111. ŠTA GOVORI SVETO PISMO O STVARANJU SVETA?
Sveto Pismo nam je o stvaranju sveta otkrilo to, da je u početku Bog ni iz čega stvorio nebo i zemlju. Zemlja je bila bez obličja (tj. nije imala spoljašnji oblik koji je nama poznat) i pusta. Zatim je Bog postepeno stvorio sve što je na nebu i na zemlji.
Prvoga dana postanja sveta stvorio je svetlost. Drugoga dana – nebeski svod, tj. vidljivo nebo. Trećega dana – more, kopno i bilje. Četvrtoga dana – sunce, mesec i zvezde. Petoga dana – ribe i ptice.
Šestoga dana – četveronožne kopnene životinje i, konačno – čoveka.
Sa čovekom stvaranje je završeno, a sedmoga dana Bog je počinuo od svih dela Svojih. Zato je sedmi dan nazvan „subota“, što u prevodu sa jevrejskog jezika znači „mirovanje“.
Po rečima prepodobnog Jefrema Sirina: „Niko ne sme da misli da je šestodnevno stvaranje alegorija; nije dozvoljeno da se tako govori, kao da je ono, što je prema opisu stvoreno tokom šest dana, stvoreno u jednom trenutku, niti kao da su u ovom opisu predstavljeni samo nazivi koji ili ništa ne označavaju ili pak označavaju nešto drugo. Naprotiv, kao što su nebo i zemlja koji su prvobitno stvoreni uistinu nebo i zemlja a ne nešto drugo što se podrazumeva pod imenom neba i zemlje, tako treba da se zna da i ono, što je rečeno o svemu ostalom, stvorenom i ustrojenom nakon stvaranja neba i zemlje, ne sadrži u sebi samo prazne nazive i da sili tih naziva odgovara sama suština stvorenih priroda (elemenata, stihija))“.
112. DA LI SU VIDLJIVE STVARI STVORENE ONAKO KAKO IZGLEDAJU DANAS?
Vidljive stvari nisu stvorene takve kakvima ih mi danas vidimo. Pri stvaranju sve je bilo dobro veoma, tj. čisto, divno i nepovređeno.
Prepodobni Simeon Novi Bogoslov piše: „Bog nije, kako neki misle, prvozdanima na samome početku dao samo raj, niti je samo njega stvorio netruležnim, nego je mnogo pre njega svu ovu zemlju koju mi sada naseljavamo i sve što je na njoj, ali i nebo i ono što je na njemu, priveo u postojanje u pet dana. U šesti dan sazdao je Adama i postavio ga za gospodara i cara celokupne vidljive tvorevine. Tada ne behu stvoreni ni Eva ni raj, nego je Bog ovaj svet sazdao kao kakav raj netruležni, doduše, ali ipak veštastveni i čulni, te je njega, kako je rečeno, darovao Adamu i njegovim potomcima na uživanje“ (Etička slova. Slovo 1, 1.) Sveti Vasilije Veliki piše: „Tebi, divljim životinjama i pticama, govori Pismo, dani su plodovi, bilje i trave… Vidimo, međutim mnoštvo koje ne jedu plodove? Kakav plod uzima panter da bi se prehranio? Kakvim plodom može da se zadovolji lav? Ipak, ova bića, potčinjavajući se zakonu prirode bila su hranjena plodovima. Međutim, kada je čovek izdao svoj način života i narušio određenu mu granicu, Gospod je, nakon Potopa, znajući da su ljudi iznureni dozvolio im da upotrebljavaju svaku hranu: „Šta se god miče i živi, neka vam bude za jelo, sve vam to dadoh kao zelenu travu“ (1 Mojs.9:3). Kroz ovu dozvolu su životinje takođe dobile slobodu da jedu sve. Od tada lav jede meso, od tada lešinar čeka svoj plen. Jer strvinari još nisu osmatrali zemlju u vreme kada su se pojavile životinje; zaista, ništa od onoga što je dobilo ime ili postojanje još nije umrlo da bi lešinari mogli da ga jedu. Priroda se još nije podelila, jer je bila u svoj svojoj svežini; lovci se nisu bavili lovom, jer to još nije bio ljudski običaj; zveri, sa svoje strane, još nisu kidale svoj plen, jer nisu bile mesožderi… Svi su živeli životom labuda, i svi su jeli travu po šumama… Takva je bila prva tvorevina i takvo će biti uspostavljanje posle. Čovek će se vratiti svom drevnom ustrojenju, odbacivši zlobu, život obremenjen brigama, ropstvo duše u odnosu na drevne brige. Kada se odrekne svega toga tada će se vratiti tom rajskom životu koji nije bio porobljen telesnim strastima, koji je bio slobodan, život u blizini Boga, pričastan životu Anđela“ (On the Origin of Man, II, 6-7, pp. 239-245).
