NASLOVNA » OSNOVE VERE » ČAS 35 – TUMAČENJE MOLITVE GOSPODNJE

ČAS 35 – TUMAČENJE MOLITVE GOSPODNJE

391. DA LI POSTOJI MOLITVA KOJA JE OBRAZAC ZA SVE MOLITVE?

Postoji molitva koja može da bude opšta hrišćanska molitva i obrazac za sve druge molitve. To je – Molitva Gospodnja (Oče naš).

392. ŠTA JE MOLITVA GOSPODNJA?

Molitva Gospodnja je molitva kojoj je Gospod naš Isus Hristos naučio Apostole i koju su oni predali svima vernima.

393. KAKO ONA GLASI?

Ona glasi ovako:

Oče naš, Koji si na Nebespma,

(1) da se sveti ime Tvoje;

(2) da dođe Carstvo Tvoje;

(3) da bude volja Tvoja i na zemlji kao (što je) na Nebu;

(4) hleb naš nasušni daj nam danas;

(5) i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim;

(6) i ne uvedi nas u iskušenje,

(7) no izbavi nas od zloga. Jer je Tvoje Carstvo i sila i slava u vekove. Amin (Mt. 6, 9-13).

397. KAKO MOŽE DA SE PODELI MOLITVA GOSPODNJA RADI LAKŠEG RAZMATRANJA?

Radi lakšeg razmatranja Molitve Gospodnje, njuje moguće podeliti na prizivanje, sedam moljenja i slavoslovlje.

O prizivanju

Oče naš, Koji si na Nebesima,

398. KAKO SE USUĐUJEMO DA BOGA NAZIVAMO OCEM?

Po veri u Isusa Hrista i po blagodati ponovnog rođenja mi se usuđujemo da Boga nazivamo svojim Ocem. A onima koji ga primiše dade vlast da budu čeda Božija, onima koji veru/u u Ime Njegovo; koji se ne rodiše od krvi, ni od želje telesne, ni od želje muževljeve, nego od Boga (Jn. 1,1213).

399. DA LI UVEK TREBA DA IZGOVARAMO „OČE NAŠ“?

„Oče naš“ treba da govorimo uvek, čak i onda kada se neko moli sam.

400. Ovo stoga, što po hrišćanskom bratoljublju Boga treba prizivati i od Njega treba moliti dobra ne samo za sebe, nego i za sve.

401. ZAŠTO GOVORIMO „KOJI SI NA NEBESIMA“?

U prizivanju treba govoriti „Koji si na Nebesima“ zato, da bismo, počinjući sa molitvom, ostavili sve zemaljsko i propadljivo, i da bismo um i srce uzneli prema Nebeskom, Večnom i Božanskom.

O prvom moljenju

Da se sveti Ime Tvoje;

402. DA LI MI ISPOVEDAMO SVETOST IMENA BOŽIJEG?

Ime Božije je sveto i to, bez sumnje, sveto samo po sebi (Lk. 1, 49).

403. KAKO IME BOŽIJE MOŽE JOŠ I DA SE SVETI?

Ono može da bude sveto i u ljudima, tj. večna svetost Njegova može da se javi u njima.

404. NA KOJI NAČIN IME BOŽIJE MOŽE DA SE SVETI?

Ovo biva na sledeći način. Kao prvo, kada u mislima i u srcu imamo Ime Božije, kada živimo onako kako zahteva Njegova svetost, i kada takvim životom proslavljamo Boga; kao drugo, kada i ostali, videći naš dobar život, proslavljaju Boga. Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega Koji je na Nebesima (Mt. 5,16).

O drugom moljenju

Da dođe Carstvo Tvoje;

405. O KAKVOM CARSTVU SE GOVORI U MOLITVI GOSPODNJOJ?

U drugom moljenju Molitve Gospodnje reč je o Carstvu Božijem, tj. blagodatnom Carstvu koje je, po Apostolu, pravednost i mir i radost u Duhu Svetome (Rimlj. 14, 17).

406. DA LI JE DOŠLO TO CARSTVO?

Ovo Carstvo za neke još nije došlo u svoj svojoj sili, a za neke uopšte i nije došlo, pošto u njihovom smrtnom telu još caruje greh, i slušaju ga u pohotama njegovim (Rimlj. 6, 12).

407. KAKO DOLAZI TO CARSTVO?

Ono dolazi skriveno i duhovno. Carstvo Božije ne dolazi na vidljiv način… Carstvo Božije unutra je u vama (Lk. 17, 20-21).

