„Mi smo ovde da se probudimo iz iluzije razdvojenosti.”
– Tič Nat Han, zen budista i autor knjige „Čudo svesnosti”, kao i drugih bestselera
„Budite sami sebi svetlo.” – navodno poslednje reči Gautama Bude
U jednom državnom vrtiću u Severnoj Virdžiniji, deca su dobila jedan članak iz časopisa Scholastic Parent and Child (oktobar 2011) da ga ponesu kući i pokažu roditeljima. Članak „Sve je u vašem umu“ autorke Lin Tiknor (It’s All In Your Mind, Lynne Ticknor) promoviše svesnost (mindfulness), budistički koncept i meditativnu praksu, i navodi kratak intervju sa Goldi Hon[1] o njenom programu Mind-Up koji je namenjen školama i zasnovan na istočnjačkom učenju.
Reč je o samo jednom u nizu članaka koji predstavljaju i promovišu najnoviju invaziju istočnjačke duhovnosti u našim školama.
U članku se kaže da je svesnost „zasnovana na filozofiji budizma”, ali se brzo dodaje da „to nije religija” i da tu „nema nikakvog duhovnog prizvuka”. Međutim, sam koncept i praksa svesnosti jesu religiozni. Svesnost je sedmi korak budističkog plemenitog osmostrukog puta. Postaje sve prisutnija i prihvaćenija na Zapadu prvenstveno zato što je promovišu budistički sledbenici kao što su Džon Kabat-Zin (Jon Kabat-Zinn), zen budista koji je izvršio ogroman uticaj na medicinsku zajednicu, i Tič Nat Han (Thich Nhat Hanh), budistički monah i pisac bestselera.
Budizam je religija koja negira svet. On uči da stvarnost koju vidimo i doživljavamo zapravo nije stvarnost.[2] Mi mislimo da je to stvarnost samo zato što se poistovećujemo s našim telom, osećanjima, mislima, osećajima i reakcijama, što je posledica toga što smo se rodili na ovom svetu. Ne postoji sopstvo (nesopstvo se naziva anatman ili anata); koncept sopstva rezultat je tog pogrešnog poistovećivanja sa svetom. Budizam uči da patnju izaziva želja. Rođenje na ovom svetu, zajedno s našim fizičkim i misaonim procesima, hrani želju i tako neprekidno produžava krug želje i patnje kroz neprekidno ponovno rođenje[3] (samsara).
Jedini način da se taj krug prekine i da se oslobodimo samsare – što je cilj upražnjavanja budizma – jeste odvajanje od želje.
Jedan od osnovnih metoda da se razvije takva odvojenost jeste upražnjavanje svesnosti.
Upražnjavanje svesnosti navodno priprema osobu da napreduje u opažanju, da se probudi u stvarnosti koja je bezoblična (sunjata, obično se prevodi kao „praznina”).
Svesnost je naročito važna u zen budizmu i, uz transcendentalnu meditaciju, predstavlja istočnjačku praksu koja je najdublje prodrla u zapadni svet.
Premda se prikazuje kao duhovno neutralan metod, koreni i ciljevi svesnosti opovrgavaju takvu tvrdnju.
Mnogi nisu svesni da nirvana, pravi cilj budizma, nije nikakav budistički raj već zapravo stanje koje čovek dostiže kada odbaci sve veze i iluzije i time oslobodi sebe želje i kruga ponovnog rođenja. Reč nirvana znači „izduvati” i predstavlja stanje u kom prestaju želje i iluzije, a samim tim i patnja. Kakvo je zapravo to stanje? Budizam ne nudi jasan odgovor.
Suzan Kajzer Grinlend (Susan Kaiser Greenland), autor knjige Svesno dete (The Mindful Child), podučava metodi svesnosti i promoviše je u državnim gradskim školama preko svoje fondacije Inner Kids Foundation.