113. KAKVA JE OSOBENOST STVARANJA ČOVEKA?
Poznate su okolnosti stvaranja čoveka. Bog u Svetoj Trojici je rekao: da načinimo čoveka po Svojemu obličju, kao što smo mi (1. Mojs. 1, 26). I tako stvori Bog od zemlje telo prvog čoveka, Adama, i dunu u lice njegovo dah života, te ga uvede u Raj i dade mu hranu, osim ostalih rajskih plodova i plodove sa drveta života; konačno, uzevši od Adama rebro dok je spavao, stvori od njega prvu ženu – Evu (1. Mojs. 2, 21-22).
Prepodobni Jovan Damaskin piše: „Bog je, dakle, stvorio čoveka nezlobivog, ispravnog, vrlinskog, radosnog, bezbrižnog, okićenog svakom vrlinom, ukrašenog svakim dobrom, stvorio ga je kap nekakav drugi svet (kosmos, ukras), mali u velikome, kao drugog anđela, poklonika Bogu, složenog, očevica vidive tvorevine i posvećenika u tajne umstvene tvorevine; stvorio ga je carem svega što je na zemlji, koji je pod vlašću višnjega Cara; zemaljskim i nebeskim, privremenim i besmrtnim, vidivim i umstvenim, međom između veličanstva i ništavnosti, samim duhom i telom; duhom za blagodat a telom za uznošenje; stvorio ga je duhom da ostane postojan i da proslavlja Blagodetelja, a telom da strada i stradajući da se seća i da se poučava, umudrujući se veličanstvom Božanstva; stvorio ga je kao živu dušu koja je po ikonomiji ovde, odnosno u ovom životu, i koja prelazi negde drugo, odnosno u budući vek; a vrhunac tajne je u tome što se čovek obožuje priklanjajući se Bogu: obožuje se, naime, učestvovanjem u božanskoj svetlosti, a ne zajedničareći sa božanskom suštinom“. (Tačno izloženje Pravoslavne vere 2,26).
114. U ČEMU SE SASTOJI OBRAZ BOŽIJI?
Obličje Božije sastoji se, prema tumačenju Apostola Pavla, iz pravednosti i svetosti istine (Ef. 4,24).
Prepodobni Jovan Damaskin piše: „jer izraz „po obrazu (ikoni)“ otkriva ono što je umno i samovlasno, dok izraz „po podobiju“ otkriva mogućnost upodobljavanja vrlini.
Telo i duša su, opet, sazdani istovremeno; a ne najpre jedno a zatim drugo, kao što je Origen praznoslovio, da je tobož na početku bila stvorena duša, a zatim telo“. (Tačno izloženje Pravoslavne vere 2,26)
115. ŠTA JE „DAH ŽIVOTA“?
„Dah života“ je duša – duhovno i besmrtno biće.
Prepodobni Jovan Damaskin piše: „Duša je, pak, živo suštastvo, prosto i bestelesno, po svojoj prirodi nevidivo duhovnim očima; slovesna je i umna i neizobraziva; prebiva u organskom telu i daruje mu život, rast, čula i sposobnost rađanja. Ona nema um koji bi bio nešto drugo u odnosu na nju samu, nego um predstavlja njen najčistiji deo, kao što je, naime, oko najčistije u telu, tako je um u duši; slobodna je, poseduje volju i energiju, promenjiva je, odnosno, menja se po svojoj volji, jer je stvorena. Sve je to po prirodi zadobila blagodaću Onoga ko ju je stvorio, kojom je zadobila i biće i takvo stanje svoje prirode“. (Tačno izloženje Pravoslavne vere 2,26)
116. ŠTA JE RAJ?
Reč „Raj“ znači vrt. Tako je nazvano divno i blaženo obitavalište prvog čoveka, koje je u knjizi Postanja opisano kao vrt.
117. KAKO RAZUMEMO RAJ U KOME SU PREBIVALI PRVI LJUDI?
Raj u kome su živeli prvi ljudi za telo je bio stvaran, kao vidljivo blaženo obitavalište, dok je za dušu bio duhovan, kao stanje blagodatnog opštenja sa Bogom i duhovnog sazrcavanja tvorevine (Sv. Grigorije Bogoslov, Beseda 38,42; Prep. Jovan Damaskin, Bogoslovlje, knj. 2, gl. 12).
