još pita zašto on ne priznaje Koran?

Suština religije nije prosto u poznanju Boga, već u uspostavljanju veze sa Njim. Bog je jedan i put ka Bogu je takođe samo jedan – Njegovo Živo i Lično Slovo, Gospod Isus Hristos. Oni koji ne veruju u Njega nikada neće naći Boga i nakon smrti biće bačeni u pakao.

Ja ne ograničavam Svevišnjeg samo Pismom, ali ne smatram Boga ni šizofrenikom. On ne može da da dva međusobno isključiva otkrovenja, On ne može da pogreši. Koran radikalno protivreči Bibliji i osim toga je prepun istorijskih i naučnih greški. Poznajem istoriju javljanja Korana i upravo zato nemam nikakvog predubeđenja u vezi sa njegovim poreklom. Koran nije od Boga, već od Božijeg neprijatelja.

Uzgred, ja se nikada nisam borio sa muslimanima. Ja vodim borbu sa zabludama radi duša zabludelih. Moj savet je – pročitajte Jevanđelje bez predubeđenja, uporedite ga sa Koranom i moći ćete, konačno, da izađete na jedini Put ka Bogu.

Neka Vam Bog pomogne!

3.3.2008. g.

* * *

Svešteniku koji ga je pitao šta da odgovori muslimanu koji je tvrdio da je Isus samo prorok, navodeći citate iz Jevanđelja gde Ga nazivaju prorokom, kao i citate iz Korana.

Pokušaću da odgovorim na Abdul-Azizove reči. Sve citate koje je naveo iz Jevanđelja govore samo o tome da je Gospod Isus Hristos imao status proroka. Međutim, to ništa ne govori o Njegovoj prirodi. Pažljivo čitanje Jevanđelja na očigledan način pokazuje isključivost bogosinovstva Isusa Hrista. On se naziva Jedinorodnim (tj. Jedinim Rođenim) Sinom Boga (Jn. 1:18) što se nikako ne može objasniti sa islamske tačke gledišta (koji, uzgred rečeno, potpuno odbacuje samu mogućnost sinovskih odnosa čoveka sa Bogom). Pritom, niko od ljudi u Jevanđelju ne pripisuje sebi takva imena koja priliče i moguća su samo za Boga: „Istina, Život“ (Jn. 14:6), „Vaskrsenje“ (Jn. 11:25), „Početak“ (Jn. 8:25), „Svetlost svetu“ (Jn.9:5). Niko nikada nije govorio „Ko je vidio Mene, vidio je Oca“ (Jn. 14:9).

Kako može stvoreno biće reći tako nešto o sebi? Kako stvoreno biće može reći: „Sve je Meni predao Otac Moj“ (Mt. 11:27)? Ko, osim Bog može da kaže: „Ja sam Alfa i Omega, Prvi i Posljednji, Početak i Svršetak“ (Otk. 22:13). A sve to o Sebi govori Isus! Pa i Njegove reči: „Ja i Otac jedno smo“ (Jn. 10:30) u kontekstu jasno pokazuju i jednu prirodu Ličnosti Trojice i jednakost u sili Oca i Sina.

Da, hrišćani mogu biti pričasni Trojičnom životu. U Krštenju se usinovljujemo Ocu kroz Sina u Svetom Duhu i zato nam je otkrivena u iskustvu tajna Božanskog Jedinstva. Ali, naravno, naše jedinstvo sa Bogom samo je odsjaj večnog jedinstva Jedinorodnog sa Njegovim Ocem.

Da već ne navodim bezbrojne primere iz Proroka koji su proricali da će Mesija biti „Bog silni“ (Is. 9:6), apostole koji su govorili da je Hristos „koji je nad svima Bog blagosloveni u vijekove“ (Rm. 9:5), „istiniti Bog i život večni“ (1 Jn, 5:20).

Ovde treba biti dosledan – ili je Isus lagao – znači da je lažni prorok, ili nije lagao – znači da je istiniti Bog – Sin istinitog Boga. Realno Jevanđelje ne daje nikakvu mogućnost (sem ako ne uzmeš makaze u ruke) da od realnog istorijskog Isusa Hrista, Sina Božijeg napraviš „Isu, roba Alahovog“ koga je Muhamed izmislio.