U jednom intervjuu, govoreći o vezi između svesnosti i budizma, Grinlendova kaže sledeće:
„Može se reći da je budistička osnova ili primena u svetovnom radu sa svesnošću više prednost nego Ahilova peta ukoliko se metoda svesnosti redefiniše kao vrsta obuke postavljena na dobroj osnovi i potkrepljena dokazima kao uspešna metoda koja smanjuje stres, poboljšava imunitet, i razvija izvršne funkcije i pažnju, pri čemu se postižu merljivi rezultati ne samo u smislu zdravlja i dobrobiti pojedinca već se povećava i izvesnost da će se osoba koja je prošla takvu obuku uključiti u društveno, saosećajno delovanje.” (link OVDE ).
Ona priznaje da je budizam u osnovi svesnosti, ali tvrdi da ako se svesnost „redefiniše” pomoću pojmova vezanih za mentalno zdravlje i smanjenje stresa, može se izbeći ta nezgodna veza s religijom.
DISANJE
Članak kaže da se deca uče kako da se usredsrede na disanje, što je „drevna vežba za pronalaženje mira i ravnoteže – ili njihovog ‘centra’.” Jedna fotografija prikazuje majku i dete kako sklopljenih očiju sede u položaju lotosa. Na drugoj dva deteta (uzrasta oko šest godina) sede jedno kraj drugog u položaju lotosa, takođe zatvorenih očiju. Jasno je da se tu dešava mnogo više od pukog disanja.
Tehnika disanja je neodvojivi deo meditacije svesnosti.
Meditacija svesnosti (mindful meditation) podrazumeva disanje na određeni način, ali je istovremeno i put ka transcendentalnom mišljenju.
Svrha usredsređenosti na lagano disanje jeste prevazilaženje konceptualnog mišljenja.
Disanjem na takav način čovek dolazi do „uzvišenog” stanja gde ne postoji kritičko mišljenje i rasuđivanje. U budizmu, takvo mišljenje je prepreka dostizanju duhovnog uvida.
Budizam je dosta toga preuzeo od taoizma, koji je nastao iz starokineske šamanističke pretpostavke o postojanju univerzalne sile – zvane či – koja prožima svet. Štaviše, zen budizam i jeste spoj taoizma i budizma, koji je došao iz Kine gde su ga zvali čan (u Japanu zen). Kontrola daha bila je deo kontrole i balansiranja čija, čime se dostizalo zdravlje i dugovečnost (prema taoističkom mišljenju).
Predstava o dahu kao središtu veoma je slična taoističkom učenju da čovek svoje sopstvo mora da postavi u tok čija i tako uspostavi ravnotežu dveju sila, jina i janga.
OBRAZOVANJE
Čak i da deca ne upražnjavaju pravu meditaciju svesnosti (što bi većini dece bilo teško), ona se na ovaj način uvode u nju, podučavaju se kako da je rade i govori im se da je to način na koji treba da izađu na kraj sa svojim osećanjima i „jakim emocijama”. Kada se deci govori da je to način na koji se treba rešiti ljutnje ili straha, istovremeno im se može nametnuti i prikrivena poruka da su osećanja nešto loše.
Tačno je da se uz nekoliko dubokih udaha možemo smiriti ako smo uzrujani, međutim svesnost ide mnogo dalje od toga.
Kada se svesnost ovako podučava u školi, detetu se poručuje da uvek treba da bude smireno, uvek bistre glave, uvek da vlada sobom. Nema sumnje da se na ovaj način može preneti negativna poruka deci koja su malo emotivnija, kao i deci s raznim psihološkim, neurološkim i emocionalnim problemima, pri čemu se ta deca mogu čak i previše usredsrediti na svoja osećanja.
Imamo pravo da pitamo: nije li ovo vid terapije koji se podmeće deci bez roditeljskog pristanka? Da li su deca, naročito ona u nižim razredima, u stanju da obrade takve informacije? Treba li da se brinu zbog svojih osećanja? A u najmanju ruku, odluku o upražnjavanju svesnosti treba da donese roditelj, a ne škola ili obrazovni radnici.
ISTRAŽIVANJA
Članak navodi „istraživanja” koja potvrđuju da se pomoću svesnosti postižu čudesni rezultati, kao što su bolje pamćenje i jači imunitet, kao i da su deca koja su je upražnjavala postala optimističnija, društveno prilagođenija, saosećajnija i manje samokritična. Ma šta kažete!
