NASLOVNA » JEHOVINI SVEDOCI » Odgovor na pitanje ‘Jehovinog svedoka’ o Imenu Božijem – Jeromonah Jov Gumerov

Odgovor na pitanje ‘Jehovinog svedoka’ o Imenu Božijem – Jeromonah Jov Gumerov

Recite molim Vas da li je u sintagmi «direktor Ivanov» «direktor» ime ili dužnost? A da li je u sintagmi «gospodin Ivanov» «gospodin» titula ili ime? Pošto kažete da je Bog i Gospod ime? Bog ima ime, i Vi navodite tetragramu YHWH, koja se u Bibliji sreće preko 7.000 puta. U celom svetu se njegovo čitanje prenosi kao Jehova ili Jahve, zašto u svom odgovoru ne govorite to do kraja i ne navodite Izlazak 3, 15? Hajde da pošteno stavimo ovu tetragramu na sva mesta u Bibliji gde ona stoji u originalnim tekstovima. Ne nadam se Vašem odgovoru, ali mi je drago što još uvek ima ljudi koji čitaju Bibliju i razmišljaju. Do viđenja.

            Boris

 

Pitanje o imenima Božjim rešeno je u drevnoj i poznoj patristici, kao i u biblijskoj nauci. Kako predstavnici svetootačkog bogoslovlja, tako i naučnici u oblasti biblijske nauke, jedinstveni su u mišljenju da nam Sveto Pismo otkriva nekoliko Božanskih imena. Ovo osporavaju samo predstavnici nekih sekti, između ostalog «Jehovini svedoci». Oni tvrde da postoji samo jedno skriveno ime (Jehova), koje oni poštuju. Sve ostalo su, kažu, titule. Ova tvrdnja u potpunosti protivreči sveštenim tekstovima.

Sveti pisci koriste reč šem (ime). Ono se ne primenjuje samo na Boga, već i na ljude. Ono prisustvuje i u knjizi Izlazak (2 Mojs. 3, 13-15). Prorok Mojsije pita: Ako mi reku: Kako Mu je ime? Bog je rekao Mojsiju: Koji jeste. U jevrejskom tekstu stoji reč od četiri slova: jot, g(h)e, vav, g(h)e (YHWH). Ova reč je dobila naziv tetragrama (tetra – četiri; gramma – slovo). Jevreji od izvesnog vremena ovo ime nisu izgovarali. Jedno od judejskih predanja smatra da se početak ove zabrane odnosi na vreme prvosveštenika Simona Pravednog (3. v. pre Hrista), posle čije smrti su sveštenici prestali da koriste tetragramu čak i u bogosluženju. Zato su pored tetragrame stavljali drugo ime, koje se takođe sastojalo od četiri slova: alef, dalet, nun, jot. Ono se izgovaralo umesto tetragrame – Adonaj. Za razliku od carske titule adoni (gospodar, vladar) Adonaj (moj Gospod) se u Bibliji odnosi samo na Boga. U nizu mesta ovo ime se kao obraćanje sreće već u drevnim tekstovima: 1 Mojs. 15, 2, 8; 2 Mojs. 4, 10, 13; 5 Mojs. 9, 26; Nav. 7, 7 i dr. Jevrejski alfabet se sastoji samo od 22 suglasnika.

Oko 6. veka posle Hrista pojavio se sistem ozvučenja (nekudota); masoreti (jevr. mazara – predanje), odnosno čuvari predanja svesno su preneli suglasnike iz imena Adonaj na tetragramu. Srednjovekovni evropski naučnici nisu uočili ovu uslovnost i smatrali su pisanje ovog ozvučenja samoglasnicima same tetragrame. Zato su u toku nekoliko vekova tetragramu izgovarali nepravilno – Jehova. Međutim, još u 16-17. veku niz uglednih naučnika-hebreista (Bukstrofij, Druzij, Kapel, Altingij) se suprotstavio ovakvom čitanju. Pošto u zamenu nisu ponudili tačan izgovor, ostalo je kao ranije – Jehova. U prvoj polovini 19. veka nemački naučnik Evald je ponudio drugo čitanje Jahvah (Jahva). Ova ponuda nije bila prihvaćena odmah, već tek posle podrške uglednih istraživača kao što su Genstenberg i Rajnke. Čitanje koje je ponudio Evald nije otkrivanje istinskog imena. Ono je dobijeno filološkom metodom. Zato su moguće dve varijante: Jahvah i Jahveh. Naš istaknuti istraživač arhiepiskop Teofan (Bistrov) je na osnovu istorijskih podataka smatrao da je najverovatniji izgovor Jahveh (Jahve).

