Шта је јога заправо? Контекст самих јога вежби, стадијуми јоге. Апсолут у хиндуизму. Задатак и циљ јоге.
Водитељ: Данас ћемо са оцем Георгијем Максимовим разговарати о јоги. Оче, шта је јога, гимнастика за оздрављење или нешто више?
о. Георгије Максимов: Јога представља индијски религиозни појам, јога се формирала у оквиру хиндуизма. Данас се практикује не само у земљама Истока, она се раширила и код нас и на Западу је јако распрострањена. Зашто говоримо о њој? Зато што се у центрима јоге који се интензивно рекламирају и људи који себе сматрају православним хришћанима одлазе тамо, баве се тиме и прихватају оно што им се предлаже као јога. Такви људи често сматрају да то не противречи томе што они себе доживљавају као православне хришћане. Већ у вашем питању, да ли је могуће јогу делити на чисто физичке и чисто духовне вежбе, већ ту је видљив одраз ове полемике. Сви знају јако добро одакле је јога узета, али неки хришћани који мисле да је могуће бавити се јогом сматрају да је могуће одбацити целокупну религиозну хинду компоненту и оставити чисто физичке вежбе и да је у том облику то потпуно доступно за хришћанина. Са тиме се не можемо сложити јер су саме те вежбе створене у оквиру одређене идеологије. У питању је школа хиндуизма ‘Санкхија’ која је дала теоретску основу јоге и у њеном темељу лежи убеђење да човек представља чисту свест испрљану општењем са материјалним. Задатак човека је да ослободи своју чисту свест од илузија које га окружују и томе и служи пракса јоге.
Она је изражена у тексту ‘Јога сутра’ коју је написао индијски аскета Патанџали. Дели се на осам стадијума. На првом стадијуму постоје одређена ограничења, затим одређена дисциплина, на трећем стадијуму су физичке вежбе, затим ширење животне енергије, затим унутрашња усредсређеност, концентрација, медитација и последњи осми степен представља ослобођење или погружење у апсолут са којим су се индијски подвижници трудили да се сједине да би ослободили своју унутрашњу чисту свест?
Водитељ: Шта је за њих апсолут? Нешто слично схватању Бога како Га ми схватамо?
о. Георгије Максимов: Тако се не може рећи. У хиндуизму постоје различите струје, постојале су струје које су сматрале да постоји апсолут у схватању блиском хришћанском схватању Бога и постоје традиције које су апсолут сматрале јединственом стварношћу, али никако живим Бићем које поседује вољу, које је створило свет.
Јога претпоставља самопогружење човека и уз помоћ тога рад на себи, ослобађање унутрашњих сила. И човек самог себе, на основу свега тога, као да спасава.
Молитва и медитација. Суштинске разлике. Ефекти јога вежби. Главни мит у вези са јогом. Историјске чињенице. Сведочанство из прве руке о јоги.
Водитељ: То је нешто налик на нашу молитвену праксу? Такође треба да постоји усредсређеност и код нас?
о. Георгије Максимов: Разлике су много веће од сличности. Хришћанин се усредсређује на оно што је ван њега, на Онога Који је ван њега. Може се рећи да су медитација и молитва радикално супротстављене појаве. У хришћанској молитви човек тражи другу Личност, тражи Бога, живе односе са реалним Богом, у молитви он исповеда своје недостојанство, своју немоћ и немогућност спасења сопственим силама, зато се и обраћа Богу. У том живом општењу са Богом се и одвија сама молитва. У случају јоге и медитације човек чини управо супротно, он не тражи никога ван себе, он одлази у себе и већ уз помоћ разрађених јога метода, не само физичких, већ и метода контроле свести он се труди да се доведе у стање које доживљава као блаженство – које достиже сам својим напорима.
Водитељ: Шта се одвија у души јогина? Какви су механизми тих физичких вежби? Како све то утиче на душу?