Naravno, može se galamiti da su, tobož, hrišćani izopačili Jevanđelje, ali dokaza tome nema, tim pre što i Koran šalje muslimane Indžilu (Jevanđelju – prim.prev.) kao potvrdu svoje umišljene istine. Navodi iz Korana su potpuno besmisleni. Treba prvo dokazati da je Bog dao Koran, a zatim se pozivati na njega. A da bi se to uradilo, prvo je potrebno objasniti zašto je Alah, ako je Svemoguć, dopustio potpuno kvarenje Svojih prethodnih Pisama, koja se tako radikalno razilaze sa poetskim stvaralaštvom Muhameda i gde je garancija da se i sam tekst Korana nije podvrgao takvom istom kvarenju (uzimajući u obzir da ne posedujemo spise iz vremena Muhameda).

Tako da uvaženoj osobi koja pita mogu da poželim da se pažljivo udubi u neiskvareni tekst Jevanđelja (na šta ga priziva i Koran) i pročitavši, poveruje da „Isus jeste Hristos, Sin Božiji, i da vjerujući ima život u ime Njegovo“ (Jn. 20:31)

4.4. 2008. g.

* * *

Pravoslavnom hrišćaninu koji je pitao kako može da se objasni muslimanima tajna Evharistije?

Povodom Pričešća muslimanima ništa ne treba objašnjavati jer se to odnosi na tajno učenje hrišćana. Ako oni već znaju za nju, onda uporedite Pričešće sa transfuzijom zdrave krvi i presađivanjem zdravog srca bolesnom čoveku.

9.4.2008. g.

* * *

Muslimanki koja je govorila da Pravoslavlje ne može da kontroliše politiku, dok islam to sa uspehom čini u muslimanskim zemljama.

Kada govorimo da Pravoslavlje ne kontroliše politiku mi samo potvrđujemo činjenicu da Crkva priznaje bogoustanovljeni karakter vlasti kao takve. Zato ni jedan episkop Crkve ne može da ukazuje vlasti sa kim da ratuje, a sa kim da bude u miru. Ali pritom Crkva i može i treba da ukazuje vlastima koje sebe smatraju pravoslavnima na Božije principe koje ona mora da položi u temelje svoje politike.

Naše carstvo nije od ovoga sveta i ovde je hrišćanin – stranac i došljak. Mi predobro znamo da nijedna vlast ovde ne može biti savršena.

Što se islama tiče – njegov pokušaj da kontroliše celokupan život zemlje više govori protiv njega. Uporedite šta je više – nebo ili zemlja. Crkva vodi ljude na nebo i čini ih decom Božijom, dok je islam čisto zemaljska ideologija. I u tome je njegov glavni minus. Čovek nikada ne može biti zadovoljan zemljom. Pa i u praktičnom smislu Pravoslavlje pri svakom društvenom uređenju može pripremati građane Neba, a islam je bez šerijatskih normi nepotpun.

14. 5. 2008. g.

* * *

Istoj muslimanki o Trojici i o Hristovoj smrti.

U hrišćanstvu ne postoje tri boga, već Jedan Bog Koji ima Svoje Lično Slovo i Svog Duha. Kada je Isus umro na Krstu, umro je ne po Božanskoj, već po ljudskoj prirodi. Da biste se lakše snašli u ovome šaljem Vam svoju knjigu o osnovama vere. Ako Vam bude interesantno, upoznajte se sa njom.

1.6. 2008. g.

* * *

Istoj ženi na pitanje o udelu nekrštene dece.

Vi ste u pravu. U očima Božijim i Vi, i svako dete ste grešnici. Ako ne primite Krštenje, otići ćete u pakao. Razlog je jednostavan. Kao što čovek u mafiju dospeva rođenjem, tako se i čovek koji se rodio već nalazi u savezu sa satanom. Jedino se u Krštenju ovaj savez raskida i Boga stupa u zavet sa čovekom. Član nečistog saveza ne može ući u Carstvo Božije.

Ovde treba zapamtiti da dete, koje nema ličnih grehova, neće biti podvrgnuto ličnoj kazni, već će samo prebivati u tami jer neće imati očiju kojima bi moglo da vidi Boga. Odrastao čovek, koji se odrekao Krštenja ili koji prosto čini lična bezakonja, biće kažnjen i za svoja lična zlodela.

Neka Vas Bog sačuva.

9.6.2008. g.

* * *

Istoj ženi o Hristovom silasku u pakao i odgovor na pitanje zašto Bog nije mogao da oprosti ljudske grehe bez žrtve na Krstu.

Hristos Spasitelj je zaista sišao u pakao, ali ne da bi se mučio već da bi oslobodio one koji su se za vreme života pokajali i tražili oproštaj od Boga. Isus Hristos je pobedio satanu Svojom žrtvom i lišio ga vlasti nad ljudima.

