Библијска представа о стварању. Бог је Творац. Теорија еманације. Теорија нестворености Васељене. Неоснованост научних доказа еволуције. Деизам. Униформизам. Инфлациона теорија. Покушаји усклађивања дарвинизма и хришћанства. Образлагање правилног схватања Библије о томе да је Бог створио свет. Смрт није нормално стање за човека. Теорија настанка човека. Трагови Божијих прстију. Како се треба односити према теорији еволуције?
Постоји уврежени систем стереотипа везан за стварање, а теорија еволуције представља кључну заблуду данашњице. Међутим, постоје и други облици јереси против Стварања. На пример, позната јерес која тврди да је свет еманација Божанства, односно известан део Бога. Другим речима, свет није створен, њега Бог рађа – оваква теорија настаје због збрке у речима „родити“ и „стварати“. Најупечатљивија је теорија по којој смо сви ми деца Божија. Људи себе сматрају децом Божијом од природе, они заиста сматрају да је у њиховој души Бог као део њих самих, да је душа део Бога. То је повезано с лажном представом о стварању Васељене.
Библијска представа о стварању.
Постоји библијска представа: Бог је створио свет из небића за шест дана (први је недеља, други је понедељак, трећи је уторак, четврти је среда, пети је четвртак, шести је петак и седми је субота). Од тада се дани смењују, али се дејства Божија сад разликују од дејстава Бога у време стварања. На основу садашњих дејстава Бога не можемо да изведемо дела стварања, односно дело стварања се у Библији доживљава као велико чудо, као највеће дело Божије које се не може свести на свакодневицу. Створени свет није био подвргнут трулежности, био је створен као диван, у њему није било грабљиваца. Свим животињама је било дато да једу храну и на свету није било трулежности. Како каже апостол Павле, „твар се покори таштини не од своје воље, него због онога ко је покори, са надом да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце Божије“ (Рим. 8, 20-21). Касније је човек – врхунац материјалне творевине – отпао од Бога и кроз њега су смрт и трулежност ушли у Васељену. Зато ће се кроз човека десити васкрсење мртвих и обнављање целе Васељене и самог човека. Ако не буде стварања – нећемо имати Бога. Онај Бог Који је откривен у Библији јесте Бог Творац. Тврдња да је Бог Саздатељ Неба и Земље среће се у Библији преко 2,5 хиљаде пута.
Бог је Творац
Ово је библијска истина која је најчешће у употреби. Свака проповед (керигма – грч. κήρυγμα – објављивање, проповед) почињала је управо од вере у Бога Творца. Кад објашњавамо Ко је Бог почињемо од тога да је Бог Творац. Уколико не уведемо појам о томе да је Бог Творац нећемо моћи да говоримо ни о свеприсутности, ни о свемоћи, јер то нећемо моћи логички да изведемо. Ако претпоставимо да Бог није Творац, нећемо моћи да кажемо ништа о Његовој природи. Није случајно то што у паганским религијама које су одбацивале стварање света практично никад није постојао појам Бога. Ко је Истинити Бог у паганству? Велико Нешто. И то је логично, јер ако Бог није Творац, ако не верујем да је Он Творац, на основу посматрања света не могу да дођем до созерцавања Његове суштине, чак ни у негативном смислу. Не могу знати да ли је Он свезнајући или није свезнајући, да ли је органски или није органски. Постоји известан дух и ми не знамо у каквим је он односима са светом. То није апофатика, то је неразумевање. Просто, постоји нешто и то је све. И у обичном човековом животу одбацивање Бога као Творца доводи до тога да човек каже: „Ја сам сâм свој господар. Ако ме Бог није створио или ако није створио неки мој део, овим делом или целим собом могу да располажем како хоћу.“
На пример, не можемо да осудимо еутаназију ако немамо појма о Богу Творцу. Човек ће рећи: „А ја имам право на себе. Имам непобитно право личности (право, за које се не зна одакле потиче) на живот и на смрт: ако хоћу – живим, ако хоћу – напуштам живот.“ Не само то, одбацивање Исуса Христа у том случају постаје потпуно логично. Сетимо се речи из Јеванђеља: „Својима дође, и Своји га не примише“ (Јн. 1, 11). Ако Бог није створио човека, Он је дошао код туђинаца. Још је свети Иринеј Лионски против гностика говорио да ако Бог није Саздатељ света, ако Христа није послао Бог Творац, дошао је туђинац. Значи, он је лопов. И немојте се чудити што су Га протерали. Лопова и треба протерати. Не само то, онда немамо никакву наду у будућност. Гностици су веровали да постоји зли саздатељ света – демијург, а Бог Христа је Онај Бог Који није створио свет, већ је сањао о томе да га уништи. Ова концепција нам је добро позната, зове се сатанизам.
У случају да се одбацује стварање, васкрсење тела је такође под знаком питања. Зашто смо сигурни да ће Бог имати снаге да сакупи оно што није створио? Од хришћанства не остаје апсолутно ништа. Постојао је известан човек, један од водећих еволуциониста, звао се Томас Хаксли, који је говорио: „Уништите Адама и Еву с њиховим природним грехом и у праху ћете пронаћи наводног Сина Божијег.“ То је логично. Јер ако смрт није дошла кроз човека, Исус не може бити Искупитељ. То је врло важно, зато што је чак и међу православцима раширено мишљење да није важно како верујеш у стварање, важно је да верујеш у Христа. Међутим, ради се о томе што верујемо у Христа Творца. Сећате се Символа вере? „…Им же всја биша.“ Шта то значи? Кроз Кога је све постало. Ако не верујеш да је све постало кроз Христа, не можеш да верујеш у Христа. Не познајеш Оног Христа Којег Црква исповеда.