408. DA LI SE MOŽE MOLITI CARSTVO SLAVE?

Kao Carstvo Božije Hrišćanin može da traži proslavljenje, odnosno potpuno blaženstvo za verne. Imam želju umreti i sa Hristom biti, što je mnogo bolje (Fil. 1, 23).

O trećem moljenju

Da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu;

409. ŠTA ZNAČI MOLITVA „DA BUDE VOLJA TVOJA“?

Treće moljenje kazuje kako od Boga treba tražiti da sve što činimo i što nam se događa bude ne onako kako kako mi to želimo, nego kako je ugodno Bogu.

410. ZAŠTO NE TREBA MOLITI ZA SVOJU VOLJU?

Ovo treba moliti zato što mi često grešimo u našim željama, a Bog nam nepogrešivo, čak i više nego mi sami, želi svako dobro i uvek je spreman da nam ra daruje, ako to ne sprečava naša samovolja ili tvrdoglavost. Onome koji može još i neuporedivo više učiniti od onoga što mi ištemo ili mislimo, po sili koja dejstvuje u nama, Njemu neka je slava u Crkvi (Ef. 3, 2021).

411. ZAŠTO MOLIMO ZA ISPUNJENJE VOLJE BOŽIJE NA ZEMLJI KAO ŠTO JE NA NEBU?

Mi molimo da se ispuni volja Božija „na zemlji“ upravo onako „kao na nebu“, zato što na Nebu Sveti Anđeli i blaženi ljudi, svi bez izuzetka, svagda i u svemu izvršavaju volju Božiju.

O četvrtom moljenju

Hleb naš nasušni daj nam danas;

412. ŠTA JE „HLEB NASUŠNI“?

„Hleb naš nasušni“ – to je hleb koji nam je neophodan da bi nas bilo, da bismo živeli.

413. ŠTA TREBA DA PAMTIMO MOLEĆI BOGA ZA NASUŠNI HLEB?

Moljenje za hleb nasušni Bogu treba prinositi sa ovakvim mislima. Gospod naš Isus Hristos uči nas da ne treba da tražimo više od „nasušnog hleba“, tj. od onoga koji nam je neophodan za jelo, a takođe ni od najnužnijeg odela i obitavališta; sve što je preko toga i što nije nužno, nego služi za zadovoljstvo, treba prepustiti volji Božijoj; ako bude dato treba zablagodariti Bogu, a ako ne bude – ne treba se zbog toga uznemiravati.

414. ZAŠTO MOLIMO ZA NASUŠNI HLEB SAMO ZA DANAŠNJI DAN?

Zapoveđeno je da hleb nasušni tražimo samo danas, tj. za ovaj dan, zato da se ne bismo preterano opterećivali onim što će biti u budućnosti, nego da bismo se uzdali u Boga. Ne brinite se, dakle, za sutra; jer sutra brinuće se za se. Dosta je svakom danu zla svoga (Mt. 6, 34). Zna i Otac vaš nebeski da vama treba sve ovo (tj. zna šta vam je potrebno) (Mt. 6, 32).

415. ZA ŠTA JOŠ MOLIMO POD IZRAZOM „NASUŠNI HLEB“?

Pod izrazom „hleb nasušni“ može se tražiti i sve za dušu. Jer čovek se sastoji od tela i duše, a duša je kudikamo važnija od tela, te se i za dušu može tražiti „nasušni hleb“, bez koga unutarnji čovek umire od gladi (Sv. Kiril Jerusalimski, Mistagoška katiheza 4, 15).

416. ŠTA JE „NASUŠNI HLEB“ ZA DUŠU?

Nasušni hleb za dušu to su reč Božija i Telo i Krv Hristova. Ne živi čovek o samom hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božijih (Mt. 4, 4). Jer Telo Moje istinsko je jelo, a Krv je Moja istinsko piće (Jn. 6, 55).

O petom moljenju

I oprosti nam dugove naše,

kao što i mi opraštamo dužnicima svojim;

417. ŠTA RAZUMEMO POD DUGOVIMA NAŠIM?

Pod rečima „dugove naše“ u Molitvi Gospodnjoj podrazumevaju se gresi naši. Gresi se nazivaju dugovima zato što smo sve dobili od Boga i sve smo dužni Njemu, tj. sve treba da potčinimo Njegovoj volji i zakonu, a ako to ne činimo, onda ostajemo dužnici pred Njegovim pravednim sudom.