Što se tiče pitanja, da li je Bog mogao da oprosti, odgovoriću jednostavno. Odgovor: nije mogao, jer je On istovremeno i milostiv i pravedan. Zato Bog ne može da ostavi zlo bez kazne. Upravo zato se i javio Hristos da bi dobrovoljno uzeo našu kaznu i očistio nas Svojom krvlju. U tome se pokazala ljubav Oca i Njegovog Sina prema nama, što je Sin Božiji umro za one koji su svojim gresima ratovali sa Njim. Upravo zato su hrišćani i uvereni u svoje spasenje pod uslovom da se ne odreknu Trojedinog Boga i ne prekinu da žive po Njegovim zapovestima, uz pomoć Njegove sile. Hristos je, međutim, umro i za Vas i Bog i Vas ljubi, tako da Vam želim da odgovorite na Božiju ljubav svojom ljubavlju, primite Krštenje i postanete kći Božija.

13. 11. 2008. g.

* * *

Sledbeniku islama koji ga je pitao zašto je učestvovao u polemikama sa muslimanima?

Svim srcem molim Boga da između muslimana i hrišćana vlada mir. I same polemike su upravo zato i potrebne, da bi se umesto dinamita muslimani naučili realnom dijalogu. Nama je Hristos draži i od oca i od majke, On je naš Bog, Spasitelj i cilj našeg života. Odbacivati Njegovo Božanstvo, Krst i Vaskrsenje predstavlja najgoru hulu za hrišćane. Međutim, mi, želeći da spasimo svoju muslimansku braću, na polemikama nismo im davali pogrdna imena za te krajnje nečestive misli, iako oni i zaslužuju hiljadu puta geenski oganj. Što se Muhameda tiče, odavno je poznato da su hrišćani od samog početka odbacili njegove pretenzije na proroštvo. I to su uradili samo zato što su svi biblijski znaci ukazivali na njega kao na lažnog proroka. Nama je jako žao što se toliko mnoštvo ljudi podvrglo obmani od strane Muhameda, ali drugačije ne možemo ni da govorimo, jer kako možemo da protivrečimo Bogu koji nam je dao jasne znake istinskog i lažnog proroštva? Nama je jako žao što Vi svoje srce i ljubav niste dali Besmrtnom Bogu, već smrtnom čoveku. Zar se to ne naziva idolopoklonstvom?

Želim Vam da poznate ljubav Božiju, kao što ja i želim svim muslimanima sa kojima sam polemisao. I radi spasenja njihovih duša od večne propasti ja se i jesam saglasio da učestvujem u tome. Neka Vas Bog urazumi.

6.6. 2008. g.

* * *

Muslimanu koji je pitao da li može da bude kršteni kum detetu.

Uvaženi N!

Naravno, možete biti kršteni kum, ako pre toga primite Sveto Krštenje.

Neka Vas Bog čuva.

24.11.2008. g.

* * *

Muslimanu koji je pokušavao da opovrgne hrišćanstvo, pozivajući se na mesta gde se govori o Hristovoj ljudskoj prirodi, kao i da se poziva na Koran i na reči „Proklet je pred Bogom ko je obešen“ (5 Mojs. 21:23)

Hristos je, saglasno Jevanđelju, i Bog i Čovek istovremeno. On je umro za naše grehe i bio proklet za naše prestupe. Njegovom krvlju smo se iscelili i dobili oproštaj od Boga. Takva je istina koja je jasno otkrivena u Pismu. Da već ne navodim bezbrojna mesta iz apostolskih poslanica (Rim. Jevr, 1 i 2. Petr i 1 Jn). Sam Hristos je govorio da je došao da preda dušu Svoju u iskupljenje za mnoge (Mk. 10:45). Tako da je dogmat Iskupljenja dao Sam Isus Hristos. Zaista ne razumem kako je moguće pročitati Jevanđelje i ne primetiti da ono govori o realnoj smrti i vaskrsenju Hristovom. Ako Koran koji je napisan 600 godina nakon Jevanđelja protivreči Jevanđelju – to je problem Korana i njegovog autora, nikako ne Jevanđelja. Tim pre što se u Koranu preporučuje obraćanje Jevanđelju i Toru (Petoknjižju Mojsejevom – prim.prev.) koje su u Muhamedovo vreme imale isti tekst kao i danas. U Koranu nema ni senke toga da su hrišćani iskrivili tekst Jevanđelja, ovaj argument su muslimani izmislili kasnije, nakon što se pokazalo da realno Jevanđelje i Tora opovrgavaju Muhamedove pretenzije na proroštvo i pokazuju zablude koranskih predstava.