Непријатељи Цркве одлично знају каква опасност прети услед негирања догме о стварању, а православци сматрају да то није важно. Ако посетите сајт „атеолог“ – сајт атеиста, видећете да је 2/3 чланака посвећено креационизму. Не разматрању хијерархије, не Христовом васкрсењу, већ учењу о стварању. Они одлично знају да ће ако се докаже да Бог није Творац све остало срушити само по себи. Ако се извуче темељ – провалиће се кров. Постоји библијско полазно знање о стварању, њега су се придржавали оци Васељенских сабора и сви оци Цркве (без изузетка). Постоји књига под називом „Ко је као Бог? Или: колико је трајао дан Стварања?’“ Она је посвећена оповргавању еволуције и сa научне и сa богословске тачке гледишта.
Теорија о нестворености света.
Постоји теорија о нестворености света. Ова теорија има два облика: свет није створен, већ је рођен – то је теорија еманације (истицања из Бога), другим речима, свет је Бог. Свет није створен, већ постоји сам по себи – то је друга теорија. У овој теорији постоје огромне унутрашње противречности.
Као прво, шта је еманација? Истицање! Испоставља се да Бог нехотице рађа нешто што има исту природу. Тврдња да је свет део Бога претпоставља да је Бог несавршен, зато што не може да се контролише. Или ако може да се контролише, није несавршен, зато што је створио несавршени свет. Апсолут је у оба случаја немогућ.
Као друго, ако се прихвати ова теорија, испоставља се да Бог није добар, јер на свету постоји зло.
Као треће, из теорије следи да Бог није личност (или је искварена личност), зато што је лишен самоконтроле.
Долазимо до пантеизма: стварање је запечаћено разумом Бога, у њему је очигледна огромна хармонија света, али притом теорија тврди да таквог разума нема или да се он ни на који начин није испољио. По овој теорији свет је део Бога.
У ствари, као што знамо – свет је Божија творевина. Он постоји у рукама, у сили Бога, али свет који се разликује од Бога. Иако Бог држи свет у Себи, јер је свеприсутан, Он није свет, и свет није Бог. Заправо, реч „стварање“ и означава појаву нечега што је принципијелно другачије од Бога.
Пантеизам се распада или се испоставља да је цео свет само илузија: чини нам се да свет постоји, али заправо постоји само Бог и Његов сан. Истина, није јасно на који начин нам се то чини. Могу бити у заблуди у погледу било чега, само не у погледу свог постојања. Не могу да сумњам у своје постојање, јер ко ће иначе сумњати? То је нелогично. У чињеници мог постојања неоспорно је постојање света. Како сам се појавио ја, који се разликујем од Бога?
Солипсизам (од лат. solus – један, једини и ipse – сам) јесте теорија по којој постојим само ја, а остало је еманација. Њено најбоље демантовање јесте туча. Испоставља се да те је твоја еманација претукла. Пантеизам је противречан. Или ће остати само Бог, значи све је Бог. Или ћемо доћи до материјализма. Материјализам је такође један од облика пантеизма, кад се материји приписују божанске особине, као што су вечност и нествореност. А. Ф. Лосјев је говорио да је материјализам вера у огромног, црног, мртвог Левијатана, који рађа самог себе (мртвог, зато што је материја мртва).
Теорија нестворености Васељене.
Теорија нестворености Васељене претпоставља да свет није створен, да је вечан. Рођена је много пре него што се појавио човек. Ову теорију је смислило врло разумно и врло моћно биће по имену Луцифер – како би образложило сопствену побуну. Замислите, анђео се побунио. Како да образложи да може да победи Бога? Не може да спори с тим да је Бог Истина. Он каже: ја сам се у ствари зачео сам – у хаосу, а Бог је само један од духова који се родио пре мене. Зато се све светске митологије своде на то да постоји известан светски хаос, обично воден и таман. У њему се зачињу извесна духовна божанства – богови. Почиње генерација богова и они постепено стварају свет.
Али зашто све почиње од воденог хаоса? Сећате се почетка Књиге Постања: „У почетку створи Бог небо и земљу. А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божији дизаше се над водом“ (1 Мојс. 1, 1-2). Шта су анђели прво угледали у материјалном свету кад су били створени? Угледали су тамни хаос. И тада је побуњени анђео убедио себе, а касније и друге (није видео како је створен, процес стварања нико није видео) да стварања није било. Прва теорија која се рађа у Луциферовом уму јесте теорија еволуције, односно теорија саморазвоја. Први и главни предлог упућен Адаму и Еви јесте предлог да се самоусавршавају. Безбожно обожење: „А змија рече жени: Нећете ви умрети; него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро шта ли зло“ (1 Мојс. 3, 4-5). Бићете као богови који знају шта је добро и шта је зло без Бога, својим силама. Ето како се појављује ова теорија.
