312. ŠTA JE SVETA TAJNA PRIČEŠĆA?
Pričešće je Sveta Tajna u kojoj verni pod oblikom hleba i vina jedu i piju samo Telo i Krv Hristovu za Život Večni.
313. KAKO JE USTANOVLJENA OVA TAJNA?
Ova Sveta Tajna ustanovljena je sledeći način. Gospod Isus Hristos je uoči Svoga stradanja prvi put savršio ovu Svetu Tajnu, unapred u njoj predstavivši živu sliku Svojih spasonosnih stradanja; pričestivši Apostole, On im je dao zapovest da uvek savršavaju ovu Svetu Tajnu.
314. KAKVO JE MESTO OVE TAJNE U HRIŠĆANSKOM BOGOSLUŽENJU?
O Svetoj Tajni Pričešća u vezi sa hrišćanskim bogosluženjem treba primetiti još i to, da ova Sveta Tajna predstavlja glavni i suštinski deo hrišćanskog bogosluženja.
315. U VREME KOG BOGOSLUŽENJA SE SLUŽI TAJNA PRIČEŠĆA?
Bogosluženje na kome se savršava Sveta Tajna Pričešća naziva se Liturgija.
316. ŠTA ZNAČI REČ „LITURGIJA“?
Reč „Liturgija“ znači „zajednička služba“. Ali, pre svega ovaj naziv je prihvaćen za označavanje bogosluženja na kome se savršava Sveta Tajna Pričešća.
317. GDE TREBA DA SE SLUŽI LITURGIJA?
O mestu na kome se savršava Liturgija napomenućemo da ona treba da se savršava isključivo u hramu u kome postoji Časna Trpeza (Prestol), ili, u krajnjoj liniji, umesto trpeze mora da postoji antimins na kome se Sveta Tajna savršava, osvećen od strane arhijereja.
318. ZAŠTO SE HRAM NAZIVA I CRKVOM?
Hram se naziva crkvom zato što se u njemu radi molitve i savršavanja Svetih Tajni sabiraju verni koji čine Crkvu.
319. ZAŠTO TRPEZU TAKOĐE NAZIVAJU PRESTOLOM?
Trpeza na kojoj se savršava Sveta Tajna Pričešća (Evharistije) naziva se Prestolom zato što je na njoj tajanstveno prisutan Isus Hristos kao Car.
320. KAKAV JE OSNOVNI POREDAK SLUŽENJA LITURGIJE?
Osnovni poredak Liturgije sastoji se u tome da se prvo priprema tvar za Svetu Tajnu, potom se za Svetu Tajnu pripremaju verni, i na kraju se savršava sama Sveta Tajna.
321. KAKO SE NAZIVA DEO LITURGIJE NA KOME SE PRIPREMA TVAR ZA TAJNU?
Onaj deo Liturgije na kome se priprema tvar za Svetu Tajnu naziva se Proskomidija.
322. ŠTA ZNAI REČ „PROSKOMIDIJA“?
Reč „Proskomidija“ znači „Prinošenje“.
323. ZAŠTO SE PRVI DEO LITURGIJE NAZIVA PROSKOMIDIJOM?
Prvi deo Liturgije se tako naziva saglasno običaju starih Hrišćana da u crkvu donose hleb i vino za savršavanje Svete Tajne. Iz istog razloga ovaj hleb se naziva prosfora, što znači „prinos“.
324. U ČEMU JE SMISAO PROSKOMIDIJE?
Proskomidija kao deo Liturgije sastoji se u sećanju na (starozavetna) proroštva i praslike, pa donekle i na same događaje koji se odnose na Rođenje i stradanje Isusa Hrista. Uz to, iz prosfore se uzima deo neophodan za savršavanje Svete Tajne, a takođe se i potrebna količina vina, sjedinjenog sa vodom, uliva u svešteni sasud. Onaj koji sveštenosluži pominje pri tome celu Crkvu: proslavljene (kanonizovane) svete, žive i upokojene, kao i one koji su sa verom i usrdnošću prineli prosforu.