Bez obzira na tačne podatke biblijske nauke predstavnici sekte «Jehovini svedoci» su na osnovu pogrešnog čitanja tetragrame sagradili svoju «dogmatiku». Autor pisma ne govori o svojoj konfesionalnoj pripadnosti, ali njegov patos nije slučajan. «U celom svetu se njegovo čitanje prenosi kao Jehova ili Jahve…». Pre svega treba upitati: a koje je ipak ime? Jehova ili Jahve? Jer, ona su potpuno različita. Kao drugo, da li se u celom svetu «čitanje prenosi kao Jehova» ili među predstavnicima sekte? Navešću mišljenje ne pravoslavnog bogoslova, već savremenog naučnika hebraiste profesora Harvardskog univerziteta Tomasa O. Lambdina o imenu, koje se sastoji u tetragrami: «Prvo se ono najverovatnije izgovaralo kao Yahwe. Zatim su iz blagočestivih pobuda Jevreji prestali da ga izgovaraju koristeći prilikom čitanja naglas Adonay (Gospod). Upravo ovaj običaj, koji je nastao nekoliko vekova p.n.e. odrazili su u svojoj punktuaciji masoreti, prenevši ozvučenje imena Adonay na slova koje stoje u biblijskom tekstu [kod autora teksta tetragrama je navedena jevrejskim pismom – jot, g(h)e, vav, g(h)e]. Tako se rodilo «hibridno» pisanje koje ne odražava nikakvo realno izgovaranje. Kasnije su uslovno masoretsko pisanje naučnici čitali bukvalno – otuda nepravilna forma «Jehova» koja ne odgovara ni drevnom ni kasnijem tradicionalnom čitanju forme «Jehova»» (Tomas O. Lambin. Udžbenik starohebrejskog jezika, prev. s engl. M., 1998, str. 117). Što se tiče izgovora Jahve naučnik hebreista piše samo u pretpostavkama: «izgovaralo se najverovatnije kao Yahwe». U savremenoj zapadnoj bogoslovskoj literaturi Jahve se sreće veoma često, ali da li se ime može molitveno izgovarati ako nam ono nije otkriveno, već je dobijeno putem lingvističkog istraživanja? Da li se ono može uključiti u molitve ako sami naučnici nisu do kraja sigurni u njegovu tačnost?

Kako pak pravoslavni hrišćani izgovaraju biblijsko pisanje tetragrame? U potpunoj saglasnosti sa starozavetnom hramovnom tradicijom. Pošto se u Hramu čitalo Adonaj (Gospod) 72 jevrejska tumača su prilikom prevođenja na grčki jezik pre Hrista na mestu tetragrame stavili Kirios (Gospod). Sveti apostoli su se obraćali grčkoj Bibliji. Ovo je dokazano analizom teksta Jevanđelja. Po ugledu na njih i mi izgovaramo – Gospod.

Razmotrimo drugo principijelno pitanje: da li je ime Božije jedno ili ih ima nekoliko?

Obratimo se Svetom Pismu.