А што се тиче саме теорије, она постоји у различитим верзијама:
– теорија о вечности света;
– теорија Васељене која пулсира је популарна у наше време (Васељена експлодира – скупља се, експлодира – скупља се, и тако у бескрај);
– теорија бесконачног линеарног постојања Васељене је у наше време заборављена и непопуларна због откривања другог принципа термодинамике (све тежи хаосу). У затвореном систему хаос увек расте. А свет је затворени систем и зато ће хаос расти и за бесконачно време хаос ће достићи бесконачни ниво, а то значи да у свету не може да постоји ред. Чињеница да постојимо доказује да свет не може постојати бесконачно.
Теорија еволуције је постојала и у стара времена, управо на овој теорији се гради паганство. Паганске митологије представљају теорију еволуције у различитим облицима. Мисао о еволуционизму је својствена човечанству од тренутка кад су Адам и Ева пали у грех. То је стара сатанина измишљотина којом је сам себе преварио и наставља да вара друге.
Неоснованост научних доказа еволуције.
Да ли наука може знати прошлост? Не, зато што наука нема одговарајући инструмент. Кад неко каже: наука је доказала да је постојала Велика експлозија, треба имати на уму да наука не може са сигурношћу да тврди да ли се Велика експлозија десила или није. Ако се чак и у великом хадронском сударачу појави „црна рупа“ то неће бити доказ да се десила Велика експлозија, већ ће значити само једно: да се у великом хадронском сударачу створила „црна рупа“. Прошлост се не може репродуковати у експериментима. Прошлост се може укључити у област науке само у случају да буде пронађена машина времена. Док ње нема, ни прошлост, ни будућност не могу спадати у област науке. Сад све теорије које су повезане с прошлошћу представљају митологију. У дословном смислу ове речи, и то митологију која се крије иза научних података. О прошлости можемо сазнати од сведока чије се речи проверавају поузданим доказима (археолошки извори – остаци грађевина, споменици културе).
Како се појавила научна митологија? У потрази за њеним коренима доспевамо у ново време, то је време покушаја увођења атеизма уместо хришћанства, иако је ових покушаја било стално, рецимо, од времена Препорода (XV век), али су се ови покушаји увек спотицали о „безначајно“ питање. Атеисти кажу, ето, доказаћемо да Бога нема. Али питања „одакле потиче свет?“, „ко је створио свет?“ сваког атеисту доводе у ћорсокак.
Деизам.
Прва синтеза атеизма и вере у Творца назива се деизам. Деизам тврди да је Бог створио свет као сад – и да је отишао. Бог је часовничар. Због чега је згодна ова теорија? Зашто је неопходна? Људима је врло важно да се Бог не меша у њихов живот. Јер, ако Бог не управља светом, човек може да ради шта год хоће. И кад је Бог био реално „уклоњен“ из овог света, почеле су да се појављују теорије које искључују Бога као Творца. Међутим, то свеједно није било пријатно. Постављало се питање: а ако се делови „сатног“ механизма покваре? Часовничар ће морати да се умеша, зар не? Онда су се појавили покушаји да се свет на различите начине објасни на основу тога да Бог уопште не постоји. Тако се појавила теорија униформизма, без које би теорија еволуције била немогућа.
Униформизам.
Униформизам тврди да су природни закони вечни и непромењиви. Системи геолошких фактора су такође непромењиви у времену. Рецимо, имамо слој земљине коре у наслагама који је дебео један метар. Колика је брзина стварања овог слоја? Сва мерења су се вршила у Напуљском заливу: слој земље се годишње повећавао за 1,5 мм. Делимо дебљину са 1,5 – добили смо године стварања слоја земљине коре од једног метра. Али ево у чему је проблем. Као прво, ко је рекао да су природни закони увек били исти? То је просто вера, и то вера која се заснива на томе да Бог не може да мења Своје речи. Стварање је завршено, али Бог може да мења брзину процеса. Као друго, ко је рекао да брзина процеса мора бити иста? Одакле нам такав податак? Сетимо се да сва наша знања о прошлости представљају анализу исказа сведока. Искази сведока о Васељени с тачке гледишта Бога су нам дати – то је Библија. Искази сведока – људи, у виду писаних текстова потичу из III-IV века пре Христовог Рођења, а пре тога нема ничега. Најстарији писани документ који данас постоји јесте шумерска таблица са списком говеда, која се датира отприлике 3100. годином пре Христовог Рођења. Једноставно немамо старије сачуване документе.
Кад радимо с текстовима – без обзира да ли су то писани или усмени искази сведока из људске историје – видимо да они не говоре о уједначеном, сталном току свих процеса. Историја човечанства обилује причама о катастрофама. 6 Најупечатљивија је прича о Светском потопу. Данас је забележено 27 независних предања о Светском потопу који је преплавио целу планету. Преживела је само једна породица, односно преживело је осморо људи. Преживели су зато што су се укрцали у велику кутију или чак у кану, или издубљено брвно, или мали чамац у облику квадрата. Чак се често наводе и њихова имена – Нуах, Ну. Ови извори су забележени независно од хришћанског предања. Етнографи или мисионари су забележили различите легенде које су им биле испричане.