U Vašem pismu postoje unutrašnje protivrečnosti koje Vi ne primećujete.

1. Vi citirate Hristove reči, koje je On izgovorio sa Krsta, ali pritom odbacujete Njegovo raspeće. Kako?

2. Vi odbacujete prvorodni greh i pritom ne navodite ni jedno mesto iz Jevanđelja kao potvrdu. I kako Vaše lično mišljenje, koje protivreči ne samo Bibliji već i realnosti svakodnevnog života svih ljudi, uključujući i muslimane, odbacuje hrišćanstvo? Gde je Vaša logika?

3. Pozivate se na Koran koji protivreči svim Pismima pre njega i autora koji ničim nije potvrdio svoje poslanstvo i pritom mislite da ste na taj način opovrgli hrišćanstvo. Zar ne znate da su hrišćani smatrali i smatraju Muhameda lažnim prorokom i zato ne priznaju njegova otkrovenja? O tome biste mogli da pročitate čak i u Koranu. Zašto dakle da se pozivamo na Koran kao na knjigu koja bi za nas imala makar neki autoritet?

20. 6. 2008. g.

* * *

Istom muslimanu koji je pitao u čemu se sastoji pravda ako je nevini Hristos postradao za tuđe grehe i optužio oca Danila za gordost, koji mu je takođe poslao i tekst u kome postoji pokušaj da se 18 glava 5 Mojsejeve knjige tumači kao proroštvo o Muhamedu.

Pravda se sastoji u tome što je Hristos dobrovoljno uzeo našu kaznu na Sebe i umro za naše prestupe. Svi koji poveruju u Njega i prime Njegovo Krštenje – dobiće oproštaj. A koji ne veruju, biće pravedno kažnjeni za svoje grehe. Žao mi je što Vi ništa ne znate o ljubavi Božijoj i Njegovoj Reči. Na Krstu su se upravo ljubav i pravednost sjedinile zajedno za verujuće.

Što se Muhameda tiče ja nisam pisao da ga Koran naziva lažnim prorokom. Koran govori da Judeji i hrišćani nisu priznali njegovo proroštvo (vidi sure Krava, Marijam i dr.)

Što se mene tiče, ja sam grešni čovek koji je dobio oproštaj od Boga kroz Hrista. I za moju gordost ovde nema mesta. Znam da smo ja i svi pravoslavni hrišćani – u svetlosti, a da muslimani prebivaju u tami. I meni Vas je žao. Jer Vi možete lično sami poznati Boga i dobiti oproštaj!

Što se tiče teksta „Prorok sličan Mojseju“ nisam krenuo temeljno da ga analiziram jer nisam pisao njegovom autoru, već Vama. Podrobna analiza tog teksta postoji na sajtu „Pravoslavlje i islam“.

Kratko ću odgovoriti da Biblija ne samo da daje proroštvo o pojavljivanju proroka sličnog Mojseju (5 Mojs. 18) već i govori nad kim se ispunilo to proroštvo (Dela ap. 3:22). Taj Prorok je Isus Hristos, Slovo Božije Koje je postalo čovek i objavilo konačno otkrovenje Oca Nebeskog. Tako da bilo kakvi pokušaji da se to proroštvo priveže Muhamedu protivreče Bibliji. Tim pre, što sam pojam zaveta (dogovora između Boga i ljudi) koji predstavlja srce Biblije, uopšte nije poznat muslimanima. Kako se može govoriti da je Muhamed u nečemu sličan Mojseju kada nije video Alaha licem k licu nije zaključio Zavet sa Njim, već je sva otkrovenja dobijao ne od Boga neposredno (kao Mojsej i Hristos) već od stvorenog bića? Neka Vam Bog pomogne da poznate ljubav Njegovu.

Sa uvažavanjem i zahvalnošću za Vaša pisma, sveštenik Danil.

23. 6. 2008. g.

* * *

Pravoslavnom hrišćaninu kome su pretili muslimani i koji je pitao zašto država ne zaustavi islamizaciju.

Ja sam u elektronskom obliku dobio više od deset pretnji. Usmeno još više. Što se tiče države i njene pozicie u vezi sa islamom, uzrok bezvoljnosti je u tome što veru može da pobedi samo vera, a ne bezverje. Liberalizam se raspao pred licem islamske agresije, kao što se svojevremeno raspao pred Hitlerom. Sve te reči o mekom islamu nisu ništa više nego prikrivanje špijuna za vrme rata. Muslimana se ne treba bojati. Kada je sa nama Bog, nikoga se nećemo bojati.