325. KAKAV HLEB SE KORISTI ZA PROSKOMIDIJU?
Hleb za Svetu Tajnu treba da bude takav, kakav zahtevaju sam njegov naziv, svetost Tajne i primer Gospoda Isusa Hrista i Apostola – pšenični hleb sa kvascem.
326. ZAŠTO SE ZA PRIČEŠĆE UPOTREBLJAVA JEDAN HLEB?
Time što se za Pričešće upotrebljava samo jedan hleb, označava se, kako objašnjava Apostol, to, da smo jedno Telo mnogi, pošto se svi od jednoga hleba pričešćujemo (1. Kor. 10, 17).
327. ZAŠTO SE HLEB PRIPREMLJEN ZA PRIČEŠĆE NAZIVA AGNECOM?
Hleb, pripremljen za Pričešće, naziva se Agnec (Jagnje), jer predstavlja sliku stradajućeg Isusa Hrista, slično onome kako ga je u Starom Zavetu izobražavalo Pashalno jagnje.
328. ŠTA JE PASHALNI AGNEC?
Pashalno jagnje, to je jagnje koga su Izrailjci, po zapovesti Božijoj, klali i jeli u znak sećanja na izbavljenje iz egipatskog ropstva.
329. ZAŠTO SE VINO ZA TAJNU PRIČEŠĆA SJEDINJUJE SA VODOM?
Vino za Svetu Tajnu Pričešća sjedinjuje se sa vodom, zato što se ovaj svešteni čin savršava kao slika stradanja Hristovih, a u vreme stradanja iz Njegovog probodenog rebra potekli su krv i voda.
330. KAKO SE NAZIVA DEO LITURGIJA NA KOME SE VERNI PRIPREMAJU ZA TAJNU?
Onaj deo Liturgije na kome se verni pripremaju za Svetu Tajnu, u starini je nazvan Liturgija oglašenih, zato što su njoj mogli da prisustvuju ne samo kršteni i oni koji su pristupali svetom pričešću, nego i oglašeni, tj. oni koji se pripremaju za Krštenje, a takođe i pokajnici, kojima nije bilo dopušteno da se pričešćuju.
331. KAKO POČINJE LITURGIJA OGLAŠENIH?
Ovaj deo Liturgije počinje blagosiljanjem ili proslavljanjem Carstva Presvete Trojice („Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha…“)..
332. IZ ČEGA SE SASTOJI LITURGIJA OGLAŠENIH?
Ovaj deo Liturgije sastoji se iz molitava, pesama i čitanja apostolskih i jevanćelskih knjiga.
333. ČIME SE ZAVRŠAVA LITURGIJA OGLAŠENIH?
On se završava zapovešću oglašenima da iziđu iz crkve („Oglašeni iziđite…“).
334. ŠTA JE LITURGIJA VERNIH?
Onaj deo Liturgije za vreme koga se savršava Sveta Tajna Pričešća, naziva se Liturgija vernih, pošto samo verni (verujući), tj. oni koji su primili Krštenje, imaju pravo da prisustvuju ovom bogosluženju.
335. KOJI JE NAJVAŽNIJI ČIN LITURGIJE VERNIH?
Najvažniji čin toga dela Liturgije jeste proiznošenje reči koje je Isus Hristos izgovorio prilikom ustanovljenja Svete Tajne: Uzmite, jedite, ovo je Telo Moje… Pijte iz nje svi, jer ovo je Krv Moja Novoga Zaveta (Mt. 26, 2628), a zatim – tu je prizivanje Duha Svetoga (epikleza) i blagosiljanje darova, tj. prinesenih hleba i vina.
336. U ČEMU JE SMISAO TOG ČINA?
Ovo je naročito važno zato što se prilikom ove radnje hleb i vino pretvaraju ili presuštastvljuju u istinsko Telo i u istinsku Krv Hristovu.
337. KAKO RAZUMETI REČ „PRESUŠTASTVLJENJE“?
O reči „pretvaranje“ (presuštastvljenje“, tj. promena suštine) u „Izloženju vere Istočnih Patrijaraha“ rečeno je da se rečju „presuštastvljenje“ ne objašnjava na koji se način hleb i vino pretvaraju u Telo i Krv Gospodnju, jer to niko ne može da shvati osim Boga, nego se pokazuje samo to, da istinski, zaista, i po svome suštini hleb postaje upravo istinsko Telo Gospodnje, a vino – sama Krv Gospodnja.