Један Нојев син је морао бити црнац, други Азијат, трећи белац. Како су он и жена изродили тако различиту децу? Њихове мајке су имале кожу различите боје. Код мулата се рађају људи свих типова: мулати, и бели, и црни. То се зове „генетско цепање“ и постоје специјалне генетске таблице на основу којих се могу вршити прорачуни. А како су после стварања настале три расе ако је постојало само двоје људи – Адам и Ева? Адам је био мулат. Овај тип је генетски најбогатији. Ко је рекао да је Адам био белац?
Униформизам противречи овим исказима сведока, сведоци говоре о низу несрећа – истичем, не о једној катастрофи. Ако узмемо исказе, рецимо Платона, код њега постоји прича о Атлантиди, у којој се говори о томе да је било неколико потопа. Један глобални и други мањи. Значи, могуће је да су се дешавале катастрофе на неколико нивоа. Постоји опис чудовишних пожара, постоји опис страшне космичке ноћи, постоји опис узаврелог мора. Све ове несреће су описиване као глобалне. И древни народи су разликовали глобалне природне непогоде од локалних догађаја. На пример, за време цара Танија дошло је до страшног изливања реке Хоангхо, које је однело преко 1,5 милиона људи у Кини, али готово да нема сачуваних легенди о овој поплави. Притом се говори о страшном потопу из времена цара Хао Јана (XV век пре Христовог Рођења) кад су се таласи океана подигли на висину од три километра и кад су преплавили планине, залив и Кину. Ето, Киези су то запамтили.
Чак и ако не разматрамо предања разних народа, у рудиментима се може видети много тога занимљивог. На пример, затворене шкољке. О чему то говори? О томе да је шкољка умрла жива. На Криму постоји Велики кањон и тамо ћете наћи фосилне остатке медуза, фосилне остатке кретања воденог црва. У Вјатки је 1997. године пронађен диносаурус који је стајао на задњим ногама с вратом извијеним пет метара у висину. Тешко је замислити колико би диносаурус морао да стоји да су се наслаге формирале природним путем.
Године 2001. пронађени су еритроцити у костима диносауруса. Ако су диносауруси нестали пре 62 милиона година, као што неки кажу, како је могуће да се за то време није разложила њихова крв? Пред нама су трагови огромне катастрофе и класичан пример за то су мамути који су се толико добро сачували да су им чак и уши остале читаве. Замислите колика је била брзина њихове смрти? Теорија униформизма противречи чињеницама које видимо! Брзина стварања слојева није могла бити стална. Године 1985. извршен је експеримент који је показао како се стварају слојеви земљине коре. Слојеви не настају сукцесивно, тако да се прво формира један слој, затим други, па трећи. У воденој бујици која се креће и која има велику тежину разнородних честица сви слојеви се стварају истовремено. Број слоја зависи од облика и тежине. На Кавказу се јасно виде слојеви у облику фалти. О чему то говори? Да ли камен може да се претвори у слој? Слојеви могу попримити облик фалти само ако су мекани. Овакав облик говори о томе да су ови слојеви, односно наслаге, настали истовремено.
Еволуционисти су дефинисали смер кретања бујице, али се испоставило да се огромна силовита бујица ширине 4000 километара кретала из правца Гренланда. Кретање глечерских облутака који су доспели са удаљености од неколико десетина километара, по објашњењу Лудвига Агасиса, повезано је с тим што глечер може да помера ове облутке. Заправо, глечер може да помера облутке ако се креће под углом, у супротном случају би камен под притиском леда само упао у прво удубљење. Камен не може бити бачен на врх планине или брда.
Постоје такозвене морене (гомиле крхотина руде које глечери преносе или стварају од њих наслаге), на пример, једна пролази у близини Москве. У околини Москве има облутака који су по саставу слични карелским. Глечер који се креће полако никад неће повући облутке испред себе, јер ће их сила сопствене тежине приморавати да падају унутар глечера. А ове моренске оставља цунами. На Суматри су после недавног цунамија остале исте такве моренске линије. Цунами баца огромно камење далеко на копно.
Тврдња да се сви процеси одвијају истом брзином је апсолутно неодржива. На пример, процес распада диоксина се сматрао вечним. Међутим, откривено је да се кобалт распада различитом брзином. Дуго времена је владало мишљење да је период распада сталан и да ни од чега не зависи. Он заиста не зависи ни од околине, ни од притиска, али зато, како се испоставило, зависи од зрачења брзим неутронима. То значи да експлозија нове звезде недалеко од Земље може да промени брзину радиоактивног распада. Кад научници кажу да је неки камен стар толико и толико година, зато што је у њему пронађена одређена количина олова и одређена количина урана, морамо размислити о томе да ли имамо права да расуђујемо на тај начин. Јер, да бисмо дошли до таквог закључка треба да буду испуњени следећи услови:
- мора нам бити позната почетна количина урана;
- мора нам бити позната почетна количина олова;
- процес се морао одвијати уједначеном брзином;
- бакар није био испран и није нанет;
- уран није био испран и није нанет.