Prepodobni Jovan Damaskin: „Pošto je Bog nameravao da, od vidive i nevidive tvari, sazda čoveka po Svome obrazu i podobiju, kao nekakvog cara i gospodara celokupne zemlje i svega što je na njoj, uredio je unapred za njega nešto kao carski dvorac, kako bi ovaj, boraveći u njemu, živeo blaženim i srećnim životom. A to je božanski rajski vrt, koji je Božijim rukama zasađen u Edemu i koji je riznica svake radosti i veselja. Jer reč „Edem“ označava izobilje. Bio je, naime, na istoku i nalazio se na većoj visini od cele zemlje, imao je blagu klimu i bio je obasjan najtananijim i najčistijim vazduhom, zasađen uvek zelenim biljem, prepun mirisa, ispunjen svetlošću koja prevazilazi svaku maštu, i pun svake čuvstvene krasote i lepote, bilo je to istinski božansko mesto i dostojno prebivalište onoga koji je stvoren po obrazu Božijemu; u njemu nijedna od beslovesnih životinja nije prebivala, nego samo čovek, stvorenje ruku Božijih… Neki su raj zamišljali čuvstvenim, drugi, opet, umstvenim. Meni se, međutim, čini da, kao što je čovek stvoren istovremeno i čuvstvenim i umstvenim, tako je i njegov najsvetiji sasud istovremeno i čuvstven i umstven, te ima dvostruko obličje: jer čovek je, kao što smo to već kazali, telom bio nastanjen u najbožanstvenijem i prekrasnom prostoru, dok je dušom prebivao na uzvišenijem i još krasnijem mestu, prebivajući u Božijem staništu i imajući Njega kao sveslavnu odeždu. Odeven je bio u Njegovu blagodat i naslađivao se jedinstvenim preslatkim plodom, gledanjem u Njega, kao neki drugi anđeo, i time se hranio, tako da je ono dostojno nazvano drvetom života; jer sladost božanskog zajedničarenja onima koji se Njime pričešćuju predaje život koji se ne prekida smrću. A to drvo je, kao što je poznato, Bog nazvao svakim drvetom, govoreći: „Jedi slobodno od svakoga drveta u vrtu; jer On je sve, i u Njemu i kroz Njega je sve sazdano.“ (Tačno izloženje Pravoslavne vere 2,25)
118. ŠTA JE „DRVO ŽIVOTA“?
„Drvo života“ je bilo takvo drvo da bi čovek, kada bi se hranio njegovim plodovima, sačuvao svoje telo od bolesti i smrti.
Prepodobni Jovan Damaskin dodaje: „Drvo života, s jedne strane, treba da shvatimo kao božanstveno poznanje, koje ostvarujemo kroz sve što je čuvstveno, ili kao uzvođenje ka Rododetelju i Stvoritelju i Uzročniku posredstvom čula“. (Tačno izloženje Pravoslavne vere 2,25)
119. ZAŠTO JE EVA STVORENA IZ ADAMOVOG REBRA?
Eva je bila stvorena iz Adamovog rebra zato da bi ceo ljudski rod po svome poreklu bio jedno telo i da bi ljudi zato prirodno težili ka tome da ljube i čuvaju jedan drugoga.
120. KAKVO JE PREDODREĐENJE ČOVEKA?
Bog je čoveka stvorio takvim da bi čovek poznao Boga, da bi Ga ljubio i proslavljao i kroz to bio večno blažen.
PITANJA ZA OVAJ ČAS:
- ŠTA GOVORI SVETO PISMO O STVARANJU SVETA?
- DA LI SU VIDLJIVE STVARI STVORENE ONAKO KAKO IZGLEDAJU DANAS?
- KAKVA JE OSOBENOST STVARANJA ČOVEKA?
- U ČEMU SE SASTOJI OBRAZ BOŽIJI?
- ŠTA JE „DAH ŽIVOTA“?
- ŠTA JE RAJ?
- KAKO RAZUMEMO RAJ U KOME SU PREBIVALI PRVI LJUDI?
- ŠTA JE DRVO ŽIVOTA?
- ZAŠTO JE EVA STVORENA IZ ADAMOVOG REBRA?
- KAKVO JE PREDODREĐENJE ČOVEKA?