I
1. Među onima koji vide slavu Božiju jedni je vide savršenije od drugih, zapravo, savršenije je vidi onaj ko je više očišćen. Pojam „biti više očišćen“ uvodi pojam „biti manje očišćen“, drugim rečima, biti manje sposoban za primanje sozercavanja Boga. Jer ako veće odgovara većem, onda i manje odgovara manjem. Međutim, i onaj ko je učinio neke male grehe videće Boga bez prebivanja u čistilišnom ognju, jer umesto toga dovoljno mu je Božije čovekoljublje, prema rečima Božanstvenog Dionisija koji o Božanskim stvarima objavljuje sledeće: „Onima koji su prepodobno poživeli po zaslugama se daje nagrada za svetli i Božanstveni život od pravednih Božijih sudova, dok grehe, koje su učinili po ljudskoj slabosti, oprašta dobrota Božanskog čovekoljublja. Jer, kako kaže sveto Pismo, niko nije čist od greha“.
2. Zatim, ako su neke stvari jednake nečemu drugom, onda su i međusobno jednake (tj. ako je „A=S“ i „V=S“, onda je i „A=V“). Ako stvari ovako stoje, onda i u skladu sa delovanjem (energijom) oni se međusobno ne razlikuju zbog svoje jednakosti, zbog čega razultat njihovog delovanja neće biti različit, nego jednak. Saglasno rezultatu delovanja očišćenja koje se sastoji u odvraćanju od greha i okretanju vrlini i delanju, određuje se i sozercavanje Boga. Međutim, čisti se od čistog ni po čemu ne razlikuje. Ako su svi koji su omrzli greh učinili mnoštvo dobrih dela, ili ih, pak, nisu učinili zbog toga što ovo nije dozvolila smrt, ipak, kao što se oni koji su se upokojili sa dobrom voljom čiste u čistilištu, tako se svi oni, kako očišćeni, tako i čisti, ni po čemu ne razlikuju. Oni se ne razlikuju ni od onih koji su otišli iz života sa dobrom voljom i dobrim delima: jer oni su po raspoloženju volje jednaki, a rezultat nedostatka dela dopunjava se prolaskom kroz čistilišni oganj, tako da preostaje da se blaženi ni u odnosu na delovanje (energiju), ni u odnosu da odgovarajući rezultat međusobno ni po čemu ne razlikuju. Kako je delovanje onih koji su očišćeni čistilišnim ognjem istovetno, u jednakoj meri će doći do istog rezultata. Dakle, svi će u istoj meri videti slavu Božiju. Međutim, Crkva uči suprotno ovome, govoreći da je mnogo stanova u sozercavanju Boga koje je pripremljeno, iz čijeg se redosleda i stepena vidi razlika.
3. Zatim, u očišćenim dušama više se ne primećuje ono zlo zbog kojeg su bile izložene čistilišnom ognju, jer neophodno je da očišćenje ima za potrebu rezultat koji se izražava u oslobađanju od zla. Međutim, zlo i dobro međusobno su suprotstavljeni kao nedostatak u odnosu na (potpuni) oblik. Ali u onim stvarima gde se ne primećuje nikakav nedostatak, neophodno sledi da je njihov oblik savršen: jer nesavršenstvo proizilazi samo iz mane. Dakle, očišćena duša će zadobiti savršeno dobro koje se shvata kao „blaženstvo“. Međutim, ako se mnoge savršene stvari nalaze u istom obliku, one se međusobno ne razlikuju u shvatanju dobra, nego se razlikuju samo formalno. A s obzirom na to da se odgovarajući rezultat, koji je blaženstvo, ne daje na drugi način, osim zbog očišćenja, proizilazi da se sve duše blaženih nalaze u podjednakom sozercavanju Boga , u čemu se blaženstvo i sastoji. Međutim, ovo nije istina! Jer Gospod u Jevanđelju kaže da je u Očevoj kući mnogo stanova, i mnogo je svetih, kojima nema razloga da se ne veruje, koji su ovo shvatali kao označavanje razlike u blaženom životu. Znači, stvari ovako stoje.
4. Zatim, odbacivanje greha predstavlja okretanje Bogu i ljubav prema vrlini, zahvaljujući kojoj se uzdižemo ka Bogu. Međutim, ako se pravilno usmerenoj volji doda i činjenje dobrih dela, onda ništa ne nedostaje. Ako, pak, duša poseduje nepokolebljivu volju, ali bi činjenje dobrih dela bilo presečeno nožem smrti, razlika između ove duše i one koja poseduje i jedno i drugo sastojaće se u tome što će ona prva biti iza druge u odnosu na dela, tj. u odnosu na vrline. Ako, na taj način, i ona bez mučenja postane udeoničarka blaženstva, jasno je da se ona neće udostojiti iste stvari kao i savršene duše, zbog čega je neophodno prihvatiti postojanje različitih stanova. Ali ako usled mane ona trpi kaznu i prolazi kroz čistilište, zbog čega će se u jednom trenutku izjednačiti sa savršenom dušom, dopunjavajući stradanjem ono što joj je nedostajalo, na taj način će sve duše u podjednakoj meri sozercavati Boga, što se odbacuje kao apsurd.