  1. Ista reč šem (ime), kao i u Izlasku (2 Mojs. 3, 13-15) stoji i na mestima gde nema tetragrame: «Jer ne valja da se klanjaš drugomu bogu; jer se Gospod zove revnitelj, Bog je revnitelj» (2 Mojs. 34, 14). U jevrejskoj Bibliji stoji: šemo El-Kana (ime je Bog revnitelj).
  2. U knjizi Isaije čitamo: «Ime je izbavitelju našemu Gospod nad vojskama, svetac Izrailjev» (Is. 47, 4). U jevrejskom tekstu: šemo Kedoš Israel. Da li treba da imamo više poverenja u svoje pristrasne konstrukcije ili proroka Isaiju? U njegovoj knjizi ime Božije Svetac Izrailjev se sreće 25 puta (1, 4; 5, 19, 24; 10, 20; 12, 6; 17, 7; 29, 19; 30, 11-12, 15; 31, 1; 37, 23; 41, 14, 16, 20; 43, 3, 14; 45, 11; 47, 4; 48, 17; 49, 7; 54, 5; 60, 9, 14). Iz konteksta je potpuno jasno da se Svetac Izrailjev upotrebljava kao ime Božije. Dovoljno je uzeti ona mesta gde je se ono koristi kao potpuni sinonim tetragrame. Na primer, «nego će se oslanjati na Gospoda Sveca Izrailjeva istinom» (10, 20). U prvom delu ovog stiha stoji tetragrama.
  3. «Ti si zaista Otac naš, ako i ne zna Avram za nas, i Izrailj nas ne poznaje; Ti si, Gospode, Otac naš, ime ti je otkako je vijeka «Izbavitelj naš»» (Is. 63. 16). Ponovo u jevrejskom tekstu stoji ista reč, kao i u Izlasku 3, 13-15) – šemo (ime). Goel (Iskupitelj) kao ime Božije sreće se i na drugim mestima Svetog Pisma.
  4. «Koje Mu je ime Gospod nad vojskama» (Is. 48, 2). Ovde je navedeno još jedno ime Savaot (Gospod nad vojskama) (jevr. Cevaot; od imenice Cava – vojska). Svedočanstvo o ovome srećemo i kod drugih proroka: «Ime Mu je Gospod Bog nad vojskama» (Am. 4, 13); «Jer je ime Tvoje prizvano na me; Gospode Bože nad vojskama» (Jer. 15, 16)
  5. Koristila su se i druga imena: El (Jaki, Krepki), Elohim, (u grč. Bibliji – Teos; u slov. i rus. – Bog), El-Šadaj (u grč. Bibliji – Pantokrator; u slov. i rus. Bibliji – Svedržitelj) i dr. Molitveno pominjanje bilo kog od njih označavalo je prizivanje imena Gospoda.

Mišljenje da u Starom Zavetu ima nekoliko Božanskih imena nije mišljenje samo pravoslavnog bogoslovlja, kao što tvrdi autor pisma. Ponovo ću navesti mišljenje nepravoslavnog naučnika hebraiste. Tomas O. Lambdin u Udžbeniku za starohebrejski jezik je izdvojio specijalan paragraf «Ekskurs: imena Boga u Starom Zavetu»: «Najčešće se Bog u Starom Zavetu naziva imenima Elohim i YHWH… Pripajanje predloga be, le i ke  imenimaElohim i Adonay ima jednu osobenost: početno alef se prilikom izgovora gubi zajedno sa samoglasnikom koji za njim sledi» (str. 117-18).

Naša analiza nije akademski bogoslovski spor, već ima principijelan značaj. Pozicija koja je izložena u pismu usmerena je protiv učenja o Presvetoj Trojici. S ovim ciljem se negira Božanstvo Isusa Hrista i Svetog Duha. Da bi se izbegle opasne greške i zablude treba se izbaviti od uskih predstava koje vezuju um i duhovne oči. Otkrovenje o Presvetoj Trojici je dato u Novom Zavetu. U Jevanđelju po Mateju Gospod naš Isus Hristos šaljući učenike kaže: «Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha» (Mt. 28, 19). Nije moguće spoznati Oca ne verujući u Božanstvo Sina: «A znamo da je Sin Božji došao i dao nam razum da poznajemo Istinitoga; i jesmo u Istinitome, u Sinu Njegovom Isusu Hristu. On je istiniti Bog i život vječni.» (1 Jn. 5, 20).