Kad god vidimo tako smele tvrdnje zasnovane na istraživanjima, a da pritom ništa nije potkrepljeno podacima, treba da se zapitamo: Ko je ta istraživanja sproveo? Kako su sprovedena? Kolikog su bila obuhvata i u kom periodu su obavljena? Da li su rezultati objavljeni u stručnim časopisima gde radovi podležu recenziji stručnjaka iz date oblasti?
Ako su istraživanja sprovele organizacije koje se bave svesnošću ili su joj bliske, onda nema govora o naučnom kredibilitetu.
Isto tako, ne postoji način da se za bilo šta dokaže da „jača imuni sistem” jer je imuni sistem previše složen i obuhvata mnoge telesne sisteme. „Jačanje imunog sistema” uobičajena je tvrdnja mnogih lažnih zdravstvenih proizvoda.[4]
Osim toga, kako se to meri da je dete postalo optimističnije i saosećajnije? Nije li to subjektivna ocena? Koji su standardi korišćeni u takvom merenju?
Ukratko, takvo pozivanje na istraživanja treba preispitati budući da nisu ponuđene nikakve naučne reference ni podaci, a da su tvrdnje nerazumno preuveličane.
POMAMA
Neki prosvetni radnici koriste vizualizaciju, kompakt-diskove za meditaciju i aplikaciju BellyBio za ajped i ajfon, koja „pomaže da regulišete ritam disanja”.
Vođena vizualizacija je oblik hipnoze, te ako se taj oblik vizualizacije zaista primenjuje, onda to treba da bude razlog za uzbunu.
Većina kompakt-diskova za meditaciju takođe koristi oblike hipnoze – jednostavno, takva je priroda te vrste meditacije.
Da li roditelji zaista žele da učitelji i nastavnici pokušavaju da „regulišu ritam disanja” njihovoj deci?
Svesnost se sada reklamira jednako agresivno kao i nekada joga.
Reč „saosećajnost” upotrebljava se uz pojam „svesnost” (npr. u knjizi preporučenoj na kraju članka „Svesnost: majčinstvo uz svesnost, saosećajnost i milost” autorke Deniz Roj (Mindfulness: Mothering with Mindfulness, Compassion, and Grace, Denise Roy)). Budistički učitelji često koriste reč „saosećajnost” (ovo veoma često radi dalaj lama), ali problem je što oni koji nisu budisti ne znaju šta sve taj pojam podrazumeva.
U budizmu, saosećajnost (compassion) ne podrazumeva samo empatiju ili brigu za druge. Saosećajnost obuhvata i budističko shvatanje da je svim neljudskim bićima (koja se nazivaju „razumnim bićima”) potrebno da se ponovo rode kao ljudi jer samo ljudi mogu da dostignu prosvetljenje. Pošto ponovnim rođenjem ljudsko biće može da dospe u neljudsko stanje, budista mora da širi budističko učenje i trudi se da dostigne sopstveno prosvetljenje kako bi pomogao širenju budističke istine, čime bi se na kraju svi oslobodili kruga ponovnog rađanja. U budizmu, budističko prosvetljenje predstavlja jedini način za oslobođenje iz tog kruga. Spolja gledano, budizam zagovara prihvatanje svih religija, ali budističko učenje govori da je budistički put zapravo jedini put ka oslobođenju.
Dakle, kada se koristi u kontekstu svesnosti, saosećajnost je religijski pojam, a ne svetovni.
KOMERCIJALIZACIJA
Kompanija Scholastic promoviše i zastupa program MindUP, koji je pokrenula glumica Goldi Hon, inače praktikujući budista.
Mnogi već znaju da kompanija Scholastic snabdeva državne škole mnogim materijalima i programima. To je globalna kompanija koja osmišljava i distribuira „obrazovni i zabavni materijal i proizvode koji se mogu upotrebljavati u školi i kod kuće, uključujući i dečje knjige, časopise, tehnološke proizvode, materijale za nastavnike, televizijske programe, dugometražne filmove, spotove i igračke. Kompanija Scholastic distribuira svoje proizvode i usluge brojnim kanalima, uključujući i sopstvene klubove knjiga u školama, školske sajmove knjiga, maloprodajne radnje, škole, biblioteke i televizijske mreže, kao i putem veb-sajta Scholastic.com” (link OVDE).