6.7. 2008. g.

* * *

Drugom pravoslavnom hrišćaninu koji je molio za pomoć u polemici sa muslimanom povodom pitanja neiskvarenosti teksta Biblije.

Što se tiče muslimanskih argumenata od tome da su, tobož, naša Pisma iskvarena. Trebate reći da:

1. Muhamed nije smatrao Pisma iskvarenim. Naprotiv, u Koranu (2 sura) je slao hrišćane i Judejce njihovim knjigama kao svedočanstvu. Ako bi Pisma sa njegove tačke gledišta bila iskvarena, on se ne bi mogao pozivati na njih kao na autoritet. Sam Vaš protivnik priznaje da je još dva veka pre nego što se Muhamed rodio tekst Biblije bio isti kao i danas. Dakle, znači da su njegove tvrdnje protiv Biblije istovremeno tvrdnje protiv Korana. Sve priče o kasnijem umetanju su ništa više do izmišljotina za koju će Vaš protivnik da odgovara pred Bogom.

2. Ako Alah nije bio u stanju da sačuva Svoju Reč neprikosnovenom, onda On nije Bog jer nije svemoguć. Onda se javlja pitanje: a gde su garancije da je Koran došao do nas u neprikosnovenom vidu? Jer mi nemamo ni svedočanstvo predaje Korana Džibrilu (šta ako je on nešto usput pomešao ili slagao?), niti svedočanstvo adekvatne predaje Korana Muhamedu, čak ni tekst Korana koji je izašao iz Muhamedove ruke. Znači, po logici protivnika, nama ništa ne smeta da zaključimo da se nepovređeni Koran uopšte nije sačuvao, već da u rukama držimo samo verziju koju je Osman iskrivio. A Osman i Zeid su zajedno „zli geniji islama“.

Šo se tiče apostola Pavla treba reći da napad muslimana na njega promašuje cilj. Sve te stvari koje se muslimanima ne dopadaju u hrišćanstvu, ne postoje samo kod Pavla, već i kod Jovana i kod Petra i u Jevanđelju.

Što se tiče tvrdnji Vašeg oponenta o knjizi Dela i o apostolu Petru i Pavlu, sve to se naziva klevetom. U pravnom svetu i u životu postoji pretpostavka nevinosti i sve te tvrdnje o ubistvu Ananije predstavljaju samo zlonamernu klevetu, tim pre što drugih izvora o tom događaju osim knjige Dela apostolskih nema.

Svi svetski istoričari priznaju Luku jednim od najpreciznijih istoričara Drevnog sveta i njegove povesti su čak do sitnica podržane od strane arheologije. Tako da nije potrebno da opovrgavate ove teorije,već da jednostavno pitate: „gde su dokazi Vaše laži?“ Ako ih nema, svaki sledeći put treba samo konstatovati: „više sreće u sledećem pokušaju!“

8.7. 2008. g.

* * *

Muslimanu koji je govorio da hrišćanstvo ne može biti istina jer je Biblija iskrivljena, kao i da je u Jevanđelju tobož predskazano o Muhamedu i da je poštovanje ikona idolopoklonstvo.

Temelj religije ne predstavlja tekst, već onaj sa kim su u kontaktu sledbenici te religije. Neznabošci opšte sa demonima i zato je njihova religija lažna. Hrišćani opšte neposredno sa Bogom i zato je njihova religija istinita. Islam ne opšti lično sa Bogom, čak ni sam Muhamed nije video Tvorca. A pošto je tako, onda je ta religija lažna. Tim pre što Muhamed ničim nije potvrdio svoje umišljeno poslanstvo. On nije ostavio ni jedno proroštvo koje se zbilo (postoji nekoliko koja se nisu dogodila). On nikoga nije vaskrsao, niti iscelio, već je jedino nasilno nametao svoju veru. Njegove zapovesti su mnogo niže od jevanđelskih, pa i sam Muhamed koji je živeo sa devetogodišnjom devojčicom, pljačkao karavane, ubio celo pleme svojih neprijatelja, nije se klonio da koristi obmanu i naručena ubistva nikako ne može da služi kao obrazac pravednosti.