о. Георгије Максимов: Овде наравно могу бити различите појаве, не само психолошке, већ и физиолошке. На пример, један индијски гуру који се и сам скептички односи према јоги описује како се због дугих положаја на глави код људи просто оштећују крвни судови мозга и захваљујући томе упадају у неку обамрлост коју и доживљавају као нека духовна стања док је у питању одумирање ћелија.
Помоћу одређених вежби се утиче и на ритам мозга, ослобођење материја у мозгу које доводе особу до осећања само-опијења. Друга страна тога је да човек постаје завистан од тога попут наркомана. Сећам се човека који се дуго бавио јогом и који је говорио да се заиста све то осећа, али је притом, када би све то пролазило, он упадао у тешка депресивна стања, имао помисли самоубиства што му се никада раније дешавало пре бављења јогом. Треба имати у виду да и ова страна присуствује.
Водитељ: А какав је Ваш однос према причама о разним чудесним појавама приликом бављења јогом? Ти људи могу сопственим напором да зауставе своје срце, укопавају их два метра испод земље, затим ископају и они оживљавају, итд.
о. Георгије Максимов: Око јоге постоји јако много измишљотина. Главна измишљотина која је врло укорењена је да је јога врло корисна за здравље. Чињенице показују да то не одговара стварности. Осамдесетих година прошлог века у Индији је спроведен први, свеопшти здравствени преглед становништва и занимљиво је да су резултати показали да јогини, то јест, људи који су јоги посветили цео свој живот живе у просеку мање од становника Индије и страдају од гомиле болести, на пример, утврђено је да имају катаракту зато што се фокусирају на сунце, имају проблеме са зглобовима, артритисе и артрозе због честог заузимања дуготрајних неприродних положаја. Јогини страдају од великог броја обољења горњих дисајних путева, гастроинтестиналног тракта пошто сваки дан врше клизме, испирају посебним растворима носну дупљу. На тај начин слузокожа носа, желудца и црева бива практично уништена. Показало се да јако пуно јогина, иако дају завете безбрачности, болује од полно преносивих болести. Јогини који не желе да се предају блудној страсти врло често себе подвргавају кастрирању на најужасније начине.
Што се тиче оздрављујуће праксе јоге, то је прилично сумњиво. Чак што се тиче и чисто физичке стране. Јер, да поновим, многи говоре: ‘Да, јога је нешто индијско, туђе нама и несхватљиво, али помало физичких вежби је могуће’. Сећам се да сам једном у возу имао сапутнике у вагону, световни људи са којима сам разговарао током пута. Испоставило се да су они практиковали јогу, један од њих ми је рекао да је њен иструктор Рускиња која се врло темељно бави тим и говори: ‘Мислим да је због свега тога полудела’, његова сапутница се сложила са закључком да темљно бављење јогом доводи до психичких поремећаја али су притом обоје били уверени да је могуће по мало бавити се јогом. Ако се помало баве, биће све у реду. Рекло би се ако нешто у својој савршеној варијанти доводи до тога да већ они сами сведоче као о нечему што не би желели да достигну, тешко да ће и у малим дозама тако нешто бити од користи.
Волео бих да цитирам жену која је Индијка по националности, Христина Мангала Фрост. Она се родила у тој традицији, од детињства је упила сву праксу јоге, затим је примила хришћанство, на почетку протестантизам, затим Православље и сада већ другим очима гледа на све то, већ као човек који све то познаје изнутра. Она такође упозорава, посебно на то да чак чисто физичке вежбе јоге могу да нанесу штету посебно ако човек већ поседује одређена обољења. Цитирам: ‘ Ако имате проблем са крвним притиском морате избегавати неке положаје. Постоје положаји који стимулишу штитну жлезду и ако имате било какве проблеме са њом, ови положаји вам могу наштетити. Неки тешки положаји, као стајање на глави смеју да се раде само кратко време, јер ако се одржавају предуго то такође доводи до проблема, повређују се танки крвни судови мозга, долази чак и до делимичне повреде мозга’. Ово сведочи особа која је била унутар те традиције, да чак и чисто физичке вежбе нису безопасне.
Утицај физичких вежби на душу. Речи архиепископа Анастасија јанулатоса о јоги. Ефекти обичних вежби. Права јога и њене модификације у западном свету. Кретање хришћанина у молитви и јогина у јоги.