5. Potom, za dostizanje blaženstva potrebna je pravednost volje kojoj je svojstveno da se izražava u opštem blagom raspoloženju duše, a takođe treba da je prate i dobra dela koja su dostojna nagrade. Međutim, kako je kretanje volje, a tako i dela neophodno ograničeni sadašnjim životom,takvo je i vaše mišljenje kada kažete da je kod onih koji se nalaze u čistilištu volja nepokretna. Ali ako nema nikakvog kretanja volje ni u kom smeru, onda takođe jedan ne može biti dostojniji od drugog. Na taj način, makar duše i ne bile očišćene ognjem, one neće biti manje dostojne sozercavanja Boga, s obzirom na to da su se upokojile u dobrom duševnom raspoloženju, što je uglavnom i potrebno za blaženstvo. Jer ako čistilište od loše volje ne pravi dobru, dok je zapravo ispravno raspoloženje volje potrebno za blaženstvo, znači da u ovom smislu čistilište ništa ne pruža. Ono, pak, što nema nikakvog cilja, uzalud postoji. Međutim, Bog ništa nije stvorio uzalud. Iz ovoga proizilazi da čistilište ne postoji.
6. Zatim, pravičnost večnog mučenja pokazuje se na osnovu nepromenljivosti zle volje kod grešnika, jer volji koja večno greši treba takođe da odgovara i večna kazna, kao i suprotno, a u skladu sa sledećim: ako se onaj ko večno prebiva nepromenljiv u zlu kažnjava večnim mukama, onda onaj koji se ne izlaže večnim mukama nema svoju volju kao nepromenljivu. Jer ako će se onaj ko je ima nepromenjivu u odnosu na zlo nalaziti u večnim kaznama, kakvu će onda potrebu za kažnjavanjem imati onaj ko je bude imao nepromenljivu u odnosu na dobro, kada mu, nasuprot ovome, priliče venci? Međutim, kako vi tvrdite, oni koji se čiste ovim (čistilišnim) ognjem imaju nepromenljivu volju. Dakle, oni nemaju razloga da se čiste ognjem.
7. Za nepromenljivošću u dobrom životu sledi bezgrešnost u čoveku. Jer ako ljubav prema dobru i njegova žarka želja predstavljaju uzrok da se ne želi zlo, i kada čovek zavoli jednu stvar, on se odvraća od njoj suprotne stvari, kao što je zlo suprotno dobru, a grešnost – vrlini, sledi da ljubav prema vrlini izgoni grešnost. Jer je rečeno sledeće: „Rekoh: Ispovediću protiv sebe bezakonje moje Gospodu i Ti si oprostio bezbožnost greha moga“, kao i ovo: „Reci prvi bezakonja tvoja da se opravdaš“.
Međutim, vi (Latini) kažete da kod onih koji se nalaze u čistilištu volja ne može da se promeni s obzirom na to da je u potpunosti dobra, iz čega proizilazi da se muče bezgrešni i da potpuno nezasluženo podnose kaznu.
8. Zatim, u odnosu na zlo volja se može menjati dok god je duša sjedinjena sa telom. Međutim, nakon što se ona odvoji od tela, naći će se u onome što je želela i u ovome će ostati nepromenljivo da prebiva i, u skladu sa ovim raspoloženjem, zadobija ili nagradu ili kaznu, a ne prolazi kroz čistilište
9. Potom, Božijoj dobroti svojstvenije je da malo dobra ne ostavi bez pažnje, nego da mali greh smatra dostojnim kazne. Međutim, malo dobro kod onih koji su učinili velike grehe, neće zadobiti nagradu usled preovladavanja zla. Tako i malo zlo kod onih koji su bili pravedni u velikim delima neće dovesti do navlačenja kazne, zahvaljujući tome što bolja dela pobeđuju· jer ako nema onoga što čini većinu, tada, naravno, neće biti ni onoga što čini manjinu. Dakle, ne treba verovati u čistilišni oganj
10. Zatim, kao što postoji malo dobra u onima, koji su u ostalom loši, tako postoji i malo zla u onima, koji su u ostalom dobri. Međutim, malo dobra u ovima ne može dovesti do one nagrade koja sledi za dobra dela, već samo može dovesti do razlike u kazni. Tako i malo zla neće dovesti do kazne, već dolazi do razlike u stepenu naslađivanja. Dakle, nije dostojno verovati u čistilišni oganj.