За коју руду ово можемо рећи са сигурношћу? Ни за једну! Науци није позната почетна количина. Зато се приликом сваке радиоугљеничке анализе брзине периода полураспада обавезно пише само хипотетичка старост руде. Тако се подаци лакше усклађују с потребним резултатима. Мој друг – геолог, који је радио на МДУ (сад је он о.Силвестер) – у својој књизи наводи причу о томе како се шалио са лабораторијом за радиоугљеничку анализу. Обично се узорци слојева стена предају одозго надоле, а он је урадио обрнуто – одоздо нагоре и предао их је лабораторији без коментара. И што је најзанимљивије, добијени су изванредни резултати: горе су били најстарији слојеви, а доле најмлађи. И чак се нису хаотично мењали, већ су постепено прелазили од млађих ка старијим. Мој друг је у лабораторији испричао да је све предао по обрнутом редоследу. Одговорили су му да не треба да се шали и да ће све поново израчунати. Израчунали су и добили исте резултате. Земљи се приписују милијарде година како би се историја уклопила у теорију еволуције. Нема никаквих доказа за то да Земља постоји 4,5 милијарде година! Ако се брзина црвеног помака схвати као резултат ширења Васељене поставља се питање од које тачке је почела да се шири.
Брзина црвеног помака везана је за тамну материју, којом наводно треба да буде испуњено до 95% масе Васељене (то је материја – енергија, коју нико никад није посматрао и не може да посматра). Како се онда зна да ова енергија постоји? Без ње није могуће затварања Васељене. Ако Васељена постоји вечно, материје треба да има 20 пута више, иначе ће губитак енергије приликом затварња довести до краја Васељене. Стога се, да би се доказала вечност Васељене уводи појам непостојеће, невидљиве материје и невидљиве енергије која се не може посматрати.
Неки кажу да је Бог могао да утка човеков лик у мајмуна. Да, могао је – у принципу, теоријски. Али човек није потекао од мајмуна, и чак није могао да настане од њега због физиолошких разлога: прелазни облик између мајмуна и човека не би могао да се размножава, зато што су мушки полни органи другачије грађе. Мајмуни имају принципијелно другачији начин размножавања. Затим, грађа вестибуларног апарата код човека и мајмуна је такође потпуно различита. Хипотетичка прелазна карика између мајмуна и човека би морала да пада у несвест, зато што су вестибуларни апарат код човека и мајмуна усмерени на усправан ход или на ход на три ноге.
Познати аустралопитекус „Луси“ (скелет женке аустралопитекуса), који је свима нама показиван у школи је, како се испоставило – обичан мајмун, а не људски предак. То су признали сви научници после испитивања њеног вестибуларног апарата. Ушне шкољке човеколиких мајмуна и човека су апсолутно различите, они се на различите начине оријентишу у тродимензионалном простору. Грађа ушне шкољке аустралопитекуса „Луси“ је таква да „Луси“ једноставно није могла да хода усправно. Да је начинила неколико корака у усправном положају, не би могла да одржи равнотежу и пала би на трећу ногу, као што то сад чине гориле и орангутани: они не могу да ходају усправно због другачије грађе вестибуларног апрата и због различите грађе кичме.
Дакле, који је наш задатак? Ми, хришћани, треба да доносимо Реч Божију, а друге теорије треба једноставно да проверавамо – прво здравим разумом. Теорију која се очигледно не слаже са здравим разумом, треба да окарактеришемо као глупост и тачка. Чак ни не разматрајући да ли је у складу с Библијом.
Инфлациона теорија.
Пред математичарима се постављају неразрешива питања везана за теорију Великог праска и као једно од решења ових проблема смишљена је теорија „инфлације“. Постоји инфлациона теорија која подразумева да су пре Велике експлозије деловале толико снажне силе гравитационог одбијања, да су развиле брзину неколико стотина хиљада пута већу од брзине светлости. Ова тврдња сама по себи противречи свим познатим теоријама. У одговор чујемо објашњење да се у тренутку експлозије Васељена налазила у другачијем стању. Међутим, то се очигледно не може проверити. Велики прасак се не може проверити. Узгред речено, електронско зрачење које наводно потврђује инфлациону теорију, треба да буде топлије за 40 степени. Не 2,7 К (по Келвину), као што је сад, већ 43 К.
Исто тако, приликом мерења брзине црвеног помака испоставило се следеће: 1) неке галаксије се приближавају, а неке не; 2) старост наше Васељене не може бити већа од 2 милијарде година, док су научници сматрали да Земља има 4,5 милијарде година.
Званична тачка гледишта на време постојања Васељене је 7-30 милијарди година. И уз овакву „прецизност“ научници тврде да наука противречи Библији.
Рецимо нешто о вулканској ерупцији. Количина воде која се избацује у атмосферу и у океан и која не учествује у кружењу воде у природи, износи један кубни метар годишње. На основу тога се лако може израчунати да је за 500 милиона година уз овакав темпо избацивања воде у океане, она требало да потпуно преплави земљу, чак и да на земљиној површини уопште није било воде. Међутим, вода је постојала. И то чак под условом да су се вулканске ерупције дешавале истом брзином као у наше време, а не интензивније. Максимална старост океана износи 10.000 година. Чак и ако за неко време прихватимо тачку гледишта униформизма, сама концепција не може да издржи противречности и распада се на наше очи.