Водитељ: На који начин просто бављење физичким вежбама може на неки начин да утиче на душу?
о. Георгије Максимов: Ако би се говорило просто о физичким вежбама, постоји јако много гимнастичких вежби које немају никакво религиозно порекло. И зато ако човек жели једноставно да ојача своје тело или му је лекар препоручио да се бави физичким вежбама, најобичнија гимнастика, најразличитије методике могу да послуже, човек може да изабере оно што му највише одговара. Зашто се обраћати управо оним вежбама које су од почетка створене у одређеној религиозној пракси ради достизања одређених резултата уз рад на сопственој свести?
О томе је говорио и архиепископ Анастасије Јанулатос, који је изучавао феномен јоге и који говори да иако ‘многе вежбе јоге имају мали позитиван ефекат на одређене људе, у крајњој мери, у истој мери као и друге врсте вежби. Међутим, уопштено говорећи, ове вежбе улазе у структуру хиндуизма и представљају етапу у ширем и уопштенијем духовном узрастању. Њихов коначни циљ је нешто веће од просто доброг физичког осећаја… И преклањање колена у нашој молитвеној традицији нису прости физички покрети тела, већ су повезани са дубљим процесима и израз су одређеног расположења и стања душе које стреми духовним циљевима’.
Дакле, када се молимо на коленима, наш положај изражава наше духовно стање. Када се бавимо јогом, положај тела нас усмерава на друго стање и зато наше тело није потпуно аутономно од наше душе. Положаје које наше тело заузима, вежбе које радимо такође утичу и на нашу душу.
Како архиепископ Анастасије додаје: ‘комплексније вежбе јоге су повезане са хиндуистичким веровањима и индијским духовним, религиозним искуством’. Зато није могуће потпуно одвојити једно од другог, тим пре што се ретко где труде да јогу потпуно очисте од елемената хиндуистичког порекла. Иако је овако или онако, јогу у чистом виду код нас је тешко пронаћи јер она претпоставља аскетизам, а савременом човеку уопште није потребан било какав аскетизам, он просто жели одмах да добије резултат, без било каквих невероватних жртви, он не жели да суштински мења свој живот; да посвети пола сата, сат свог живота може, али не више од тога. Зато сада управо и постоје европске модификације јоге са одсеченим аскетизмом, али ипак са свим оним елементима, медитацијом, уласком у себе, радом над свешћу, понављањем мантри које представљају скраћена имена једних или других богова. Све ово је за хришћанина, најблаже речено, туђе, сувишно и не представља нешто што је допустиво.
Водитељ: Да ли су прави јогини аскете?
о. Георгије Максимов: Да, наравно. У питању је одређено самоодрицање, самоограничење.
Водитељ: Имамо телефонско укључење.
Питање: Добро вече. Оче Георгије, имам питање за вас. Имам познаника који је јогу добро изучио. Он је лекар и говори да осим дисајних вежби, нама ништа из тога не одговара. Какво је ваше мишљење у вези са вежбама дисања?
о. Георгије Максимов: Тешко је коментарисати ако се не зна шири контекст изјаве. За шта је конкретно гимнастика дисања потребна? У скоро двадесет година црквеног живота се никада нисам сусретао са ситуацијом када ми је била посебно потребна гимнастика дисања, тим пре оних вежби које потичу из јоге. Зато ми је тешко да коментаришем, можда је он као лекар имао у виду неке конкретне случајеве, обољења? Међутим, уопште, то такође представља потврду да у огромној маси из јоге ништа не можемо да искористимо са медицинске тачке гледишта.
Водитељ: Ја сам слушао да помоћу неких вежби дисања главобоља може да се превазиђе. Ако би то била истина, да ли би хришћанин могао тиме да се бави?