Slično tome i prepodobni Jovan Damaskin o Svetim i Prečistim Tajnama Gospodnjim piše: „Telo je istinski sjedinjeno sa Božanstvom, ono telo koje je od svete Djeve; ali ne tako što silazi ono telo koje se vaznelo na nebo, već što se sam hleb i vino pretvaraju u Telo i Krv Božiju. No, ako istražuješ način na koji to biva, dovoljno je da čuješ da to biva Duhom Svetim, i to upravo onako kako je Gospod za Sebe i u Sebi Duhom Svetim sazdao telo od Svete Bogorodice. I ništa više ne znamo nego da je Logos Božiji istinski delatan i svesilan, dok je način nedostupan ispitivanju“ („Tačno izloženje pravoslavne vere“, knj. 4, gl. 85, str. 315-316).
338. KAKO TREBA ČOVEK DA PRISTUPA TAJNI PRIČEŠĆA?
Svako ko želi da pristupi Svetoj Tajni Pričešća treba da ispita (otkrije) pred Bogom svoju savest i očisti je pokajanjem zbog grehova, u čemu pomažu post i molitva. Čovek neka ispituje sebe, i tako od hleba neka jede i od čaše neka pije. Jer koji nedostojno jede ili pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući Tela Gospodnjeg (1. Kor. 11, 28-29).
339. ŠTA SE SA NAMA DOGAĐA U TAJNI PRIČEŠĆA?
Onaj ko se pričešćuje Telom i Krvlju Hristovom, na najprisniji se način sjedinjuje sa Samim Isusom Hristom i u Njemu postaje učesnik Večnog Života. Koji jede Moje Telo i pije Moju Krv u Meni prebiva i Ja u njemu (Jn. 6, 56). Koji jede Moje Telo i pije Moju Krv ima život večni; i Ja ćy ga vaskrsnuti u poslednji dan (Jn. 6, 54).
340. KOLIKO ČESTO SE TREBA PRIČEŠĆIVATI SVETIM TAJNAMA?
O tome koliko se često treba pričešćivati Svetim Tajnama, najpre da primetimo da su se drevni Hrišćani pričešćivali svake nedelje; no, danas je malo onih koji imaju takvu čistotu života da bi uvek bili spremni da pristupe tako velikoj Tajni. Crkva majčinskim glasom savetuje da oni koji teže pobožnom životu treba da se ispovedaju pred duhovnim ocem i pričešćuju Telom i Krvlju Hristovom četiri puta godišnje, ili svaki mesec (pa i češće, po savetu duhovnika), a svi obavezno (najmanje) jednom godišnje („Pravoslavno ispovedanje“, 1, pitanje 90).
Po premudroj reči prepodobnog Jovana Kasijana: „Iako znamo da nismo bez greha, ipak ne treba da se uklanjamo od svetog Pričešća… I ko bude čistiji duhom tim pre će sebe videti nečistim, nalaziće više razloga za smirenje, nego za uznošenje… Ne treba da se uklanjamo od pričešća Gospodnjeg zbog toga što smo svesni da smo grešnici, već sa još više i više žeđi hitamo Njemu radi lečenja duše i očišćenja duha, ali ipak sa istim takvim smirenjem duha i verom da bismo, smatrajući sebe nedostojnim primanja takve blagodati, želeli više lekova za naše rane. Inače se i jednom godišnje ne može dostojno primati Pričešće, kao što neki čine koji žive u manastirima, misleći da treba da se pričešćuju samo sveti, neporočni. Bolje bi bilo misliti da nas ove Tajne davanjem blagodati čine čistim i svetlim“ (Sobesedovaniя. 