Pitanje očuvanosti sveštenih tekstova je pitanje verovanja Bogu. Ako je Bog dao Svoje otkrovenje, zar nije bio u stanju da ga sačuva? Ako Bog nije imao snage da sačuva Svoju reč nepovređenom kroz vekove, kako Mu se može verovati? Da ne govorim već da je sa istorijske tačke gledišta očuvanost Biblija veća u odnosu na svaki dokument iz drevnosti. Na primer, Koran je bio sastavljen nakon 40 godina od Muhamedove smrti od strane njegovih učenika koji su uništili sve rukopise koji im nisu odgovarali (vidi detaljnije na sajtu „Pravoslavlje i islam“). Najbliži rukopis datira 120 godina nakon Muhamedove smrti. Tekst Jevanđelja se sačuvao u odlomcima koji datiraju samo petnaest godina nakon pisanja.

Što se tiče predskazanja o novom proroku. Prvo pitanje: „ako je Pismo iskavreno – kako se na njega može pozivati?“ U suštini predskazanje o Muhamedu je samo jedno: „ustaće lažni proroci“ (Mt. 24). Nikakvog novog Otkrovenja nakon što je Sam Bog postao Čovek nije bilo niti može biti (vidi poslanicu Jevrejima 1). Radi osmišljenja svoje misije Muhamed se poziva na Hristove reči o Dolasku Paraklita (Svetog Duha), Koji se zaista javio u svetu pedeset dana nakon Hristovog vaskrsenja. Međutim, Muhamed nije Paraklit (Utešitelj)m on nikoga nije utešio, već pre postao uzročnik velikog krvoprolića. On nije duh, nego telo. I zato reči Jevanđelja od Jovana (glave 14-16) ne mogu da se odnose na njega.

Što se tiče poštovanja ikona, mi im ne služimo kao bogovima, već odajemo čast onima koji su na njima oslikani, kao što kod sebe držimo fotografije voljenih ljudi. Tako i sami muslimani ljube crni kamen Kaabe ne smatrajući ga Alahom.

22.10.2008. g.

* * *

Muslimanki koja ga je vređala, optužujući ga da svojim člankom ponižava muslimansko dostojanstvo.

Napišite mi čime to moj tekst unižava dostojanstvo muslimana? Time što muslimani ne slušaju Boga Tvorca, već slušaju čoveka koji ničim nije potvrdio svoje proročke opunomoćenosti (već da ne govorim da je njegov lični život pre primer kako se ne treba ponašati)? Umesto da se bez osnove smućujete, napišite mi detaljan i zasnovan odgovor na pitanje: „čime se može potvrditi proroštvo Muhameda, sledi i bogonadahnutosti Korana, ako saglasno Bibliji na koju se pozivao sam Muhamed, njegovo proroštvo nije od Boga.“ Čekam trezven i ne svađalački odgovor, sa logikom i sa istinskim otkrovenjima od Boga. Tvorac ne može da protivreči Samom Sebi. U pitanju religije nema mesta za učtivu laž. Govorimo o mom i Vašem večnom udelu.

4.2.2009. g.

* * *

Ženi koja je pitala da li može pravoslavna hrišćanka da postane jedna od žena muslimanu, jer im njihova religija dozvoljava mnogoženstvo.

Ubeđen sam da ako hrišćanka, neprinuđena na to nepremostivim okolnostima (npr., živi u Saudijskoj Arabiji) živi sa čovekom koji uzima još žena, ona greši i protiv Boga i protiv sebe.

Pravila Crkve su sledeća: ako se za inovernog udala hrišćanka neprinuđena tome nasiljem (kako se to često događa na Istoku) onda njen brak uopšte nije brak. To je nezakonita zajednica. I što se brže raskine to bolje. Ako je u brak ušla kao nehrišćanka (ne verujući u Boga itd.), onda se ovde dopušta pravilo ap. Pavla (1 Kor. 7) da se može živeti zajedno ako muž ne želi razvod, ako ne prinuđuje ženu na odricanje od vere, ako ne smeta odlasku u hram i vaspitavanju dece u hrišćanstvu. U slučaju narušavanja makar jednog od ovih pravila od takvog čoveka treba bežati bez osvrtanja.

Neka Vas čuva Bog.

17.2.2009. g.

* * *

Krštenom čoveku koji je pao u islam.

Žao mi Vas je. Izabrali ste geenu ognjenu umesto realnog jedinstva sa Tvorcem, jer niste poverovali u Večno Slovo Tvorca – Njegovog Sina Isusa.

6.4. 2009. g.

* * *

Krštenoj ali neucrkvenjenoj devojci koja se zanima islamom, a zatim je počela da razmišlja da se vrati u Pravoslavlje.