418. KO SU „DUŽNICI NAŠI“?

„Dužnici naši“ – to su ljudi koji nam nisu dali ono što su po Zakonu Božijem bili dužni; to su oni koji, na primer, nisu pokazali ljubav, nego neprijateljstvo.

419. KAKO MOŽEMO DA SE NADAMO OPROŠTENJU DUGOVA NAŠIH?

Na pravednom Sudu Božijem mi možemo da se nadamo da će nam dugovi biti oprošteni kroz zastupništvo Gospoda našeg Isusa Hrista. Jer je jedan Bog, jedan i posrednik između Boga i ljudi, čovek Hristos Isus, Koji sebe dade u otkup za sve (1. Tim. 2, 56).

420. ZBOG ČEGA SE MOŽEMO LIŠITI OPROŠTENJA DUGOVA NAŠIH?

Ako od Boga molimo oproštaj naših grehova, a pri tome sami nepraštamo drugima, onda taj oproštaj nećemo dobiti. Ako oprostite ljudima sagrešenja njihova, oprostiće i vama Otac vaš nebeski. Ako li ne oprostite ljudima sagrešenja njihova, ni Otac vaš neće oprostiti vama sagrešenja vaša (Mt. 6, 1415).

421. ZAŠTO NAM BOG NE OPRAŠTA, AKO MI NE OPROSTIMO DUŽNICIMA NAŠIM?

Bog nam ne oprašta ako i mi ne praštamo drugima, jer kroz nepraštanje pokazujemo da smo zli i tako od sebe udaljavamo blagost Božiju i milosrđe Božije.

422. ŠTA TREBA DA PAMTIMO KADA IZGOVARAMO REČI O OSTAVLJANJU „DUŽNICIMA NAŠIM“?

Reči Molitve Gospodnje “ kao što i mi opraštamo dužnicima svojim“ nepokolebivo zahtevaju da onaj ko se moli ni prema kome nema mržnju niti gnev, nego da sa svima ima mir i ljubav. Ako, dakle, prineseš dar svoj žrtveniku, i onde se setiš da brat tvoj ima nešto protiv tebe, ostavi onde dar svoj pred žrtvenikom, i idi se najpre pomiri sa bratom svojim, pa onda dođi i prinesi dar svoj (Mt. 5, 2324).

423. ŠTA ČINITI AKO ČOVEK NE ŽELI POMIRENJE?

Ako onoga ko ima nešto protiv mene ne mogu brzo da nađem, ili ako on ne bude raspoložen za izmirenje, u tom slučaju biće dovoljno izmiriti se sa njim u srcu, pred očima Boga Koji sve vidi. Ako je moguće, koliko do vas stoji, imajte mir sa svima ljudima (Rimlj. 12, 18).

O šestom moljenju

I ne uvedi nas u iskušenje,

424. ŠTA RAZUMEMO POD „ISKUŠENJEM“?

U Molitvi Gospodnjoj pod izrazom „iskušenje“ treba podrazumevati takav sticaj okolnosti, kod koga postoji realna opasnost da će doći do gubitka vere ili do pada u težak greh.

425. ODAKLE DOLAZE ISKUŠENJA?

Takva iskušenja dolaze od našeg tela, od sveta, tj. od drugih ljudi, i od đavola.

426. ZA ŠTA MOLIMO, IZGOVARAJUĆI REČI MOLITVE „NE UVEDI NAS U ISKUŠENJE“?

Rečima „ne uvedi nas u iskušenje“ mi molimo, kao prvo, da Bog ne dopusti da do iskušenja dođe, a kao drugo, ako je već nužno da posredstvom iskušenja budemo ispitani i očišćeni, da nas ne preda iskušenju u potpunosti i da ne dopusti da padnemo.

O sedmom moljenju

No izbavi nas od zloga.

427. ZA ŠTA MOLIMO, IZGOVARAJUĆI REČI MOLITVE „I IZBAVI NAS OD ZLOGA“?

Rečima „izbavi nas od zloga“ mi molimo izbavljenje od svakog zla koje može da nas zadesi u svetu – jer od vremena prvog greha svet sav u zlu leži (1. Jovan. 5,19) – a naročito molimo za izbavljenje od greha, i od lukavih nagovora i kleveta uzročnika zla, duha zlobe – đavola.