23, 21). Sličan savet nalazi se i u odgovorima prepodobnih Varsonufija i Jovana: „Prema tome, nemoj se ustručavati da pristupiš, osuđujući sebe kao grešnika. Naprotiv, smatraj da se grešnik koji pristupa Spasitelju udostojava otpuštenja grehova. I u Pismu vidimo one koji mu pristupaju sa verom i koji čuju Božanstveni glas: Opraštaju ti se gresi tvoji (Mt.9,2). Kada bi bio dostojan, onaj ko mu pristupa ne bi imao grehova. Upravo kao grešnik i dužnik, on je i dobio oproštaj grehova. Čuj i samog Gospoda koji govori: Nisam došao da pozovem pravednike nego grešnike (Lk.5,32), i još: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni (Mt.9,12). Dakle, smatraj sebe grešnim i bolesnim i pristupi ka Onome ko može da spase izgubljenog.“ (Odgovor 460.) „No, kada Svetim Tajnama pristupaju kao ranjenici i kao oni koji traže milost, grešnici primaju isceljenje i sam Gospod ih čini dostojnim svojih Tajni, govoreći: Ja nisam došao da pozovem pravednike na pokajanje (Mk.2,17), i još: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni (Mk.3,17). Opet ponavljam da se reč svetog Jovana o zabrani pričešćivanja Svetim Tajnama za grešnike sastoji u posvedočenju osude. Jer: Koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije (1.Kor.11,29). Takav je već odlučen od Crkve Božije: (pričestivši se), on ne dobija ništa osim osude. (Sveti Jovan) nije rekao: „Treba ih odlučiti“, da bi oni sami na sebe navukli osudu. I niko ne treba sebe da smatra dostojnim Pričešća. Svako treba da govori: „Ja sam nedostojan, ali verujem da ću se osvetiti Pričešćem“. To će se i ispuniti na njemu po veri njegovoj, u Gospodu našem Isusu Hristu, kome slava u vekove“ (Odgovor 461).“
341. NA KOJI NAČIN UČESTVUJU U LITURGIJI ONI KOJI SE NE PRIČEŠĆUJU SVETIM TAJNAMA?
Oni koji samo prisustvuju Božanskoj Liturgiji, a ne pristupaju Svetom Pričešću, mogu i treba da učestvuju u Liturgiji molitvom, verom i naročito neprestanim pominjanjem Gospoda našeg Isusa Hrista, koji je i zapovedio savršavanje Svete Tajne Pričešća za Njegov spomen (Lk. 22, 19).
342. ŠTA ZNAČI HOD SA JEVANĐELJEM ZA VREME LITURGIJE?
U onom trenutku Liturgije kada se odvija hod sa Jevanđeljem (tzv. Mali vhod, Mali ulazak), savršava se uspomena na Gospoda Isusa Hrista Koji je izašao da propoveda Jevanđelje. Zato prilikom čitanja Jevanđelja treba imati takvu pažnju i pobožnost, kao da smo videli i čuli Samog Isusa Hrista.
343. KAKO RAZUMETI HOD SA PRIPREMLJENIM SVETIM DAROVIMA?
U onom trenutku Liturgije kada se odvija hod sa pripremljenim Svetim Darovima u oltar (tzv. Veliki vhod), treba se setiti odlaska Isusa Hrista na dobrovoljno stradanje, kao žrtve na zaklanje, iako je više od dvanaest legija Anđela bilo spremno da ga zaštiti kao svoga Cara. „Car Careva i Gospod gospodara dolazi na zaklanje“ (Pesma na Liturgiji za Veliku Subotu).
344. ŠTA TREBA DA PAMTIMO TOKOM SLUŽENJA TAJNE?
U samom času savršavanja Svete Tajne i pričešćivanja sveštenoslužitelja u oltaru, treba se setiti Tajne Večere Gospoda Isusa Hrista sa Apostolima, Njegovog stradanja, smrti i pogrebenja.
345. ŠTA ZNAČE OTKRIVANJE ZAVESE, OTVARANJE CARSKIH VRATA I POKAZIVANJE SVETIH DAROVA?
Posle ovoga, otkrivanjem zavese, otvaranjem Carskih dveri i pokazivanjem Svetih Darova obeležava se javljanje Gospoda Isusa Hrista posle Vaskrsenja.
346. ŠTA ZNAČI POSLEDNJE POKAZIVANJE SVETIH DAROVA NARODU?
Poslednjim pokazivanjem Svetih Darova narodu, posle koga se oni sakrivaju od pogleda, predstavlja se Vaznesenje Gospoda Isusa Hrista na Nebo.