Molio sam se za Vas. Što se tiče molitvi, potrebno je početi sa čitanjem uobičajenih jutarnjih i večerih molitvi (ima ih na internetu). Čitajte svaki dan Novi Zavet. Suština Pravoslavlja nije u spoljašnjem obredu, već u zaljubljenosti Boga i čoveka. Zavolite Hrista i spasićete se.

Što se tiče pitanja kako da se prisajedinite Crkvi, sve zavisi da li ste učestvovali u islamskim obredima ili ne. Ako niste, onda je potrebno samo pokajati se na ispovesti i to je sve. Ako ste učestvovali, onda je potrebno proći kroz Čin Prisajedinjenja. Neka Vas čuva Bog.

25.2.2009. g.

* * *

Pravoslavnom hrišćaninu o razlikama Biblije od Korana.

Biblija je dokument Zaveta (dogovora) i zato se u njoj opisuju ne samo uslovi dogovora, već i istorija ispunjavanja dogovora (kao na primer, u menicama). Bog pokazuje Svoju tačku gledišta na istoriji ljudi Zaveta. I u tome je njena razlika od običnih istorijskih dela. Što se Korana tiče, islam uopšte ne predlaže ni jedan zdrav dokaz da je poslan od Boga. Niko nije video da je „Džibril“ dobio otkrovenje od Alaha. Sam Alah nikako to nije potvrdio Muhamedu jer sam Muhamed nije video Boga, za razliku od Hrista Koji je uvek video Svog Oca. Niko nije video kako je Muhamed dobio otkrovenje od Džibrila. Ljudi su videli samo to da neko muči „proroka“ i da ovaj nakon toga nešto govori. Sam Muhamed je, saglasno islamskom učenju, bio nepismen što znači da nije mogao da proveri ono što je sam diktirao. Štaviše, nemamo nikakve dokumentalne potvrde teksta u Koranu tokom skoro dve stotine godina nakon Muhamedove smrti. U Koranu nema ni unutrašnjih ukazivanja na njegovo božansko poreklo, već naprotiv, postoji 225 protivrečnosti, naučnih greški (poput onog da se Sunce uveče spušta u smrdljivi bunar ili da je Djeva Mrija sestra proroka Mojseja).

Dakle, vera muslimana u bogonadahnutost Korana zasnovana je na veri u poslanstvo Muhameda, a vera u poslanstvo Muhameda zasnovana je na veri u bogonadahnutost Korana. Ovo je začarani krug. Argumenti u korist bogonadahnutosti Biblije su razmatrani na internetu više puta. Oni postoje i u mom tekstu – „Šta je Otkrovenje Božije – Biblija ili Koran?“ Ukratko, suština je sledeća – Biblija sadrži učenja koja nisu beznačajna, koja pokazuju njeno neljudsko poreklo. I to je još zanimljivije ako se uzme u obzir da je Biblija pisana tokom 1 600 godina na tri jezika, na tri kontinenta, od strane više od 40 zemaljskih autora. I pritom, Biblija se čita kao jedinstven tekst u kome se razvijaju i logično nastavljaju stotine tema. Drugo, Biblija – za razliku od Korana, postavlja najviši mogući moralni stepenik što svedoči da je njen Autor – izvor dobra i pravednosti. Biblija sadrži na stotine proroštava koja su se dogodila što svedoči da je njen Autor van vremena i vlada svetskom istorijom. Zemaljski autori Biblije su, za razliku od Muhameda, činili čudesa o kojima svedoče i oni koji su bili neprijateljski raspoloženi prema njima. Neka muslimani ukažu makar na jedno Muhamedovo čudo koje su videli i neznabošci.

Uzgred, sam Muhamed je priznavao bogonadahnutost Jevanđelja, Psaltira i Petoknjižja koji su postojali u njegovo vreme. A sva naša izdanja se oslanjaju na tekstove koji su napisani još pre rođenja islamskog „proroka“.

Sada što se tiče spasenja koje nam je dao Hristos. On nas je spasio od greha, prokletstva i večne smrti. On je bio kažnjen umesto nas i sada svako ko veruje u Njega može dobiti oproštenje grehova i usinovljenje Bogu. Oni koji ne veruju u Hrista garantovano će poginuti pod težinom sopstvenih prestupa.

Neka Vas Bog čuva.

16.5. 2009. g.

* * *

Muslimanu koji ga je optuživao da progoni islam koji se, tobož, sa uvažavanjem odnosi prema drugim religijama.