O slavoslovlju

Jer je Tvoje Carstvo i sila i slava u vekove. Amin

428. ZBOG ČEGA JE MOLITVI GOSPODNJOJ SJEDINJENO I SLAVOSLOVLJE?

Molitvi Gospodnjoj dodato je slavoslovlje, kao prvo, zato da bismo Ocu Nebeskom, moleći od Njega milost, istovremeno odavali dostojno poštovanje; kao drugo, zato da bismo se, misleći na Njegovo Večno Carstvo i silu i slavu, sve više i više utvrđivali u nadi da će nam On darovati ono što molimo, jer je to u Njegovoj vlasti i tiče se Njegove slave.

429. ŠTA ZNAČI REČ „AMIN“?

Reč „amin“ znači „istina“ ili „neka bude“.

430. Ova se reč dodaje slavoslovlju zato što se time pokazuje da se molitva proiznosi sa verom i bez ikakve sumnje, kako uči Apostol Jakov (Jakovlj. 1, 6).

 

PITANJA ZA OVAJ ČAS:

 

1. DA LI POSTOJI MOLITVA KOJA JE OBRAZAC ZA SVE MOLITVE?

2. ŠTA JE MOLITVA GOSPODNJA?

3. KAKO ONA GLASI?

4. KAKO MOŽE DA SE PODELI MOLITVA GOSPODNJA RADI LAKŠEG RAZMATRANJA?

5. KAKO SE USUĐUJEMO DA BOGA NAZIVAMO OCEM?

6. DA LI UVEK TREBA DA IZGOVARAMO „OČE NAŠ“?

7. ZAŠTO GOVORIMO „KOJI SI NA NEBESIMA“?

8. DA LI MI ISPOVEDAMO SVETOST IMENA BOŽIJEG?

9. KAKO IME BOŽIJE MOŽE JOŠ I DA SE SVETI?

10. NA KOJI NAČIN IME BOŽIJE MOŽE DA SE SVETI?

11. O KAKVOM CARSTVU SE GOVORI U MOLITVI GOSPODNJOJ?

12. DA LI JE DOŠLO TO CARSTVO?

13. KAKO DOLAZI TO CARSTVO?

14. DA LI SE MOŽE MOLITI CARSTVO SLAVE?

15. ŠTA ZNAČI MOLITVA „DA BUDE VOLJA TVOJA“?

16. ZAŠTO NE TREBA MOLITI ZA SVOJU VOLJU?

17. ZAŠTO MOLIMO ZA ISPUNJENJE VOLJE BOŽIJE NA ZEMLJI KAO ŠTO JE NA NEBU?

18. ŠTA JE „HLEB NASUŠNI“?

19. ŠTA TREBA DA PAMTIMO MOLEĆI BOGA ZA NASUŠNI HLEB?

20. ZAŠTO MOLIMO ZA NASUŠNI HLEB SAMO ZA DANAŠNJI DAN?

21. ZA ŠTA JOŠ MOLIMO POD IZRAZOM „NASUŠNI HLEB“?

22. ŠTA JE „NASUŠNI HLEB“ ZA DUŠU?

23. ŠTA RAZUMEMO POD DUGOVIMA NAŠIM?

24. KO SU „DUŽNICI NAŠI“?

25. KAKO MOŽEMO DA SE NADAMO OPROŠTENJU DUGOVA NAŠIH?

26. ZBOG ČEGA SE MOŽEMO LIŠITI OPROŠTENJA DUGOVA NAŠIH?

27. ZAŠTO NAM BOG NE OPRAŠTA, AKO MI NE OPROSTIMO DUŽNICIMA NAŠIM?

28. ŠTA TREBA DA PAMTIMO KADA IZGOVARAMO REČI O OSTAVLJANJU „DUŽNICIMA NAŠIM“?

29. ŠTA ČINITI AKO ČOVEK NE ŽELI POMIRENJE?

30. ŠTA RAZUMEMO POD „ISKUŠENJEM“?

31. ODAKLE DOLAZE ISKUŠENJA?

32. ZA ŠTA MOLIMO, IZGOVARAJUĆI REČI MOLITVE „NE UVEDI NAS U ISKUŠENJE“?

33. ZA ŠTA MOLIMO, IZGOVARAJUĆI REČI MOLITVE „I IZBAVI NAS OD ZLOGA“?

34. ZBOG ČEGA JE MOLITVI GOSPODNJOJ SJEDINJENO I SLAVOSLOVLJE?

35. ŠTA ZNAČI REČ „AMIN“?