Kada korporativni gigant kao što je kompanija Scholastic zagovara svesnost, možemo reći da je to najbolji primer načina na koji se istočnjačka verovanja podržavaju i šire u kulturi. Isto se dešava s jogom koju sada korporacije, kao i državna tela nude čak i na radnom mestu (zajedno s promovisanjem praksi kao što su feng-šui, tai-či i mnogi drugi oblici alternativnog lečenja koji su deo „nju ejdž” filozofije).
Deca su najranjivija kategorija i nimalo nisu u stanju niti da kritikuju, niti da procenjuju i vrednuju takve ideje – upravo zbog toga su i najbolja meta.
Roditelji moraju da nadgledaju i pomno prate šta se dešava u učionici njihovog deteta. Moraju da se raspituju o svim aktivnostima.
Roditelji moraju da razgovaraju sa učiteljima/nastavnicima ili direktorom i da traže da njihovo dete ne pohađa sporne programe jer su zasnovani na religijskom stanovištu.
Čak i ako škola poriče da je svesnost religija, roditelj može da tvrdi da je ona u suprotnosti s njegovom veroispovešću.
Na internetu ima mnogo podataka koji govore u prilog roditeljskoj tvrdnji da je svesnost deo religije.
Autor: Marša Montenegro[5]
Izvorni naziv teksta: Svesnost ulazi u vrtiće
Izvor: CANA – Christian answers for the New Age
Prevod: M.S.
NAPOMENE:
[1] Goldi Hon (Goldie Hawn) jeste poznata glumica koja je praktikujući budista. Osnovala je fondaciju „Hawn” za promovisanje navodno „edukativnog” programa za vrtiće i škole pod nazivom „MindUP” koji je zasnovan na konceptu “svesnosti“, ponegde nazvanom i „umna svesnost” (mindfulness) – čiju duhovnu pozadinu upravo sačinjava budistička meditativna religijska praksa. (prim. priređivača)
[2] „Razvijanje mudrosti je proces kojim razum dovodimo u saglasje s načinom istinskog postojanja stvari. Ovim procesom postepeno otklanjamo pogrešno viđenje stvarnosti koje imamo od pamtiveka.” (Dalaj lama, „Otvoreno srce”, strana 86).
[3] U hinduizmu se ovaj ciklus ponovnog rađanja naziva reinkarnacija. (prim. priređivača)
[4] O jačanju imunog sistema:
„Ideja o jačanju imunog sistema deluje primamljivo, ali ispostavilo se da je to teško ostvariti iz nekoliko razloga. Imuni sistem je upravo to što mu ime kaže – sistem, a ne zaseban entitet. Da bi dobro radio, neophodna mu je ravnoteža i harmonija. Istraživači i dalje ne znaju mnogo o složenosti i međusobnoj povezanosti odgovora imunog sistema. Za sada ne postoji naučno dokazana direktna veza između načina života i pojačane imunološke funkcije . . . < . . .> . . . istraživači i dalje pokušavaju da razumeju kako imuni sistem radi i da utvrde kako da protumače merenja imunološke funkcije.” http://www.health.harvard.edu/flu-resource-center/how-to-boost-your-immune-system.htm
„Dakle, kada nešto navodno jača imuni sistem, ja moram da pitam koji se to deo sistema jača. Kako? Šta se to jača/povećava/podržava? Antitela? Sistem komplementa? Bela krvna zrnca? Jesu li rezultati ostvareni u epruveti (što često ume da bude beznačajno), prilikom istraživanja na životinjama ili na ljudima? Ako i jesu na ljudima, kakav je bio uzorak stanovništva? Jesu li rezultati iole smisleni? Ili je reč o malim, jedva statistički značajnim ishodima loše sprovedenih istraživanja? Najčešći odgovor je, kao što ćemo videti, ništa.” http://www.sciencebasedmedicine.org/index.php/boost-your-immune-system/
[5] Pisac ovog članka (Marša Montenegro) je skoro 14 godina praktikovala različite oblike istočnjačke meditacije, naročito zen.