Izvinite molim, ali ja u Koranu nisam video prizive za uvažavanje prema drugim religijama. Ne vidim to uvažavanje ni u istoriji islama tokom svih 13 vekova njegovog postojanja. Zašto onda obmanjivati? Biblija je jača od Korana, upravo zato se muslimani panično boje da je čitaju. Ne razumem kako ja to gonim islam. Ako je istina o njemu progon, onda treba da razmislite da li je potrebno da se nalazite u takvoj obmani. Ubeđen sam da se laž ne sme uvažavati. Ako su islam ili hrišćanstvo – istina, onda ja treba ne samo da je uvažavam, već da je primim, a ako je nešto od ovoga laž – dužan sam da prezirem zabludu.

Što se tiče uvažavanja, Biblija i Crkva zahtevaju da se uvažavaju ne lažne ideje, već sami ljudi koji su obmanuti. Vi ste dostojni uvažavanja, jer Vas je Bog stvorio po Svom obrazu i možete postati Njegov sin u Krštenju, dok ta lažna koncepcija koje se Vi pridržavate nije dostojna uvažavanja.

Sa uvažavanjem i željom da priđete Bogu kroz Jedinstveni Put k Njemu – Isusa Hrista.

15. 6. 2009. g.

* * *

Muslimanu koji je sporio sa njim i posebno tvrdio da je Biblija iskrivljena.

Ako naša prepiska ne vodi smislenom, čemu onda i pisanje? Što se tiče moje ocene izvora Muhamedovih otkrovenja – odgovor je jasan. Uzmimo islamske izvore (hadise, Ibn Hišama) čitajmo ih i proverimo sa tačke gledišta prethodnih otkrovenja Božijih. Kao rezultat ćemo videti da su pred nama đavolska posla.

Muslimani su takođe krenuli tim putem kada nisu poželeli da priznaju očigledno – činjenicu da je Muhamedovo otkrovenje nesmestivo sa realnim (koje je i on priznavao) otkrovenjem Tvorca rešili su da krenu lošim putem. Biblija protivreči islamu, Koran priznaje Bibliju. Znači, treba izmisliti da je, tobož, Biblija iskvarena, iako o tome nema ni reči u Koranu. To pokazuje koliko je onima koji tako rasuđuju lako da pljunu na Boga i Njegovo Slovo. I zato će kazna muslimanima biti plamen geene. U pitanjima vere se ne sme biti nepošten i lažljiv. To Bogu nije ugodno. Tu je čak i Vaš „prorok“ pošteniji. On prosto nije čitao (zbog nepismenosti) slovo Božije i zato je bio obmanut, i to ne bez uticaja svoje žene. Pročitajte zvanično žitije Muhameda i videćete da sam u pravu.

Razmislite – šta je napisano ranije – Koran ili Biblija? Da li je Bog uopšte govorio pre Muhameda? A ako je govorio, ko Mu je smetao da sačuva Svoju reč?

22.6.2009. g.

* * *

Muslimanu koji je pitao zašto hrišćani ne priznaju Stari Zavet i upotrebljavaju svinjetinu.

Hrišćani priznaju Stari Zavet. Hrišćani jedino ne ispunjavaju njegovu obrednu stranu koju je Bog ukinuo. Umesto mnogih žrtvi – imamo jednu Beskrvnu Žrtvu, umesto ritualnih čišćenja – Krštenje. Duhovni smisao svih zapovesti se besprekorno ispunjava. Na primer, zabrana da se jede svinjetina bila je povezana sa zabranom da se ponašaš kao svinja. U Novom Zavetu možemo jesti svinjsko meso, jer ga je Bog očistio, ali nam je zabranjeno da postupamo kao svinje.

Gospod Isus Hristos je apostolu Petru rekao: „što je Bog očistio, ti ne pogani“ (Dela ap. 10). I obrezanje je Gospod zamenio obrezanjem srca u Krštenju, kada Bog od svakog srca odseca naslage greha. O ovome su detaljno govorili sveti apostoli na apostolskom Saboru u Jerusalimu (Dela ap. 15) i sveti apostol Pavle (cela Poslanica Galatima).

23. 6. 2009. g.

* * *

Hrišćaninu koji je pitao za takozvano „dagestansko čudo“ o kome su govorili muslimani – kada su se na telu deteta pojavljivali i nestajali natpisi na arapskom jeziku.

Mislim da je to moguće i da je u pitanju očigledno dejstvo satane. Primetite da je svako pojavljivanje natpisa mučno za dete.

22.10.2009. g.