Затим, нема ниједног прецизно праћеног родослова. На пример, у Дарвиновом музеју је приказан познати родослов коња Афанасјева. Међутим, код овог родослова постоји мали проблем: коњи хипотетичких предака су сакупљени из различитих крајева света – једни су из Африке, други су из Азије, трећи су из Америке. То се зове научна превара. Творци теорије еволуције се од самог почетка могу оптужити за превару. Које образовање је имао Дарвин? Богословско! Он је био лош ученик богословије, стално је пио, слали су га на лечење. Поред свега осталог, био је још и „питомац“! Постоји технички појам „питомац“. Био је син врло утицајног масона и унук масона (врло угледног). Његов деда Ераст Дарвин је званично изопштен из Цркве и његова књига је уврштена у списак забрањених књига.
Васељена није довољно стара за процес еволуције. И кад нам неко каже: наука је доказала да свет постоји неколико милиона година, треба да упитамо: која наука? Како је доказала? Како то проверити? Ни на једном слоју нема натписа, таблице с датумом производње. Старост слојева је врло непоуздана ствар и можемо сазнати колика је ако имамо извесне маркере повезане с људском делатношћу. На пример, у пермском слоју је пронађен окамењени гвоздени чекић, Перм има 6 хиљада година. Тачка. Брзина дисперзије нафте је таква да би се за 10.000 година сва нафта нашла на површини, зато постојање нафте говори о томе да су се слојеви који садрже нафту појавили недавно. Оваквих примера има врло много. О томе се може прочитати у књигама које су објављене на сајту Кримског научног креационистичког друштва.
Покушаји усклађивања дарвинизма и хришћанства.
Откако се појавио дарвинизам, појавили су се и покушаји да се он усклади са хришћанством. Први покушај је начинио Томпсон. Он је изјавио да је дан стварања трајао милионе година – хиљаду година је као један дан. На то се може одговорити врло једноставно. Сећате се четврте заповести? Господ Бог је за шест дана створио небо и земљу, а седмог дана је почивао. Да ли ова реченица има икаквог смисла ако Бог није стварао у току обичног дана? Било је вече, било је јутро – један дан, било је вече, било је јутро, други дан.
Образлагање правилног схватања Библије о томе да је Бог створио свет.
Како правилно схватити Библију? Библију треба схватати онако као што су је схватали свети оци.
Јефрем Сиријски: „Нико не треба да мисли да је шестодневно стварање алегорија, чак се не сме рећи да је оно што је по опису створено у току шест дана створено за један тренутак, као да су у овом опису дати само називи, или нешто што ништа не значи или нешто што значи нешто друго. Рекавши нешто о стварању неба, земље, таме, бездана и воде на почетку прве ноћи Мојсије се окреће казивању о стварању светлости у току јутра првог дана. Дакле, по истеку дванаест ноћних сати створена је светлост међу облацима и водом, и она је расејала сенку облака, који су се дизали над водом, који су предводили таму, тада је почињао први месец Нисан, који у данима и ноћима има једнак број сати.“ (месец нисан је март-април)
Кирил Јерусалимски: „Зар земља сад није пуна цвећа и зар се не орезују виногради? Видиш, поменуо је и да је зима већ прошла, зато што с доласком овог месеца ксанфика, већ почиње пролеће. А ово време је први месец код Јевреја, у којем је празник Пасхе, раније као праобраз, а сад стварни. Упрво то је време стварања света. Јер је Бог тада рекао: „нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама“ (1 Мојс. 11). И сад, као што видиш, свака трава има семе. И кад је Бог створивши сунце и месец, даровао да једнако теку; неколико дана пре тога је било време равнодневице.“
Василије Велики: „Би вече и би јутро – један дан. Зашто дан није назван првим, већ једним? Овим се одређује мера дана и ноћи и спаја у једно време пуног дана, зато што 24 часа испуњавају један дан, ако се под даном подразумева и ноћ, иако се приликом окретања сунца дешава да дан и ноћ нису једнаке дужине, пун дан се ограничава једним одређеним временом. Дакле, Мојсије је тако и рекао: мера од 24 сата чини трајање једног дана односно повратак неба од једног зрака ка истом знаку се дешава у једном дану.“
За Цркву су дан стварња и дан искупљења директно повезани. Зашто је Господ био разапет у петак? Зато што је човек створен у петак. Зашто је Господ починуо у гробу у суботу? Зато што је Бог починуо. Зашто је Бог Христос васкрасао у недељу? Обновио је свет у исти дан кад га је створио. И у нашем синаксару се на дан Васкрса читa: „Управо ове ноћи Бог је из небића у биће извео Васељену…“
Свеци Православне Цркве који потврђују дословност шестоднева:
1. в.: Дионисије Ареопагит.
2. в.: Јустин Философ, Амфилохије Антиохијски, Иринеј Лионски, Иполит Римски
3. в.:. Методије Олимпијски, Викторин Пиктавски.
4. в.: Атанасије Велики, Јефрем Сиријски, Василије Велики, Григорије Ниски, Григорије Богослов, Амвросије Милански, Епифаније Кипарски, Јован Златоусти.
5. в.: Августин, Лав Велики, Тедорит Кирски, Кирил Александријски.
6. в.: цар Јустинијан.
7. в.: Максим Исповедник, Исак Сиријски, Анастасије Синаит, Исидор Сиријски.
8. в.: Јован Дамаскин.
9. в.: св. Фотије
10. в.: Симеон Нови Богослов.
11. в.: Теофилакт Охридски.
13. в.: Јефимије Зигабен.