о. Георгије Максимов: на ово питање можемо да одговоримо шире. Што се тиче ефикасности јоге, многи говоре: ‘Ово ради, помаже ми да се смирим, помаже да се саберу мисли, итд.’ Наравно, има неког ефекта, иначе људи не би ни практиковали јогу. Међутим, чему све то води човека, у томе је питање. Хришћанин иде у потпуном другачијем правцу у односу на јогу, јер овај систем је изграђен на стављању човека у центар. Код хришћанина је у центру – Бог. У питању су кретања у супротним смеровима.
Да, можда ти то може помоћи да се сада мало смириш, да осетиш неки спокој, али као хришћанин ћеш имати штету од тога. Питање је у томе – шта ти је важније?
Водитељ: Имамо још једно телефонско укључење.
Питање: Добро вече. Сећам се деведесетих година, А. Дубко је објавио књигу о систему јоге. Из ове књиге памтим да се овај систем дели на неколико степени, да један од њих, систем раџа јоге заиста подразумева одрицање од много чега и мантре и др., док први степен, хатха јога, управо подразумева само бављење чисто физичким вежбама, никаквих тамо мантри и осталог нема. А то да ове вежбе доносе корист, па ја сам се њима мало бавио, али људи који се тиме интензивно баве без било какве мистике и осталог, много користи су за себе из тога извукли.
о. Георгије Максимов: Али, ако погледамо и на бављење обичном гимнастиком, не можемо рећи да неки, већ сви који се баве обичном, световном гимнастиком сведоче да су такође имали јако пуно користи када су почели њоме да се баве. Зато се јавља питање: ако је то све заиста потпуно очишћено од хиндуистичке компоненте, зашто онда да то називамо јогом? По објашњењу једног од древних индијских текстова, јога представља ‘прекидање кретања мисли’, то јест, прекидање потока мисли, итд. Од почетка се јоги давао смисао технике која дозвољава контролисање своје свести и довођења до одређеног стања које је супротстављено стању коме стреми православни хришћанин.
Разлог популарности будизма. Јога – лек на рецепт? ‘Енергија благости’ у јоги. Одакле потиче енергија за коју се тврди да се добија у јоги? Сведочанства и против јоге. Искуство архимандрита Софронија Сахарова о духовном искуству које се стиче у јоги.
Водитељ: Имамо телефонско укључење.
Питање: добро вече. Хтела сам да питам у вези са интересовањем православних хришћана за ова питања пре Револуције, јер знамо да је у руском царству био изграђен и будистички храм, а Николај Рерих је био близак власти руског цара Николаја II.
о. Георгије Максимов: Не само будистичко, већ и нека друга источна учења су популарна међу одређеним категоријама људи. Популарна су зато што у будизму човек не треба себе да смирује пред Богом. За гордог човека је то јако добро, то је оно што му се допада. Ја сам на интернету одлазио на форуме руских будиста, то јест, људи који себе сматрају будистима и тамо чита коментаре: ‘Шта, ја да се поклањам неком тамо Богу, смирујем се пред Њим?’ Очигледно је расположење човека и таквом човеку се учинило да у будизму постоји оно што му је потребно. У будизму не треба да се смирујеш ни пред ким, ти си најважнији, ти извршаваш своје сопствено спасење и као резултат будистичког пута, како обећавају наравно, не како је у реалности, постајеш бољи чак и од богова, свих. Схватате каквог су духа људи који се тиме баве?
Сећам се и свог разговора са једним руским будистом, разговор се одвијао у једној од будистичких земаља. За њега је будизам представљао систем који му дозвољава да ради шта хоће, он је правдао себе речима да припада древној традицији. Треба рећи да и на Западу и у Русији будизам трпи велике измене да би се прилагодио староседеоцима. Зато се често мењају до непрепознатљивости ти ‘руски’ будизми који се налазе у главама људи и Европљана такође.
Водитељ: Имамо још једно телефонско укључење.
