221. ODAKLE JE UZETO UKAZIVANJE SIMVOLA VERE NA VAZNESENJE GOSPODA?
Ukazivanje na Vaznesenje Gospodnje u šestom članu Simvola vere pozajmljeno je iz sledećih reči Svetog Pisma: Onaj Koji siđe to je isti koji i uziđe više sviju na nebesa da ispuni sve (Ef. 4, 10). Mi imamo takvoga Prvosveštenika Koji sede s desne strane prestola veličanstva na Nebesima (Jevr. 8,1).
222. DA LI SE ISUS HRISTOS UZNEO BOŽANSKOM ILI LJUDSKOM PRIRODOM VAZNEO NA NEBESA?
Isus Hristos se uzneo na Nebesa čovečanskom prirodom Svojom, dok je Božanskom svagda prebivao i prebiva na Nebesima.
223. KAKO TREBA RAZUMETI REČI „SEDI SA DESNE STRANE OCA“?
Rečeno je da Isus Hristos “ sedi s desne strane Oca“, no Bog je prisutan svuda. Ovo treba shvatiti duhovno, tj. da Isus Hristos ima jednaku moć i slavu sa Bogom Ocem.
Kako predivno o Vaznesenju govori sveti Jovan Zlatoust: „Pogledaj gde je On (Otac) Njega (Sina) uzveo. Posadio Ga je „na nebesima“ iznad svake stvorene prirode, iznad svakog načalstva i vlasti. „Iznad“, govori, „svakog Načalstva“. Zato je zaista neophodan Duh (blagodati), neophodan um prosvećeni da bi se On poznao – rečju, za to je neophodno Otkrovenje. Zamisli koliko je veliko rastojanje između božanske i ljudske prirode; međutim, On je iz tog ljudskog ništavila Njega uzneo u tu (Božansku) čast. Za to se mora preći ne jedan, ne dva, ne tri stepena. Iznad najviših sila je samo Bog. I tu je On uzneo jednog od nas – od krajnje poniženosti On je uzveo na krajnji stepen vlasti, od koga nema drugog (višeg) dostojanstva. „Svakog Načalstva“, govori, tj. (iznad) ne jednog ili drugog, već svakog „načalstva, i vlasti, i sile, i gospodstva, i iznad svakoga imena što se može nazvati“, šta god postoji na nebu, On je iznad svega. Sve to je (apostol govorio) o Vaskrslom iz mrtvih, i sve to je dostojno divljenja, ali nipošto o Bogu Slovu. Jer ono što su komarci u poređenju sa čovekom to je cela tvorevina u poređenju sa Bogom. Šta govorim: komarci? Ako su svi ljudi pred Bogom kao „kap iz vedra i praška na merilima“ (Is. 40:15), onda sa komarcima (u tom slučaju) možeš porediti nevidljive sile. Dakle nije tako apostol govorio o Bogu Slovu, već o Onome Ko je od nas. To je zaista veliko i predivno – što je On iz preispodnje zemlje izveo. Ako su svi narodi (pred Bogom) kao kap, onda je jedan čovek samo najmanji delić kapljice. A eto, Bog Ga je učinio iznad „iznad svakoga imena što se može nazvati, ne samo u ovome vijeku, nego i u budućem“ – znači imena nekih sila (nebeskih) nam nisu još objavljena i nepoznata su nam – „I sve pokori pod noge njegove“. Nije prosto rekao: „učinio Ga višim (od svega) da bi mu odao počast, nije u smislu upoređivanja upotrebio ovu reč; već ga je postavio kao gospodara nad robovima. O, zaista divna dela! Kroz to što se Bog Slovo uselio (u našu prirodu), čoveku je sva stvorena sila postala robinja. Ali možda, postoji neko više (Njega) koji, iako nema potčinjenih, ima veće dostojanstvo? „I sve pokori pod noge njegove“, ne prosto pokorio, već pokorio do potpune potčinjenosti tako da većeg potčinjena ne može ni biti. Zato je (apostol) i rekao: „pod noge njegove, i Njega postavi iznad svega za glavu Crkvi“. O, i Crkvu, gde je uzveo! Kao da je nekom mašinom podigao, uzveo ju je na visinu veliku i postavio na tom istom prestolu, jer gde je glava tamo je i telo, nema nikakvog prekida između glave i tela i ako bi se (veza između njih) prekinula, ne bi bilo ni tela ni glave. „Iznad svega“ – govori. Šta znači „iznad svega“? Ili da je Hristos iznad svega vidljivog i onoga što se može umom sagledati, ili da je najviše dobro delo od svih koje nam je učinio to, što je Sina Svoga učinio Glavom, ne ostavivši pri tom nikoga iznad – ni anđela, ni arhanđela, ni bilo kog drugog. Nije nas samo tim (preimućstvom) Bog obdario, što nas je od postojećeg podigao gore, već i time što je pripremio to da bi celokupan rod ljudski krenuo za Njim, imao isto što i On i nasledio Njegovu slavu. „Koja je Telo Njegovo“. Da ti, čuvši reč „glavu“ ne bi to primio samo u značenju vlasti, već u pravom smislu, ne smatrao Ga samo načelnikom, već video u Njemu kao telesnu (stvarnu) glavu (apostol) dodaje: „punoća Onoga koji sve ispunjava u svemu“. On kao da smatra nedovoljnim (korišćenje reči „glava“ za ovo) da bi pokazao rod i blizinu (Crkve Hristu) i šta govori? Crkva je ispunjenje Hrista, isto kao što glavu dopunjuje telo i telo se dopunjuje telom. Vidiš kakvim se oružjem koristi apostol, kako se ne zaustavlja ni pred jednim redosledom reči da bi predstavio Božiju slavu. „Punota“ – govori, tj. kao što se glava popunjava telom, jer se telo sastoji iz svih (svojih) članova i svaki član je neophodan drugom. Vidiš, kako (apostol) predstavlja da su (Hristu, kao Glavi) neophodni uopšte svi članovi, zato što ako mnogi od nas ne bi bili – jedan ruka, drugi noga, treći neki drugi član, onda telo Njegovo ne bi bilo potpuno. Znači: samo tada će se ispuniti glava, tada će se izgraditi savršeno telo, kada svi zajedno budemo sjedinjeni i ojačani na najjači način“ (Besede na poslanice Efescima, 2,3).
PITANJA ZA OVAJ ČAS:
1. ODAKLE JE UZETO UKAZIVANJE SIMVOLA VERE NA VAZNESENJE GOSPODA?
2. DA LI SE ISUS HRISTOS UZNEO BOŽANSKOM ILI LJUDSKOM PRIRODOM VAZNEO NA NEBESA?
3. KAKO TREBA RAZUMETI REČI „SEDI SA DESNE STRANE OCA“?