14. в.: Григорије Палама.
15. в.: Епифаније Премудри, Јосиф Волоцки.
16. в.: Максим Грк.
17. в.: Петар Могила.
18. в.: Димитрије Ростовски.
19. в.: Филарет Московски, Игњатије Брјанчанинов, Теофан Затворник, Јован Кронштатски.
20. в.: Владимир Кијевски, Јустин Поповић.
Смрт није нормално стање за човека.
Теорија „дана-епохе“ (дан траје неколико милиона година); теорија да је Бог стварао помоћу еволуције; теорија да се Бог зачиње у процесу еволуције (Пјер Шарден) и други – све ове теорије имају један ‘мали’ минус. Творевина је створена као нетрулежна: „Јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови Божији. Јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због онога који је покори, са надом да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце Божије. Јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада. А не само она, него и ми који прве дарове Духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући усиновљење, избављење тела нашега“ (Рим. 8, 19-23). „Зато као што кроз једнога човека уђе у свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, пошто сви сагрешише“ (Рим. 5, 12).
„Но заиста је Христос устао из мртвих, те постаде првенац оних који су умрли. Јер пошто је кроз човека смрт, кроз човека је и васкрсење мртвих. Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети. Но сваки у своме роду: првенац Христос, потом, о Његову доласку, они који су Христови; онда крај, кад преда Царство Богу и Оцу, кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу. Јер Он треба да царује док не положи своје непријатеље под ноге своје. Последњи непријатељ укинуће се – смрт“ (1 Кор. 15, 20-26); „Зато што Бог није смрт створио нити се радује пропасти живих. Јер је извео све у битије и спасоносни су постанци света, и нема у њима отрова пропасти нити на земљи пакленог царства. Јер праведност је бесмртна (а неправедност – узрочник смрти)“ (Прем. 1, 13-15).
Сви ови текстови говоре о томе да смрт за човека није нормално стање. Свет је створен као нетрулежан. Смрт се појавила зато што се човек удаљио од Извора живота. Смрт и трулежност нису природа. То је кварење природе.
Ако верујемо да је, како Бог тврди, свет створен као нетрулежан и поробљен трулежности кроз човеков пад у грех, не можемо знати колико времена је свет постојао пре пада у грех. Сви закони који сад делују – делују у ситуацији трулежности. Сад не можемо извести законе који су важили пре пада угрех, и ниједно наше искуство се не може применити на свет пре пада у грех. Све што видимо у свету захваћено је трулежношћу од тренутка грехопада. Ако кажемо да је Бог стварио помоћу еволуције испоставља се да је Бог неспособњаковић, и то још окрутан и слаб. Неспособњаковић је зато што није могао да створи свет из првог покушаја. Окрутан и слаб је зато што је малтретирао свет стварајући по принципу „успеће – неће успети“. По Символу вере, Бог је створио све видљиво и невидљиво. С тачке гледишта еволуције Бог није створио ништа осим закона природе, који су сами створили свет. Ако кажемо да је свет створен тако да од почетка садржи трулежност и смрт, то значи да је за то крив Бог и Христово васкрсење је бесмислено. Тако одбацујемо Васкрс. Ако трулежност не потиче од човека, спасење није могуће.
Теорија о настанку човека.
Кад неко каже да је Адам био мајмун у којег је Бог удахнуо животни дах, испоставља се да човек није потекао од Бога. Постоје извесна два начела у човековом пореклу – од Бога и од мајмуна. Имамо мајмунско тело и Божију душу. Тако се може оправдати сваки грех, јер животињска природа живи по својим законима. О овоме се непосредно говори у 49. псалму: човек се изједначио са стоком. И Библија намерно показује разлику између човека и животиња како човек не би покушавао да сматра животиње својим прецима: „И Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему“ (1 Мојс. 2, 20). Називање животиња прецима је тотемизам, стара паганска заблуда, кад је човек сматрао да потиче од различитих тотема. У Књизи Постања (5. и 11. глава) се врло јасно показује хронологија од Адама до Христа. Од почетка до Ноја – можемо да израчунамо тачан датум Потопа. Затим од Ноја до Аврама. А знамо колико је времена прошло од пресељења Аврама у Ханан до изласка из Египта (460). Даље је позната хронологија од Исхода до изградње Соломоновог храма. Такође је познато време вавилонског ропства и време царева Израиља.
Трагови прстију Божијих.
Постоји појам који се назива ‘трагови прстију Божијих’ Трг Мајаковског је поплочан гранитом. Гранит се састоји од лискуна и комадића базалта. У лискуну се налазе светли трагови који говоре о томе да се у њему распадао одређени изотоп. У лискуну постоји огроман број области са светлим траговима који припадају плутонијуму – 218, 214. Период полураспада плутонијума износи око 35 дана. Код 214 – 1/30.000 стотинке секунде, а код 218 – период од 1,5 минуте. Гранит на којем почивају сви слојеви наше планете створен је у хладном стању за време од најмање 1/30.000 стотинке секунде при температури од најмање 300 °С (иначе би се области са траговима светлости распршиле). Ово откриће је начињено 1983. године, аутор открића је постао верник и рекао је да је нашао трагове прстију Божијих. До момента укључивања закона распада сви слојеви основе су били хладни и садржали су све радиоактивне елементе. Све на чему почивају наслаге настало је у једном трену и без утицаја високе температуре!