Питање: Желео бих да се мало заузмем за јогу. Ради се о томе да сам ја инструктор јоге, учио сам већ одавно, пре више од пет година, тада још нисам био крштен. Међутим, увек је унутар мене православно виђење ствари постојало и ја нисам примио имена посвећења иако су их сви осим мене примили. Могу да кажем и да пре него што сам постао тренер, и сам сам се бавио јогом, имао сам проблеме са кичмом, проблеми су били озбиљни, практично сам пет-шест пута током године лежао од болова и уопште нисам могао да ходам, био сам на боловању. Након осам месеци бављења јогом, то се прекинуло, при чему су часови били нередовни, једном или два пута недељно. Јако добро памтим да сам након неких пола година бављења јогом осетио да се након радног дана, након двосатног вежбања, осећам знатно боље ујутро. Апсолутна је научна чињеница да бављење јогом доводи до здравља и по мом мишљењу, просто је смешно тако нешто одрицати. Јер постоје и сведочанства људи који су се тиме бавили чак и само због њене популарности. Друго је питање што данас постоји огроман број нестручних инструктора, као што постоје нестручни људи у свим областима. Постоји јако велики број школа за које се не зна одакле су уопште, које су направиле сопствену традицију.
Ради се о томе да је јога у суштини лек који треба да се преписује на рецепт, мора да постоји искусан лекар, мора да постоји правилна доза, одређене вежбе, итд. Инструктор управо и говори какве вежбе могу да се раде и какве не могу, какве су особености. Штавише, јога се концептуално разликује од фискултуре зато што за време традиционалне фискултуре ми губимо енергију, а јогом се управо и бавимо зато што јога увећава енергију добра. Дакле, ми добијамо енергију и заправо одмарамо.
о. Георгије Максимов: Желео бих да замолим нашег слушаоца да прокоментарише те чињенице да бављење јогом у Индији, за јогине не доноси корист већ штету јер је поменуо да је у питању чињеница која се не може оспорити. Реалне чињенице говоре о другоме. Наш слушалац је такође указао да тобож код нас постоје људи који се неправилно баве јогом, да су они тобож криви за те случајеве када јога наноси штету. Извините, зар се у Индији неколико милиона људи неправилно бави јогом, да су они добили сва ова обољења која су утврђена приликом здравствених прегледа који су показали да они и живе краће од обичних Индијаца и уопште мање не болују од просечног становника Индије. Чини ми се да се овде жељено представља као реалност.
Водитељ: А како схватити енергију благости коју помиње?
о. Георгије Максимов: Заиста, наш слушалац себе дефинише као православног хришћанина и покушава да нас убеди да је бављење јогом могуће без следовања неправославним и нехришћанским идејама и идеологијама, али притом употребљује терминологију која већ показује своје нехришћанско порекло. Заиста, каква је то енергија коју човек добија, одакле је добија? Ако је добија из свог тела, онда ће је добити и ако се буде бавио тренингом. И узгред, твдрње да након тренинга човек губи енергију припадају психолошким утисцима јер многи након тренинга, управо супротно, говоре да се осећају бодро, чак и духом бодри. То је повезано са унутрашњим, емоционалним расположењем особе. А ако се говори да енергија добија од негде – одакле се добија? Ако је не добија од човека, од кога је онда добија, ко је даје? Наш слушалац је нагласио занимљиву ствар, рекао је да је током процеса изучавања био једини међу нашим суграђанима који није примио религиозно просвећење (иницијацију), није примио хиндуистичко име.
То јест, наш слушалац који се заузео у одбрану јоге заправо је потврдио чињеницу да у огромној већини случајева јога не представља само физичке вежбе, већ претпоставља и прихватање хиндуистичке религиозне компоненте. Ја схватам да је психолошки нашем слушаоцу врло важно то што је добио одређено олакшање. Колико је то олакшање могла да му пружи само јога, то је већ питање јер је мени познато да су људи уз помоћ масаже, различитих физичких система вежбања, не говорим о баналној фискултури, типа трчања у месту. Ту постоје различите методике, између осталог намењене и оздрављењу. Постоје људи који сведоче да су они без било какве јоге имали корист од тих физичких вежби. Колико је јога била обавезан услов за то? Друга ствар, добијање исцељења самог по себи још не може да буде аргумент да је нешто допустиво за хришћанина, јер се понекада људи обраћају демонима или врачарима који јасно говоре да су у вези са злим духовима. И кроз то обраћење злим духовима они такође добијају оно што траже. Дешава се тако нешто? Дешава се. Потпуно тачно је наш слушалац приметио да када јога не би имала ефекте, људи је не би практиковали. Тачно.