347. DA LI ĆE TAJNA SVETOG PRIČEŠĆA UVEK PREBIVATI U CRKVI?
Savršavanje i primanje Svete Tajne Pričešća se u istinskoj hrišćanskoj Crkvi (Pravoslavnoj Crkvi) neprekidno nastavlja sve do samog Dolaska Hristovog, po reči Apostola Pavla: kad god jedete ovaj Hleb i Čašu ovu pijete, smrt Gospodnju objavljujete, dokle (On) ne dođe (1. Kor. 11, 26).
PITANJA ZA OVAJ ČAS:
1. ŠTA JE SVETA TAJNA PRIČEŠĆA?
2. KAKO JE USTANOVLJENA OVA TAJNA?
3. KAKVO JE MESTO OVE TAJNE U HRIŠĆANSKOM BOGOSLUŽENJU?
4. U VREME KOG BOGOSLUŽENJA SE SLUŽI TAJNA PRIČEŠĆA?
5. ŠTA ZNAČI REČ „LITURGIJA“?
6. GDE TREBA DA SE SLUŽI LITURGIJA?
7. ZAŠTO SE HRAM NAZIVA I CRKVOM?
8. ZAŠTO TRPEZU TAKOĐE NAZIVAJU PRESTOLOM?
9. KAKAV JE OSNOVNI POREDAK SLUŽENJA LITURGIJE?
10. KAKO SE NAZIVA DEO LITURGIJE NA KOME SE PRIPREMA TVAR ZA TAJNU?
11. ŠTA ZNAČI REČ „PROSKOMIDIJA“?
12. ZAŠTO SE PRVI DEO LITURGIJE NAZIVA PROSKOMIDIJOM?
13. U ČEMU JE SMISAO PROSKOMIDIJE?
14. KAKAV HLEB SE KORISTI ZA PROSKOMIDIJU?
15. ZAŠTO SE ZA PRIČEŠĆE UPOTREBLJAVA JEDAN HLEB?
16. ZAŠTO SE HLEB PRIPREMLJEN ZA PRIČEŠĆE NAZIVA AGNECOM?
17. ŠTA JE PASHALNI AGNEC?
18. ZAŠTO SE VINO ZA TAJNU PRIČEŠĆA SJEDINJUJE SA VODOM?
19. KAKO SE NAZIVA DEO LITURGIJA NA KOME SE VERNI PRIPREMAJU ZA TAJNU?
20. KAKO POČINJE LITURGIJA OGLAŠENIH?
21. IZ ČEGA SE SASTOJI LITURGIJA OGLAŠENIH?
22. ČIME SE ZAVRŠAVA LITURGIJA OGLAŠENIH?
23. ŠTA JE LITURGIJA VERNIH?
24. KOJI JE NAJVAŽNIJI ČIN LITURGIJE VERNIH?
25. U ČEMU JE SMISAO TOG ČINA?
26. KAKO RAZUMETI REČ „PRESUŠTASTVLJENJE“?
27. KAKO TREBA ČOVEK DA PRISTUPA TAJNI PRIČEŠĆA?
28. ŠTA SE SA NAMA DOGAĐA U TAJNI PRIČEŠĆA?
29. KOLIKO ČESTO SE TREBA PRIČEŠĆIVATI SVETIM TAJNAMA?
30. NA KOJI NAČIN UČESTVUJU U LITURGIJI ONI KOJI SE NE PRIČEŠĆUJU SVETIM TAJNAMA?
31. ŠTA ZNAČI HOD SA JEVANĐELJEM ZA VREME LITURGIJE?
32. KAKO RAZUMETI HOD SA PRIPREMLJENIM SVETIM DAROVIMA?
33. ŠTA TREBA DA PAMTIMO TOKOM SLUŽENJA TAJNE?
34. ŠTA ZNAČE OTKRIVANJE ZAVESE, OTVARANJE CARSKIH VRATA I POKAZIVANJE SVETIH DAROVA?
35. ŠTA ZNAČI POSLEDNJE POKAZIVANJE SVETIH DAROVA NARODU?
36. DA LI ĆE TAJNA SVETOG PRIČEŠĆA UVEK PREBIVATI U CRKVI?