Како се треба односити према теорији еволуције?
Према теорији еволуције се треба односити онако као што су се према њој односили свети оци: треба је критиковати и показивати сву њену неодрживост и глупост.
Свети Јован Кронштатски: „Незналице и они који су изгубили памет од превише учења, не верују у Личног Свемогућег и Беспочетног Бога, а верују у безлично начело, у некакву еволуцију света, и зато живе и раде тако као да ни пред ким неће одговарати за своје речи и дела… У својој заслепљености долазе до безумља одбацујући Биће Божије и тврде да се све дешава кроз еволуцију. Онај ко има разума неће поверовати у такво безумно бунило.“
Свети Теофан Затворник: „Према еволуцији се треба односити као према сањивом бунилу.“
Свети Варсануфије Оптински: „Енглески философ Дарвин је створио читав систем по којем је живот борба за опстанак. То је већ почетак звериње философије. Људи који буду одрасли на њој више неће презати од тога да убију човека, да увреде жену, да покраду најближег друга, и све то потпуно мирно, с пуном свешћу о свом праву на ове злочине.“ (Неколико година касније ове речи су се у потпуности потврдиле: еволуционисти који су дошли на власт у Русији и у Немачкој преплавили су крвљу целу планету.)
Свети Нектарије Пентапољски: „Гнев Божији пада на оне који се хвале да су постали од мајмуна.“
Свештеномученик Владимир Кијевски: „Данас се појавила тако дрска философија која свргава људско достојанство и покушава да рашири своје лажно учење. Она каже да човек није настао из руку Божијих, већ да се у бесконачном, постпеном преласку од несавршеног ка савршеном развио из царства животиња. Како неизмерно дубоко ово вређа и понижава човека. С највишег степена у творевини свргава га на исти степен са животињама. То што ово учење у последње време налази све више и више следбеника, није зато што је учење неверја постало неоспорно истинито, већ зато што не смета развраћеном срцу склоном греховима да се препушта својим страстима. Браћо, не слушајте погубно и отровно учење неверја.“
Светитељ Николај Велимировић: „Кад би се историја XVIII-XX века могла описати у пар речи, то би гласило овако – записник са суђења између Европе и Христа. Европа одговара Христу да је застарео и да је уместо Јеванђеља пронашла биологију, да зна своје потомке – орангутане и гориле.“
Свети Макарије (Глухарјов): „Одавно, пре више од хиљаду година, безумник је, и то само у свом срцу, говорио да нема Бога. А данас већ на улицама вичу и у штампи проповедају да нема Бога, да је све настало само по себи, случајно, да свиме управља судбина.“
Питања и одговори на тему предавања
Ко је Творац Васељене?
Творац Васељене је Бог. Постоји библијска представа о томе да је Бог створио свет из небића за шест дана. Ово стварање је детаљно описано у Старом Завету у Књизи Постања.
У чему се састоји заблуда теорије еманације?
Шта је еманација? Истицање! Испоставља се да Бог нехотице рађа из Себе нешто што има исту природу. Теорија претпоставља да Бог није савршен, зато што не може да Се контролише. Бог није добар, зато што у свету постоји зло. Бог није личност (или је искварена личност), зато што не поседује самоконтролу. Дакле, долазимо до пантеизма.
У чему се састоји заблуда теорије о томе да Васељена није створена?
Ова теорија по којој је свет вечан настала је пре него што се појавио човек. Први пут је теорију о томе да свет није створен смислило врло разумно и врло моћно биће по имену Луцифер како би образложило сопствену побуну.
Да ли наука може знати прошлост?
Наука не поседује овај инструмент. Кад неки кажу: „Наука је доказала да се догодио Велики прасак,“ треба им рећи: „Наука не може са сигурношћу да тврди да ли се Велики прасак догодио или није.“
У чему се састоји неодрживост теорије деизма?
Прва синтеза између атеизма и вере у Творца назива се деизам. То је тврдња да је Бог створио свет као сат и да је отишао. Бог је часовничар. А шта ће бити ако се делови механизма покваре? Часовничар ће морати да се умеша, зар не?
У чему се састоји заблуда теорије униформизма?
Униформизам је тврдња да су закони природе вечни и постојани. Како да знамо да су закони увек исти? То је само вера, и то вера која се заснива на томе да Бог не може да мења Своје речи. Стварање је завршено, али Бог може да мења брзину процеса. Како знамо да је брзина процеса иста? Принцип униформизма противречи чињеницама које видимо! Чињеница да су се сви процеси одвијали једнаком брзином је неодржива.
У чему се састоји заблуда инфлационе теорије?
Ова теорија подразумева да су пре Велике експлозије деловале толико јаке силе гравитационог одбијања да су развијале брзину неколико стотина хиљада пута већу од брзине светлости, што противречи познатим теоријама. Међутим, ови подаци се очигледно не могу проверити.
Како се оповргава теорија настанка човека од мајмуна?
Библија намерно показује разлику између човека и животиња како човек не би покушавао да сматра животиње својим прецима: „И Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему“ (1 Мојс. 2, 20). Називање животиња прецима представља тотемизам, стару паганску заблуду, кад је човек својим прецима називао различите тотеме.