Али и окултизам је такође ефикасан, када не би био, људи се не би бавили тиме. Али како то ради, ко даје исцељење, какво је то исцељење, ради чега се оно даје? Свети Јован Златоуст је на пример говорио да ако си тешко болестан и хришћанин си, а почну да ти говоре да се обратиш неким окултним праксама за помоћ? И коме се обраћаш онда? Злим духовима! Они нису свиње поштедели већ су их сурвали у море, а тебе ће да поштеде? И Светитељ наставља: чак и када би заиста могли да ти помогну, теби би као хришћанину било боље да прихватиш болест са смирењем и не поклониш се тим злим духовима, не отпаднеш од Бога.
Водитељ: Имамо још једно телефонско укључење, слушамо вас.
Питање: Желела сам да изнесем своје мишљење. Када је деведесетих година у нашој земљи била читава поплава различитих учења, сећам се да су у мом граду позивали на бављење различитим техникама оздрављења на бази јоге. Ја сам ишла тамо и схватила да те технике потичу од демонских сила, које доводе до животињских осећања. Када ме је Господ, слава Богу, извео из тог блата и привео Православљу, похађала сам богословске курсеве и у оквиру њих и предмет посвећен сектама, помоћу њих сам схватила да су заиста све ове технике плод непријатеља људског рода.
о. Георгије Максимов: Хвала вам пуно за ваше сведочанство. Ово је такође важно и због нашег претходног питања јер наш претходни слушалац, по његовим речима, више пажње обраћа на та сведочанства која су у корист јоге. Међутим, исто тако постоји огромна количина сведочанстава која су као и наше слушатељке која је малопре говорила, и не само њено, интернет је препун сведочења људи које је бављење јогом повредило, који су видели да она за њих није нешто добро, већ зло. То су такође искуства, такође чињенице и зато мислим да није могуће просто игнорисати те чињенице.
Дозволио бих себи да наведем речи архимандрита Софронија Сахарова, познатог духовника XX века који се као млад бавио медитацијом и јогом, озбиљно се бавио тиме осам година и ево како он говори о свом искуству, цитирам: ‘На прелому сазревајуће младости учинио сам велики грех: у безумном покрету гордости и незнања ‘оставио’сам Бога Кога сам знао из детињства, ради другог, замишљеног Над-личног Апсолута. Савладавши добру навику да се молим мом Богу из детињства, у часовима медитације стремио сам апсолутном Бићу. Скидао сам са себе, како ми се чинило, све што је било везано са било каквим формама: видљивим или невидљивим, чулним или мисленим. Упорно сам улазио у мрак незнања да бих кроз ослобађање од свега пролазног достигао Оно, Што или Ко надилази границе свега променљивог, колебљивог. Догађало се да сам осећао некакав ‘спокој’ и нисам осећао телесну насладу од тога. При већем пориву као неименованом, светрансцендентном Бићу-Небићу видео сам сопствени ум као светлост. Тај период мог живота би неко могао сматрати пуним надахнућа, али га се ја уопште не сећам са љубављу: схватио сам да сам се предавао својеврсном ‘успокојењу’ које је по својој природи представљало самоубиство у метафизичком смислу. Из тог лажног положаја никада не бих изашао сопственим снагама, али се Господ сажалио на мене и стигао ме, можда у последњем тренутку. Учинио је чудо милосрђа посетивши моје срце које сам дуго времена покушао да пренебрегнем. Као у тренутку ми је постало јасно до очигледности да ме моје вештачко погружење у апстрактну умну сферу неће одвести аутентичном познању о Прво-Почетку свих ствари. Моја мистичка искуства су имала негативан карактер. Преда мном није стајало чисто Биће, већ смрт за мене целог, укључујући моје персонално начело“.
Водитељ: Хвала вам пуно оче Георгије.